Kandidat Skupštine Vojvodine za člana Saveta REM-a plagirao knjigu?

07. Feb 2020 by Ekipa VOICE | 1 komentar

Slobodana Cvejića je u REM predložila Srpska napredna stranka

Dr Slobodan Cvejić, redovni profesor na Odeljenju za sociologiju beogradskog Filozofskog fakulteta i jedan od dvojice kandidata Odbora Skupštine Vojvodine za kulturu i javno informisanje za člana Saveta REM-a, bio je svojevremeno optužen za plagijat ali to nije bila prepreka za njegovo akademsko napredovanje.

Optužbe o plagijatu je, prvo unutar Filozofskog fakulteta a potom i u javnosti, izneo Cvejićev kolega, dr Vladimir Ilić, kojeg je Cvejić zbog toga tužio za povredu časti i ugleda. Sud je, međutim, odbio tu tužbu.

Cvejića je za člana Saveta REM-a predložila Poslanička grupa Srpske napredne stranke u vojvođanskoj skupštini, a njegovu kandidaturu potvrdio je nadležni odbor Skupštine Vojvodine na prekjučerašnjoj sednici.

Zbog tvrdnji da je plagirao deo svoje knjige, Cvejić, koji je te navode odbacio, tužio je Ilića oktobra 2016. godine za povredu časti i ugleda, uz zahtev da mu kolega s fakulteta, na ime pretrpljenih duševnih boli, isplati 450.000 dinara. Osnovni sud u Zrenjaninu je u presudi od 19. marta 2018, u koju je VOICE imao uvid, odbio tu tužbu kao i zahtev za naknadu nematerijalnih troškova. Apelacioni sud u Novom Sadu je 24. oktobra iste godine odbio Cvejićevu žalbu na presudu Osnovnog suda, u šta je VOICE takođe imao uvid.

Javnost za Ilićeve optužbe o plagijatu saznaje iz njegovog autorskog teksta na Peščaniku, koji je objavljen 5. jula 2016. godine.

Ilić u njemu navodi da je kao član kadrovske komisije Filozofskog fakulteta trebalo da pred tom komisijom obrazloži unapređenje dr Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Međutim, dobio je informaciju ali i dokaze o tome da je Cvejić na stranicama svoje knjige „Socijalna ekonomija“, kojom je konkurisao za novo zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz knjige „Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”.

Ilić dalje u tekstu navodi brojne pokušaje Odeljenja za sociologiju za zataška čitavu stvar. Suprotno stavu matičnog odeljenja, on na sednici kadrovske komisije ostaje dosledan svojim uverenjima o plagijatu svog kolege i – sa dokazima – o tome upoznaje čitavu komisiju. U prvom trenutku, komisija odbija da Cvejića predloži za unapređenje.

Iako čak i sud u svojoj presudi konstatuje da je u raznim prilikama „više profesora iznelo sumnju i zaključak u pogledu postojanja plagijata, a koja se odnosi na autorstvo tužioca (Cvejića), čak i mišljenje drugih profesora, a ne samo tuženog (Ilića), da je plagijat dokazan“, Filozofski fakultet je 10. novembra 2016. doneo odluku da se Cvejić izabere u zvanje redovnog profesora.

Tu odluku potvrdio je Senat Beogradskog univerziteta 7. decembra 2016. godine.

Ilić je dva dana kasnije podneo ostavku u kadrovskoj komisiji Izbornog veća i Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta zbog, kako je naveo, „odsustva reakcije odgovornih organa na pritiske i zastrašivanja zbog njegovog delovanja kao člana komisije“.

Inače, stručni sud o Cvejićevoj knjizi, da li je plagijat ili nije, kako konstatuje sud, nikad nije donet, jer odbor nadležan za ova pitanje nikad nije postupio po predlogu koji je Cvejić podneo protiv Ilića.

Odbijajući Cvejićev tužbeni zahtev, Osnovni sud u Zrenjaninu u presudi navodi:

„Postojanje plagijata je pitanje opšteg i javnog interesa (to je društvena pojava), pa je prvi kriterijum za balans između duševnog bola i poimenično određenog lica i javnog izlaganja mišljenja, odnosno vrednosnog suda o postojanju plagijata, upravo doprinos isticanja plagijata. Tako da u slučaju neophodnog balansiranja između zaštite privatnog života i slobode izražavanja, mora se naglasiti doprinos slobode izražavanja, koje ide u prilog opštem interesu. Sami mediji imaju ulogu da obezbede pristup javnosti informacijama od javnog interesa, kao i razotkrivanju službenih prestupa i nesposobnosti, zbog čega je tuženi objavljivanjem svog vrednosnog suda o delu tužioca u mediju, koristio svoje pravo na izražavanje. U slučaju da se ovo pravo ograniči, isto bi dovelo do opasnosti nepostojanja kritike i analize autorstva uopšte.“

Cvejić, kao predlog Srpske napredne stranke, i reditelj Slaviša Grujić, kao predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, kandidati su Odbora Skupštine Vojvodine za kulturu i javnog informisanje za člana Saveta REM-a.

Ta dva predloga su i jedina koja su u predviđenom roku stigla u taj skupštinski odbor.

Nakon što Odbor za kulturu i javno informisanje utvrdi zvaničan predlog, poslanici Skupštine Srbije će odlučivati između Cvejića i Grujića, a jedan od njih dvojice zameniće Đorđa Vozarevića, koji je u januaru podneo ostavku, navodno iz ličnih razloga.

