Sve je počelo još 2007. godine...
Jedna od najvećih kapitalnih investicija u Subotici, zgrada Narodnog pozorišta, po dužini gradnje mogla bi se uporediti sa onom narodnom “Skadar na Bojani”, dok je po visini ulaganja “skupa k’o Svetog Petra kajgana”.
Kako je pokazalo istraživanje VOICE-a, za deceniju i po u adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici biće uloženo daleko više od prvobitno planiranih 24 miliona evra.
Prema javno dostupnim podacima i odgovorima dostavljenim VOICE-u iz Gradske uprave Subotice, do sada je u projekat uloženo nešto manje od 2,1 milijardi dinara. Na početku 2023. godine, raspisana je poslednja javna nabavka, vredna 1,155 milijardi, tako da će s njom ukupna ulaganja u projekat biti veća od 3 milijarde 255 miliona dinara. Odnosno više od 27 miliona evra.
I to neće biti dovoljno.
Jer prema svim najavama, poslednja faza radova biće dovoljna da se zgrada stavi u funkciju pozorišta, ali ne i da se kompletno završi jer se već sada govori o novoj fazi radova – opremanju koncertne dvorane.
Narodno pozorište u Subotici izgrađeno je 1854. godine prema projektu arhitekte Janoša Škultetija i predstavlja jedan od glavnih simbola ovog grada. Zgrada je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Ipak, najvećim delom je srušena u leto 2007. godine, a u izvornom obliku sačuvano je njenih šest stubova.
Oko 5.000 Subotičana bilo potpisalo peticiju protiv rušenja teatra
Odbornici tadašnje vladajuće koalicije odbacili su zahtev za referendum koji je zatražila opozicija, kao i gotovo 5.000 građana koji su potpisali peticiju za očuvanje zgrade pozorišta.
Za takvu odluku glasali su Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Demokratska stranka, uz podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine, dok su protiv rušenja stare zgrade i za referendum glasali G17 plus, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i nekoliko manjih opozicionih stranaka.
Stručna javnost je smatrala da je projekat neadekvatan, predimenzioniran i preskup, dok je jedna od primedbi koju su izneli zastupnici referenduma bila i činjenica da bi takvo pozorište zahtevalo i preskupo održavanje koje grad ne može da finansira.
Kučera: Rušenje pozorišta je bilo stranačko opredeljenje
Geza Kučera, Bivši gradonačelnik Subotice i bivši funkcioner SVM-a, koji je bio jedan od potpisnika rušenja zgrade pozorišta, kaže za VOICE da je u to vreme pokojni Jožef Kasa bio predsednik SVM-a i da je rušenje pozorišta bilo stranačko opredeljenje.
“Mislim da je on malo sanjao megalomanski, nešto veće nego što smo imali mogućnosti. Međutim, da li je ono trebalo biti veće ili manje o tome se može diskutovati, ali je suština da su me tadašnji stručnjaci koji su radili na pozorištu vodili u podrum i pokazivali mi kako su temelji propali. Možda su mi pokazali baš taj deo koji je bio najgori, ja u to ne ulazim jer nisam građevinac. Ubeđivali su i mene, ali je strateška partijska odluka bila da se to pozorište sruši i da se napravi novo”, naveo je Kučera.
Na pitanje, da li je rušenje pozorišta bila greška i da li bi i danas potpisao njegovo rušenje, kaže da bi možda i danas potpisao taj dokumet, ali da bi možda sada malo duže razmišljao.
“Sada sam i ja drugi čovek sa drugačijim iskustvima. Međutim, uz dobrog menadžera na čelu, verujem da pozorište može da opstane i da ima budućnost”, smatra Kučera.
Pajtić: Ja sam tada ispunjavao zahtev lokalne samouprave
Još jedan od potpisnika rušenja teatra, tadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, kaže za VOICE da je SVM u to vreme bio dominantna politička snaga u Subotici i da je DS kao njegov koalicioni partner ispunjavao takav zahtev lokalne samouprave.
Za razliku od Kučere, Pajtić smatra da “to nije bila toliko stranačka priča, koliko je bila institucionalna”.
“Očigledno da se taj posao radi dugo. Ja sam i tada ipak mislio da treba da poslušam lokalnu samoupravu, u kojoj je SVM bio dominantna snaga, ako ona veruje da joj je potrebno bolje, veće, modernije pozorište. Na meni je bilo da to podržim u političkom smislu”, rekao je Pajtić.
