Skupština opštine Kula i odbornici vladajuće većine, koju u toj opštini predvodi Srpska napredna stranka (SNS), izabrali su na sednici koja je održana 17. jula 2018. godine, direktora Doma kulture Crvenka, čime su prekršili Zakon o kulturi, jer je u konkursu za to radno mesto bilo spornih kriterijuma, iako ih zakon jasno definiše.
Naime, na sednici je doneto Rešenje o imenovanju direktora nekoliko ustanova čiji je osnivač opština Kula, a za direktora Doma kulture Crvenka izabran je dotadašnji vršilac dužnosti Miodrag Grubor, koji nema potrebne kvalifikacije i uslove propisane Zakonom o kulturi. Grubor je, kako je i sam napisao u odgovoru na pitanja redakcije VOICE-a, bio jedini kandidat na ovom konkursu. Prema našim saznanjima, u materijalima za sednicu na kojoj je izabran nije bilo njegove biografije i ostalih dokumenata zahtevanih konkursom, a ta tačka dnevnog reda naknadno je izglasana nakon početka sednice.
Konkurs za direktora Doma kulture Crvenka raspisan je 6. juna i objavljen u časopisu Nacionalne službe za zapošljevanje „Poslovi„. U svega nekoliko rečenica u konkursu se navodi da su „posebni uslovi“ za izbor kadra na funkciju direktora „da ima višu ili srednju stručnu spremu, da ima najmanje tri godine radnog iskustva, te da nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili krivično delo koje ga čini nepodobnim za vršenje funkcije direktora u kulturnim ustanovama“.
Međutuim, slovo zakona govori drugačije pa se može zaključiti da su kriterijumi sa pomenutog konkursa u potpunoj suprotnosti sa onim što propisuje Zakon o kulturi, koji kaže da „kandidati za direktore ustanova moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci“. Ostali uslovi mogu biti utvrđeni statutom kulturne ustanove.
Kako je za VOICE objašnjeno u organizaciji Transparentnost Srbija, članovi 36. i 37. Zakona o kulturi su obavezujući za sve osnivače ustanova kulture, uključujući i skupštine opština. To znači da je protivno zakonu da se prizna svojstvo kandidata za direktora Doma kulture Crvenka, čiji je osnivač Skupština opštine Kula, licu koje nema visoko obrazovanje i najmanje pet godina iskustva u struci.
Sporni kandidat godinu dana bio i vršilac dužnosti
Grubor je na mesto vršioca dužnosti direktora Doma kulture Crvenka postavljen još 12. jula 2017. godine, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, što nije u suprotnosti sa procedurama, ali Zakon o kulturi propisuje da i vršilac dužnosti mora da ispunjava potpuno iste uslove koji se odnose na izbor samog direktora.
Međutim, šira javnost u opštini Kula, pre svega u mestu Crvenka odakle je Grubor, nije bila upoznata sa detaljima njegove karijere u oblasti kulture. Prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, VOICE je proverio biografiju spornog kandidata u Crvenki. Kako stoji u CV-ju, koji je predao kao deo dokumentacije na konkursu za direktora, navodi se da je Grubor završio Srednju ugostiteljsku školu “25. maj” u Somboru, a zatim i peti stepen Ugostiteljske škole “Bosa Milićević” u Subotici.
U biografiji piše da je radno iskustvo u svojoj struci, odnosno radeći kao konobar, počeo da stiče 1985. godine u restoranu “Venus” u Bačkoj Topoli, gde je obavio pripravnički staž, pa je nekoliko godina radio u Srednjoj ugostiteljskoj školi u Kuli kao “nastavnik u praktičnoj nastavi za ugostitelje”. Karijeru je nastavio u ugostiteljstvu u restoranu motela “Rodić MB” u Kuli i kao direktor Rekreacionog centra “Kulski štofovi”, koji je zapravo objekat koji se iznajmljuje za svadbe, proslave i ostale manje manifestacije.
U biografiji je navedeno da se bavio trgovinom kao terenski komercijalista i referent nabavke, a bio je i “sales manager” za francusko tržište firme “Novobox” iz Novog Sada. Na Kolarčevom narodnom univerzitetu položio je ispit za viši nivo francuskog jezika 1990. godine. Osim francuskog, koji se smatra jezikom kulture, i godinu dana v.d. stanja u Domu kulture Crvenka pre izbora u zvanje direktora, o karijeri i pet godina staža u kulturi u biografiji nema ni govora.
