News Ticker

Zamagljivanje prošlosti – zajednički interes političke elite i ratnih profitera

Ko sve i iz koji razloga pokušava da onemogući iznošenju istine od ratnim zločinima i proces pomirenja u regionu

Zemlje regiona Zapadnog Balkana ne rade dovoljno na procesu suočavanja sa prošlošću i pomirenju, a Evropa i njene institucije nemoćne su ili nezainteresovane da ih na to nateraju, ocenjuju pojedini sagovornici VOICE-a. Drugi smatraju da to pitanje ne može niko da nametne spolja, pa ni EU, te da zemlje regiona moraju između sebe da „poguraju“ taj proces, naravno uz pomoć EU.

Poslednji udarac procesu suočavanju sa prošlošću zadat je na Samitu zemalja Zapadnog Balkana, održanom u Londonu 9. i 10. jula, kada je izostala je podrška formiranju REKOM-a – regionalne komisije za utvrđivanje činjenica, koja bi napravila registar žrtava ratova devedesetih. Na nemoć EU u konkretnom slučaju ukazala je u svom autorskom tekstu i Denisa Kostovicova, vanredna profesorka globalnih politika na Katedri za upravljanje Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE). Kako je navela, na površinu je isplivao nedostatak konkretnog programa EU sa ciljem rešavanja problema vezanih za zločine počinjene u prošlosti i za dalji napredak u procesu pomirenja, dok su aktivisti civilnog društva, prema njenom mišljenju, ostavljeni da se bore sa pitanjem kako da nastave dalje.

Sagovornici VOICE-a ocenjuju da u Londonu nije propuštena poslednja prilika za ovu inicijativu, ali da sigurno dolazi do usporavanja procesa suočavanja s prošlošću.

Nataša Kandić: Evropa treba da prepozna da je pravi trenutak da se pomogne da REKOM postane stvarni instrument pomirenja među društvima na području nekadašnje SFRJ (foto: Medija centar Beograd)

Regionalna koordinatorka REKOM Nataša Kandić za VOICE kaže da EU, pre svega Evorpska komisija, posebno podržava REKOM, jer je to jedina civilna inicijativa koja je na putu da postane međudržavna.

– Za EK i druga tela EU bitno je da takva inicijativa dolazi iz regije. Očekujem da će posle ovog samita u Londonu, kada se Koalicija za REKOM sama „borila“ sa političarima da pripremi uslove za potpisivanje Deklaracije, EK da razume da je sada trenutak da pomogne da REKOM postane stvarni instrument pomirenja među društvima na području nekadašnje SFRJ – kaže naša sagovornica.

Ona podseća da su REKOM do sada podržali četiri predsednika i premijera, i to Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije. Komenatirašuću usporavanje ovog procesa, ona ocenjuje da je tu zapravo reč o aljkavom odnosu prema civilnoj inicijativi i civilnom društvu, u smislu „ne mora baš u ovom trenutku“, „potpisaće, ima vremena“ i sl.

Velma Šarić: Za suočavanje potrebna lokalna inicijativa i politička volja (foto: wikipedia)

Predsednica sarajevskog Centra za postkonfliktna istraživanja Velma Šarić za VOICE podseća da brojni postupci potvrđuju podršku EU ovom procesu – izjave zvaničnika EU i programi podrške koje EU godinama usmerava ka projektima koji se bave pitanjima suočavanja s prošlošću i pomirenja, među kojima i podrška pravosudnom sistemu u procesuiranju ratnih zločina.

– To potvrđuje strategija EU za Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačanu saradnju EU sa zapadnim Balkanom, u kojoj je kao jedan od prioriteta EU integracija navedeno da se sve zemlje moraju nedvosmisleno obavezati, i rečju i delom, na prevladavanje nasleđa prošlosti postizanjem pomirenja i rešavanjem otvorenih pitanja, posebno u oblasti međususedskih odnosa – kaže Šarić uz napomenu da region na tom putu može očekivati pomoć EU.

– Pitanja suočavanja s prošlošću i pomirenja su oblasti koje EU ne može nametnuti zemljama bivše Jugoslavije kao takva, niti EU samostalno može definisati korake i procese koje je potrebno regulisati u ovoj oblasti. Za efektivne procese suočavanja s prošlošću i pomirenja je potrebno snažno lokalno vlasništvo i volja političkih elita – ocenjuje Šarić.

