News Ticker

VOICE: Avenija MB – zlostavljanje životinja o trošku građana?

"U svakom boksu je bilo toliko pasa da su morali da leže jedan preko drugog, bili su mokri i bez hrane i vode, a prostorijama se širio nepodnošljiv smrad..."

U poslednje četiri godine firma „Avenija MB“ iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje monopolizovala je poslove hvatanja napuštenih pasa. Organizacije za zaštitu životinja tvrde da ta firma koristi surove metode „zbrinjavanja“, a institucije se ne izjašnjavaju o tome. Angažujući to privatno preduzeće lokalne samouprave masovno krše zakone i oštećuju sopstvene kase za desetine miliona dinara, tvrde borci za prava životinja za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Kako navode, nagurane u minijaturnu prikolicu, ponekad i po 40 njih, životinje se bore za vazduh, doživljavaju toplotni udar, a manje srećne među njima, koje nisu uspele da promole njušku kroz poneki otvor, svoje poslednje trenutke provode u agoniji.

„Najspornije je to što sa njima ne ide veterinar, čipovi se ne očitavaju na licu mesta, nema nikakve evidencije, mešaju se zdravi psi sa bolesnim jedinkama, štenci sa odraslim, kuje u teranju sa mužjacima… Po zakonu, da bi životinja mogla da se prevozi u drugu epizootiološku jedinicu, ona mora biti pregledana, obeležena i vakcinisana, dakle, mora biti zdrava”, kaže za VOICE Marijana Mutavčieva ispred udruženja „Hmm Novi Sad“ (epizootiologija je nauka koja proučava uzroke nastajanja, širenja, kretanja i prestajanja, zaraznih bolesti kod životinja, kao i metode i načine njihovog suzbijanja i iskorenjivanja).

Da se dobrobit pasa u Avenijinoj prikolici narušava konstatovao je i sam veterinar „Avenije Vet“, klinike koja sarađuje sa firmom Anđelije Stevanović. U internom dopisu jednom od članova Etičkog komiteta veterinara, doktor Dragan Živković potvrdio je da psi doživljavaju stres usled visoke temperature i prevelike razdaljine.

Prema tvrdnjama različitih udruženja za zaštitu dobrobiti životinja, ni psi koji stignu u prihvatilište ne prolaze ništa bolje. Nedovoljni smeštajni kapaciteti, jedan veterinar na veliki broj pasa, loši higijenski uslovi, samo su neki od mnogobrojnih propusta u radu Avenije. Mirjana Dabić iz udruženja „Ljubitelji životinja Beočin“ kaže da se lično uverila kakvo je stanje u „azilu“.

“Petoro nas se javilo da udomimo pse iz Beočina. Ispostavilo se da možemo da dobijemo dva, treći je uginuo, a za ostale su rekli da ih nema, bez daljeg objašnjenja. To je privatna kuća, sa strane je ambulanta gde smo čekali jer nam nisu dozvolili da uđemo u zatvoreni deo prihvatilišta. Psi su pozadi u boksevima, nema prostora za istrčavanje, nema ništa…”, priča Mirjana Dabić za VOICE i tvrdi da veliki broj pasa nije ni vraćen na lokaciju, iako je Avenija po ugovorima dužna da ih vrati.

“Postoji samo zapisnik, ali nigde nema dokaza da su ti psi uopšte vraćeni. Kad god sam pregledala fotografije, nisam mogla da prepoznam nijednog koji je navodno iz mog mesta”, kaže Mirjana Dabić koja se zadužila u privatnoj veterinarskoj stanici u vrednosti od preko 200 hiljada dinara, lečeći pse koje je Avenija pustila bolesne i nekastrirane. Taj dug delimično je otplatila samo zahvaljujući donacijama.

O stanju u “azilu” govorili su i građani koji su tamo odlazili i svedočili navodnim strahotama. Jedna od onih koji su organizaciji „Solidarno za životinje i prirodu” dostavili pismene izjave je i D.P. iz Petrovca na Mlavi, koja situaciju u Aveniji ocenjuje kao “užasno zlostavljanje”.