U isto vreme ostavku je podneo i Goran Peković, kojeg su u Savet REM-a predložila novinarska i udruženja izdavača elektronskih medija. Ostavke članova REM-a, kojima još nije istekao mandat, ipak nisu bile iznenađenje jer je nekoliko nedelja ranije, tokom dijaloga vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta, dogovoreno da se ubrzo popune tri već godinama upražnjena mesta u Savetu REM-a, a potom i dva nova člana, što je podrazumevalo da neko od aktuelnih članova podnese ostavku

Ekipa VOICE 

 

Objavljujemo odgovor profesora Slobodana Cvejića na tekst VOICE-a: 

 

O D G O V O R 

Lažni plagijat – manipulacija istinom i institucijama

Na zvaničnoj internet stranici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE http://voice.org.rs/,  u okviru teksta “ Kandidat Skupštine Vojvodine za člana Saveta REM kopirao knjigu?“ objavili ste neistinite i nepotpune informacije i insinuirali da sam plagijator. Na taj način ste napravili tendenciozan tekst koji ugrožava moj lični i stručni integritet i narušava moj ugled. Ovde tvrdim da:

– nije istina da je Odeljenje za sociologiju pokušavalo da zataška optužbu da sam počinio plagijat,

– nije istina da stručna ocena o mojoj knjizi, da li je plagijat ili nije, nikad nije doneta.

 

Ovim odgovorom ukazujem na to:

– da je optužba profesora Vladimira Ilića da sam uneo plagijat u svoju knjigu izneta na početku višemesečne procedure unapređenja, zbog čega je više stručnih tela o tome diskutovalo I izjašnjavalo se. Ni jedno od tih tela nije podržalo Ilićevu tvrdnju da se radi o plagijatu odnosno sva su ona podržala moje unapređenje. Odeljenje za sociologiju o ovoj tvrdnji je diskutovalo i izjašnjavalo se dva puta, a diskusija i glasanje u skladu sa poslovnikom se nikako ne može nazvati zataškavanjem,

– osim Odeljenja za sociologiju za moje unapređenje su glasali i Kadrovska komisija Filozofskog fakulteta, i statutima definisana stručna tela kao što su Izborno veće Filozofskog fakulteta, Veće grupacije za društveno-humanističke nauke Univerziteta u Beogradu i Senat Univerziteta u Beogradu. Dakle, nekoliko tela, u kojima sedi stotinjak redovnih profesora, iznela su svoju (stručnu) ocenu o spornoj knjizi i o mom ukupnom akademskom postignuću, podržavajući time stav Komisije za izbor u zvanje koja je nedvosmisleno konstatovala da sam svaki put na početku odgovarajućih poglavlja u fusnotama navodio da je deo teksta preuzet iz mojih ranijih radova, dok je sa druge strane profesor Vladimir Ilić, lažno me optužujući za plagijat, svesno prećutao ove činjenice.

(Potpun stav Komisije po ovom pitanju, kao i sav materijal vezan za proces mog izbora u zvanje je svim iskreno istraživačkim i analitičnim novinarima dostupan na veb strani Univerziteta u Beogradu).

Sličan stil manipulacije se prepoznaje i u tekstu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra. Na primer, sudska odluka se interpretira kao da je njome sud presuđivao o tvrdnji o plagijatu, a zapravo se sud proglasio nenadležnim za takvu odluku i istakao Etičku komisiju kao pravu adresu. Realan problem za mene i svakog drugog ko se bude našao pod lažnom optužbom za plagiranje čini to što po pravilniku o radu etičkih komisija onaj ko je optužen za plagijat uopšte ne može da pokrene proceduru za utvrđivanje istine o tome. Ja sam tražio pokretanje postupka protiv Ilića zbog narušavanja ugleda i ometanja u napredovanju, a čak ni po toj prijavi Etička komisija nije ništa uradila već tri i po godine. Nije mi poznato da je neko protiv mene pokrenuo prijavu Etičkoj komisiji zbog plagiranja, verovatno zato što prema novom univerzitetskom Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova onaj ko podnese neutemeljenu prijavu (lažno optužuje) snosi disciplinske posledice. Umesto toga protiv mene se (ponovo) vodi prljava kampanja u medijima. Iskreno se nadam da vaša kuća ne želi da bude deo te kampanje.

Brojni dokazi o mojim akademskim rezultatima u zemlji i inostranstvu i građanskom aktivizmu su prisutni na raznim internet stranama i o njima može da svedoči veliki broj koleginica i kolega sa kojima dugo sarađujem. Zato tekst koji ste preneli shvatam kao pokušaj moje diskreditacije u javnosti, očigledno zbog moje kandidature za mesto u Savetu REM-a. Moji kritički radovi o političkom klijentelizmu, slabim institucijama i građanskim protestima su javno dostupni, a pobrojani su i u materijalu koji je dostavljen Odboru za kulturu i javno informisanje Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Budući da je ovaj odbor nakon uvida u moju prijavu smatrao da sam odgovarajući kandidat za poziciju na kojoj bih, prema statutu REM, radio i odlučivao nezavisno i samostalno, ne zastupajući čak ni stavove i interese predlagača koji me predlaže na tu funkciju, smatrao sam da su ispunjeni svi uslovi da potpišem saglasnost da me Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine kandiduje za člana Saveta REM-a.

 

U Beogradu, 09.02.2020.

prof. dr Slobodan Cvejić

 

Print Friendly, PDF & Email