Skip to main content

Subotica: Trajno uništavanje istorijskog zaštićenog jezgra lepog grada

11. apr 2024. Istraživanja
9 min čitanja

"Sve zavisi od nekolicine moćnih ljudi koji donose odluke, a koji su naravno u sprezi sa onima koji poseduju ekonomsku moć“

Subotica

Autor

Natalija Jakovljević dopisnica je agencije Beta iz Subotice od 2012. godine. Novinarstvom se bavi od 2009. godine. Trenutno radi kao novinarka portala Magločistač iz Subotice, dopisnica Agencije Beta i Radija Slobodna Evropa i saradnica VOICE-a i Autonomije. U proteklom periodu radila je i kao dopisnica Danasa. Članica je Suda časti NDNV-a. Povremeno sarađuje sa portalom Cenzolovka, Centrom za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS); Fondacijom "Slavko Ćuruvija", BIRN-om, portalom Kosovo 2.0, Međunarodnom organizacijom Globalna Inicijativa. Radila je kao novinarka i spikerka na Radio Subotici, a 2015. godine je osnovala UG "Centar građanskih vrednosti" Subotica koji se bavio prikupljanjem pomoći za migrante, a ujedno je i osnivačica portala Magločistač.

Svega oko 500 metara od bisera secesije, Gradske kuće, niče pet zgrada i jedan hotel koji će imati 12 spratova čime se, prema rečima stručnjaka koji su govorili za VOICE, trajno uništava dosadašnji izgled centra grada.

Uprkos obećanjima pojedinih lokalnih političara da neće biti dozvoljena dalja izgradnja višespratnica u zaštićenom gradskom jezgru Subotice, u praksi vidimo suprotno.

Iako je politika 2021. godine podlegla pritisku javnosti i odbacila tadašnji predlog Plana detaljne regulacije druge gradske zone koja je otvarala mogućnost za rušenje više od polovine prizemnih kuća u nekoliko ulica zaštićene zone, koja je time za sada sačuvana, nije došlo do izmene za centralnu gradsku zonu, gde zahvaljujući rešenjima iz tog plana i dalje „divljaju“ mašine u pozadini arhitektonskih bisera.

Gradsko jezgro Subotice utvrđeno je za nepokretno kulturno dobro rešenjem Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica 1986. godine. Kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju kategorisano je odlukom koja je objavljena u Službenom listu Autonomne pokrajine 1991. godine.

Međutim, ništa od toga ne garantuje očuvanje gradskog jezgra Subotice onakvim kakav jeste, jer strožije mere zaštite nedostaju u lokalnim planskim dokumentima, čija rešenje dozvoljavaju rušenja u ovoj zoni, ili pak izgradnju dvanaestospratnog hotela.

Odluku o izradi planova donosi Skupština grada Subotice a planove izrađuje „JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje“ Subotica. Predlozi planova idu na javnu raspravu, nakon čega se o konačnim predlozima ponovo izjašnjava Skupština grada.

Bez odgovarajućih mera zaštite

Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za VOICE navode da pomenute odluke o utvrđivanju ne sadrže i mere zaštite, kojima se preciznije propisuje način očuvanja ovih celina, kao i dozvoljene i nedozvoljene aktivnosti u zaštićenim zonama.

„To je prouzrokovalo stanje u kome su jedine mere zaštite – mere koje se propisuju u različitim planskim dokumentima koji generalno ne pružaju adekvatan stepen zaštite koje treba da uživaju zaštićene urbane celine”, navodi se u odgovoru Republičkog zavoda.

Republički zavod navodi da je, na njihov predlog, Komisija za planove Grada Subotice u martu 2021. godine vratila nacrt Plana detaljne regulacije za drugu gradsku zonu na doradu, „jer nisu bile ispoštovane osnovne mere zaštite kulturnih dobara“, ali da on do sada nije izrađen.

Takođe, nakon što je u januaru 2023. godine stupio na snagu novi Zakon o kulturnom nasleđu, Republički zavod je uputio inicijativu Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica za reviziju odluka o utvrđivanju Gradskog jezgra Subotice i Palića za prostorno kulturno-istorijske celine.

Dodaje se da do sada nije bilo pozitivnih odgovora na ove inicijative Republičkog zavoda.

Generalni stav Republičkog zavoda, kako se navodi u odgovoru, oličen je u aktuelnoj konzervatorskoj praksi uobičajenoj u savremenom svetu, prema kojoj su u zaštićenim istorijskim jezgrima gradova iznimna i rušenja starih i izgradnja novih objekata.