Prema njenim rečima, u svakom boksu je bilo toliko pasa da su morali da leže jedan preko drugog, bili su mokri i bez hrane i vode, a prostorijama se širio nepodnošljiv smrad. Ona tvrdi da je prihvatilište “više ličilo na štalu”, a da su psi bili neobično mirni, “kao da su pod uticajem narkotika”.

Da se u spomenutom šinteraju krše propisi i narušava zdravlje životinja tvrdi i predsednica udruženja „Koalicija za život” Mirjana Raščanin, dodajući da veliki broj udruženja podnosi prijave protiv Avenije, a da nadležni ignorišu dokaze.

Nije mrtav, samo spava…

Predsednica udruženja „Spaske” Danijela Jović ispričala je za VOICE da je prošle godine uspela da uđe u Avenijine prostorije, nakon što joj je jedna veterinarska inspektorka napokon izašla u susret. Kako kaže, na vratima ih je dočekao veterinar, koji je, kada je čuo da se radi o predstavnici organizacije za zaštitu životinja, rekao da “nema šansi da uđe”:

“Inspektorka je bila izričita i rekla mu je da ima deset minuta da pozove gazdu. Ušla sam, u dvorištu je bilo desetak bokseva u kojima su bili prestravljeni psi. U zatvorenom delu ista situacija. U jednom boksu je ležao mrtav pas, a kada sam upitala veterinara šta je sa njim, kroz osmeh mi je rekao da spava”, tvrdi Danijela Jović i dodaje da se jedva suzdržala da ne napravi scenu.

“Onaj strah u očima pasa nikada zaboraviti neću. Pitala sam veterinara zašto pse izvode u klještima, na šta je odgovorio: “Pa šta, ništa im ne fali, to je humano”. Tri dana nakon toga sam imala mučninu i nisam bila sposobna da funkcionišem”.

Konstantno kršenje zakona i ugrožavanje javnog zdravlja 

Ekipa Avenije MB se priprema za hvatanje pasa (foto: Branka Ječmenica)

Analizirajući javne nabavke koje je sklopila sa 30 opština, VOICE je došao do podatka da je Avenija do sada uradila poslove u vrednosti od oko 97.5 miliona dinara sa PDV-om, a samo od početka ove godine od preko 31 miliona. Ukoliko se na to dodaju i ugovori sklopljeni bez pokretanja javne nabavke, odnosno po narudžbenici, cifra je još veća.

Opština Paraćin rekorder je po količini novca koju je izdvojila za Avenijine usluge. Za manje od dve godine i na osnovu samo tri ugovora, iz džepa Paraćinaca otišlo je više od 11 miliona dinara. Posle Paraćina najviše novca su izdvojile opštine Velika Plana i Bajina Bašta. Među čestim naručiocima usluga te zoohgijene bile su i neke od najsiromašnijih opština u Srbiji, poput Medveđe i Vladičinog Hana.

Hvatali pse i pre registracije

Da bi svoju radnju transformisala u firmu koja se bavi „humanim zbrinjavanjem pasa“, Anđelija Stevanović je 2013. godine podnela nadležnom Ministarstvu zahtev za upisu u Registar objekata za držanje životinja. Kako piše u rešenju o usvajanju zahteva koji je donet 26.03.2013. godine, Stevanovićeva se Ministarstvu obratila 11. februara 2013. godine.

Međutim, prvi angažman hvatanja napuštenih pasa Avenija je odradila na sam dan podnošenja zahteva, o čemu svedoči i zapisnik koji je do tada korišćen za poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, preimenovan u zapisnik „hvatanja pasa lutalica“.

Posebno je zanimljiva činjenica da je Stevanovićeva  prvi posao u vrednosti od 88.000 dinara i pre registracije sklopila sa javno-komunalnim preduzećem „Beli izvor“ u kojem je u tom momentu bio zaposlen njen sin Nenad Stevanović.

