News Ticker

VOICE: Radio-televizija Vojvodine na korak od bankrota

RTV poslovne prihode u 2016. umanjio za neverovatnih 1,6 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu, u 2017. verovatno za još više

Radio-televizija Vojvodine nalazi se u veoma teškoj finansijskoj situaciji i ukoliko nastavi da posluje na ovaj način i u narednom periodu preti joj bankrot, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Podaci do kojih je došao VOICE, pokazuju da pokrajinskom javnom medijskom servisu preti bankrotstvo jer je poslovne prihode u 2016. umanjila za neverovatnih 1,6 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu. Podataka za prošlu godinu još nema.

Prema Altman Z-Skoru, koji predviđa verovatnoću da preduzeće bankrotira u naredne dve godine, JMU RTV je za 2014. imalo koeficijent 6.12, dok je u 2016. taj koeficijent iznosio svega 1.38 što je pokazatelj da je preduzeće u blizini zone rizika da bankrotira u narednom periodu. Referentni koeficijent Altman Z-Skora prema kojem postoji velika verovatnoća za bankrotstvo iznosi 1.23, dok se preduzeća sa skorom iznad 2.9 smatraju sigurnim.

Na osnovu finansijskih izveštaja RTV-a koji se mogu videti na zvaničnom portalu rtv.rs, prihodi u 2016. manji su u odnosu na 2014. za 1,6 milijardi dinara, a dobit javnog servisa Vojvodine manja je za 205 miliona dinara. Radio-televizija Vojvodine je 2014. zabeležila najstabilnije poslovanje po svim finansijskim pokazateljima.

Da je finansijska situacija u RTV-u krajnje kritična, potvrdio je i Upravni odbor pokrajinskog javnog medijskog servisa, koji je u novembru prošle godine usvojio plan finansijske konsolidacije, koji predviđa mere štednje u svim segmentima poslovanja.

Kako VOICE saznaje, besparica u RTV-u je do te mere izražena da će menadžment plate zaposlenih za januar mesec isplatiti isključivo zahvaljujući pozajmici koja je dobijena od Vlade Srbije.

Grubo gledano početak finansijskog sunovrata RTV-a vezuje se za 2015. godinu kada se ova medijska kuća isključivo finansirala iz budžeta Srbije. Pošto je pretplata za javni servis zvanično ukinuta avgusta 2014, građani Srbije tu obavezu nisu plaćali sve do 1. januara 2016. godine. U tom periodu RTS i RTV finansirani su direktno iz državnog budžeta sa 7,5 milijardi dinara godišnje (za RTS 5,8 milijardi, a za RTV 1,8 milijardi dinara).

Od 1. januara 2016. građani su u obavezi da uz račun za elektrodistribuciju izdvajaju mesečno po 150 dinara na ime TV takse, dok se ostatak budžeta javnih servisa obezbeđuje iz državne kase, to jest opet iz džepova građana.

U brojkama to izgleda ovako: RTV je od TV pretplate 2013. godine zaradio 2,86 milijardi dinara, a godinu dana kasnije ukupan prihod bio je 1,67 milijardi upravo iz razloga što je u avgustu obustavljena TV pretplata. Naredne 2015. TV pretplate nije  bilo, a uvođenjem TV takse 2016. RTV je zaradio 1,12 milijardi dinara.

 

Grafikon: Prihodi od RTV prodaje 

Kombinovani model finansiranja umanjio prihode RTV-a

Kombinovani model finansiranja Radio-televiziju Vojvodine doveo je do toga da godišnje raspolaže sa 170 miliona dinara manje u odnosu na period pre uvođenja televizijske takse, priznao je i sam menadžment te kuće.

Kako se navodi u dokumentu u koji je VOICE imao uvid, za poslednje dve godine RTV je zabeležio 340 miliona dinara gubitka, preciznije od kada je uveden kombinovani model finansiranja javnih medijskih servisa Vojvodine i Srbije.

Mendžment RTV-a smatra da je dodatni problem stvorio način raspodele sredstava od TV takse na teritoriji Vojvodine, prema kojem se 30 odsto sredstava prebacuje RTS-u, a 70 odsto RTV-u. Sredstva koje se od taksi prikupe na teritoriji Srbiji stoprocentno dobija RTS.