REKOM – mapa puta

Regionalna koordinatorka REKOM Nataša Kandić za VOICE pojašnjava da je Koalicija za REKOM kreirala mapu puta, a da je najveći izazov da se do jula 2019. dobije saglasnost svih postlugoslovenskih zemalja za učešće u osnivanju REKOM. Potom, kaže, sledi donošenje odluka o usvajanju/ratifikaciji Statuta REKOM (30.6.2020), zatim izbor članova Komsiije (1.10.2021) i početak rada REKOM-a (16.4.2022).
– Koalicija za REKOM će do kraja septembra izneti predlog, na osnovu konsultacija sa liderima u regionu, o novom datumu i platformi za potpisivanje Deklaracije o REKOM-u – rekla je Kandić.

Nezainteresovanost ili nemoć

Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Lino Veljak međutim za VOICE upozorava da dominantnu grupu koja kontroliše EU predstavljaju snage kojima je stalo samo do nesmetanog ostvarivanja finansijskih interesa kapitala koji dolazi iz Unije. EU je, kaže, često samo ekspozitura globalnog finansijskog i spekulativnog kapitala, koju stabilnost regiona zanima samo zato da bi njihove banke i dalje mogle ostvarivati ekstra profite i kako bi imali jeftinu rezervnu radnu snagu.

– Sloboda medija, suočavanje s prošlošću, lustracija ratnih zločinaca koji su odslužili svoje kazne, ali ih danas vladajuće strukture prikazuju kao nacionalne junake – to nije zanimljivo ukoliko nije u funkciji stabilnosti. Srećom, to nije jedina Evropa, ima u EU snaga koje ozbiljno drže do ljudskih prava i slično, ali te se snage tek trebaju izboriti za adekvatan prostor delovanja. Tek tada će biti moguće da se u našem regionu neke stvari dovedu u red – ističe Veljak.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Milan Antonijević smatra da smatra da će pitanje suočavanja s prošlošću biti postavljeno regionu.

– Pogledajte samo Akcioni plan za Poglavlje 23, kao i obaveze država da imaju dobrosusedske odnose, a to sa guranjem prošlosti pod tepih jednostavno neće biti moguće. Suočavanje sa prošlošću je senka koja nas prati i što pre države shvate da je u njihovom interesu, u interesu mira, da se ovaj proces na jasan način sprovede, to ćemo pre biti spremni vrednosno da se pridružimo Evropskoj uniji – kaže Antonijević za VOICE.

FHP: Bez napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 27. jula drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. U izveštaju se, između ostalog, ukazuje na to da za dve godine od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Upozorava se i da suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, da nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, te da se broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom.

On ne misli da će izostanak podrške REKOM-u poništiti dosadašnji dugogodišnji rad na pomirenju, niti ga usporiti.

– Izvesno je da će ono stajati u mestu neko vreme, dok se ne javi neki povoljniji/spremniji momenat za formalizovanje suočavanja s prošlošću, kroz utvrđivanje činjenica, od strane država regiona – kaže Antonijević.

Kandić podseća da je Evropska komisija koristila politiku uslovljavanja kada je u pitanju bila saradnja zemalja sa Haškim tribunalom, što je tada davalo rezultate. Nakon okončanja mandata Tribunala, kaže Kandić, EK politiku uslovljavanja zamenila stavom da je pomirenje interno pitanje i u vezi sa političkom zrelošću političara u zemljama naslednicama bivše SFRJ.

– Koalicija za REKOM je nastojala da uveri EK da je važno da raznim merama postiče pomirenje, i da nađe načina da obaveže lidere u regionu da moraju da imenuju 130.000 žrtava i da ustanove okolnosti njihove smrti ili nestanka. Moj utisak je da smo na dobrom putu da osnivanje REKOM bude jedan od indikatora napretka procesa pomirenja – navodi Kandić.

„Trgovina“ konačnim brojem žrtava

Pitanje koje se nameće jeste kome to smeta da se jednom za svagda utvrdi konačan spisak žrtava i nestalih u ratovima tokom devedesetih? Sagovornici VOICE složni su u oceni da su to, pre svega, političke elite.

– Jedno je neminovno – spiskovi žrtava i nestalih koje je napravilo civilno društvo jesu tačni i veoma dostupni kako istim tim vlastima, tako i široj javnosti. Iz istog se jasno prepoznaje da vodeće političke ličnosti u regionu nemaju ni želju ni nameru da se zaista sazna tačan broj poginulih i nestalih kako bi i dalje mogli da licitiraju ciframa i takmiče se u tome koji narod je imao ulogu žrtve, a koji agresora – kaže Antonijević.

