Skip to main content

Banovina više od pola godine u vd statusu

01. jun 2017. Istraživanja
6 min čitanja

Više desetina funkcionera, koje je imenovala i postavila Pokrajinska vlada, još od 1. decembra prošle godine funkcije obavljaju kao – vršioci dužnosti. Na poslednjoj sednici Pokrajinske vlade svim vršiocima dužnosti mandat je produžen do raspisivanja javnih konkursa, što je po zakonu moralo biti završeno najkasnije do sredine decembra 2016.

Pokrajinska vlada je, kako saznaje VOICE, na sednici održanoj 30. maja produžila na neodređeno vreme mandat vršiocima dužnosti podsekretara i pomoćnika u pokrajinskim sekretarijatima, pomoćnika direktora pokrajinske posebne upravne organizacije, te direktora i pomoćnika direktora službi i uprava koje osniva Pokrajinska vlada.

Pošto se svi u tom statusu nalaze od 1. decembra prošle godine, vojvođanska vlada po zakonu nije imala prava da im dalje produžava vd status. Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje, naime, da se vd stanje može uvesti na tri meseca i da se za još toliko samo još jednom može produžiti.

Kada im je Pokrajinska vlada 1. marta prvi put na tri meseca produžila vd status, na spisku se našlo ukupno 87 osoba – 69 pomoćnika pokrajinskih sekretara i podsekretara, te 18 direktora i pomoćnika direktora u pokrajinskim službama, upravama i direkcijama. VOICE nije uspeo da dobije tačan broj lica kojima je Pokrajinska vlada na poslednoj sednici produžila vd status.

Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS usvojen je 3. marta 2016, a za početak njegove primene određen je 1. decembar iste godine. Za mesta u Pokrajini na kojima se trenutno nalaze vršioci dužnosti, a koje zakon prepoznaje kao službenike na položaju, tražilo se budu raspisani javni konkursi. Krajnji rok za njihovo raspisivanje bila je sredina decembra, odnosno 15 dana od postavljanja vršioca dužnosti.

U Pokrajinskoj vladi se pravdaju da raspisivanje javnih konkursa nije (bilo) moguće bez usvajanja određenih akata, ali pre svega odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godine. Nju Vlada Srbije još nije donela iako se u medijima najavljuje već nekoliko meseci.

Objašnjenje za ovoliko kašnjenje u raspisivanju konkrusa, koje je VOICE dobio od sekretarke Pokrajinske vlade Tatjane Gašović, upućuje na zaključak da u Banovini samo čekaju da se donesu potrebni propisi kako bi bilo raspisane na desetine javnih konkursa.

Međutim, više izvora VOICE-a ukazuje na to da razlozi za neraspisvanje nisu samo striktno pravne, već delom pravne a delom političke prirode. Drugim rečima, s obzirom na uslove koji se zakonom traži od službenika na položaju, pitanje je da li će po okončanju konkursa svi sadašnji vd funkcioneri uspeti da zadrže svoja mesta, a time i da li će biti zadovoljene stranačke kvote dogovorene prilikom formiranja vlasti u Pokrajini.

Manjak mesta za sve službenike

Mirovic foto Pokrajinska vlada
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na čelu vd vlade (foto: sajt Pokrajinske vlade)

Za razliku od odluka s kraja novembra i početka marta, Pokrajinska vlada je, kako saznaje VOICE, na sednici održanoj 30. maja vd status službenicima na položaju produžila do okončanja javnih konkursa, umesto kao do sada na tri meseca.

Izgleda da u Banovini smatraju da bi okončanje tih postupaka moglo da bude završeno u roku kraćem od tri meseca. No, da li će tako biti, zavisi u ovom trenutku prvenstveno – od Vlade Srbije.

Naime, kao jedan od važnih preduslova za raspisivanje konkursa u Pokrajinskoj vladi navode donošenje odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u 2017. godini. U odgovoru na dopis VOICE-a, sekretarka Pokrajinske vlade Tatjane Gašović navela je da se shodno Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS službenici na položaju moraju računati u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme, za razliku od ranijih propisa kada su bili izuzimani iz tog broja.

„U narednom periodu očekuje se donošenje odluke o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2017. godinu. Ovaj akt će predstavljati polaznu osnovu za donošenje svih potrebnih akata predviđenih zakonom i podzakonskim aktima, a koji su preduslov za obezbeđivanje uslova za sprovođenje konkursa za službenike na položaju“, navela je Tatjana Gašović.

Prema poslednjoj takvoj odluci Vlade Srbije još iz 2015. godine (za 2016. nije uopšte doneta), maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi 4.596.

U sistemu AP Vojvodine, prema pokrajinskom budžetu za 2017. godinu, nalazi se 4.534 zaposlenih na neodređeno vreme. Među direktnim budžetskim korisnicima (Skupština Vojvodine, pokrajinski sekretarijati, uprave, službe, direkcije…) utvrđeni maksimalni broj stalno zaposlenih je 1.088, dok trenutno radi njih 1.049.