Grubor je javnosti u opštini Kula poznat kao aktivni član SNS-a, ali ne i kao odgovarajuće kvalifikovan kadar iz oblasti kulture. Naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, izrazio je sumnju da su za njegov izbor zaslužne partijske veze. „Nikada se nije bavio kulturom, neki bi rekli da ga nikada nisu videli da je ušao u pozorište“, kazao je naš sagovornik iz opštine, navodeći da je Grubor pre svega viđen kako ulazi u prostorije SNS-a, kako učestvuje u akcijama stranke, kako obilazi pijace sa lecima u rukama i zajedno sa omladincima kreči i čisti ulice tokom partijskih radnih akcija.
Pozorište u sklopu Doma kulture Crvenka bilo „svetska klasa“
Dom kulture Crvenka u svom sastavu ima i pozorište koje nosi ime „Stevan Sremac“, osnovano 1946. godine, a iste godine 15. oktobra izvedena je prva premijera. Od osnivanja pozorište radi u kontinuitetu i u svojoj dugoj tradiciji izvelo je više od 164 predstave. U ovom malom lokalnom pozorištu iz godine u godinu ređali su reditelji koji svoje karijere ostvaruju na pozornicama obasjanim svetlima velikih gradova, poput Petra Ujevića, Milana Belegišanina, Radoja Čupića i mnogih drugih.
Ovo pozorište danas čine tri ansambla – dečiji, omladinski i prvi izvođački, a svi oni su amaterski. Činjenica da su amateri nije bila smetnja glumcima i režiserima da stvaraju predstave koje su bile internacionalno primećene i hvaljene. U vitrinama pozorišta nalaze se mnoge nagrade i priznanja koja svedoče o uspesima, pobedama i učestvovanju na raznim festivalima u Vojvodini, Srbiji, ali i u drugim evropskim zemljama. Pozorište je dobitnik Oktobarske nagrade, Zraka kulture, Iskre kulture, Povelje za doprinos trajanju RFAPS Srbije, Saveza sindikata Srbije i mnogih drugih festivalskih za najbolje glumce, režiju ili celokupnu predstavu.
Iako amaterski, ansambli ovog pozorišta pozivani su na gostovanja i u ona profesionalna, čak i u Narodno pozorište u Beogradu i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Poslednja zapažena predstava „Malograđanska svadba“, koju je prema tekstu Bertolda Brehta režirao Radoje Čupić, izazivala je ovacije publike u celom regionu, a na daske pozorišta postavljena je u januaru 2017. godine, pre nego što je Grubor došao u v.d. stanje. Angažmanom glumaca i reditelja, ta predstava će za nekoliko dana doživeti svoje 31. izvođenje, i to u Sloveniji.
Nakon dolaska Grubora na čelo Doma kulture Crvenka, na daske pozorišta „Stevan Sremac“ postavljena je jedna predstava pod nazivom „Jelizaveta Bam“, koju je po motivima pisca Danila Harmsa režirao ponovo Radoje Čupić. Za više od pola godine, ova predstava je doživela samo pet prikazivanja, od kojih su tri bila u Crvenki, potvrdio je izvor VOICE-a.
S obzirom na to da je isti kandidat, koji ne ispunjava zakonske uslove da se bavi ovim poslom, vršio dužnost direktora kulturne ustanove godinu dana pre nego što je izabran za direktora, i ovom odlukom je prekršen Zakon o kulturi. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je naveo da za vršioca dužnosti nije moglo da bude imenovano lice koje ne ispunjava iste zakonske uslove.
Odgovornost na UO Doma kulture i odbornicima
Prema njegovim rečima, UO Doma kulture Crvenka direktno je prekršio član 35. stav 8. Zakona o kulturi, jer je obavio razgovor sa kandidatom koji nije ispunjavao zakonske uslove i osnivaču – Skupštini opštine Kula, dostavio obrazloženi predlog kandidata u kojem je naveo da kandidat sa liste ispunjava uslove predviđene konkursom.
“Sam tekst konkursa dovodi u zabludu potencijalne kandidate, ali nije direktno suprotan zakonu. Naime, i u tekstu konkursa se izričito navodi da kandidati moraju ispunjavati uslove propisane zakonom, ali se ti uslovi ne navode. Umesto toga, kao ‘posebni uslovi’ navode se i neki koji su već obuhvaćeni zakonskim, što ih čini besmislenim. Naime, ako neko ima, kao što je zakon propisao, visoko obrazovanje, sigurno ispunjava i uslov u pogledu ‘najmanje više ili srednje stručne spreme’, ako neko ispunjava zakonski uslov od pet godina staža u struci, sigurno ispunjava i ‘poseban uslov’ od ‘tri godine’ radnog iskustva. Drugim rečima, konkurs nije morao da bude poništen, mada bi bilo dobro da jeste, ali nije smeo biti okončan na ovaj način“, upozorio je Nenadić.
