Na pokrajinskom konkursu novac dobili član Vlade APV i supruga Igora Mirovića: Kolega, jeste li za projekat?

30. Aug 2020 by Denis Kolundzija | Nema komentara

Agencija za borbu protiv korupcije: To je sukob interesa

Među 45 kratkoročnih projekata od posebnog interesa za održivi razvoj u AP Vojvodine u 2020. godini, čije finansiranje je prošlog meseca odobrio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević, našli su se projekti kod kojih su kao rukovodioci istraživanja navedeni Miloševićev kolega iz (još uvek aktuelne) Pokrajinske vlade, sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević (inače docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu) te supruga (još uvek aktuelnog) predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Vera (vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici).

Milošević je za VOICE potvrdio da je među odobrenim projektima i onaj koji je podneo njegov „dalji rođak“ sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Od 179 pristiglih projekata na konkurs koji je raspisan 15. maja i s budžetom od 29 miliona dinara, pokrajinski sekretar Milošević je, kako je potvrdio za VOICE, odobrio 45 projekata (po oko 600 hiljada dinara za svaki projekat) poslušavši pri donošenju odluka isključivo mišljenja Stručnih saveta. Drugim rečima – sekretar nije iskoristio „diskreciono pravo“ iz člana 6 Pravilnika o kriterijumima za finansiranja kratkoročnih projekata koji mu dozvoljava da odobri finansiranje projekta i bez mišljenja stručnog saveta „ako je to od posebnog značaja za ostvarivanje utvrđenog cilja finansiranja projekta“.

„Mogućnost ’diskrecione’ odluke pokrajinskog sekretara je nasleđeno stanje, a moj stav po tom pitanju jasno se ogleda u činjenici da takvu mogućnost nikada nisam iskoristio“, naglašava Milošević.

Zoran Milošević (Foto: Pokrajinska vlada)

Pokrajinski sekretar se, dakle, pri donošenju (i) ove odluke o dodeli novca iz budžeta oslonio na mišljenje članova Stručnih saveta, osnovanih pri sekretarijatu koji vodi, do čijeg kredibiliteta veoma drži, a čime poručuje da veruje struci i da sa izborom projekata, čiji god da su – nema ama baš ništa.
Za takav stav bi od velike pomoći bilo kad bi javnosti bili poznati članovi Stručnih saveta – jedino što se, elem, zna jesu imena i prezimena predsednika osam takvih saveta a taj podatak se lako može pronaći na 48. strani izveštaja o Aktivnostima u Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost u 2019. godini.

U pisanim odgovorima za VOICE Milošević o njima jedino navodi da su od 28 članova Stručnih saveta 23 člana redovni profesori, jedan je viši naučni saradnik (najviše naučno zvanje), a 4 člana su vanredni profesori, „što svakako svedoči o njihovom nespornom naučnom kvalitetu i dugogodišnjem radu na Univerzitetu“. Da bi potcrtao kako je sve čisto u vezi s njima i odlukama koje su doneli, sekretar navodi da članovi Stručnih saveta „ne mogu biti rukovodioci i članovi istraživačkih timova i da time ne ostvaruju lični interes, već se rukovode naučnim i moralnim načelima“.
„Stručni savet je predložio finansiranje svih odobrenih projekata, pa i projekata koje ste naveli (Radojević i Mirović, op.a). Oba projekta su ocenjena izuzetno visokim ocenama od strane predsednika i članova Stručnih saveta (Radojević je dobio ocenu 9, Mirović 10. op.a), koji su se rukovodili propisanim kriterijumima, naučnim načelima i etičkim principima u svakom pojedinačnom slučaju“, poentirao je pokrajinski sekretar Zoran Milošević u pokušaju da zaključi ovaj slučaj.

Svi profesori mogu da učestvuju na konkursima, ali…

Ovde, dakako, nije i niti može biti tema kvalitet odobrenih projekata, kao ni da li čak i članovi Pokrajinske vlade ili neko drugi ko bi mogao interesno biti povezan s onim ko aminuje spisak dobitnika javnog novca – imaju pravo da učestvuju na javnim konkursima, pogotovo na onim koji pomažu i promovišu naučnoistraživačku delatnost. Pa ipak, sekretar Milošević je u odgovorima na pitanje VOICE imao potrebu da to i naglasi: „Ne postoji zabrana pojedinim profesorima i istraživačima da konkurišu na javne konkurse, u odnosu na bračni status ili javno angažovanje, te bi se svako ponašanje usmereno na diskreditaciju nečijeg naučnoistraživačkog rada po principu koji Vi (VOICE) navodite, moglo smatrati diskriminacijom.“

Međutim, u ovom, kao i brojnim ranijim sličnim slučajevima kada su se među onima kojima su na konkursu dodeljeni javni novci našla „zvučna“ imena, partijski kamaradi, srodnici ili supružnici, sumnja u nepristranost i sukob interesa teško da može da bude odagnana pukim uveravanjem – „,sve je bilo čisto, majke mi“. Naprotiv, time se takve sumnje samo pojačavaju a u poslovičnom odsustvu transparentnih procedura podozrenje u sukob interesa i kakvo drugo nečasno činjenja postaje izraženije.