Bakić: Subotica treba da dobije pozorište kakvo zaslužuje
Nesporno je da je vlast koja trenutno rukovodi gradom, koju čine SNS i SVM, nakon pauza u finansiranju usled svetske ekonomske krize i pandemije kovida, ipak na kraju privela kraju izgradnju novog pozorišta.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je na pitanje ko je kriv za to što se pozorište gradi 16 godina rekao za VOICE da ne želi da se vraća u prošlost.
“Duga je istorija od rušenja zgrade Narodnog pozorišta do danas. Podsetio bih samo da pozorište od 2016. godine ima status projekta od kapitalnog značaja i od tada se sredstva opredeljuju u kontinuitetu direktno kroz budžet Republike, Pokrajine i Grada Subotice. Naš je cilj da taj posao završimo i da Subotica dobije pozorište kakvo ovaj grad zaslužuje”, istakao je Bakić.
A kako je sve počelo?
Prvi protokol o zajedničkom finansiranju izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozorišta potpisan je pre više od 20 godina – 12. februara 2003. godine.
Taj dokument je u nekoliko navrata aneksiran, a iz njega je proistekao i Ugovor o zajedničkom finansiranju adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta.
Potpisali su ga 21. decembra 2006. godine Ljiljana Šop, zamenica tadašnjeg ministra kulture Dragana Kojadinovića, tadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, tadašnji predsednik opštine Subotica Geza Kučera i tadašnja upravnica Narodnog pozorišta Ljubica Ristovski.
Prema ugovoru, potpisnici su se bili obavezali da će zajednički obezbediti novac potreban za realizaciju i završetak projekta, gde će Vlada Srbije i Izvršno veće Vojvodine obezbediti po 45 odsto, a opština Subotica preostalih 10 odsto.
Procenjena vrednost projekta, kako je navedeno u ovom ugovoru, iznosila je 24 miliona evra, od čega je tadašnjim „Nacionalnim investicionim planom“ odobreno nešto manje od 3,3 miliona evra, sa planiranim rokom završetka svih radova 2010. godine.
Prema tadašnjem kursu dinara u odnosu na evro, gledano u nacionalnoj valuti, investicija je trebalo da iznosi nešto manje od 1,9 milijardi dinara.
“Realizacija ovog Ugovora obezbediće kontinuiranu dinamiku izgradnje objekta u čijem cilju će ugovorne strane blagovremeno planirati i donositi odgovarajuće odluke na obezbeđenju finansijskih sredstava“, stoji u ugovoru.
Međutim, to se nije desilo.
Kučera tvrdi da u tom momentu sve to nije ni izgledalo tako nezamislivo jer je postojao aranžman koji je obezbeđivao realizaciju tog projekta.
“Koji gradonačelnik ne bi prihvatio takvu soluciju da Republika finansira 45 odsto troškova, Pokrajina isto toliko i Grad 10 odsto, a da dobije jedno veliko multifunkcionalno pozorište koje bi udovoljilo svim zahtevima naše sredine i šire”, objašnjava.
Prvobitno je bilo zamišljeno da buduća zgrada ima ukupnu korisnu površinu od čak 17.500 kvadrata, od čega je površina namenjena komercijalnim sadržajima planirana na svega nešto manje od 500 kvadrata.
Zamišljena je visina od skoro 29 metara prema Trgu slobode i 24 metra prema Korzou.
Međutim, sledeći dokument svedoči o nepoznanicama po pitanju gabarita i izgleda buduće zgrade, predmeta rekonstrukcije, ali i poštovanja ovog ugovora.
Naime, nakon brojnih nedoumica, Skupština opštine Subotica 25. aprila 2007. godine donosi zaključke kojima „izražava svoje čvrsto opredeljenje da se bez odlaganja započne sa realizacijom projekta rekonstrukcije“, a na osnovu potpisanog ugovora.
Ovim zaključcima, Skupština „upućuje poziv pokrajinskim i republičkim organima da u okviru svojih ovlašćenja i dalje ispunjavaju preuzete obaveze iz Ugovora o zajedničkom finansiranju“.
Zatim, Skupština „izričito utvrđuje“ da se deo objekta sa pročeljem i šest stubova, pozorišnim holom, reprezentativnim stepeništem i nekadašnjom balskom dvoranom, ne sme rušiti nego se „isti restaurira u izvornom obliku“.
„Skupština opštine Subotica nalaže investitoru, Narodnom pozorištu, i projektantu da kroz dopunu projekta bočnih delova objekta usklade visinu objekta sa visinskom regulacijom okolnih objekata“, navodi se u tekstu Zaključka.