Opoziciona odbornička grupa Socijalističke partije Srbije (SPS) u SO Kula, upozorila je na navedene nepravilnosti vezane za konkurs i na samoj sednici, ali vladajuća većina je uprkos tome glasala „za“. Odbornik SPS-a Čedomir Bošković, naveo je tokom zasedanja da je konkurs potpuno suprotan zakonu. „Po ovom konkursu, uslovi za direktora Doma kulture Crvenka kao Javne ustanove kulture su da ima višu ili srednju stručnu spremu, tri godine radnog isustva i to ne u struci nego bilo gde, i da nije osuđivan. Ništa više“, apelovao je na sednici Bošković.
On je zatražio od odbornika da ne glasaju za “sporni protivzakoniti izbor”, te da konkurs bude poništen i raspisan novi, koji će biti u skladu sa zakonom. „U ovom slučaju jasno je da je prekršen zakon, da treba poništiti ovaj konkurs i obezbediti da se isti sprovede u skladu sa zakonom. U suprotnom, bićemo primorani da obavestimo Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu“, rekao je tada Bošković, ali vladajuća većina nije reagovala.
Nemanja Nenadić navodi da su odbornici Skupštine opštine Kula bili dovedeni u zabludu od strane UO Doma kulture Crvenka, ali da ih to ne opravdava. “Oni su, kao što se može videti iz izjava sa sednice, bili upozoreni da vrše imenovanje koje nije zasnovano na zakonu, a ipak su to učinili. Time su svesno zloupotrebili svoje odborničke funkcije da bi doneli korist imenovanom direktoru”, kazao je Nenadić.
Dodaje da su članovi UO i odbornici u skupštini ovakvim delovanjem mogli da povrede prava drugim potencijalnim kandidatima koji ispunjavaju zakonske uslove za izbor, da je bilo drugih prijavljenih na konkursu. “I jedno i drugo postupanje sadrži bitne elemente krivičnog dela zloupotreba službenog položaja”, upozorio je Nenadić.
Međutim, kako na osnovu člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi, odbornik ne može biti “pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela”, oni ne bi mogli da budu gonjeni krivično zbog te zloupotrebe, dodaje Nenadić.
Kako je objasnio, na odgovornost zbog nezakonitog postupanja, mogao bi biti pozvan Upravni odbor Doma kulture Crvenka ili predsedavajući Skupštine opštine Kula, ali tek ukoliko se “dokaže umišljaj”. “Postoji mogućnost da se za krivično gone članovi UO Doma kulture, kao i predsedavajući sednice koji je predložio da se ovaj nezakoniti predlog nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja”, dodao je Nenadić. Predsedavajuća na spornoj sednici bila je novoizabrana predsednica Skupštine opštine Kula Tatjana Kvasni.
Izostala reakcija više instance: SPS podneo prijavu Ministarstvu
Nemanja Nenadić je objasnio da, kada je reč o poništavanju odluke, pošto nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo kulture, ono bi trebalo i da reaguje i da utvrdi da izbor nije izvršen na zakonit način.
“Dalje postoje dve moguće situacije. Ukoliko je akt o imenovanju moguće poništiti u upravnom sporu, onda bi Ministarstvo kulture trebalo da pokrene takav spor. Ukoliko sudska zaštita nije predviđena, onda Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predlaže skupštini opštine da ukine ili poništi svoj nezakoniti akt. Ako u roku od mesec dana skupština opštine to ne učini, onda Ministarstvo samo ukida ili poništava takav akt”, objasnio je Nenadić.
Dom kulture Sivac na isti način dobio direktorku
Sličan scenario dogodio se na istoj sednici, ali prilikom izbora direktora Doma kulture Sivac. Odbornici su glasali za izbor Miljane Medojević na mesto direktora, koja je na tu funkciju stupila 17. jula 2018. godine, navodi se u Rešenju o imenovanju. U odgovoru koji je Miljana Medojević poslala redakciji VOICE-a, ona je navela da je bila “jedini prijavljeni kandidat na konkursu”. Kriterijumi u Konkursu takođe su sadržali “nelogične i besmislene” stavke, koje su dodate pored onih utvrđenih zakonom – da kandidat treba da ima višu stručnu spremu ili najmanje srednju strčnu spremu četvrtog stepena, da ima najmanje jednu godinu “radnog iskustva”, kao i da ima “iskustva na poslovima u oblasti kulture”, što ovaj konkurs razlikuje od onog u Crvenki.
