VOICE će u tri nastavka objaviti kako je distributer prirodnog gasa, preduzeće Novi Sad Gas, uspeo da pod čudnim okolnostima za dve godine duplira svoj dug prema Srbijagasu od kojeg kupuje energent, pa su tako na kraju 2015. godine dugovanja tog preduzeća iznosila čak 6,9 milijardi dinara. Uprkos tome tome što godinama unazad ovo društveno preduzeće ima dobru naplatu za gas i što se dugovanja prema tom preduzeću čak i smanjuju, ono povećava svoj dug prema Srbijagasu, koje mu i dalje isporučuje energent, a država ne oduzima Novi Sad Gasu povereni posao od opšteg javnog interesa.
To se ne dešava čak ni kada Društveno preduzeće Novi Sad Gas ulazi početkom februara 2014. godine u blokadu i iz nje ne izlazi čak do februara ove godine. Blokada je iznosila 1,7 milijardi dinara, ali preduzeće je za to vreme normalno poslovalo i čak davalo donacije udruženjima. Tako je DP Novi Sad Gas u oktobru 2015. godine uplatilo 500 hiljada dinara na račun udruženja Ognjena Marija Livanjska.
Društveno preduzeće Novi Sad Gas osnovano je 1976. godine i kao osnovnu delatnost ima distribuciju gasovitih goriva gasovodom, odnosno distribuciju prirodnog gasa i javno snabdevanje gasom. Firma je do 1997. godine poslovala kao javno komunalno preduzeće, da bi na sednici Upravnog odbora bila doneta odluka da ono postane društveno preduzeće. To što je preduzeće društveno omogućilo mu je nejasan status prema kojem se ono suštinski ponaša kao privatno, a obavlja poslove kao javno komunalno preduzeće. Društveno preduzeće je preduzeće koje u celini posluje društvenim kapitalom, koji je podeljen na akcije ili udele određene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Novi Sad Gas, sem što građanima i privredi prodaje gas, obavlja i poslove gasifikacije.
Dug preduzeća prema Srbijagasu 2013. godine iznosio je 3,4 milijarde dinara, da bi na kraju 2015. godine, prema zvaničnim finansijskim izveštajima, bio dupliran, iako su potraživanja DP Novi Sad Gasa prema kupcima za isporučeni gas stagnirala, odnosno čak beležila blagi pad. Iako ni DP Novi Sad Gas ni Srbijagas nisu želeli da dostave podatke o međusobnom odnosu, uvidom u dokumentaciju iz Narodne banke Srbije, vidi se da je Srbijagas 25. maja prošle godine naplatio više od tri milijarde dinara od DP Novi Sad Gas. Uprkos tome, dug DP Novi Sad Gas je na kraju prošle godine bio uvećan.
Nepoznanica je šta je DP Novi Sad Gas radio sa parama građana, jer to preduzeće, zbog svog specifičnog statusa društvenog preduzeća, ne potpada pod Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, a na pitanja VOICE-a nije odgovorilo.
VOICE je, međutim, došao do podataka o poslovanju preduzeća ukrštajući podatke više od deset institucija.
Država utvrđuje imovinu
Pre nego što se bude definitivno odlučilo o sudbini DP Novi Sad Gas, koje u tom obliku organizovanja više neće smeti da postoji i koje je već ponuđeno na prodaju, moraće da se sačeka na razrešenje spora u kojem se utvrđuje udeo državne svojine u kapitalu. Kao strane u ovom sporu pojavljuju se državni pravobranilac sa jedne i DP Novi Sad Gas sa druge strane.
Vrednost preduzeća biće veća ukoliko u njegovu svojinu uđe i infrastruktura, odnosno nekoliko hiljada kilometara distributivne gasne mreže, koja je, sa druge strane, u najvećoj meri građena parama građana.
U odgovoru Privrednog suda u Novom Sadu za VOICE objašnjava se da je 29. februara ove godine doneta prvostepena presuda kojom se „utvrđuje udeo državne svojine u sredstvima koje koristi DP Novi Sad Gas u udelu od 100 odsto, ali se odbacuje tužba države u delu kojim ona traži da se odredi upis udela državne svojine Srbije od 100 odsto u sredstvima koje koristi DP Novi Sad Gas u svim javnim knjigama koje vode evidenciju upisa nepokretne imovine, sredstava i kapitala“.
To praktično znači da je prvostepeni sud odlučio da država ima 100 odsto udela u svojini DP Novi Sad Gas, ali da ne može da je upiše. Na takvu odluku podneta je žalba.