“Ako se i vrše takve intervencije one gotovo po pravilu moraju biti ograničene isključivo na izgradnju prostora i objekata od javnog značaja poput administrativnih objekta ili zgrada u kojima će se nalaziti obrazovni ili kulturni sadržaji, javne površine, parkovi, dečija igrališta i slično”, zaključuju.

Sič: Ove godine u planu izmena planske dokumentacije

Zbog ekspanzije višespratnica u zoni zaštite, u nadležnom zavodu konačno najavljuju izmene postojećih planova.

Direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica (MZZSK) Balaž Sič kaže za VOICE da je ove godine u planu izmena Plana detaljne regulacije za centar grada, i da će time biti zaustavljena dalja izgradnja višespratnica, da bi se ovaj prostor koji su „načeli“ investitori zaštitio od budućih urbanističkih intervencija.

Na osnovu uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite koje je VOICE dobio od MZZSK, reč je o budućim višespratnicama koje u krugu u od 500 metara od Gradske kuće grade subotički investitori među kojima su: kompanija „City Invest Gradnja“ na prostoru iza Otvorenog univerziteta, u Celovečkoj ulici podiže stambeno-poslovni objekat, „Metcom Gradnja“, podiže dve višeporodične stambeno-poslovne zgrade koje se nalaze u blizini Franjevačkog samostana, nepokretnog kulturnog dobra od velikog značaja. Dok se dvanestospratnica takođe gradi kod Otvorenog univerziteta, koju gradi „SMB Gradnja“ iz Subotice. Kompanija „SU Prospect“ gradi takođe višeporodičnu stambeno-poslovnu zgradu u ulici Vuka Karadžića 4-6 koja se nadovezuje na objekat Korzo 5, koji je kulturno dobro.

Jedan od primera zamene „staro za novo“ jeste u Ulici Vuka Karadžića, koju od centralnog gradskog trga i Gradske kuće razdvaja objekat poznatiji kao Robna kuća Centar. Umesto nekadašnjeg objekta koji pripada međuratnom periodu, u vlasništvu kompanije „Andex“, koja je gotovo porušena, sada je gradilište. Uvidom u mere tehničke zaštite koji je izdao MZZSK, navodi se da „objekat može biti adaptiran ili porušen i zamenjen novim objektom“, prema uslovima koje propisuje nadležni zavod.

Sič je naveo da je u uslovima zaštite nepokretnih kulturnih dobara za potrebe Generalnog urbanističkog plana Subotica – Palić do 2030. godine, ta kuća valorizovana kao objekat od dokumentarne vrednosti, ali da se zgrada zbog svoje dotrajalosti ruši.

„To znači da je dotrajala, trošna, i takve zgrade su ugrožene izgradnjom novih objekata u njihovom neposrednom okruženju. Prema proceni sudskog veštaka, ona ne zadovoljava niti jedan aspekt pouzdanosti korišćenja i ugrožava okruženje u pogledu bezbednosti“, napominje.

On pretpostavlja da će na mestu ovog objekta „verovatno biti izgrađena jedna višespratnica“.

Vlast koja „naručuje“ planove čine Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara.

Dok se naprednjaci ovim povodom ne oglašavaju, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balint Pastor je u martu 2021. ali i u maju 2022. rekao da neće biti dozvoljena dalja izgradnja višespratnica u centru grada. Stvarnost, ipak, tri godine kasnije izgleda drugačije.

Međutim, prema rečima Balaža Siča, Pastor je ostao dosledan svojim ranijim izjavama kada je rekao „da ćemo mi sve probati da zaustavimo izgradnju tih velikih višespratnica u centru grada“, i podsetio da je predlog Plana za drugu gradsku zonu, čija predložena rešenja su bila ista ili slična kao rešenja za centralnu gradsku zonu, povučen na ponovnu izradu i da su time zaustavljena rušenja i izgradnja novih objekata, te da „to čeka“ i centralnu zonu.

„Idemo redom, ne može sve odjednom, a to zavisi i od urbanista kada će naručiti novi plan detaljne regulacije za tu zonu. Sve ide u tom pravcu. Važeći dokumenti se tretiraju kao zakoni i oni moraju da obezbede sigurnost građanima a investitorima da razmišljaju o svojim daljim koracima“, ocenio je.

