News Ticker

Za hranu i piće imamo manje od dva evra dnevno

Porazni podaci o potrošnji hrane u Srbiji.

Iako trošimo manje od dva evra dnevno na hranu, ili 80 dinara prosečno po obroku, ipak nam izdaci za ishranu predstavljaju bezmalo 35 odsto budžeta. Ti podaci su više nego alarmantni i govore da je životni standard u Srbiji blizak granici siromaštva. Pritom, građani troše više nego što zarađuju i sve dublje tonemo u socijalna raslojavanja i nejednakost. Stručnjaci upozoravaju da živimo u jednoj vrsti penzionerske ekonomije, a da su mladi najsiromašniji.

Ionako porazni, rezultati o potrošnji hrane u Srbiji sve su lošiji. Analize podataka zvanične statistike pokazuju da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu i piće troši tek 59 evra, odnosno – 1,9 evra dnevno. Trpeze su nam, u odnosu na višegodišnji prosek, siromašnije mesom, mlekom, voćem, povrćem i drugim najvažnijim namirnicama, ne mogu se meriti sa evropskim, a pritom su nam izdaci za hranu najveći u kućnom budžetu.

Šta se može kupiti za manje od dva evra dnevno? Na primer, pola hleba za 22 dinara, litar mleka za 96 dinara, pola kilograma krompira za 25 dinara i 150 grama pilećih bataka za 60 dinara. Za preživljavanje – sasvim dovoljno.

Posmatrano po stanovniku, potrošnja većine prehrambenih proizvoda u Srbiji tokom 2016. godine je u padu ukoliko se poredi sa višegodišnjim prosekom (2008-2014), dok u poređenju sa prethodnom godinom (2015) beleži blagi rast kod proizvoda “višeg standarda”, navodi u analizi “Potrošnja hrane u 2016. godini” agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Prošle godine građanin Srbije je, prema toj analizi, potrošio 44 kilograma svežeg mesa. Od toga, junećeg i goveđeg 3,2 kilograma, svinjskog 14,8 kilograma, živinskog 17,3 kilograma… Na trpezama je za celu 2016. imao tek 700 grama jagnjećeg mesa i četiri kilograma ribe. Za razliku od njega, građanin EU pojeo je 20 kilograma mesa više. Potrošnja svežeg mesa u evropskim zemljama iznosila je oko 65,5 kilograma (junećeg 10,7 kilograma, svinjskog 31,4 kilograma, živinskog 21,6 i jagnjećeg 1,8).

Dok je građanin Srbije lane sebi priuštio 3,2 kilograma goveđeg, junećeg i telećeg mesa, Francuz je pojeo 26 kilograma, Italijan 23, Grk 17, Nemac 13 kilograma… Svinjsko meso tradicionalno se koristi više u Srbiji, ali i tu je njen stanovnik zaostao za evropskim prosekom – kupio je 14,8 kilograma svinjetine za godinu dana, dok je Nemac potrošio 55 kilograma, Francuz 35, Austrijanac 40 kilograma…

EUPotrosnjaOsnovnihPoljoprivrednihProizvoda

Kod mleka je razlika između potrošnje u Srbiji i u EU još veća – čak 44 litra u korist Evropljana. Ove se namirnice u Srbiji troši 46,6 litara po stanovniku, a u EU je prosek 90 litara. Austrijanci, na primer, za godinu dana popiju 81 litar, Nemci 74 litra, Francuzi 65, Grci 69… Putera, recimo, za godinu dana stanovnik Srbije potroši tek 200 grama, dok Francuz pojede osam kilograma, Nemac šest kilograma… Voća i povrća takođe sebi ne priuštimo ni blizu kao Evropljani – dnevno, na primer, pojedemo tek 140 grama voća.

Posmatrano po članu domaćinstva, za hranu nam je mesečno na raspolaganju 7.246 dinara, odnosno 59 evra, a posmatrano po takozvanoj potrošačkoj jedinici imamo 9.302 dinara (75,7 evra), navodi Stanković u pomenutoj analizi. Ako tih 7.246 dinara podelimo sa brojem dana u mesecu – ispada da dnevno za hranu i piće građanin Srbije u proseku troši oko 240 dinara. Obrok nam, znači, košta 80 dinara.

–Podaci ukazuju na to da su negativna kretanja još prisutna i ona se ogledaju u postepenom, relativnom, povećanju udela troškova hrane i stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva – kaže Vojislav Stanković.