Ovo nije usamljen slučaj u kojem je država morala da rešava problem društvenih preduzeća koja obavljaju distribuciju gasa domaćinstvima i privredi, ali se država u većini slučajeva pozivala na Zakon o javnim preduzećima i proglasila te firme javnim preduzećima. Tako je, na primer, nekadašnji DJKP Polet iz Plandišta danas JKP Polet, a DP 2. oktobar iz Vršca je danas istoimeno JKP. Društveno preduzeće Novi Sad Gas, koje nije ni javno a ni privatno, jedinstven je slučaj u državi.
U odgovoru iz Skupštine Novog Sada za VOICE navodi se da je 1997. godine, kada je UO tadašnjeg Javnog komunalnog preduzeća Novi Sad Gas odlučio da ono postaje društveno preduzeće bez saglasnosti osnivača, Skupština zaključila da je postupljeno protivno zakonima i da je takva odluka UO štetna za Grad.
Skupština je 1997. godine donela zaključak kojim se tadašnjem Opštinskom javnom tužilaštvu nalaže da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti direktora i članova UO.
„Od donošenja navedene odluke UO o organizovanju JKP Novi Sad Gas kao društvenog preduzeća, odnosno kada je statusna transformacija preduzeća izvršena suprotno pozitivno-pravnim propisima i bez saglasnosti osnivača, zaštita osnivačkih prava Grada Novog Sada u vezi sa JKP Novi Sad Gas ostvaruje se u postupku pred nadležnim organom“, navodi se u odgovoru Skupštine. U njemu se dodaje i da zbog toga ta institucija nije vršila kontrolu rada DP Novi Sad Gas.
Ishod ovog spora razrešio je Viši privredni sud u Beogradu, koji je odmah 1997. godine, na osnovu Zaključka tadašnje Vlade Srbije, odlučio da u odluci UO Novi Sad Gasa nema ničega nezakonitog i da će Novi Sad Gas od tog trenutka biti društveno preduzeće. Na vlasti u republici je tada bila Socijalistička partija Srbije, a direktor Novi Sad Gasa Jovan Vujanović je ujedno i bivši odbornik te stranke u Skupštini Novog Sada.
Skupština Novog Sada je, međutim, u martu 2014. godine donela zaključak kojim je Vladi Srbije predložila da preuzme upravljačka prava nad DP Novi Sad Gas, ali se taj posao nikada nije realizovao.
DP Novi Sad Gas gradio nelegalno
U odgovoru iz Odeljenja za legalizaciju u Novom Sadu vidi se da DP Novi Sad Gas od 2010. godine pokušava bezuspešno da legalizuje gasnu infrastrukturu, što dokazuje da je radove vršio nelegalno.
Nejasno je na osnovu čega to preduzeće korisnicima gasa sa takve infrastrukture naplaćuje račune.
Pokušaji legalizacije gasne infrastrukture posebno su važni u procesu kupovine DP Novi Sad Gas, jer ukoliko tom preduzeću ne pripadne i gasna mreža, budućem kupcu ono neće biti toliko vredno.
DP Novi Sad Gas, između ostalog, traži naknadno izdavanje građevinske dozvole za distributivnu gasovodnu mrežu za naselje Čenej, naknadnu dozvolu za produžetak gasne mreže u Kovilju, naknadno izdavanje građevinske dozvole za proširivanje mreže u Rumenci. Preduzeće je od Grada tražilo i da naknadno izda dozvolu za gasnu mrežu za Pejićeve salaše, za proširivanje gasne mreže u Futogu, Ledincima, Čeneju, Kaću, na novosadskom Bulevaru Vojvode Stepe, na Rumenačkom putu i Sajlovu, u Begeču, Detelinari i MZ Narodni Heroji, na Telepu, u Veterniku i Petrovaradinu.
DP Novi Sad Gas je tražio od Novog Sada i da izda naknadne dozvole za distributvnu mrežu u Budisavi.
„Uz podnete zahteve nije priložena potrebna dokumentacija“, dodaje se u odgovoru Odeljenja za legalizaciju Grada Novog Sada.
Država ne kontroliše rad preduzeća
U odgovoru Ministarstva rudarstva i energetike navodi se da je AP Vojvodini povereno pravo vršenja inspekcijskog nadzora i da se za eventualne nepravilnosti u radu DP Novi Sad Gas potrebno obratiti Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku. U toj vojvođanskoj instituciji, međutim, za VOICE je rečeno da DP Novi Sad Gas nije u njihovoj nadležnosti. Ipak, ministarstvo je navelo i da je postupalo saglasno svojim nadležnostima i da u vezi sa DP Novi Sad Gas nisu vođeni nikakvi upravni postupci.
