Iako za pet godina od početka izbegličke krize nisu zabeleženi veći incidenti između migranata i domaćeg stanovništva u Srbiji, u susret proleću je, ciklično, ponovo počeo da buja šovinizam, pre svega na digitalnoj platformi Fejsbuk, ali sada već i na ulicama gradova Vojvodine i Srbije.
„Cveće zla“ koje je svoje korenje proširilo sa onlajn društvenih mreža na ulice Beograda jesu tzv. „narodne patrole“. Međutim, prisustvo izrazito antimigrantskih osećanja nije vezano isključivo za centar Srbije. Na severu Vojvodine su se početkom godine pojavile Fejsbuk grupe, odnosno inicijative građana s namerom da, prema njihovim rečima, učine svoje gradove „bezbednijim“ mestima. Najpopularnija među njima jeste grupa „Udruženi građani Subotice“ koja broji, u trenutku pisanja teksta, oko 6.100 članova, mada slični digitalni skupovi postoje i u Kikindi i Somboru. Međutim, ova Fejsbuk grupa se prvobitno nije zvala „Udruženi građani Subotice“. Prema informacijama koji se mogu naći u odeljku za transparentnost grupe, ona je nastala u oktobru 2019. godine pod nazivom „Tarantula 024“, da bi potom promenila ime u „Orlovi 024“ pre nego što su se administratori odlučili za sadašnju odrednicu. Takođe, najveći broj članova, malo više od 5.000, prikupila je tek u poslednjih 30 dana, što sugeriše znatno intenzivniju antimigrantsku retoriku u grupi tek od početka 2020. godine. Pritom, ova zajednica je i najangažovanija, s obzirom na to da su održali protest u centru Subotice na kom se okupilo oko 500 građana i građanki.
Naime, iako su u pitanju naizgled marginalne niše, one mahom pronalaze plodno tlo za širenje svojih šovinističkih ideja na digitalnim platformama, pre svega Fejsbuku. U kontekstu onlajn komunikacije, prema rečima Davora Marka, eksperta za digitalne komunikacije, selektivna izloženost informacijama, kojoj su ljudi skloni na internetu, upravo i dovodi do stvaranja tzv. „balona“.
„Važno je postojanje struktura, odnosno zajednice koja načelno deli određene vrednosti i svetonazore. Na digitalnim platformama, spajanju ljudi sličnih uverenja doprinose i algoritmi koji na osnovu naših afiniteta i ponašanja preporučuju isključivo jednu vrstu ’balona’. Svako od nas se na društvenim mrežama opredeljuje da prati one grupe, da učestvuje u onoj komunikaciji koja nam je vrednosno bliska“, objašnjava Marko za VOICE.
Veoma opasne posledice
VOICE je pronašao najmanje dvadeset aktivnih stranica na Fejsbuku koje promovišu i zastupaju ekstremne stavove i šovinističke ideje. Ono što raspiruje mržnju prema drugome, u ovom slučaju izbeglicama, jesu vesti koje administratori i članovi ovih grupa postavljaju na konkretne stranice. Na primer, na Fejsbuk stranici „Udruženi građani Subotice“ primetna je velika zastupljenost nacionalističkih portala poput Dnevne gazete, Naše borbe i Srbin.info.
Usvajanje lažnih informacija preko ovih medija, kao i njihovo dalje širenje predstavlja veoma veliki problem, smatra Natalija Jakovljević, novinarka subotičkog portala Magločistač.
„S obzirom na to da je prelazak migranata preko granice postao otežan, njihov broj u Subotici i okolnim selima se povećao, što je izazvalo strah kod, pre svega, starijeg stanovništva. Međutim, negativna kampanja koja se vodi protiv izbeglica, između ostalog i na digitalnim platformama, u potpunosti je nepotrebna i pogrešna. Objavljivanjem manipulativnih sadržaja i dezinformacija, koje je i detektovao FakeNews Tragač, samo se povećavaju mržnja i ksenofobija prema ovim ljudima, što može da ima veoma opasne posledice po naše društvo“, ocenjuje Natalija Jakovljević.
Jedna od razotrkivenih dezinformacija je bila i godinu dana stara vest koju je prenela Dnevna gazeta o mladoj Šveđanki koju je seksualno uznemiravao neidentifikovani muškarac, s tim da su dodali informaciju o tome da je napadač bio migrant. Takođe, u tekstu objavljenom 27. februara ovaj portal je lažno optužio portal NDNV-a Autonomija za prenošenje navodnih neistinitih vesti u slučaju anonimnog čoveka koji nije dozvolio migrantu da sedne pored njega u autobusu.