Avenijin poslovni uspeh ne bi bio toliko intrigantan da se ne radi o poslovima čijom dodelom i same lokalne samouprave krše republičke zakone. Naime, usluge zoohigijene koje Avenija pruža zakonska su odgovornost opštinskih uprava, koje su dužne da obezbede kvalitetno obavljanje delatnosti zoohigijene, kao i da nadziru obavljanje tih delatnosti.

„Zbrinjavanje napuštenih pasa je obaveza lokalne samouprave i te poslove moraju da obavljaju službe koju su one osnovale“, izričit je Igor Janković iz udruženja „Belka“ iz Majdanpeka, uz konstataciju da čak i kada bi se radilo o legalnoj zoohigijeni „mnogobrojne nepravilnosti u radu joj ne bi dozvolile da sklapa ugovore sa dve trećine Srbije“.

Članom 46 Zakona o veterinarstvu koji je donet još 2005. godine definisana je dužnost lokalnih samouprava da na svojoj teritoriji organizuju zoohigijensku službu. Takođe, u Zakonu o dobrobiti životinja koji je stupio na snagu 2009. godine eksplicitno se navodi da su organi jedinica lokalne samouprave dužni da obezbede prihvatilište na svojoj teritoriji ukoliko uoče prisustvo napuštenih pasa.

Osim što obavlja poslove uz mnoge propuste, “Avenijini” zaposlenici nisu prošli ni zvaničnu obuku za rad sa napuštenim životinjama, a koju bi po propisima trebalo da organizuje nadležno Ministarstvo. Umesto toga, radnike su obučavale veterinarska stanica „Animalu” i “Avenija Vet”, iako nemaju ovlašćenje za takvu obuku.

Reagovao i Zaštitnik građana

Kako stoji u zvaničnom odgovoru kancelarije Zaštitnika građana, taj organ je od 2013. godine, reagujući po pritužbama, izdao devet preporuka za donošenje Programa kontrole za smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka, kao i za formiranje zoohigijene i izgradnju prihvatilišta opštinama koje su se oglušile o te obaveze. Najviše preporuka – ukupno sedam – Zaštitnik je uputio tokom 2016. godine.

U većini slučajeva predmet pritužbe bila je i saradnja opština sa “Avenijom MB”, koju su uprave opravdavale nedostatkom novca. Najinteresantniji odgovor stigao je od opštine Majdanpek, u kojem se za to što opština nema prihvatilište niti zoohigijenu kao krivci navode “poplava, nestanak struje, velika nezaposlenost i odliv stanovništva”. Zaštitnik je uvažio navode, ali je istakao da oni nisu opravdanje, s obzirom na to da se radi o obavezama koje važe već duže vreme.

Ono što u ovom slučaju posebno zabrinjava, jeste činjenica da lokalne vlasti svakim potpisivanjem ugovora dovode u opasnost zdravlje građana. Članom 26 Zakona o dobrobiti životinja i članom 93 Zakona o veterinarstvu predviđeno je da se pre svakog transporta u drugu epizootiološku jedinicu mora utvrditi zdravstveno stanje životinje, koju mora da prati odgovarajuća dokumentacija. Ta porcedura se tokom akcije hvatanja pasa ne poštuje, te svaki put postoji rizik od prenošenja zaraznih bolesti širom Srbije.

Upravo zbog toga prošle godine donet je aneks ugovora sklopljenog između opštine Beočin i Avenije, po kojem se životinje ne smeju prevoziti bez prethodne zdravstvene kontrole. Nakon donošenja aneksa, Avenija je ponovo došla u Beočin, a inspektor Veterinarske inspekcije za južnobački okrug Žarko Stojkov izašao je na teren, na poziv aktivista. Kako tvrde, umesto da spreči odvođenje nepregledanih pasa, Stojkov je dozvolio transport.