Po ovome ispada da postoji prostor za dodatno zapošljavanje, ali ne svih interesenata među službenicima na položaju koji se trenutno nalaze u vd statusu.

Šta će se, recimo, dogoditi ukoliko Vlada Srbije novom odlukom ipak zadrži istu kvotu zaposlenih u AP Vojvodini, da li će u Banovini ići na „rezanje“ broja pomoćnika i drugih funkcionera, ili će pak morati  otpuštati zaposlene kako bi se pronašlo mesta za sve ove službenike bez kojih pokrajinska administracija nikako ne može da funkcioniše? Na ta pitanja nismo dobili odgovor iz Pokrajinske vlade.

Ko ispunjava uslove?

Za stranke koje participiraju u vladajućoj koaliciji u Vojvodini i koje su svojevremeno delegirale svoje kanidate za službenike na položaju, prirodno je da brinu o tome da li će i posle raspisanih konkrusa biti „ispoštovane“ ranije utanačane kvote za mesta u administraciji.

Čak i da se to pitanje uspešno reši, stranke bi morale da imaju kandidate koje ispunjavaju zakonom propisane uslove iz konkursa.

„Na položaj u autonomnoj pokrajini može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz odgovarajuće naučne oblasti u odnosu na delokrug organa, službe ili organizacije, na osnovnim akademskim studijama, u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci“, piše u članu 50. Zakona.

Po ovoj odredbi, čini se da neće baš svako sa fakultetskom diplomom moći da se prijavi da radi kao službenik na položaju u bilo kom pokrajinskom sekretarijatu, službi ili upravi. Ili će, možda, ipak moći, ako tako novi propisi budu kazali.

Za još jedan uslov postoje nedoumice – onaj o „najmanje pet godina radnog iskustva u struci“. Pravnici sa kojima je VOICE razgovarao kažu da ovaj uslov u domaćim propisima  nije precizno definisan, pa će se otuda morati „slobodnije tumačiti“. Da li će taj uslov ispunjavati isključivo oni koji su najmanje pet godina radili u oblasti iz koje su stekli visokoškolsku spremu („u struci za koju su školovani“) ili, uz to, i oni koji su to iskustvo stekli u oblasti bliskoj zvanju iz fakultetske diplome, čak ni među pravnicima ne postoji konsenzus o tom pitanju. VOICE u Pokrajinskoj vladi nije uspeo da dobije zvanično tumačenje ove odredbe.

Ovi uslovi se, međutim, ne odnose samo na buduće kandidate za službenike na položaju – zakonom se, zapravo, ti uslovi traže i od onih koji vrše dužnost službenika na položaju. Izvori VOICE-a iz Banovine tvrde da pojedini vršioci dužnosti pomoćnika pokrajinskih sekretara ne ispunjavaju barem jedan od navedenih uslova.

Nemoguća misija za konkursne komisije

konkurentnost
Ko će pre do posla?

Kada će Vojvodina dobiti svoje prve službenike na položaju izabrane na javnim konkursima, ne zavisi samo od toga kada će Vlada Srbije utvditi maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, već i od, tvrde upućeni, same procedure odlučivanja o pristiglim prijavama na konkurse.

Prema zakonskim odrebama, predviđeno je da procedura za izbor službenika na položaju traje oko mesec i po dana. Ako se tome doda neizvestan tajming donošenja odluke Vlade Srbije – da li će je usvojiti vlada u tehničkom mandatu ili ona koju u drugoj polovini juna izabere Skupština Srbije? – pa deo posla koji će dopasti Pokrajinskoj vladi, nije isključeno da trenutni vršioci dužnosti provedu još (najmanje) jedno tromesečje u tom statusu.

U ovom trenutku, međutim, nije poznato da li će Pokrajinska vlada, kad se za to konačno steknu uslovi, sve konkurse za izbor službenika na položaju raspisati istovremeno ili „u blokovima“. Ukoliko se odluče za prvu opciju, u nasojanju da se okonča nezakonito vd stanje, izvor VOICE iz Banovine izražava bojazan prema tome da li bi sve moglo da se završi u predviđenom roku.

Naš sagovornik, koji je tražio da mu ne pominjemo ime, upućuje na zakonsku odredbu koja propisuje da u tročlanoj konkursnoj komisiji mora da bude jedan član iz službe za ljudske resurse. U pokrajinskoj Službi za upravljanje ljudske resurse APV, napominje, trenutno radi svega devetoro ljudi.

„Ukoliko bi, recimo, bilo raspisano više od 80 konkursa istovremeno, to bi značilo da bi svako od zaposlenih u toj službi morao da bude član u najmanje devet komisija. To, složićete se, fizički nije izvodljivo učiniti za samo 15 dana, pa samim tim nije uputno ni raspisivati sve konkurse istovremeno“, navodi naš sagovornik.

Denis Kolundžija (VOICE)

naslovna karikatura: Stups

voice_logo