Igranju s niskim strastima je često podložan i portal Srbin.info, čije su priče o privođenju jednog od predvodnika beogradskih „narodnih patrola“ Damnjana Kneževića preplavile medijski prostor šovinističkih Fejsbuk stranica. Samoorganizovane skupine mladića su prethodnih dana zaustavljale grupe izbeglica u glavnom gradu Srbije, pretile i zastrašivale pod izgovorom zaštite „srpskih žena i srpske dece“. Jedan od načina na koji su to radili jeste i pokušaj da zabrane kretanje migrantima van prihvatnih centara u periodu između 22 i 6 časova, dakle da uvedu „policijski čas“. Zbog ovih noćnih putešestvija samoproglašene beogradske milicije Knežević je i bio pozvan na saslušanje u policiju. Međutim, spinovanjem narativa je portal Srbin.info, kao uticajan izvor informacija u ovim Fejsbuk grupama, pokrenuo talas pretvaranja predvodnika patrola u žrtvu režimske politike prema izbeglicama.
Učešće i interakcija sa medijskim sadržajem, kao i sa vođama javnog mnjenja u onlajn zajednicama, mnogo su lakši na društvenim mrežama, s obzirom na to da ne postoji jasna i stroga hijerarhija, objašnjava Davor Marko.
„Istraživanje o aktivnostima ekstremnog desničara i njegove zajednice na Tviteru koje sam sproveo pokazalo je da je komunikacija na digitalnim platformama dvosmerna i vrlo dinamična. Ne postoji uvek i nužno govor mržnje, ali se koristi implicitan govor netrpeljivosti, uz snažnu distinkciju na ’nas’ protiv ’njih’. Takođe, sam poziv na akciju se često maskira pod okriljem demokratskog prava da se slobodno izrazi drugačije mišljenje, kao kada se od pratilaca traži da kažu šta misle o onima koji ’izdaju tradicionalne srpske vrednosti’“, objašnjava Davor Marko.
Sve same „patriote“
U kontekstu tih tzv. tradicionalnih srpskih vrednosti, Damnjan Knežević, ipak, nije žrtveno jagnje sistema, već njegov dalji, ponekad zaboravljeni rođak. Na snimku koji je 25. februara objavio Srbin.info na svom Jutjub kanalu, prilikom odlaska u policijsku stanicu Knežević je bio primećen u društvu Srđana Noga, bivšeg narodnog poslanika Dveri, i advokata Marka Pušice, koji je koordinator Komisije za AP Kosovo i Metohiju pokreta Dveri. Pored njih, podršku na tom videu mu je pružila i Jovana Stojković, predsednica nacionalističkog pokreta „Živim za Srbiju“, protiv koje se vodio postupak na Sudu časti Lekarske komore Srbije zbog njenog protivljenja vakcinaciji kao obavezi roditelja prema deci.
Sam Knežević je na čelu pokreta „Nema predaje Kosova i Metohije“, koji je predvodio na prošlogodišnjim protestima ispred Skupštine Srbije zajedno sa udruženjem „Živim za Srbiju“. Na tom skupu je, između ostalog, rekao da će se Srbija osloboditi tek kada se srpska vojska i policija vrate na Kosovo i Metohiju i na albansku granicu, što je preneo RTS. Takođe, Damnjan Knežević je i bivši član ultranacionalističke stranke Zavetnici, za koju se sumnja, prema navodima Radija Slobodna Evropa, da je jedno od sredstava Rusije u borbi za uticaj na ovom prostoru. Ova relativno mlada stranka je to postala tek prošle godine, a Vujo Ilić iz nevladine organizacije CRTA je njihovu transformaciju iz pokreta u partiju u izjavi za N1 prokomentarisao kao nastajanje „satelitske“ organizacije pri Srpskoj naprednoj stranci. On je ovu tvrdnju potkrepio podatkom da je za taj korak koji su oni preduzeli potrebno više od 40 hiljada evra, što predstavlja velike „logističke i materijalne troškove“ koje ne može da priušti većina samostalnih udruženja. Partijski program Zavetnika je javno dostupan na njihovom sajtu, a jedan od zakona za koji se zalažu jeste kategorizacija svih nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva kao „stranih agenata“.
