News Ticker

Zdravstveni radnici – najuspešniji izvozni „proizvod“ Srbije

Oko 2.000 lekara i drugih medicinskih radnika godišnje napusti zemlju

Lekari i drugi zdravstveni radnici svakodnevno iz Srbije odlaze u mnoge zemlje sveta, a njihova migracija u Nemačku, kako kažu eksperti, dobija odlike egzodusa. Iako ne postoji precizna statistika, pretpostavlja se da nešto manje od 2.000 medicinara godišnje napusti zemlju, a među njima dominiraju oni najbolji. Niko ne zna odgovor na pitanje ko će za koju godinu lečiti građane Srbije, a jedino što je sigurno jeste da država nema ni ideju ni volju da ovaj problem reši…

Trend odlaska zdravstvenih radnika iz Srbije, pre svega u Nemačku, sve je izraženiji, a građani ga u poslednjih nekoliko godina osećaju svakodnevno na svojoj koži, prvenstveno kroz drastičan pad kvaliteta medicinskih usluga. Ne postoje precizni podaci o broju lekara i medicinskih sestara i tehničara koji godišnje napuste naš zdravstveni sistem, ali kada se ukrste brojevi koje imaju sindikati i komore lekara i medicinskih sestara, ispada da skoro 2.000 njih svake godine ode iz Srbije.

Upravo toliko, 2010. medicinskih radnika, od čega 631 lekar, trebalo bi, prema planu Ministarstva zdravlja da se ove godine, nakon konkursa koji će biti objavljen do 15. maja, zaposli u medicinskim ustanovama u Republici Srbiji. Iako pozdravljaju najavljeno zapošljavanje, sagovornici VOICE-a ocenjuju da država ovim potezom, praktično, samo odgovara na posledicu, bez ozbiljnog hvatanja u koštac sa uzrocima problema.

Karte u jednom pravcu

Svetlana Sestra

Svetlana Vukašinović (na slici levo iz perioda dok je radila u Novom Sadu): Zdravstveni radnici u Srbiji potcenjeni i mizerno plaćeni (foto: iz privatne kolekcije sagovornice)

Svetlana Vukašinović godinama je radila kao medicinska sestra u smeni na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Kako kaže za VOICE, put Nemačke otišla je pre dve godine iz egzistencijalnih razloga, pošto su zdravstveni radnici u Srbiji potcenjeni i mizerno plaćeni. Danas radi u jednom domu za stara lica u Berlinu, za platu od 2.000 evra neto, bez dodataka.

– U Nemačkoj se ceni rad i trud, a u Srbiji, nažalost, ne. Marljivost se dobro plaća, dok je u Srbiji svejedno da li medicinska sestra radi na šalteru ili u smeni na odeljenju intenzivne nege. Ovde se dobija poštovanje i plata za uloženi trud, a u Srbiji omalovažavanje i mizerija. Jer, to je teško nazvati platom – navodi ona. Svetlana je do posla došla preko posrednika, ali kaže da ga je veoma lako naći bez obzira da li to radite sami, preko posrednika ili agencija. Dodaje da sve više njenih kolega dolazi iz Bosne i Hercegovine i Srbije.

„Nestašica“ nastavnika nemačkog jezika

Već nekoliko godina unazad, a naročito u poslednje dve, u Novom Sadu i okolini gotovo je nemoguće pronaći nastavnika nemačkog jezika, jer je ogroman broj zdravstvenih radnika praktično uposlio sve moguće kapacitete. U starijim novosadskim školama stranih jezika svi kursevi su prebukirani, dok novije škole muku muče sa pronalaženjem kadra. Vlasnica škole stranih jezika „Let’s play“, Dragana Radović, kaže za VOICE da od prošlog leta bez uspeha traži nastavnika nemačkog jezika, ali da i pored mnoštva preporuka i razgovora, jednostavno, ne može da dođe do nekoga ko već nije prezauzet.
– Ponudu za posao smo objavili i preko Fejsbuka, kao i preko grupe na fakultetu koja broji preko 2.000 članova. I niko se nije javio. Došla sam do informacije da se za časove nemačkog jezika angažuju čak i studenti sa druge i treće godine, pošto stepen obrazovanja B1, koji je neophodan medicinarima, studenti mogu da zadovolje – ističe Radović.

