Računajući sredstva podsticaja i poklonjeno zemljište, Srbija u izgradnju fabrike čokolade švajcarske kompanije „Beri Kalebo“ (Barry Callebaut) u Novom Sadu ulaže skoro 14, 2 miliona evra, dok se švajcarski investitor obavezao da u roku od pet godina uloži 45 miliona evra i u istom periodu zaposli 100 radnika, saznaje VOICE. Stručnjaci kažu da država mnogo ulaže, a nova fabrika neće doprineti razvoju privrede. Takođe, smatraju da čitav posao liči na zadovoljenje ličnih i partijskih interesa.
Investicija švajcarske kompanije „Beri Kalebo“ u fabriku čokolade u Novom Sadu, odakle će se, prema najavama, čokolada i kakao proizvodi izvoziti u jugoistočnu Evropu, predstavljena je kao i gotovo sve do sada – projekat od značaja za Srbiju. Osim toga, ni ovu investiciju nije zaobišla finansijska pomoć države.
Ugovorom o dodeli sredstava podsticaja, koji je ministar privrede Goran Knežević u septembru ove godine potpisao sa investitorom „Beri Kalebo“ za jugoistočnu Evropu (Barry Calebaut South East Europe) koga zastupaju Stojan Kemera i Darko Šuman, predviđeno je da država ovoj kompaniji isplati 12 miliona evra državne pomoći na ime troškova izgradnje fabrike i kupovine mašina i opreme. „Beri Kalebo“ se obavezao da će do kraja 2023. godine uložiti ne manje od 45 miliona evra. Od tog iznosa, najmanje 25 odsto mora biti finansirano iz sopstvenih sredstava, što znači da za ostatak mogu da koriste kredite i državnu pomoć.
U Ugovoru o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, kojim je ustupljeno državno zemljište, navedeno je da se investitor obavezuje da će fabriku izgraditi o svom trošku. Istovremeno, Ugovor o sredstvima podsticaja predviđa da investicija od 45 miliona evra podrazumeva ulaganje u tzv. „Osnovna sredstva“ koja podrazumevaju „zgrade, proizvodne pogone, mašine i opremu“. S obzirom na to, nije sasvim jasno da li u investiciju od 45 miliona evra ulaze i troškovi izgradnje same fabrike. Nepoznato je i na čiji teret je palo uređenje zemljišta i priprema za gradnju.
Ekonomski analitičar Mijat Lakićević ocenjuje da je ova investicija mala i za Srbiju i za Novi Sad, te da je država „bacila pare“ jer privreda neće imati skoro nikakve koristi od buduće fabrike.
„Mogle bi te pare da se iskoriste na mnogo pametniji način. Ima smisla da dovedete automobilsku, elektronsku industriju i onda na tog stranog investitora naslonite hiljade domaćih firmi i onda imate efekat. Ovde nemate dodatni efekat. Osim toga, čokolada nije naročito skupa roba pa neće biti ni velike vrednosti na izvoz“, smatra Lakićević.
Ulaganje obe strane biće raspoređeno u pet rata u periodu između 2020. i 2024. Sledeće godine država će švajcarskoj firmi uplatiti 1,35 miliona evra, po dostavljanju dokaza da su oni uplatili 5,1 milion evra. Najveća sredstva obe strane izdvojiće 2021. godine – država 8,24, a investitor 30, 9 miliona.
Država poklonila zemljište vredno 2, 19 miliona evra
U Ugovoru o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini između Republičke direkcije za imovinu, „Beri Kalebo“ za jugoistočnu Evropu registrovane u Srbiji i Barry Callebaut Nederland B.V. sa sedištem u Holandiji, vidi se da je država ustupila investitoru 2 hektara i 9 ari u vrednosti od 2, 19 miliona evra. Zemljište se nalazi na Zrenjaninskom putu u postojećoj industrijskoj zoni.
Za poklonjeno zemljište, država se „zaštitila“ garantnim periodom od pet godina. Naime, u ugovornim obavezama piše da investitor ne može da prodaje ustupljene parcele trećem licu u periodu od pet godina, odnosno do 2028. Takođe, do te godine je u obavezi da investiciju zadrži na teritoriji Novog Sada.
Vlasništvo nad ovim zemljištem je prethodno preseljeno sa Grada Novog Sada na Republiku. Reč je o 12 parcela različite veličine koje zajedno čine gore navedenih 2 hektara i 9 ari i koje su „Odlukom o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini Grada Novog Sada u javnu svojinu Republike Srbije bez naknade“ ustupljene državi.
S obzirom na petogodišnji garantni period tokom kog investitor ne može da prodaje poklonjeno zemljište, ne može da ode iz Novog Sada i u tom periodu mora da zadrži radnike, postavlja se pitanje da li „Beri Kalebo“ 2028. može da spakuje kofere? Lakićević kratko odgovara:
„Mogu, nema nikakvih garancija. Kad prođe pet godina na koje su se obavezali, mašine mogu da razmontiraju i odnesu na drugo mesto“, kaže Lakićević.