Predsednik Etičkog odbora Univerziteta u Novom Sadu i profesor na Pravnom fakultetu, Slobodan Orlović napominje u izjavi za VOICE da o eventualnom sukobu interesa u ovakvim slučajevima „mora da razmišlja onaj ko raspisuje konkurs i formira komisiju koja ocenjuje naučne projekte“.

„Najvažnije je da onaj ko donosi konačnu odluku o prihvatanju projekata treba da ima u vidu i postojanje eventualnog sukoba interesa. To nije na učesnicima konkursa jer oni imaju pravo da učestvuju samim ispunjenjem konkursnih uslova, poput drugih kolega“, kaže Orlović.

Pokrajinski sekretar, međutim, kako nam je sam potvrdio, nije našao za shodno da o eventualnom sukobu interesa konsultuje Agenciju za borbu protiv korupcije – VOICE je, zato, to učinio umesto njega.

Agencija: Jeste sukob interesa

Nakon što je pokrajinski sekretar 17. jula doneo rešenje o odobravanju finansiranja projekata po raspisanom javnom konkursu za finansiranje kratkoročnih projekata od posebno interesa za održivi razvoj u AP Vojvodini u 2020. godini, u delu javnosti, pogotovo na društvenim mrežama, uočeno je da su među rukovodiocima naučnoistraživačkih timova kojima je odobreno finansiranje projekata i rečeni Vuk Radojević i Vera Mirović, ali i vanredni profesor FTN dr Mijodrag Milošević, koji je doveden u navodno bliske rođačke veze sa pokrajinskim sekretarom Zoranom Miloševićem. (Supruzi takođe pokrajinskog sekretara Vladimira Bateza, zaduženog za sport i omladinu, Maji Batez, recimo, nije odobren projekat.)

Pokrajinski sekretar potvrdio je za VOICE da jeste u rođačkim odnosima s prezimenjakom sa FTN ali da nisu u bliskom srodstvu: „Vanredni profesor dr Mijodrag Milošević sa Fakulteta tehničkih nauka je moj dalji rođak s očeve strane, ali nemam bliža saznanja o tačnom srodstvu. Navedeno svojstvo profesora ne može biti smetnja da učešće na javnim konkursima, niti može biti kriterijum za negativnu selekciju projekta“.

Kako se ispostavilo, pokrajinski sekretar Milošević nije konsultovao Agenciju za borbu protiv korupcije jer je, biće, smatrao da članovi Stručnih saveta nisu u sukobu interesa. Na eventualni sukob interesa u kojem se sam našao, očito, nije ni pomislio: ta on je samo prihvatio mišljenje o projektima koji su dali drugi a stručnij od njega.

„Odluka o odobravanju finansiranja projekata doneta je isključivo na osnovu ocena Stručnih saveta, koji su izabrani u skladu sa odredbama Pravilnika, u transparentnom i konkurentnom postupku javnih nabavki usluga, što im daje pun legitimitet u ocenjivanju i odlučivanju. U odnosu na činjenicu da isti ne mogu biti rukovodioci i članovi istraživačkih timova i da time ne ostvaruju lični interes, već da se rukovode naučnim i moralnim načelima, ne smatram kao svrsishodno konsultovanje Agencije za borbu protiv korupcije“, naveo je Milošević za VOICE.

Paa… baš bi bilo svrsishodno, smatra Agencija za borbu protiv korupcije. Da je sekretar Milošević kontaktirao Agenciju, (možda) ne bi došlo do pisanja Mišljenju o ovom slučaju, koje je Agencija dostavila VOICE-u, a u kojem stoji da se u slučaju pomenutog konkursa – ipak radi o sukobu interesa.

„Situacija u kojoj na javnom konkursu koji raspisuje državni organ učestvuju ili dobiju sredstva lica koja su povezana lica u smislu čl. 2 Zakona o Agenciji sa funkcionerom koji javnu funkciju vrši u državnom organu i u kojoj odluku donosi komisija koju formira taj funkcioner predstavlja sukob interesa, jer postoji privatni interes koji utiče, može da utiče, a u svakom slučaju izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera na način da javni interes podredi privatnom i javnu funkciju iskoristi za sticanje koristi za povezana lica, čime se istovremeno ugrožava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, što je suprotno Zakonu o Agenciji“, navodi se u Mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije.