A dok ti dokumenti važe, to što je Gradsko jezgro Subotice zaštićena prostorna celina je samo mrtvo slovo na papiru, sve dok planovi detaljne regulacije za to područje ne nalože strožiju zaštitu, što sada nije slučaj.

Do te mere da čak ni mere zaštite koje propisuje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture ne moraju biti uvažene.

Džamić: Planovi u praksi mrtvo slovo na papiru

Istoričar umetnosti – konzervator Vladimir Džamić podseća da je Gradsko jezgro Subotice zaštićeno kao prostorno kulturno-istorijska celina 1986. godine, zbog čijih odredbi je u odluci sadržan samo opis granica i vrednovanje kulturnog dobra, ali ne i mere za njihovu zaštitu.

„To znači da se zaštita ovih celina temelji na planskim dokumentima i merama zaštite koje propisuje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture“, navodi Džamić za VOICE.

Međutim, po njegovim rečima, praksa pokazuje drugačije. On navodi slučaj odbijanja Gradskog sekretarijata za građevinarstvo da u lokacijske uslove za izgradnju hotela u centru Subotice ugradi mere koje je dobio od Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sa obrazloženjem da te mere nisu u skladu sa – važećim planskim dokumentom.

„Ako planski dokument ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu kulturnim dobrima, čak i uz napore i dobru volju službe zaštite kulturnih dobara, nema nikavih garancija de će ona biti i zaista zaštićena, bez obzira na to što formalno predstavljaju – kao što je to slučaj sa Gradskim jezgrom Subotice – prostorno kulturno-istorijsku celinu od velikog značaja za Republiku Srbiju”, ističe Džamić.

On podeća i na koliziju između Odluke Vlade o proglašenju Ulice braće Radić za prostorno kulturno-istorijsku celinu od značaja za Srbiju i plan detaljne regulacije za područje koje je obuhvatilo i Ulicu braće Radić, što je u praksi dovelo do toga da, iako zaštićeni odlukom Vlade Srbije iz jula 2019. godine, u oktobru iste godine budu srušeni objekti na brojevima 41, 43 i 45.

„Da je bilo ozbiljnih propusta od različitih aktera u ovom slučaju utvrdila je posebna komisija Ministarstva kulture u decembru 2019. godine koja je naložila Gradskoj upravi Subotica da sprovede određene mere u otklanjanju nastalih nepravilnosti. Koliko je meni poznato, niti je grad sproveo ikakve mere po nalogu ministarstva, niti je bilo ko za to snosio odgovornost“, tvrdi Džamić.

Kakva će biti sudbina „načetih“ ulica u naselju Radijalac?

Takva situacija nije samo u centru grada, već i u nekoliko drugih nekada mirnih ulica, karakterističnih za Panoniju, gde su ušorene kuće, na istoj infrastrukturi, bez proširenja ulica, vodovoda i kanalizacije, zamenjene višespratnicama.

Tako je početak ulice Zrinjskog i Frankopana u subotičkom naselju Radijalac postao zakrčen automobilima, a u nedostatku parking mesta, mogu se videti vozila koja parkiraju preko biciklističke staze. Razlog za to je delom nastao i zbog izgradnje dve višespratnice. Može se očekivati da će situacija biti još i gora, jer se u nastavku ulice odmah pored nje gradi još jedna, sve tri investitora DG Company, u vlasništvu porodice Dulić, tokom čijeg političkog angažmana u vlasti, u eri Demokratske stranke, su planovi koji tako nešto proizvode i donošeni. Ove i ovakve zgrade u prizemlju predviđaju poslovne prostore koje mahom zakupljuju veliki trgovinski lanci ili kladionice, a ispred kojih parkiraju i oni koji ne žive u ovim zgradama već samo dolaze na obližnju pijacu ili u kupovinu.

Izradom novog plana detaljne regulacije, ovakva dalja praksa će biti zaustavljena, najavljuju u lokalnom Zavodu. Pomenuti plan je bio na javnom uvidu početkom godine, a javna rasprava je protekla burno. Građani ulice Zrinjskog i Frankopana, u kojoj dominiraju stare prizemne kuće čiji se identitet menja izgradnjom višespratnica, zabrinuti su da će ukoliko se ovako nastavi biti prisilno naterani da se isele iz svojih domova.

„Jeste, to je ’načeto’, i jednostavno mi nismo to uzeli u obzir prilikom zaštite tog dela. Ne smemo dozvoliti da se ovde izgrade te velike zgrade jer će uništiti i zakrčiti taj prostor. Već vidimo šta znači kada imamo jednu višespratnicu pa na početku ulice više nema ni parking mesta“, rekao je direktor MZZSK Balaž Sič.