Zabrana poslovanja u Apatinu

Veterinarska inspekcija Zapadnobačkog okruga donela je 2016. rešenje o zabrani saradnje između Apatina i Avenije MB. Kako je obrazloženo, postojala je sumnja da je životinjama narušena dobrobit tokom hvatanja i transporta. Pored toga, utvrđeno je da akcijama nije prisustvovao niko od opštinskih predstavnika i komunalnih organa, a evidencija sa mesta hvatanja ne postoji, što je u suprotnosti sa zakonom.

Prekršajni sud u Somboru pokrenuo je u julu 2016. godine postupak protiv odgovornih lica opštine Apatin. Za godinu i po dana koliko je trajao postupak sprovedena su samo dva saslušanja. U oktobru ove godine slučaj je obustavljen zbog zastarelosti.

Institucije uglavnom ćute 

Avenija MB predala pse (autorka: Branka Ječmenica)

Od kada je Avenija postala „zoohigijeničarska služba“ mnoge organizacije stale su u odbranu pasa, zastupajući njihov interes. Međutim, kako kažu aktivisti, taj interes državne institucije zanemaruju:

„Prjave koje se šalju su vrlo detaljne, mogli bi u vrlo kratkom roku da iskontrolišu navode organizacija i pojedinaca. Nažalost, te prijave se otaljavaju ili ostaju zauvek u nekoj fioci ili u mejlu, a prekršioci ostaju nekažnjeni i rade po starom”, smatra Marijana Mutavčieva i dodaje da umesto da se novac uloži u izgradnju infrastrukture, on odlazi u privatne džepove.

Premda je zakonom predviđeno da institucije i vlasti na lokalu sarađuju sa organizacijama zarad dobrobiti životinja, saradnja ostaje samo slovo na papiru. Iskustvo na lokalnom nivou moglo bi se opisati isključivo kao negativno jer se aktivisti posmatraju kao prepreka na putu u nezakonitom postupanju sa napuštenim psima, kaže Marijana Mutavčieva.

“Kolegi iz Pančeva predsednik opštine Nova Crnja je napisao u odgovoru na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, koji je bio napisan latiničnim pismom, da mu se obrati na njegovom jeziku i pismu. Sa službenog mejla. Meni je bio zabranjen ulazak u prihvatilište u Šangaju, pa dolazimo do zaključka da smo kao pripadnici organizacija čak i diskriminisani po tom osnovu, što je potvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u postupku protiv direktora novosadske zoohigijene Aleksandra Bursaća”, navodi Marijana Mutavčieva.

U pojedinim inspekcijskim zapisnicima koje je VOICE dobio na uvid, a koji se odnose na akcije sprovedene tokom prošle godine, ne navodi se najbitnije, a to su tačan kapacitet prihvatilišta i broj smeštenih pasa. U izveštajima se pak konstatuju bitni nedostaci, kao što su leševi bez utvrđenog uzroka uginuća, nedovoljan broj pasoša, ali i nepostojanje evidencije o pratećoj terapiji tokom trijaže. Sve kontrole su se međutim završavale uz opomene, ali bez konkretnih sankcija.

Jedan takav primer je zapisnik od maja prošle godine, u kojem inspektorka Danijela Šaponjić konstatuje da Avenija između ostalog ima „prostoriju za administraciju, kupatilo sa tuš kabinom i protivpožarni aparat“. Bitne stavke poput veličine bokseva i razlog uginuća sedam pasa inspektorka nije navela.

Sumnju da inspekcija Aveniji od osnivanja gleda kroz prste dodatno produbljuje i činjenica da se u prihvatilištu do 2017. godine nisu obeležavali boksevi, to jest, nije se vodila evidencija o tome iz koje opštine dolaze psi. Takav kardinalan propust u radu detektovan je tek u aprilu ove godine, iako je inspekcijska vršila nadzor mnogo puta pre toga. Tom prilikom je ustanovljeno i da se psi obeležavaju ušnim markicama, što je takođe suprotno propisima.