– Potreba Nemačke za zdravstvenim radnicima, pogotovo zaposlenim u nezi starih lica, proističe iz činjenice da čak 20 odsto njenih stanovnika ima preko 65 godina. Njihov način života je takav da se podrazumeva da će, kada više ne mogu da se brinu sami o sebi, pronaći svoj poslednji stan u nekom domu za stare. Pri tome, dosta zdravstvenih radnika iz Nemačke odlazi iz zemlje, mahom u Skandinaviju. Jer je to, opet, tamo bolje plaćeno – ističe ona. Dodaje da se zdravstveni radnici iz Srbije veoma cene, jer je stručnost neupitna.

– Mi smo ovde cenjeni po svojoj ekspertizi – navodi naša sagovornica. Na pitanje da li bi se i pod kojim uslovima vratila nazad u zdravstveni sistem Srbije, Svetlana, nakon kratkog razmišljanja kaže:

– Verovatnoća za to je skoro pa ravna nuli. Tako da… ne. Ne bih se vratila.

Egzodus u Nemačku

Predsednica vojvođanskog ogranka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije Ranka Ješić upozorava da dosta zdravstvenih radnika odlazi na Bliski istok, u Katar ili Saudijsku Arabiju, ali da odlazak u Nemačku ima razmere egzodusa. Kako navodi za VOICE, osnovni razlog je to što su Nemci umesto medicinskih škola, zainteresovani za profitabilnija zanimanja. Ranka Ješić ukazuje da medicinske sestre i tehničari odlaze iz više razloga – plate od 35.000 koja je ispod svakog dostojanstva, zbog toga što im se ne plaćaju dežurstva i prekovremeni rad, dok im plate u Nemačkoj omogućuju dostojanstven život.

– Tu je i napredovanje u poslu. Tamo nemate nepotizam političkih partija, da nekog primite samo da bi sedeo. One tamo rade, neko prati njihov rad, vrlo brzo napreduju, plaćene su, nijedan radni sat im nije ukinut. I ne može da se desi da jedna sestra radi sa 40 pacijenata – navodi naša sagovornica dodajući da upravo zbog lakšeg zapošljavanja sestre odlaze u većem broju od lekara.

ranka jesic

Ranka Ješić: Pored broja onih koji odlaze još veći problem što su u pitanju najbolji i najkreativniji (foto: privatna kolekcija sagovornice)

– Kada kod nas završite srednju medicinsku školu, položite državni ispit i dobijete licencu, najlakše možete da odete u Evropu. Čak lakše nego sa Medicinskim fakultetom, jer u tom slučaju treba da nostrifikujete diplomu. Kod nas je zaista teško upisati i završiti medicinsku školu, a to su „vrata za Evropu“ – navodi Ješić. Dodaje da su naše sestre i tehničari nakon dolaska u Nemačku dve godine vezani za poslodavca koji ih je doveo, a da zatim imaju slobodu da traže bolje plaćene poslove, pošto se nalaze u tamošnjem registru zdravstvenih radnika.

Kako navodi, Nemačkoj je potrebno oko 10.000 kvalifikovanih medicinskih sestara, a uglavnom su orijentisani na Vojvodinu, jer su u pitanju dobre radnice, kojima se onda omogućuje da povedu kompletne porodice sa sobom. Ranka Ješić upozorava da je pored broja onih koji odlaze još veći problem što su u pitanju najbolji i najkreativniji.

– Ne možete dobiti dobru sestru u ansteziji za mesec dana, ne možete dobiti instrumentarku za mesec dana niti tehničara u hitnoj pomoći. Godinu dana najmanje je potrebno da dobijete dobru instrumentarku, dobrog anestetičara, jer škola je samo temelj, a sve ostalo se stiče praksom. A mi takve puštamo. Ne možete sa ulice nekog da uzmete i kažete radićete mi u hitnoj ili kućnom lečenju. Za sve je potrebno vreme, a one odlaze u najboljim godinama, sa odličnim znanjem – ističe Ranka Ješić ocenjujući da bi se broj odlazaka smanjio pristojnijim platama u Srbiji.

Ko će nas lečiti za 20 godina

Stantic

Tomislav Stantić: Najviše lekara odlazi u Nemačku, jer je tamo način nostrifikacije diplome znatno olakšan

Interesantno je da nije poznat tačan broj lekara koji napusti zemlju jer, kako je objavila Televizija N1 pre desetak dana, ni ministar zdravlja Zlatibor Lončar niti Lekarska komora nisu hteli da daju podatke o tome koliko je 2015. i 2016. godine izdato sertifikata na osnovu kojih lekari mogu da traže posao van Srbije. Predsednik Regionalne lekarske komore Vojvodine dr sci. med. Tomislav Stantić za VOICE kaže da su oni u u 2016. godini izdali 152 sertifikata za lekare, navodeći da prema podacima Komore, najviše lekara odlazi u Nemačku, jer je tamo način nostrifikacije diplome znatno olakšan i, ukoliko znaju jezik, u toj zemlji mogu sa lakoćom početi sa radom.