Uporednom analizom uslova konkursa i radne biografije prijavljene kandidatkinje, stiče se utisak da su “posebni” uslovi i u ovom slučaju bili skrojeni za potrebe imenovanja jedne osobe. Naime, kandidatkinja Medojević ima 23 godine (1995. godište), završila je Srednju školu “4. juli” u Vrbasu, smer Tehničar drumskog saobraćaja, a radno iskustvo je počela da stiče tek u februaru 2016. godine, kada je, prema navodima iz biografije, dobila prvo zaposlenje u firmi “Fiorano” iz Sombora. Ova firma se prema navodima u APR-u, bavi prizvodnjom rublja, a osnivač te firme je Calzedonia. Od maja 2017. do imenovanja za v.d. direktorku Doma kulture Sivac, mlada Miljana Medojević je radila u još jednoj firmi (Progetti), što joj ukupno obezbeđuje nešto više od jedne godine radnog iskustva. Zatim, od maja 2017. postala je v.d. direktorka, što joj obezbeđuje i poštovanje “posebnog” kriterijuma o “iskustvu na poslovima u oblasti kulture”.
SPS je podneo prigovor i mišljenje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Kako je za VOICE rečeno u kulskom SPS-u, odgovor je stigao ekspresno, i u njemu je konstatovano da je problem pre svega u nadležnosti Ministarstva kulture, kojima je dopis i prosleđen. Odgovor Ministarstva kulture još se čeka, dodali su u SPS-u.
Predsednik odborničke grupe SPS u Kuli Velibor Vasović za VOICE je kazao da ovakve stvari treba “fundamentalno rešiti”, uključujući tu i usklađivanje lokalnih akata sa novim ili izmenjenim zakonima, što bi za opštinu Kula predstavljalo “stvarne kvalitativne pomake unapred”, a posebno u oblasti kulture, uzimajući u obzir da Dom kulture Crvenka nije jedina kulturna ustanova u opštini.
“Dok ne dobijemo dalje, preciznije informacije od ministarstva i nadležnih, dok ne vidimo šta je usklađeno sa zakonom a šta nije, nećemo formirati naš konačni stav o ovim pitanjima”, rekao je Vasović. Kako je objasnio, SPS će nastaviti da se zalaže za poštovanje zakona na lokalnom nivou, kao i za to da se, ne samo u kulturnim ustanovama, već i svim drugim oblastima i institucijama, zapošljavaju stručni, mladi kadrovi, koji će doprineti pozitivnim promenama u sistemu i društvu.
“Potrebno je da izopštimo bar tri, četiri ili pet generacija mladih stručnjaka, koje treba da zaposlimo bez potrebe da se partijski angažuju. Mi treba da prestanemo svi zajedno da pravimo od njih partijske kadrove, što radimo od početka višestranačja u Srbiji, svi od reda zapošljavamo svoje kadrove, i da to činimo po stručnom opredeljenju. Tada mladi ljudi ne bi bili toliko okrenuti ka odlasku iz naše zemlje. Kada prestanemo da stručne ljude opterećujemo partijskim angažmanom da bi dobili posao, lako ćemo onda mlade zadržati ovde, a to će pozitivno uticati i na pronatalitetnu politiku”, dodao je Vasović.
U razgovoru za VOICE, Nemanja Nenadić je upozorio da u slučaju da je ova pojava raširena, to je dobar razlog da se oglasi Ministarstvo kulture, te da javno pozove opštine da svoju praksu same usklade sa Zakonom o kulturi, pre nego što budu preduzete mere za osporavanje svake pojedinačne odluke.
“Ova priča predstavlja samo jedan detalj u znatno široj pojavi – nepoštovanju procedura za postavljenje i imenovanje nosilaca javnih funkcija, ne samo na lokalnom, već i na centralnom nivou. Dezavuisanje institucije konkursa radi zadovoljenja partijskih interesa obično je zaodenuto u formu poštovanja formalnih pravila ili traženja rupe u zakonu, kroz beskonačna postavljanja raznih vršilaca dužnosti, a ovaj slučaj je specifičan utoliko što ni ta forma nije poštovana, čime je vladavina prava dodatno urušena”, dodao je Nenadić.
Maja Leđenac (VOICE)