Dalje se „preporučuje predsedniku opštine da preispita ukupne kapacitete objekta namenjene komercijalizaciji“.
Prvi radovi podrazumevali su rušenje većeg dela i konzervaciju starog dela zgrade.
Dolaskom svetske ekonomske krize 2008. godine privremeno je obustavljena dalja izgradnja objekta.
Konačno, krajem oktobra 2011. godine, Skupština Grada Subotice usvaja zaključke o daljem toku izgradnje pozorišta, kojima su i formalno obustavljeni radovi na Narodnom pozorištu.
„Skupština grada Subotice izražava svoje čvrsto opredeljenje da se zbog uslova ekonomske krize i nedostatka realnih finansijskih sredstava za nastavak izgradnje, zaustave svi radovi na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji zgrade“, navodi se u zaključcima.
Ovim dokumentom je naloženo zaustavljanje svih radova, osim u delu pročelja i foajea u prvom stepenu zaštite, kao i formiranje komisije za izmenu projekta koja treba biti predmet stručne javne rasprave.
„Skupština grada Subotice nalaže da izmenjenom projektno tehničkom dokumentacijom bude predviđena jedna velika pozorišna dvorana i jedna manja kamerna scena, što bi zadovoljilo produkcione kapacitete i budući razvoj Narodnog pozorišta, kao i zahteve publike“, navodi se u dokumentu.
Činjenica je, kako napominje Kučera, da u to vreme nisu toliko razmišljali o mogućnostima održavanja tog objekta i o njenoj veličini.
“Kada je došlo do recesije, problema u privredi, došlo je i do ispoljavanja onih naših slabosti koje se dešavaju u društvima da nešto planiramo, nešto obećavamo – na kraju ne ispunimo”, rekao je Kučera.
On je istakao da je grad trebao da tužio i Republiku i Pokrajinu zato što ne ispunjavaju svoje obaveze koje su preuzele, te da bi tada pozorište već davno bilo završeno.
Zanimljivo je da se tada razmišljalo o ponovnom rušenju! I to onih delova koji izlaze iz novozamišljenih gabarita zgrade.
„Izmenjenim projektom redukovati volumen, odnosno, visinu budućeg objekta prema Korzou i Trgu slobode, koji u postupku ishodovanja izmene projekta treba da obuhvati i uklanjanje delova armirano-betonske konstrukcije prema Korzou i Trgu slobode, uz minimalne troškove“, stoji u ovom dokumentu.
I još jednom izražava „svoje čvrsto opredeljenje“ da se projekat adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade realizuje.
Dve godine kasnije, sredinom oktobra 2013. godine, Skupština grada Subotice donosi Rešenje o nastavku rekonstrukcije, restauracije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta, kojima usvaja Zaključke Komisije za izmenu projekta. Istovremeno, Grad Subotica preuzima od Narodnog pozorišta ulogu investitora na projektu.
U tim zaključcima se navodi da je u ovaj projekat u periodu od 2007. do 2013. godine uloženo nešto više od 228 miliona dinara iz Republičkog, odnosno 258 miliona iz pokrajinskog budžeta.
Ukupno oko 486 miliona dinara.
Na to treba dodati i obaveze Grada Subotica, koji je na temelju tih zaključaka usvojenih oktobra 2013. godine, preuzeo plaćanja u iznosu od 67,4 miliona dinara prema Narodnom pozorištu kao dotadašnjem investitoru.
Tako da su ukupna ulaganja prema javno dostupnim informacijama u periodu do kraja 2013. godine 553,4 miliona dinara.
Tim zaključcima se, između ostalog, odustaje od dalje izgradnje još jednog planiranog sprata budućeg objekta.
„Umesto ranije projektovane visine 28,83 metra, visinu objekta potrebno je smanjiti na 22,43 metra, prema Trgu slobode i na 18,3 metra prema Ulici Korzo, što predstavlja kote visine objekta do kojih je sada izgrađen“, navodi se u zaključcima.
Izmenama projekta predviđeni su brojni uslužno-komercijalni prostori u cilju oživljavanja pomenutih prostora i racionalne upotrebe novog objekta.
„U novoj koncepciji prostora u objektu odnos prostora namenjenog kulturnoumetničkim, pratećim i uslužnokomercijalnim delatnostima je približno 2/3 prema 1/3“, navodi se u dokumentu.
Tako je ukupna korisna površina smanjena sa 17.500 na 14.200 kvadrata, a povećan komercijalni gabarit, sa 500 na 4.700 kvadrata opredeljenih za komercijalne delatnosti.