Portal Srbin.info, koji lamentuje zajedno sa ultranacionalističkim grupacijama Srbije nad Damnjanom Kneževićem, postao je ogledalo koje iznosi na videlo deo mreže radikalnih desničarskih struktura koje obitavaju na internetu i delaju van njega. Naime, u njihovoj emisiji „Centar“ je učestvovao, pored pomenutog advokata Marka Pušice koji je branio pristalicu Dveri Dejana Vulićevića, napadača na novinarke Pinka ispred zgrade te televizije, i Dragan Petrović, bivši član Demokratske stranke Srbije. Petrović je tokom svog gostovanja govorio o naseljavanju migranata u Srbiju kroz navodne planove predsednika Aleksandra Vučića i biznismena Aleksandra Šoroša i opasnosti koje njihove zamisli mogu da imaju po srpsku demografiju. Pored toga, on je urednik i sopstvene emisije na Jutjubu pod nazivom „Gost nedelje“ u kojoj je intervjuisao i Damnjana Kneževića, ali i Srđana Noga. Nogo, bivši član Dveri, poznat je po slučaju „vešala“ sa protesta „Jedan od pet miliona“, zbog čega je, između ostalog, i izbačen iz stranke. Nogo je, takođe, bio primećen u društvu huligana i ekstremističke organizacije Levijatanna skupu ispred pekare „Roma“ u Borči kod Beograda. Levijatan – nacionalistički, desničarski pokret koji se navodno primarno zalaže za zaštitu životinja – dospeo je nedavno u žižu javnosti zbog odluke da, kao i Zavetnici, učestvuju na predstojećim izborima u aprilu.
Treća osoba na snimku portala „Srbin.info“ je Jovana Stojković koje je bila predsednica Saveza „Čuvari Srbije 1244“ okupljenog oko ideje „odbrane Kosova i Metohije“. Kao što je već navedeno, ona je zajedno sa Kneževićem učestvovala na protestima u oktobru prošle godine ispred Skupštine Srbije u svojstvu predsednice pokreta „Živim za Srbiju“. U programskom manifestu ovog udruženja koji je javno dostupan na njihovom sajtu, između ostalog, piše da im je cilj „zabrana ulaska, boravka i izdavanja dokumenata Republike Srbije ilegalnim migrantima, iz razloga zdravstvenih i drugih bezbednosnih izazova“. Takođe, redakcija portala MediaGroup je na svom sajtu objavila fotografiju na kojoj su zamenik predsednika tog udruženja Nemanja Petrović i njegov kum Srđan Adžemović, koji je 2014. godine uhapšen zbog sumnje da je nelegalno psoedovao oružje.
Šovinistička predizborna kampanja
Antimigrantska retorika ide savršeno na ruku desničarskim strankama koje će to upotrebljavati tokom nadolazećeg predizbornog perioda, ocenjuje Natalija Jakovljević. „U nedostatku političkog programa, te partije i neformalni pokreti targetiraju grupe koje su slabe i ranjive, koje ne mogu da se brane, i odluče da vode kampanju protiv njih. To samo pokazuje koliko je naše društvo duboko deformisano i počinje sve više da liči na susede, na Mađarsku, recimo, koja godinama vodi hajku protiv migranata“, smatra Natalija Jakovljević.
Tokom prethodne godine, u Srbiji su se pojavili navodi da je na ovaj prostor stigla američka populistička medijska organizacija Brajtbart koju je vodio Stiv Benon, bivši glavni savetnik Donalda Trampa. Podsećanja radi, jedna od glavnih smernica predizborne kampanje aktuelnog predsednika SAD-a je bio upravo antimigrantski stav. Agresivnom medijskom i internetskom strategijom, populističke preizborne poruke su bile upravo upućene ka desničarski orijentisanim i ekstremističkim nišama koje su kasnije svojim glasom podržale Trampa. Međutim, povlačenje paralela u kontekstu američkog i srpskog slučaja je neosnovano, jer antimigrantsku kampanju u našoj državi vode – bar zasad – neformalne grupe, a ne potencijalni predsednički kandidati.
Ipak, iako u Srbiji prema podacima Komesarijata za izbeglice i migrante trenutno boravi oko 5.500 migranata u prihvatnim centrima i nekih 800 van njih, strah od njihove „okupacije“ je očigledno političko sredstvo kojim se sada koriste i određeni političari. Lider Dveri Boško Obradović je nedavno čak predstavio „mere“ za sprečavanje nekontrolisanog priliva migranata u zemlju, a na zvaničnom kanalu stranke na platformi Jutjub je „slikovito“ prikazao prelivanjem čiste vode i tamnije tečnosti iz jedne čaše u drugu. Talas ovakvih šovinističkih sadržaja i lažnih vesti uperenih ka izbeglicama preplavio je srpski medijski prostor na Fejsbuku, zbog čega je došlo do izražene ksenofobije i gnusnih primera govora mržnje na stranicama i grupama koje hrane najniže strasti i polarizuju društvo. Odsustvom tačnih informacija i pravovremene reakcije, ali i osude ovakvih činova od strane institucija vlasti, domaća javnost i korisnici na internetskim društvenim mrežama su ostavljeni da tonu u mulju srpske (brajt)baruštine.