EUPotrosnjaOsnovnihPoljoprivrednihProizvodaTabela

Poređenja radi, on navodi da u strukturi izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava u EU(27), troškovu za hranu imaju učešće 11 odsto u Luksemburgu, 12,3 odsto u Velikoj Britaniji, 12,9 odsto u Francuskoj, 15,7 odsto u Sloveniji, 19,1 odsto u Grčkoj, sve do 50 odsto u Rumuniji. U proseku, građani EU na hranu troše 19,4 odsto kućnog budžeta, a kod nas je to 34,9 odsto ukupnih izdataka za ličnu potrošnju.

Jasno je, što je neka zemlja siromašnija, više se troši na hranu i njenim građanima ostaje veoma malo za neke krupnije stvari, a na neku luksuzniju robu ne mogu ni da pomišljaju.

Statistika kaže da trošimo više nego što imamo

Pomenimo, u Republičkom Zavodu za statistiku prati se finalna potrošnja i komparativno analiziraju kvartalni rezultati.  U analizi ““Potrošnja hrane u 2016. godini” navedeni su ti podaci.

Po njima, u Srbiji u 2016. godini, u proseku je domaćinstvo na raspolaganju imalo 59.624 dinara, odnosno 485,5 evra, što je u poređenju sa 2015. godinom nominalno više 3,1 odsto. Domaćinstva sa gradskog područja su u 2016. prosečno mesečno prihodovala 62.336 dinara, odnosno 507,5 evra, što je 2,3 odsto nominalno više u odnosu na 2015.godinu. Domaćinstva sa ostalog područja imala su 55.210 dinara, odnosno 449,5 evra, što je više 5,5 odsto.

PotrosnjaOsnovnihPoljoprivrednihProizvoda

Izvor: RZS – pripremio Vojislav Stanković

Međutim, i troškovi su nam lane bili veći nego godinu dana pre. Statistika govori da smo trošili više nego što smo u novčanicima imali, što u Srbiji odavno nije nikakvo čudo – srpsko domaćinstvo prihodovalo je u 2016. godini 59.624 dinara, a trošilo 60.720 dinara ili 494,4 evra.

Od toga, najviše na hranu i bezalkoholna pića – 34,9 odsto, odnosno 21.106 dinara ili 171,8 evra. Za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva davali smo 16,7 odsto, za 9,3 odsto… Za rekreaciju i kulturu, kao i za odeću i obuću ostajalo nam je 5,2 odsto ukupnih prihoda, a za obrazovanje tek 1,4 odsto.

Spomenimo i to da kao prosečno domaćinstvo u Srbiji statistika uzima ono sa 2,94 člana.

Standard na granici siromaštva

Evropska zvanična statistika “Eurostat” prošle godine objavila je podatke o standardu u evropskim zemljama (novu analizu objaviće u drugoj polovini ove godine). Po lanjskim podacima standard u Srbiji je na 45 odsto proseka Evropske unije, a od nas su lošiji bili samo Makedonija, BiH i Albanija.

Ti podaci govore koliko je novca potrebno u svakoj zemlji pojedinačno da bi se zadovoljio isti životni standard. Kako objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku, to znači da je u Srbiji potrebno 45 odsto manje para nego u nekoj drugoj državi koja se smatra prosekom EU. Ako je tamo za zadovoljenje svih tih potreba potrebno 1.000 evra kod nas je dovoljno 450 evra.

PotrosnjaMesa

Izvor: RZS – pripremio Vojislav Stanković

Problem je, međutim, što je i tih 450 evra, koliko nam je bilo potrebno da bi se zadovoljio prosečan evropski životni standard, dobrano više od prosečne plate u Srbiji koja je lane bila 46.097 dinara, odnosno oko 370 evra.

A razvijene zemlje su, naravno, iznad proseka EU koji najviše kvare Rumunija, Hrvatska i Bugarska. Tako je stvarna kupovna moć stanovnika Luksemburga iznad proseka u Evropskoj uniji za 37 odsto. Slede Nemci, čija je kupovna moć za 20 odsto veća od proseka u EU, a prate ih Austrijanci, Danci, Belgijanci, Finci, Britanci, Francuzi, i Holanđani i Šveđani sa kupovnom moći između 10 i 20 procenata većom od proseka EU.

–Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koji se graniči sa siromaštvom, doprinosi da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa. Izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji poljoprivrede kao osnovni uslov povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese – kaže Vojislav Stanković. – Međutim, izvozni rezultati poljoprivrede Srbije u u narednim godinama će biti značajno ugroženi ograničanjima koja su prisutna na domaćem tržištu zbog pada agregatne tražnje kao posledica smanjenog životnog standarda stanovništva. Građani će se odreći drugih potrepština kako bi im ostalo za hranu.

Naduvane zarade i neralani pokazatelji standarda

– I dalje nam je potrebna 1,5 prosečna mesečna zarada za pokriće potrošačke korpe, što samo po sebi govori o tome da nam je standard veoma nizak. Nama je neophodna finansijska infuzija spolja, a ona uglavnom dolazi od dijaspore – imamo velike migracije, sada i stara i nova dijaspora šalju devizne doznake. Tu su i dalje uštede na zelenoj pijaci, neki imaju imanja na selu ili im sa seoskih domaćinstava stiže pomoć u hrani, pojedini imaju ušteđevinu u vidu vrednih stvari pa to prodaju tako krpe kućni budžet, a naravno, i dalje ima sive ekonomije – kaže za VOICE ekonomista Saša Đogović, autor publikacije “Makroekonokomska kretanja u Srbiji”.

– Podaci o prosečnim zaradama govore o tome. Premijer Aleksandar Vučić izjavljuje da je napravljen pomak kada je o platama reč, ali treba imati u vidu da su one u decembru i aprilu uvek više nego ostalih meseci. To su neodrživi pomaci jer onda mesec dana nakon toga dođe do iskoraka unazad, ali to se ne registruje u medijima. Posebno u decembru, a delom i u aprilu pred božićne i uskršnje praznike isplaćuju se regresa i drugi dodaci na platu. Dolazi do naduvavanja prosečnih zarada i to nije realan pokazatelj kupovne moći prosečnog domaćinstva u Srbiji – naglašava Đogović.

Po njegovim rečima, i dalje prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši više od 50 odsto na pokriće osnovnih potreba za hranom, režijima, ogrevom… odnosno egzistencijalnih stvari.

Socijalno raslojavanje i penzionerska ekonomija

Problem je, navodi Đogović, i u tome što takozvani džini (The Gini coefficient) govori o tome da sve više klizimo u zonu socijalne nejednakosti. On je iznosio 2016. godine 38,6, u 2015. je bio 38,2, dok je 2013. iznosio 38…

– Imamo klizeći ulazak u sve veću nejednakost i raslojavanje stanovništva. Pritom, stopa rizika od siromaštva je lane bila 25,5 odsto a 2013. godine je bila 24,5 odsto pa i to sasvim jasno govori o tome da je kupvna moć koja se prikazuje u nekim od boljih meseci u godini ustvari veštački naduvana – kaže Đogović.

Sasa-Djogovic

Saša Đogović: Socijalna raslojavanja, mladi najsiromašniji (foto: N1)

On ističe da je stopa rizika od siromaštva najizraženija kod mlađeg stanovništva – od 18 do 34 godine ona je 32,7 odsto, a kod starijih od 65 godiona ona je 19,1 odsto, što govori o tome da živimo u jednoj vrsti penzionerska ekonomije.

– Valjda bi trebalo da se mlađa populacija pokrene i zarađuje, a ne da penzioneri izdržavaju mlade. Kada imamo penzionersku ekonomiju, jasdno je kakve su nam perspektive. Nedopustivo je i to što se u strukturi lične potrošnje u Srbiji za obrazovanje izdvaja samo 1,4 odsto, za zdravlje 4,3 a zdravlje i obrazovanje su dva osnovna stuba društva – veli Đogović, uz napomenu da postoji pomak napred u strukturi lične potrošnje. – Međutim, i dalje su ti odnosi i vrednosti nepovoljni, što govori i o vrednostima u ovom društvu. U njemu vlada nesigurnost i nervoza kod građana, pa nije ni čudo što se za alkoholna pića izdvaja 4,6 odsto novca za ličnu potrošnju.

Slađana Gluščević (VOICE)

1 Trackbacks & Pingbacks

  1. Građani Srbije za hranu i piće odvajaju manje od 2 evra dnevno | Biznis i Finansije

Leave a Reply