Kako je portal 021 ranije pisao, pored državnog zemljišta, „Beri Kalebo“ kupio je oko 30.000 kvadrata od preduzeća koje se bavi prodajom nekretnina „Mops invest“. Ovo preduzeće, prema pisanju 021, delom je u vlasništu direktora Grand produkcije Saše Popovića, a delom u vlasništvu firme „Bavaria Motorad“ čiji je vlasnik poslanik Srpske napredne stranke Ostoja Mijailović.
Plata malo veća od minimalca
Švajcarski investitor se obavezao da će do kraja 2023. godine zaposliti 100 radnika na neodređeno vreme. Ipak, prema ugovornim obavezama, broj radnika ne sme da smanjuje samo u periodu od pet godina, odnosno ne sme da ih otpušta do 2028. godine.
Što se plata radnika tiče, „Beri Kalebo“ ima obavezu da osnovna zarada bude najmanje 20 odsto veća od minimalca. Ako pretpostavimo da se minimalac u budućnosti neće značajnije menjati, zarada budućih radnika u fabrici čokolade biće nešto iznad 300 evra.
Lakićević kaže da investitor i ovog puta dobija jeftinu radnu snagu i da je država svojim subvencijama pokrila troškove plata za čitavih pet godina.
„Ako će država dati 12 miliona evra u roku od pet godina, to je u proseku oko dva miliona godišnje. Ako su plate oko 300 evra, za 100 radnika to će biti 50.000 evra bruto mesečno, odnosno 600.000 evra godišnje. Dakle, investitor već ima profit“, rekao je Lakićević.
On zaključuje da država mnogo ulaže u odnosu na minimalne koristi. Ipak, čini mu se da je mnogo veća korist leži na drugoj strani.
„Za one koji su pregovarali, to jest lična korist za one koji su našli te investitore. I vrlo je moguće da će ta fabrika biti još jedan kanala za stranačko zapošljavanje“, rekao je Lakićević.
Dolazak kompanije „Beri Kalebo“ najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na skupu u Novom Sadu u okviru kampanje „Budućnost Srbije“. Gotovo od tada se nižu izjave zvaničnika o tome da je „svetski proizvođač čokolade“ potvrda da je Srbija dobro mesto za ulaganje, što je istakao i ministar Knežević nakon potpisivanja ugovora. Ipak, zastupnik „Beri Kalebo“ za jugoistočnu Evropu Stojan Kemera, sa kojim je i potpisan ugovor, u intervjuu za „Biznis i Finansije“ 2013. godine rekao je da je glavni kriterijum za dolazak ove kompanije zapravo pogodna lokacija.
„Glavni kriterijum za odabir lokacije za investiciju je logistički: tražimo lokaciju koja je dobro povezana sa našim putevima snabdevanja. Srbija je, preko koridora 10 kao i zbog blizine koridora 4 veoma dobro povezana sa svim važnijim proizvođačima u regionu, koji se nalaze u krugu od 500 kilometra od Beograda“, rekao je tada Kemera.
Ko je „Beri Kalebo“?
Na zvaničnom sajtu kompanije navodi se da je „Beri Kalebo Grupa“ vodeći proizvođač visokokvalitetne čokolade i kakao proizvoda sa sedištem u Cirihu (Švajcarska). Zapošljava 12.000 ljudi u više od 30 zemalja i ima 60 proizvodnih pogona.
Buduća fabrika u Novom Sadu biće prvi pogon „Beri Kalebo Grupacije“ u jugoistočnoj Evropi. Kako se navodi na njihovom sajtu, početni proizvodni kapacitet u novosadskom pogonu trebalo bi da bude preko 50.000 tona godišnje. Osim toga, navedeno je da se očekuje da će fabrika početi sa radom do 2021.
Ipak, za sada nije poznato tačno vreme početka izgradnje. Na sajtu Republičke direkcije za imovinu, nakon potpisivanja ugovora, objavljeno je da se „u narednom periodu ulazi u sledeću fazu investicije, a to je početak građevinskih radova“.
„Beri Kalebo“ za jugoistočnu Evropu (Barry Callebaut South East Europe), koji je investitor novosadske fabrike, registrovan je u Srbiji 2012. godine sa sedištem u Beogradu. U trenutku podnošenja prijave za dodelu državne pomoći imao je devet zaposlenih.
Prema finansijskim izveštajima Agencije za privredne registre, najveća dobit investitora u poslednje četiri godine bila je nešto više od 69.000 evra i ostvarena je 2018. Ipak, dve godine pre, „Beri Kalebo“ za jugoistočnu Evropu imao je gubitak od skoro 55.000 evra.
Marija Grbić (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)