Sa druge strane, predsednica PO Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, Dunja Civrić za VOICE kaže da do preciznih podataka o broju medicinskih radnika koji odlaze u inostranstvo nije moguće doći zbog toga što se to može uraditi samo na osnovu upisa u registre komora medicinskih sestara i lekara, ali tek prilikom potvrđivanja licenci.

Ozbiljna plata zagarantovana

Svetlana Vukašinović kaže da medicinska sestra nakon dolaska u Nemačku radi kao asistent i zaradi 1450 evra neto, bez dodataka za noćni rad, rad vikendom i praznicima i slično.
– Nakon nostrifikacije diplome, medicinska sestra dobija platu u iznosu od 1.950 evra neto, bez prethodno pomenutih dodataka. U poređenju sa 300 evra u Srbiji, računica je jasna… Ovde imate mogućnost da radite i dodatni posao, “Neben Job”, od 40 sati mesečno, za dodatnih 500 evra koji se ne oporezuju, znači dobiju se čisto, “na ruke”. Posao koji ćete dodatno obavljati birate sami, a mogućnosti su brojne – kaže ona ističući da je rad u bolnicama, na odeljenjima intezivne nege ili operacionim salama još bolje plaćen.

– Zna se da otprilike 800 lekara godišnje uzme potvrdu o dobroj praksi iz Lekarske komore Srbije na osnovu koje, praktično, može da radi u inostranstvu. Pa se procenjuje da je oko 800 lekara godišnje otišlo. Za 2015. godinu imamo tačan podatak, tada je 960 lekara manje upisano u registar u lekarskoj komori. Treba pomenuti i da šest medicinskih fakulteta u Srbiji, uključujući i VMA, školuje 1.000 do 1.100 lekara godišnje – navodi Civrić upozorivši da se već postavlja pitanje ko će nas lečiti u budućnosti.

Beleži se priličan egzodus i ne zna se ko će uopšte obavljati zdravstvenu delatnost u narednih 20 godina. Podsetiću da je osnovna plata lekara specijaliste 66.000 dinara, a govorimo o osobi koja ima 10 godina akademskog školovanja – upozorava Civrić.

Kako sanirati posledice

Naši sagovornici slažu se da je neophodno preduzeti mnogo više mera od najavljenog zapopšljavanja, kako bi zdravstveni sistem stao na noge. Dunja Civrić napominje da su veoma bitni uslovi rada, jer su kod nas ljudi preopterećeni, a pri tom nisu ni precizno definisani paketi usluga svakog nivoa zdravstvene zaštite.

– Radi se u loše opremljenim ordinacijama, bolnicama i domovima zdravlja, radi se sa ogromnim brojem pacijenata, pruža se vrlo veliki broj usluga, a sve to ljude iscrpljuje – navodi Civrić. Dodaje da je problem i partijsko rukovođenje zdravstvenim ustanovama, ali da postoje i problemi sa specijalizacijama – veoma su otežane i nije moguće zaposliti zamenu za nekoga ko je na specijalizaciji.

– Ukoliko nekog i primi, direktor mora da ga finansira iz, takozvanih, sopstvenih sredstava – navodi Civrić.

bolnica lekari donori doniranje transplantacija

Partijsko zapošljavanje je jedna od rak-rana našeg zdravstvenog sistema

Paradoksalno nezaposleni

Sa druge strane, Stantić ocenjuje da je suštinski problem višegodišnje pogrešno kadrovsko planiranje.

Paradoksalna situacija je da u Srbiji ima oko 2.000 lekara na birou zapošljavanja, a da postoji deficit pedijatara, ginekologa i radiologa. Medicinski fakulteti ne uspevaju da prate potrebe tržišta, naime upisnu politiku na medicinske fakultete vodi i odobrava Ministarstvo prosvete, a ne Ministarstvo zdravlja, uz očitu nekoordinisanost aktivnosti dva ministarstva – navodi Stantić. Podseća da je prethodnih godina na snazi bila i zabrana odobravanja specijalizacija, uz otežanu proceduru za zapošljavanje lekara, što je sve dovelo do deficita pojedinih specijalnosti, uz nepovoljnu starosnu strukturu lekara.