Visina je smanjena sa 29 na 22,5 prema Trgu slobode, odnosno sa 24 na 22,4 prema gradskom Korzou.
Umesto tri, zamišljene su dve sale. Velika pozorišna scena, sa do 550 mesta i koncertna dvorana sa prostorom za orkestar, sa do 450 mesta.
Izmene projekta donose uštedu u iznosu od 8 miliona evra u odnosu na provobitni projekat, odnosno za jednu trećinu od prvobitno zamišljenih 24 miliona evra.
„Ušteda se zasniva, pre svega, na smanjenju volumena, smanjenju površine objekta, materijalizaciji i kroz smanjenja broja scena sa 3 na 2 i značajnim padom cena scenske tehnike i tehnologije na svetskom tržištu, koja danas ima svojstvo robe koja se može kupiti, a ne posebno naručiti. Imajući u vidu navedeno, projektant se obavezuje da izmenama i dopunama projektnotehničke dokumentacije predvidi predračunsku vrednost radova za radove koji predstoje i koji su neophodni za završetak objekta na nivou od cca. 10 miliona evra sa PDV-om, uvažavajući prethodne zaključke“, navedeno je u dokumentu.
Ni to se nije desilo. Uloženo je mnogo više.
Krajem te 2013. godine dolazi do promene vlasti u Subotici.
Demokratska stranka odlazi u opoziciju, a Srpska napredna stranka ulazi u vlast koju do danas čini zajedno sa SVM-om.
Preuzimanjem poluga vlasti na pokrajinskom i republičkom nivou, kreću i veća izdvajanja za izgradnju Narodnog pozorišta.
Prema podacima Gradske uprave koji su dostavljeni VOICE-u putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, od prvog dana 2014. godine do poslednjeg dana 2022. godine uloženo je 175,7 miliona iz budžeta grada, 864,4 iz budžeta Vojvodine, a 507,5 miliona iz budžeta Republike. Ukupno nešto manje od 1,55 milijardi dinara.
To je daleko od proporcije iskazane prvobitnim ugovorom, kojim su Pokrajina i Republika na sebe preuzeli po 45 odsto ulaganja.
U periodu kada je novca bilo, investiciju su pratili drugi problemi – sprovođenje tendera, koji su u najmanje dva slučaja u tom vremenskom periodu bili poništavani.
Samo na poslednju javnu nabavku čekalo se dve godine, jer je poslednja uspešna sprovedena godinu dana nakon tendera koji je zvanično propao krajem 2021. godine.
Tada je nabavka bila procenjena na nešto manje od 700 miliona dinara bez PDV-a.
Stigle su dve ponude, obe su bile na iznos iznad te procenjene vrednosti, pa je zvanično rečeno da investitor nema toliko novca i, stoga, tender poništen.
Nedostajuća sredstva obezbedila je Pokrajina, tako da je, konačno, početkom februara ove godine pokrajinski premijer Igor Mirovićnajavio da će prva predstava u novom teatru biti odigrana do kraja godine.
I ko će to da plaća?
Sada, kada se bliži početku prva predstava u novom teatru, ponovo se postavlja jedno od pitanja s početka priče – ko će da plaća održavanje ovog pežorativno rečeno – mastodonta?
Po svemu sudeći, odgovor leži u poslednjim odlukama pokrajinske i gradske Skupštine, koje su na sebe preuzele osnivačka prava i procente “vlasništva”.
Tako će 60 odsto troškova budućeg teatra finansirati Pokrajina dok će 40 odsto troškova pasti na teret Grada Subotica, a deo novca će biti obezbeđen iz komercijalnih izvora.
Nikolić: Kultura nema cenu
Dok su tokom 16 godina radovi započinjani pa zaustavljani, a tenderi sprovođeni pa obustavljani, glumci Narodnog pozorišta su radili u prilično lošim uslovima a probe su održavali u neadekvatnim prostorijama koje su neretko i prokišnjavale.
Međutim, uprkos svim poteškoćama, pripremali su sjajne predstave koje su osvajale srca publike, a glumci su osvajali i brojne nagrade.
Prema rečima direktora Narodnog pozorišta Miloša Nikolića, u planu je da novi teatar bude regionalni kulturni centar.
“Kultura nema cenu. Imaćemo veliki broj sadržaja, a osim srpske i mađarske drame, u planu je i opera, balet, kabare. Bićemo jedinstveno pozorište u Evropi koje ima i svoju koncertnu dvoranu”, naveo je.
Natalija Jakovljević (VOICE)