Iako svestan da veliki broj organizacija za zaštitu dobrobiti životinja konstantno apeluje na propuste u radu „Avenije MB“ i da spomenuta firma odbija bilo kakvu komunikaciju sa njima,  nekadašnji v.d direktora Uprave za veterinu Nenad Petrović u zvaničnom dopisu kao „primer dobre prakse“ navodi saradnju između Uprave, Avenije i udruženja „Spaske“, tvrdeći da će zajedničkim snagama zbrinjavati napuštene životinje. Ovu navodnu saradnju predsednica spomenutog udruženja Danijela Jović ocenila je kao „glupost i laž“.

„Udruženje nikada nije sarađivalo sa njima. Već četiri godine pratim njihov rad i objavljujem zlodela koja oni rade“, kaže ona i dodaje da će nakon konsultacije sa advokatom najverovatnije podneti tužbu protiv Petrovića.

Protekcija dolazi od SNS-a?

Prema rečima pojedinih aktivista, razlog za  ustaljeno nereagovanje institucija mogao bi se pronaći u navodnoj protekciji koju Nenadu Stevanoviću pružaju pojedini visoki funkcioneri Srpske napredne stranke.

Sin Anđelije Stevanović ranije je dovođen u vezu sa navodnim malverzacijama oko preprodaje grobnih mesta u JKP „Beli izvor“ iz Vrnjačke Banje, dok je bio na poziciji upravnika groblja. U toj aferi kao jedan od aktera spominjao se i nekadašnji narodni poslanik i član Predsedništva SNS-a Zoran Babić, koji je u to vreme obavljao funkciju izvršnog direktora. Njih dvojica su – navodno – sa još nekoliko saučesnika, prodavali već zakupljena grobna mesta, dok su novac uzimali za sebe. Postupak je u međuvremenu zastareo, a istraga je prekinuta.

Trenutni vršilac dužnosti direktora „Belog izvora“ Ratomir Stevanović rekao je u telefonskom razgovoru da je vlasnik firme „Avenija Vet“ 2016. godine prešao u novoosnovano javno preduzeće „Banjsko zelenilo i čistoća“, a da je „Beli izvor“ već neko vreme u totalnoj blokadi a zaposleni nemaju čak ni pristup internetu.

Neosnovana naplata usluga i „otkup“ vlasničkih pasa

Jedan od pasa kojem se izgubio svaki trag (Foto: Mirjana Dabić)

Bez obzira na to što je ugovorima koje je potpisivala sa lokalnim samoupravama pokriven trošak boravka pasa u prihvatilištu, „Avenija“ je često naplaćivala „usluge pansiona“ vlasnicima čije pse je bespravno  hvatala. Cena „otkupnine“ zavisila je od toga koliko vremena je vlasnicima trebalo da saznaju da su psi u Novom Selu kod Vrnjačke Banje. U pojedinim slučajevima pansionski smeštaj je koštao čak 17.000 dinara.

Učestale prijave od strane vlasnika probudile su sumnju kod organizacija za dobrobit životinja da optuže firmu da zapravo kidnapuje pse s namerom da traži otkupninu, pa su pojedine grupe uvele praksu informisanja javnosti o Avenijinim akcijama preko Fejsbuka, kako bi vlasnici na vreme sklonili svoje ljubimce.

Pored naplate vraćanja pasa vlasnicima, Avenija je neosnovano uzimala novac opštinama i za usluge koje nije izvršavala. Iako se u pregledu akcije iz Beočina od februara prošle godine navodi podatak da je tom prilikom uhvaćen 41 odrastao pas, od čega je osam životinja uginulo, Avenija je naplatila kompletnu uslugu za sve pse.

To znači da su u konačnu cenu bili uračunati sterilizacija, vakcinacija, mikročipovanje i vraćanje čak i za one životinje koje, s obzirom na činjenicu da su uginule, nisu mogle da budu podvrgnute tim procedurama. Pošto je reč o naplati koja je izvršena unapred, a ne po završetku programa zbrinjavanja, postavlja se pitanje, šta zapravo poreski obveznici plaćaju i koliko je još takvih situacija bilo u prošlosti, pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je Avenija dosad sprovela nekoliko stotina akcija?