– U toku 2015. godine odobreno je više od 2.000 specijalizacija, što će svakako ublažiti ove negativne trendove, ali je efekat ovih mera nemoguće očekivati brzo. Potrebno je uvesti još neke stimulativne mere (uz već uvedeno skraćenje obaveznog lekarskog staža npr.davanje povoljnih stambenih kredita…), kako bi mlade kolege, osetile želju države da ih zadrži u zemlji – smatra Stantić.

Poražavajuće stanje u Vojvodini

Od najavljenih 2010. medicinskih radnika, svega 270 predviđeno je za ustanove u AP Vojvodini. Prema podacima Ministarstva zdravlja, na 229 zaposlenih može da računa Klinički centar Vojvodine, a Opšta bolnica u Subotici na 41. Iako u Vojvodini živi oko trećina stanovništva Republike Srbije, predviđen broj novih zdravstvenih radnika iznosi svega 13,4 odsto od planiranog. Master menadžmenta u zdravstvu dr Danijela Stanković Baričak upozorava za VOICE da ni ovoga puta nije poštovan princip jednake dostupnosti zdravstvene zaštite za sve građane pošto AP Vojvodina, u odnosu na Republiku Srbiju, već ima najmanji broj zdravstvenih radnika. Kako navodi, prosek za Republiku Srbiju iznosi 288 lekara na 100.000 stanovnika, dok je u AP Vojvodini to svega 251 lekar.
– Gledajući po okruzima, najmanje lekara u celoj Republici Srbiji ima Sremski – 188 na 100.000. Okrug sa najviše lekara jeste Nišavski sa 396 lekara na 100.000. Ako imate 188 lekara u Sremskom okrugu, a 396 u Nišavskom, onda je nelogično da sremskomitrovačka bolnica ne dobije nijedno radno mesto – upozorava ona.
Tomislav Stantić ocenjuje da novih 229 zaposlenih u Kliničkom centru Vojvodine značajno jača kadrovske kapacitete, ali očekuje da bude još sličnih zapošljavanja.
– S obzirom na generalno dinamične tokove na tržištu rada, posebno u medicini (odlazak u inostranstvo, promene radnog mesta, odlazak u penziju) verovatno je da će u narednom perodu biti potrebna nova „injekcija“ svežih kadrova u Kliničkom centru Vojvodine, pa tako i u ostalim zdravstvenim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine – kaže Stantić.
Stanković Baričak, koja je i nekadašnja pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo, upozorava i na starost specijalističkog kadra u AP Vojvodini, gde je oko 69 odsto starijih od 45 godina. Ukazuje na još jednu nelogičnost – jedini dom zdravlja u celoj Srbiji koji može da računa na 45 novozaposlenih jeste Dom zdravlja Zemun.
– U primarnoj zdravstvenoj zaštiti, domovima zdravlja, po pravilu se zbrinjava 70 procenata zdravstvenih potreba, a samo Dom zdravlja Zemun dobija nove zaposlene. To u budućnosti znači gašenje seoskih ambulanti i zdravstvenih stanica – upozorava ona.

Civrić upozorava da se situacija malo poboljšala nakon uvođenja volonterskih specijalizacija, ali ističe da je neophodno forsirati deficitarne poput pedijatrije, oftalmologije, radiologije, anestezije ili ginekologije, a ne da se, kao što je sada slučaj, mladi volonterski odlučuju za specijalizuje koje su profitabilne i omogućuju odlazak u inostranstvo. A Ranka Ješić ističe da se mora decentralizovati prijem sestara i lekara u radni odnos, te da to svaka ustanova treba da radi u skladu sa svojim potrebama i postojećim normativima – po broju stanovnika ili broju usluga.

– Čak i novim zakonom koji je u najavi, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i nadalje je sve centralizovano. A nemoguće je centralizovano, iz Beograda, planirati broj kadrova i čekati saglasnost ministarstva da zaposlite lekare i sestre – navodi Ranka Ješić.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: pixabay.com

 

About Dalibor Stupar (19 Articles)
Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

3 Trackbacks & Pingbacks

  1. VOICE: Oko 2.000 zdravstvenih radnika godišnje ode iz Srbije - Dijalog.net
  2. IZJAVA DANA: Surova realnost zbog koje 2.000 zdravstvenih radnika godišnje napušta Srbiju - Bizlife.rs
  3. Kako politika uništava naše zdravstvo | Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"

Leave a Reply