Prema Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu Agencije za zaštitu životne sredine, u Kikindi, ali i okolnim mestima poput Sente, fizičko-hemijski kvalitet vode za piće je u alarmantnom stanju.

Jedna od meštanki Kikinde kaže za VOICE da u ovom gradu na severu Banata voda za piće nije ispravna već godinama, a da je voda sada već tradicionalno žute boje i ima miris sličan mirisu pokvarenih jaja.

“Nikada mi neće biti jasno kako se to dozvoljava. Mene su u osnovnoj školi učili da je voda tečnost koja nema ni miris ni ukus. Međutim, kod nas voda ima i jedno i drugo. Mi vodu, koju svaki mesec uredno plaćamo, praktično nismo nikada ni popili. Nedavno sam sipala vodu u kadu da okupam decu, vratila se za pet minuta, kada je bila skroz zelena, kao da sam vodu direktno iz Dunava sipala”, kaže sagovornica VOICE-a.

Ona dodaje da vodu kupuju u balonima od pet litara, a mesečno za porodicu od četiri člana troše od dve  do četiri hiljade dinara. Međutim, iskustvo meštanke koja je za VOICE govorila anonimno nije jedini slučaj da – svi građani Kikinde imaju problem sa kvalitetom vode.

Ekipa VOICE-a je početkom godine putem ankete kroz koju je prikupljala iskustva ljudi iz Vojvodine sa nekvalitetnom vodom za piće prikupila preko 120 odgovora, od čega je više od deset bilo iz Kikinde. Pored problema sa ukusom, mirisom i žutom bojom, količina novca koju Kikinđani utroše na kupovinu flaširane vode, kao i u slučaju naše sagovornice, varira od dve do četiri hiljade mesečno.

Osam meštana ovog grada žalilo se da je imalo zdravstvene probleme zbog vode sa česme, a neki su čak i dobili kožna oboljenja, kamen i pesak u bubregu. Jedna od meštanki Kikinde podelila je svoje neprijatno iskustvo sa našim novinarima.

„Ne konzumiram vodu sa česme od 1998. godine. Jednom smo pre trinaest godina ostali bez vode a bila sam žedna, popila sam dva gutljaja, čisto da izdržim do jutra kada se otvore prodavnice. Narednih šest nedelja sam imala užasnu dijareju. Od tada uvek imamo zalihe kupovne pitke vode”, kazala je ona.

KANCEROGENA JEDINJENJA

Doktor hemijskih nauka i profesor u penziji Božo Dalmacija kaže za VOICE da Kikinda ima iste probleme kao i ostatak srednjeg Banata, a to su huminske materije u vodi, duplo više arsena nego što je dozvoljeno, duplo više natrijuma, ali i rastvoreni gasovi, zbog kojih voda ima neprijatan miris sličan pokvarenim jajima, što ima negativne posledice za čovekov organizam.

“Huminske materije pri dezinfekciji vode stvaraju različita jedinjenja koja su kancerogena za organizam, tu ima preko 700 hlorovanih derivata koji mogu da izazovu rak debelog creva. Iako voda u Kikindi ima manje arsena nego u Zrenjaninu, to je i dalje duplo veća količina u odnosu na dozvoljenu vrednost. Arsen izaziva različite kancere, a natrijum kog ima u višku izaziva povišen krvni pritisak”, kazao je on.

Iako se stiče utisak da je u pitanju problem koji traje par godina, ili pak koju deceniju, ovaj problem u Kikindi postoji praktično oduvek. Da se situacija ne menja godinama potvrđuju podaci iz specijalnog broja Kikindskih novina iz maja 2012. godine posvećenog kvalitetu vode u Kikindi, u kom se praktično navode isti problemi sa kojima se Kikinđani susreću i dan danas, deset godina kasnije.

Dalmacija objašnjava da se problem vode za piće u Vojvodini, ali posebno u Kikindi javio praktično kada je probušen prvi bunar, a da je u javnost ušao u momentu kada su u pravilnicima promenjene dozvoljene količine spornih materija u vodi.

“Problem je bio u tome što raniji pravilnici nisu identifikovali problem, odnosno znanje iz toksičnosti nije identifikovalo problem. Sada već davne 1998.  godine je identifikovano da arsen pravi probleme koje pravi. Pre toga, pravilnicima je bilo dozvoljeno 50 mikrograma arsena u vodi, te je Kikinda bila u opsegu dozvoljene količine, voda je bila dobra za piće, bilo je dozvoljeno da voda bude žuta. Promenom pravilnika, Kikinda je prešla u crvenu zonu i od tada ona’ ‘javno’ postaje problematična”, kazao je on.

JEDINO REŠENJE FABRIKA ZA PREČIŠĆAVANJE VODE

Kikinda se već decenijama snabdeva vodom iz 12 bunara, dok je vodovod koji se godinama koristi izgrađen tokom šezdesetih godina prošlog veka, a funkcioniše po sada već zastarelom modelu dezinfekcije vode direktno na mestu zahvata.

Profesor u penziji kaže za VOICE da je srž problema zagađena voda na samom izvorištu, te da je rešenje za problem neispravne vode za piće u Kikindi pravljenje fabrika za prečišćavanje vode ili dovlačenje vode ispravne za piće iz mesta u blizini koja imaju dobru vodu.

“Tehnologije za prečišćavanje vode jesu jako skupe, ali to nije pitanje hoćeš ili nećeš, nego moraš da nabaviš. Moguće je dovlačenje vode iz mesta koja imaju tu belu vodu, koja dolazi sa Karpata podzemnim putevima, ali opet, i to košta. U tom sistemu je najveći problem kapacitet opština, jer ljudi u opštinama nemaju dovoljno znanja i ne mogu da donose odluke, a za njih onda odluke donose projektanti kojima je bitno da zarade, a ne da pruže građanima čistu pijaću vodu”, kazao je Dalmacija.

Grad Kikinda je pre više od mesec dana u javnost izašao sa vešću da će fabrika vode u ovom gradu biti izgrađena do kraja naredne godine, dok se planira da na proleće 2024. godine čista voda proteče kroz kikindske cevi i dođe do svakog meštanina ovog grada. Međutim, meštanka Kikinde koja je govorila anonimno za VOICE kaže da je skeptična prema ovim informacijama.

“Iskreno, ne znam koliko mogu da verujem u ove stvari, i koliko generalno mogu da verujem da će problem biti uspešno rešen. Već godinama različite političke partije skupljaju poene na našem problemu sa zagađenjem vode, te se nadam da ovo nije opet neka politička igrarija nego konačno rešenje našeg problema”, kazala je ona.  

Aleksandar Bugarin (VOICE, fotografije: Pixabay )