Ministarstvo je dodalo i da se u septembru 2015. godine složilo sa načinom naplate dospelih a nenaplaćenih potraživanja za isporučeni prirodni gas, u skladu sa Odlukom UO Srbijagasa, kao i da JP Srbijagas preduzme aktivnosti na realizaciji naplate potraživanja za isporučeni prirodni gas.
„S tim u vezi, a imajući u vidu da se radi o komercijalnim podacima, ukazujemo da je u vezi ovog pitanja potrebno obratiti se JP Srbijagas Novi Sad“, dodaje se u odgovoru ministarstva. Direktor Srbijagasa, član Predsedništva Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović odbio je da razgovara sa novinarkom VOICE-a.
U Agenciji za energetiku su za VOICE odgovorili da ta institucija ne nadzire zakonitost rada pravnih subjekata, već samo nadzor nad izvršavanjem obaveza licenciranih energetskih subjekata.
„S tim u vezi, u postupanju energetskog subjekta DP Novi Sad Gas nije bilo nepravilnosti koje su razlog za privremeno, odnosno trajno oduzimanje licence u smislu odredaba Zakona o energetici“, navodi se u odgovoru Agencije.
Pokrajini nije važna imovina
Na sednici tadašnjeg Izvršnog veća Vojvodine 2007. godine donet je zaključak kojim se prihvata informacija o obezbeđenju uslova za izradu priključka gasovoda sa gasifikacijom na objektu Fruška gora na Andrevlju, uz istovremenu izradu trase vodosnabdevanja i telefonskog voda.
Taj posao dobio je DP Novi Sad Gas, a vrednost radova dogovorena je na nešto više od 40 miliona dinara, bez PDV-a.
Međutim, već sledeće godine, AP Vojvodina je, nakon dobijenih pozitivnih mišljenja od viših instanci, zaključila i Aneks ugovora sa DP Novi Sad Gas za dodatne radove, a dogovoreno je dodatnih 6,5 miliona dinara sa pratećim porezima. I iako je država pokrenula spor utvrđivanja svojine u slučaju DP Novi Sad Gas, kako je za VOICE potvrđeno u Pokrajinskom pravobranilaštvu, ta institucija nije vršila zastupanje u predmetu protiv DP Novi Sad Gas, čime se praktično potvrđuje da Pokrajina nije povela spor u kojem bi se utvrdila eventualna svojina Vojvodine, koju je DP Novi Sad Gas gradio parama građana.
Ministarstvo privrede: DP Novi Sad Gas nije dostavio izveštaj
U odgovoru Ministarstva privrede Srbije na pitanja VOICE-a o DP Novi Sad Gas navodi se da je jedna od firmi koja je zainteresovana za kupovinu DP Novi Sad Gas i firma Selinus iz Londona, koja ima ćerku firmu u Novom Sadu i to na adresi direktora DP Novi Sad Gas Jovana Vujanovića, o čemu će VOICE posebno pisati u narednim delovima istraživanja.
Pored te firme, pismo o namerama za kupovinu DP Novi Sad Gas dostavila je i novosadska firma Vuković 1967 iz Veternika. Prema dokumentaciji NBS, ta firma se naplaćivala sa blokade DP Novi Sad Gas, što dokazuje postojanje saradnje između dve firme, pa ostaje nejasno da li bi Vuković 1967 možda Novi Sad Gas kupio parama koje je dobio kroz saradnju sa Novi Sad Gasom.
Dragoslav Vuković je ujedno i bivši potpredsednik FK Vojvodina, u čijem Upravnom odboru sedi i Goran Antić, direktor najvažnijeg kooperanta DP Novi Sad Gas, firme 24. oktobar, o kojoj će VOICE takođe pisati u posebnom delu.
FK Vojvodina je ove godine u saopštenju optužila Vukovića za krađu i finansijsko urušavanje kluba, dok je on optužbe negirao i optužio FK za malverzacije.
Sem firme iz Veternika, pismo o namerama za kupovinu DP Novi Sad Gas ministarstvu je uputilo još nekoliko preduzeća, između ostalih i Srbijagas.
VOICE je ministarstvo pitao i za izveštaj o proceni vrednosti kapitala i imovine DP Novi Sad Gas, a u odgovoru te institucije se navodi da, iako je imalo zakonsku obavezu, rukovodstvo Novi Sad Gasa taj izveštaj nije dostavilo.
Maja Živanović (VOICE)