Da se finansijska sredstva namenjena za hvatanje i zbrinjavanje pasa navodno zloupotrebljavaju i nenamenski troše, tvrde i u udruženju „Koalicija za život“. U mnogim slučajevima se, kako kažu, psi samo fakturišu, a vraćaju na lokaciju neobeleženi i nesterilisani.

Prežive Aveniju ali ne i Zoohigijenu

Arči je uginuo… (foto: Branka Ječmenica)

U nadi da će ga spasiti, Marijana Mutavčieva iz udruženja „Hmm“ premestila je iz „Avenije MB“ psa pod imenom Arči u prihvatilište JKP „Zoohgijena i veterina Novi Sad“, pošto je pas već bio registrovan kao vlasništvo novosadske uprave. Prema njenim prečima, to je nažalost bila pogrešna odluka.

„Koleginica Mirjana Dabić i ja smo Arčija odnele tamo i prijavile smo da je boravio u Aveniji, između ostalog i zbog prijave Republičkoj veterinarskoj inspekciji koju smo planirale da sačinimo. Iako smo molile tadašnjeg šefa prihvatilišta da ga nakon sastavljanja prijave vrati na ulicu, jer je gradski pas koji je prošao program sterilizacije, obeležavanja i vakcinacije, pitom je i nema potrebe da bude izložen zarazi u azilu, šef prihvatilišta  je uporno odbijao da to učini i uveravao nas je da je Arči dobro. Uslov da izađe je bilo udomljavanje. Naposletku je jedna naša prijateljica odlučila da ga udomi i izbavi iz kazamata u Šangaju”, navodi Marijana Mutavčieva. .

Iako je, po Marijaninim rečima,  pas u Zoohgijenu dopremljen relativno zdrav,  pri udomljavanju je bio kost i koža. I pored vidno lošeg stanja nadležni veterinar odobrio je Arčijevo udomljavanje. Nakon preuzimanja psa, udomiteljka je odlučila da ga odvede u privatnu ordinaciju, gde je ustanovljeno da boluje od anaplazme i babezioze i da ima tešku atrofiju mišića zbog nedostatka kretanja. Dva dana nakon toga pas je uginuo od bolesti koje – tvrde aktivisti za zaštitu životinja – da je reagovano na vreme, ne bi ostavile takav ishod.

„Nesrećni Arči je preživeo Aveniju, novosadsku Zoohigijenu nije. Imao je čitava dva dana dom i sreću da ne okonča sam, zatvoren u boksu novosadskog prihvatilišta”, kaže Marijana Mutavčieva.

Autopsija koja je dve nedelje kasnije sprovedena na Naučnom institutu za veterinarstvo Novi Sad pokazala je da je, s obzirom na period inkubacije i tok bolesti, uginuo od hemolitičke anemije, koja je nastupila kao posledica infekcije babeziozom.

Osim loših uslova u prihvatilištu, Zoohgijeni aktivisti zameraju i to što se uporno protivi zvanično usvojenom Programu kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, takozvanom CNR-u, koji podrazumeva vakcijanciju, sterilizaciju, obeležavanje i vraćanje pasa na lokacije sa kojih su uzeti. Ovaj program je preporučen od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja kao najhumaniji oblik rešenja problema napuštenih pasa i koji je najbolja alternativa eutanaziji. U organizaciji „Hmm” tvrde da je taj program konstantno miniran.

„U avgustu smo se obratili gradonačelniku i članu Gradskog veća za komunalne poslove Vladimiru Stojkoviću sa zahtevom da se šef prihvatilišta i direktor tog preduzeća smene. Smena šefa prihvatilišta pokazala se kao ispravna odluka, jer je uočljiv pomak u radu i komunikaciji, kako sa građanima, tako i sa aktivistima. Nadam se da će biti smenjen i direktor u narednom periodu, svakako ćemo ih podsetiti opet ukoliko se to ne desi. Razlozi su brojni, a dokazi nepobitni”, kaže Marijana Mutavčieva.