Rukovodstvo RTV-a najavilo je da će zbog toga tražiti promenu načina raspodele, tako što bi RTV ubuduće dobijao 80 odsto, a RTS 20 odsto sredstava od TV takse sa teritorije Vojvodine. Takođe, rukovodstvo RTV-a je procenilo da bi za normalno finansiranje javnih servisa visina takse sa sadašnjih 150 dinara morala biti veća od 200 dinara, ali takva inicijativa nigde zvanično do sada nije obelodanjena.

U budžetu Srbije za 2018. godinu, baš kao i lane, za finansiranje rada javnih medijskih servisa predviđeno je četiri milijarde dinara. Od toga 3,1 milijarda pripada RTS-u, dok je RTV-u namenjeno 900 miliona dinara.

RTV po drugi put moli za pomoć Vladu Srbije

Zbog pretrpljenih gubitaka za poslednje dve godine, rukovodstvo RTV-a se prvi put sredinom 2017. obratilo za pomoć Vladi Srbije. Rezultat toga bila je jednokratna novčana pozajmica Ministarstva finansija u iznosu od 200 miliona dinara. Od toga je 100 miliona potrošeno na izmirivanje dugova, a 50 miliona iskorišteno je za kupovinu programa.

Zvuči neverovatno, ali preostalih 50 miliona dinara je, kako se navodi, ostavljeno po strani da bi se namirile plate zaposlenih za januar 2018. godine, jer se uplata iz budžeta za ovu godinu očekuje tek u februaru.

Zbog teške finansijske situacije u RTV-u generalni direktor Miodrag Koprivica još jednom je bio u Vladi Srbije krajem prošle godine da traži beskamatnu novčanu pozajmicu. Kako navode u RTV-u, tada mu je obećano da će pokrajinskom javnom servisu biti uplaćeno dodatnih 150 miliona dinara „kako bi se obezbedio nesmetani rad RTV-a i obezbedile plate zaposlenima“.

Prethodno je Upravni odbor JMU RTV zbog loše finansijske situacije usvojio plan finanijske konsolidacije „koji obavezuje sve delove RTV-a da se ponašaju krajnje domaćinski, a da se istovremeno iznađe mogućnost prihodovanja od sopstvenog proizvoda ili arhive“.

Grafikon: Bilans stanja 

Kada se kaže sopstveni proizvod, misli se pre svega na serije i emisije u produkciji RTV-a. S tim u vezi, veoma popularna serija „Državni posao“ od decembra 2017. reemituje se i na novom kablovskom kanalu Top, ali su ostali nepoznati finansijski uslovi ovog poslovnog dila. Navodno je Top otkupio svih 1.000 emisija najpopularnijeg programskog segmenta RTV-a.

Više stotina radnika najavilo da će tužiti RTV

Strukovni sindikat i Sindikat Nezavisnost RTV-a nedavno su najavili da će njihovi članovi – a to je više stotina zaposlenih u ovog medijskoj kući – biti prinuđeni da podnesu tužbu nadležnom sudu zbog nezakonitog umanjenja plata za 10 odsto, koje je na snazi od novembra 2014. godine. Ukoliko bi radnici na sudu dobili novac koji im je godinama skidan s plate, to bi moglo dovesti do potpune blokade poslovanja pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Sindikalci kao argument navode pogrešno tumačenje Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, pod koji su potpali i RTV i RTS.

Predstavnici Sindikata “Nezavisnost” RTV-a su sredinom oktobra 2017. zamenika generalnog direktora Jožefa Klema upoznali s namerom svojih članova da podnesu kolektivnu tužbu protiv RTV-a zbog umanjenja zarada od deset odsto, jer takvu odluku smatraju nezakonitom.

Kako VOICE saznaje, Klem nije mogao da im kaže na osnovu kojeg tumačenja se umanjenje plata odnosi i na RTV, navodeći da za to RTV nije dobio nikakav dopis iz Ministarstva kulture i informisanja ili Vlade Srbije, već da im je rečeno da resorni ministar jednom godišnje sastavlja spisak ustanova i preduzeća koje treba da primenjuju ovaj propis i da su javni servisi na tom spisku.