Dodao je da je u planu da se isto uradi i u slučaju nekih drugih ulica u kojima je takođe u toku izgradnja.

Čukić: Donosioci odluka u sprezi sa onima koji poseduju ekonomsku moć

Arhitektkica i urbanistkinja kolektiva Ministarstvo prostora Iva Čukić takođe smatra da jednom kad se načne jedna celina urbanistički onda se ona razvija u tom pravcu da bi se konceptualno dovršila, i dodaje da je problem što se to radi u zonama koje su od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja i što „uglavnom oni koji donose odluke taj značaj nipodaštavaju jer im predstavlja neki resurs za bogaćenje“.

„I to jeste investitorski urbanizam, gde se prednost daje privatnim interesima i ostvarivanju profita na štetu javnog interesa. Naše institucije su potpuno obesmišljene, i onda sve to zavisi od nekolicine moćnih ljudi koji donose te odluke, koji su naravno u sprezi sa onima koji poseduju ekonomsku moć“, napominje.

Ona je ocenila za VOICE da u ovakvim situacijama dolazi do identitetskih promena u gradu i promena kvaliteta života građana.

„Kada živite u jednoj porodičnoj kući a okruženi ste višespratnicama, vas ta vrsta oblikovanja praktično tera da se iselite, i to jeste najčešći mehanizam da kada vlasnici određenih objekata ne žele da ih prodaju onda se okolne parcele izgrađuju tako da naprave pritisak i na ove koji do tog trenutka nisu želeli da odu. I onda se potpuno menja slika grada“, upozorila je Iva Čukić.

Podseća da postoji vrlo jasna planska regulativa i da ovaj „ping-pong“ koji se dešava u Subotici, kao i na teritoriji cele Srbije, „gde se odgovornosti konstantno prebacuju jeste jako dobro razrađena šema da stvari prolaze a da je navodno neuhvatljivo ko je odgovoran i koji zakonski okvir je nadležan za bavljenje tim stvarima“.

Nasmeši se Subotici

Pokušaj „načinjanja“ gradskog jezgra Subotice i njegove okoline datira od pre više od deset godina, a osujećen je naporima građana, aktivista i nezavisnih stručnjaka. U oktobru 2012. godine Neformalna grupa građana „Nasmeši se Subotici“ skrenula je pažnju građanima, tako što je lepila obaveštenja dizajnirana kao smrtovnice, u kojima ih je upozorila da prema nacrtu Plana generalne regulacije za zonu gradskog centra i užeg gradskog jezgra u Subotici, koji je tada bio na snazi, predviđeno rušenje 1.065 kuća i 415 pomoćnih objekata i izgradnja višespratnica umesto njih.

Gradska vlast koju je tada činila Demokratska stranka i Savez vojvođanskih Mađara je nakon javne rasprave na kojoj je prisustvovao veliki broj građana koji su predali svoje primedbe i zahtevali da se plan povuče, konačno bila povukla sporni plan.

Zakon o planiranju i izgradnji je vrlo jasan – moraju se poštovati planovi višeg reda, bili oni strateški ili ne, kazala je Iva Čukić i dodala da Generalni urbanistički plan Subotice koji određuje kako jedna zona treba da izgleda, dugoročno sagledava neki razvoj, i svi drugi planovi moraju da ih poštuju.

„Dakle, ako Republički zavod kaže da ne može, a to je institucija od najvećeg značaja u oblasti kulturne zaštite u Srbiji, onda je to jasno i nema prostora za neke interpretacije onih koji trenutno drže političku moć. U suprotnom to nama u budućnosti donosi ugrožavanje kvaliteta života i bilo kakvih saznanja o našoj prošlosti, što je za Suboticu dragoceno jer je ona jedan od vrlo retkih gradova sa tako bogatom istorijom i kulturno-istorijskim nasleđem u kontekstu arhitekture i urbanizma“, kazala je Iva Čukić.

Masovnom izgradnjom se utiče na kvalitet života jedne zajednice i budućih generacija, navodi, prostori se zagušuju a zelene površine i životna sredina uništavaju.

„Kada institucije zakažu jedino građani mogu da zaustave dalje devastiranje ulica i izgradnju višespratnica u zaštićenoj zoni – tako što će se pobuniti“, poručila je Iva Čukić.

Natalija Jakovljević (VOICE)