„Povezano lice“ je, prema članu 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, “supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom“.

Agencija, dakle, kolegu iz Pokrajinske vlade i suprugu predsednika Pokrajinske vlade smatra „povezanim licima“ koji su interesno povezanim s onim ko donosi konačnu odluku o finansiranju projekata. U dopisu upućenom VOICE-u iz Agencije podsećaju i na odredbe čl. 27 Zakona o Agenciji, u kojem je propisano da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, da izbegava stvaranja odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa i da ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Brat, snaja, supruga…

Nemanja Nenadić iz antikorupcijske organizacije Transparentnost Srbija takođe smatra da su postojali razlozi da pokrajinski sekretar zatraži savet i mišljenje od Agencije za borbu protiv korupcije, upravo kako bi izbegao potonje sumnje.

„Naime, u opisanom slučaju bi se moglo tvrditi da njegove kolege iz Pokrajinske vlade imaju koristi od projekata, pa je i zbog sebe i zbog njih trebalo da zatraži potvrdu da on može da odlučuje u vezi sa tim, pa makar njegova odluka predstavljala i samo formalnu potvrdu onoga što je predložila stručna komisija“, ukazuje Nenadić u izjavi za VOICE.

On smatra da bi se sa svih javnih konkursa mogla skinuti večita sumnja u nameštanje i nepristrasnost upravo objavljivanjem svih informacija i o potencijalnom sukobu interesa i o tome kako je on razrešen.

„Takođe, bilo bi od pomoći i kada se članovi Pokrajinske vlade ne bi bavili drugim poslovima dok su na toj javnoj funkciji. Naučne aktivnosti su trenutno izuzete iz zabrane obavljanja dodatnih poslova, ali nema sumnje da i one mogu zahtevati dosta vremena, a pitanje je da li aktivni funkcioneri to vreme imaju ili će ga uzeti na uštrb obavljanja javnih poslova“, napominje sagovornik VOICE-a.

Nemanja Nenadić

Pravnici koji su pristali da govore za VOICE pod uslovom da im ne navodimo ime i prezime, smatraju da javni konkursi uglavnom dobijaju na kontroverznosti usled nedostatka jasnih, čvrstih i transparentnih internih mehanizama o sprečavanju sukoba interesa, kojima bi se sprečilo i gotovo neizbežno spekulisanje o tome zašto određeni pojedinci ili organizacije dobijaju javni novac.

Da li bi takvi mehanizmi sprečili ili bi ipak samo eventualno umanjili spekulacije? Verovatno pre ovo potonje, slažu se naši sagovornici, jer je spekulacije na tu temu, zbog višedecenijske prakse kojom su izloženi ovdašnji građani – gotovo je nemoguće iskoreniti. Upravo zbog „bogatog iskustva“ s ponašanjem domaćih političara, čak i kad jedan posegne za činom koji bi negde drugde bio dovoljan javnosti – izuzimanjem pri donošenju odluke o imenovanju na položaj povezanog lica – tvrdnje o tome kako je to „obična predstava“ veoma su prisutne.

Pokrajinska vlada je, evo, početkom juna postavila za zamenika pravobranioca AP Vojvodine na period od pet godina Nikoletu Mirović, suprugu rođenog brata Igora Mirovića, predsednika Pokrajinske vlade u tehničkom mandatu. Čak i pošto je predsednik Pokrajinske vlade u izjavi za Nova.rs naveo da se izuzeo iz odlučivanja sa te sednice (Pokrajinske vlade) i „da je o svemu sa dokumentima obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije zbog sukoba interesa“ (tu odluku je, kako se može videti u Službenom listu AP Vojvodine, potpisao potpredsednik Mihalj Njilaš), jesu li uspešno odagnane sumnje javnosti u nepristrasnost članova Pokrajinske vlade prilikom odlučivanja o imenovanju snaje svog predsednika?

Pogotovo kad se zna da je pre četiri godine upravo Pokrajinska vlada, na sednici kojom je predsedavao Igor Mirović, donela odluku o imenovanju njegovog rođenog brata Predraga za člana Nadzornog odbora „Voda Vojvodine“. Tada je Igor Mirović potpisao tu odluku.
Nakon pokrenutog postupka za utvrđivanje postojanja sukoba interesa, u oktobru 2017. godine ondašnja direktorka Agencije Majda Kršikap potpisala je rešenje kojim se Miroviću izriče najblaža od tri moguće mere – mera upozorenja.