Klem je kazao i da bi za realizaciju eventualnog vraćanja zarada na nivo pre umanjenja bilo neophodno da se poveća iznos TV takse za najmanje 20 odsto, ili da se u odgovarajućem obimu poveća udeo za RTV u budžetu Srbije.

Predstavnici sindikata zatražili su tom prilikom od rukovodstva RTV-a spisak zaposlenih u pojedinim redakcijama RTV kojima su, bez obzira na tešku finansijsku situaciju, u međuvremenu povećane zarade i koji je bio razlog za to, ali odgovor do danas nisu dobili.

Od Klema je zatražena informacija i koliko je osoba zaposleno u RTV-u od trenutka primene Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru koje se RTV samoinicijativno pridržava, dok su istovremeno dugogodišnji radnici RTV-a zbog te zabrane prebačeni na ugovore sa agencijom za zapošljavanje. Ni na to pitanje odgovor im još nije stigao.

Naime, više od stotinu zaposlenih na određeno vreme bilo je tokom prošle godine primorano da sklopi ugovor o radu sa agencijama za zapošljavanje, kako bi nastavili angažman u medijskoj kući u kojoj mnogi od njih rade godinama.

Njihovo angažovanje preko agencije RTV je u 2017. godini koštalo oko 100 miliona dinara, što je za oko sedam odsto više finansijskih sredstava nego da su zaposleni na neodređeno vreme.

Čekajući finansijski izveštaj za 2017. godinu

Karikatura: Stups (Autonomija)

U iščekivanju finanijskog izveštaja za 2017. godinu da se naslutiti da će biti lošiji od gorepomenute 2016. i da će RTV biti za korak bliži bankrotu. Razlog za to treba tražiti i u drastičnom padu gledanosti Prvog programa televizije kao najvećeg aduta RTV-a za prodaju reklamnog prostora. Iako udeo zarade od marketinga u ukupnom prihodu RTV-a nije poznat, staro je pravilo da pad gledanosti neminovno dovodi i do pada prihoda od reklama.

Naime, sve ovo dešava se u momentu kada pojedine emisije Prvog programa televizije, posebno informativnog programa, doživljavaju strahovit pad gledanosti, što potvrđuju i redovna istraživanja gledanosti. Ona pokazuju da emisije poput Dnevnika 1 gleda manje od dva procenta televizijskog auditorijuma u Vojvodini.

Podaci agencije AGB Nielsen Media Research od 18. oktobra 2017. pokazali su da je Dnevnik 1 gledalo 8.063 gledalaca, odnosno 1,9 odsto ukupnog auditorijuma. Veoma lošu gledanost imao je i Vojvođanski dnevnik sa 7.591 gledaocem i udelom gledanosti od 1,1 odsto, dok najlošije podatke gledanosti beleži emisija Novosadske razglednice sa 4.464 gledalaca i udelom gledanosti od 0,81 odsto.

Samo nekoliko meseci pre toga, preciznije 2. aprila 2017. Dnevnik 1 pratilo je 17.363 gledalaca. Ako se ovaj podatak uporedi sa gledanošću iste emisije 24. aprila 2016, dakle pre političkih čistki na pokrajinskom javnom medijskom servisu, kada je Dnevnik 1 imao 45.251 gledaoca, jasno je da je RTV potpuno izgubio medijski uticaj koji je ranije imao.

Kada je Upravni odbor Radio-televizije Vojvodine (RTV) u maju 2016. godine doneo odluku o razrešenju direktora programa Slobodana Arežine, “utvrđeni pad gledanosti” naveden je kao jedan od najvažnijih razloga za njegovu smenu. Apelacioni sud u Novom Sadu poništio je odluku Upravnog odbora RTV-a i Arežina bi ovih dana trebalo da se vrati na funkciju, što menadžment RTV-a za sada optruiše. 

Ekipa VOICE 

 

1 Trackbacks & Pingbacks

  1. “Radio-televizija Vojvodine na korak od bankrota” | Istinomer vesti

Leave a Reply