Lino Veljak: Bez konačnog broja žrtava i nestalih lako manipulisati osećajima rodbine žrtava, ali i čitavim populacijama (foto: Medija centar Beograd)

U pitanju su isprepletani interesi ratnih profitera i političkih elita, kojima je važno održavanje svojevrsnog zamrznutog konflikta, kaže Lino Veljak, ističući da je bez konačnog broja žrtava i nestalih lako manipulisati osećajima rodbine žrtava, ali i čitavim populacijama.

– Oni koji su dogovorno vršili etnička čišćenja i danas su u (prećutnim ili čak i izričitim) dogovorima, koji su s jedne strane usmereni na opstruiranje pronalaženja nestalih i dokumentovanja svih ratnih žrtava, a s druge i još bitnije strane, na onemogućavanje suočavanja s prošlošću. Kad bi to suočavanje uistinu bilo na delu, većina političara bi doživotno bila diskvalifikovana za bilo kakav javni posao, a gotovo svi tajkuni bi završili na dugogodišnjim robijama – smatra Veljak.

Poražavajuća je činjenica da REKOM i dalje nema presudnu političku podršku Hrvatske i BiH, kaže Šarić, jer bez te dve zemlje rad REKOM-a neće biti potpun.

– Po pitanju BiH, imamo situaciju da svake godine uoči komemoracije genocida u Srebrenici, vladajuća stranka u Republici Srpskoj (SNSD) i predsednik Milorad Dodik umanjuju značaj komemoracije, sećanja na genocid i brojeve žrtava, iako su to brojevi koje je svojim presudama utvrdio Haški tribunal – navodi Šarić.

Biologija ne radi svoje, ekstremisti se reprodukuju iz redova omladine

U proteklom periodu nacionalistička retorika u regionu značajno je pojačana, a sukobi su dodatno produbljeni tokom fudbalskog prvenstva u Rusiji. Brojni državni tabloidi i desno orijentisani političari prozivali su tada i vređali sve one koji su se suprotstavljali nacionalističkom uglu gledanja na sport. Najčešće baš oni koji godinama opstruiraju procese pomirenja i suočavanja s prošlošću.

Milan Antonijević: Vodeće političke ličnosti u regionu nemaju ni želju ni nameru da se zaista sazna tačan broj poginulih i nestalih (foto: MCV)

Milan Antonijević podseća na neobjašnjivi poriv da se u zemljama bivše SFRJ sportske pobede ili porazi izjednačavaju sa nacionalnim pobedama i porazima. Ipak, smatra da navedeni političari ne mogu da proizvedu nove reakcije, iako zaista rade na podrivanju svih realnih koraka ka pomirenju i suočavanju s prošlošću.

– To je više samo dodatno prikupljanje poena kod onih koji već podržavaju upravo te nacionalističke porive – kaže Antonijević.

Sa druge strane, Veljak kaže da mržnja u regionu nije u značajnijem porastu, iako se neki političari trude da je intenziviraju. Kako ističe, u zemljama regiona ima deset do petnaest procenata mrzitelja ili šovinista, što se, prema Veljakovim rečima, značajnim delom podudara sa učesnicima u ratnim zločinima u ratovima 90-ih godina.

– Nažalost, biologija ne radi svoje, jer se ekstremisti reprodukuju iz redova omladine, zahvaljujući prvenstveno stanju u obrazovnom sistemu, koji je dobrim delom pod kontrolom onih koji bi na istrajavanju mržnje i predrasuda i dalje nesmetano ostvarivali svoje političke i naročito finansijske interese. No, ta je manjina glasna, podržavaju je mediji pod kontrolom pomenute dve grupe, tako da ispada kako ih je više nego što ih realno ima – ističe Lino Veljak.

Svedoci porasta nacionalizma bićemo, ocenjuje Šarić, sve dok građani ne razviju empatiju koja će im omogućiti da prihvate istorijske patnje svih naroda i etničkih grupa i dok se ne pronađe jedinstven način obrazovanja mladih.

– Ni malo ne čudi što se ovaj porast nacionalizma očituje i kroz sport, jer je to jedan od vrlo razvijenih i svakodnevnih aspekata svakog društva. Ljudi, bombardovani negativnim, nacionalističkim retorikama, koriste svaki način (pa i sport) da iskažu trenutno stanje društva – smatra ona.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna foto: pixabay

 

Print Friendly, PDF & Email

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.