Mladen Savatović (VOICE) 

7 Comments on VOICE: Avenija MB – zlostavljanje životinja o trošku građana?

  1. Sve je tačno, novinar je dobro sagledao , dokaze su već brojne NVO dostavile i tadašnjem- g. Aleksandar Vučić, , i sadašnjem Premijeru, g Ani Brnabić , i Ministru poljoprivrede g. Nedimoviću i svima u nizu većeg broja direktora Uprave za veterinu koji sada trenutno završava s g. Eminom Milakarom , i Načelnici Sektora veterinarske inspekcije , Ljiljani Ivanjac. Svi navedeni sve znaju i imaju dokaze za krivična dela koja predstavljaju organizovani državni kriminal, jer niko nije prstom mrdnuo da zaustavi haos , kršenje važećih zakona i Ustava.Niko od navedenih lica nije postupio po svojoj službenoj dužnosti , mada su svi državni službenici .

    • Svi vrlo dobro znaju šta Avenija radi, a pare se trpaju zajednički u džep. Malo dahijama, malo Stevanovićima. Primitivci koji su uzjašili po manjim mestima ne znaju šta je zoohigijenska služba, niti imaju svest važnosti iste. Pravi se problem oko odštetnih zahteva, a kada se malo pročešljaju odštetni zahtevi vidite da je sva rodbina zaposlenih pri opštinskim upravama na spiskovima. Nisu samo psi u pitanju, to su i leševi krupne stoke koji su razbacani svuda oko sela po celoj Srbiji. Kompletnoj Upravi za veterinu treba dati otkaz, od prvog do poslednjeg, jahači apokalipse, zaslužni za svo đubre koje jedemo, između ostalog.

  2. Душица Поповић // November 12, 2017 at 5:20 pm // Reply

    Скоро сам из тог шинтераја са још две жене спасила два пса. Имам слике и видео снимак са запосленим где сам тражила да ме пусте унутра да изаберем још једног пса. Није ми дозвољено, наравно. Један од ова два пса је био чипован, али са подацима које се нису трудили ни да провере, други је вакцинисан и чипован на улици испред амбуланте.

  3. Raščanin Mirjana // November 12, 2017 at 7:05 pm // Reply

    Na ovaj nacin se milioni eura javnog novca usmeravaju u privatne dzepove.Najlakse se zaradjuje na bespomocnima.Radi se o sistemskoj zloupotrebi javnog novca izvucenog iz budzeta na ime zbrinjavanja napuštenih životinja.Državnoj zloupotrebi,jer ove razmere nezakonitosti moguće su samo ukoliko su pomognute od strane državnih organa.Drzavni organi i službenici koji ignorišu prijave građana i organizacija civilnog društva o nezakonitostima,ne samo u Aveniji MB vec i u drugim zoohigijenama i azilima pri JKP jesu i biće predmet krivicnih prijava zbog radnji na stetu budzeta lokalnih samouprava.Pri svemu ovome,životinje su izložene neviđenoj patnji i ekstremnom zlostavljanju .

  4. Svaka vam čast Mladene na članku. Sve ste rekli. Tužno je i žalosno da mnoge ovo neće zanimati, a baš zato, ovi mućkaroši , lopovi, ljudi zla srca, bez duše, ovo mogu i da rade. Ovakav odnos prema beskućnim psima je velika sramota za Srbiju u očima celog sveta. Tragedija. Korupcija do grla, tj od glave, koja nas zaista stavlja u zemlje III sveta. Sramno.

  5. Olos stiti olos iz avenije,ali nicija nije gorela do jutra pa nece ni olosima iz avenije.Debil se moze porodicno biti,nasledno je to.

Leave a Reply