U rešenju Agencije koje je dostavljeno Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) piše da je Mirović imenovanjem svog brata doveo sebe u sukob interesa i „podredio javni interes privatnom, iskoristivši javnu funkciju za sticanje pogodnosti za povezano lice, i stvorio odnos zavisnosti prema licu koje može da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije predsednika Pokrajinske vlade, čime je ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije”.

Kako izbeći sukob interesa članova Stručnih saveta

Rezultati konkursa koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost često su tema u medijima – o jednom takvom, a zapravo o veoma zanimljivim dobitnicima javnog novca, pisao je i VOICE.

Konkurs za finansiranje kratkoročnih projekata bio je inače sporan i prošle godine, kada je dr Veljko Jovanović sa Filozofskog fakulteta javno postavio pitanje povezanosti članova stručnih saveta, koje odlučuju o projektima, sa rukovodiocima projekata kojima su ti saveti odobrili finansiranje.

Projekt koji je podneo sa dvojicom kolega s Odseka za psihologiju te godine je odbijen, ali o tome nije saznao na sajtu sekretarijata, jer rezultati konkursa nisu bili objavljeni, već mu je to lično saopšteno. Potom je uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja tražeći ne samo spisak odobrenih i odbijenih projekata, već i sastav timova i sastav stručnog saveta u oblasti društveno-humanističkih nauka koji je ocenjivao projekte.

„Dobili smo sve, osim sastava (istraživačkih) timova, ali su bila navedena imena rukovodilaca projekata. To nam je bilo dovoljno da povežemo da su rukovodioci projekata zaposleni u istim ustanovama, pa na i istim odsecima kao i članovi stručne komisije”, rekao je ovaj naučnik u izjavi Radiju 021.

Svih pet od ukupno 25 prijava za oblast društveno-humanističkih nauka odobreno je ljudima naizgled, ukazao je tada Jovanović, međusobno povezanih.

“Ovo je, u najblažu ruku, komično podudaranje rukovodilaca i članova komisije i ukazuje da su u svrhu ocenjivanja korišćeni nenaučni kriterijumi. Takav stepen poklapanja govori o jasnom konfliktu interesa, koji Pravilnik za sprovođenje ovog konkursa uopšte ne definiše”, dodao je.

Ne definiše vala ni Pravilnik za ovogodišnji konkurs, pa ni Pravilnik o upravljanju sukobom interesa u Sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (odnosi se na zaposlene u Sekretarijatu).
Kodeks UNS o akademskom integritetu, istina, u članu 21 zabranjuje članovima akademske zajednice stvaranje neetičkih interesnih odnosa „kojima se utiče na odgovorno, savesno, profesionalno, nepristrasno i precizno obavljanje profesionalnog rada i ispunjavanja akademskih dužnosti, a posebno sa članovima akademske zajednice sa kojima su u hijerarhijskom odnosu, kao i u odnosu koji uključuje ocenjivanje tuđeg rada i dostignuća ili odlučivanja o akademskom statusu i profesionalnom napredovanju, pogodnostima, nagrađivanju ili kažnjavanju“.

Dr Veljko Jovanović je prošle godine sugerisao da bi se sumnje u nepristrasnost stručnih saveta mogle rešiti imenovanjem profesora sa drugih univerziteta. Takođe, i da bi same recenzije projekata trebalo da budu anonimne, odnosno da se ne zna ko je u timovima projekata.
I Nemanja Nenadić smatra da bi bilo daleko bolje kada bi ocenjivanje projekata bilo povereno profesorima koji nisu sa istog fakulteta ili univerziteta, ali da je, naglašava, pitanje da li bi tako nešto bilo moguće obezbediti u praksi, s obzirom na to da je broj stručnjaka za pojedine oblasti ograničen.

„Kao što postoje pravila za sukob interesa funkcionera, koji donose formalne odluke, ona moraju da postoje i za članove stručnih komisija, koje najčešće formalno ne odlučuju već daju samo predloge, ali čiji predlozi imaju presudan značaj za sadržaj budućih odluka. Pored toga, mora postojati i mogućnost da oni koji su nezadovoljni i smatraju da je komisija pristrasno razmatrala predloge ulože žalbu. U praksi, najčešće nema delotvornog mehanizma za zaštitu prava koja su ugrožena odlukama komisija. Najpoznatiji primer su konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja, gde se odluke mogu osporavati jedino u upravnom sporu, a odluke se po tim tužbama donose u doba kada je novac već uveliko potrošen. Transparentnost Srbija je u doba donošenje medijskih zakona predlagala uvođenje mehanizama pravne zaštite“, ukazuje Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija.

Denis Kolundžija (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email