Oni koji spaljuju kablove su najugroženiji
Građansko merenje kvaliteta vazduha se u opštini Stara Pazova neprekidno sprovodi tokom poslednje dve godine i pokazalo je da je vazduh lošeg kvaliteta, pogotovo tokom grejne sezone kada je često zagađeniji nego u Beogradu, ili u danima kada bukti požar na inače 24/7 tinjajućoj trovačnici – nesanitarnoj opštinskoj deponiji.
Konstantna merenja su nepogrešivo ukazala na još jedan od uzroka opšteg, a u Fruškogorskoj ulici u Staroj Pazovi veoma visokog nivoa zagađenja vazduha. Na tom mestu grupa neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina spaljuje kablove radi prodaje bakarne žice.
“Moramo smanjiti zagađenje vazduha. Ljudi ne shvataju obim i posledice trovanja kojem smo izloženi. To je po meni tema br. 1, da ukažemo da u našoj zemlji crne trake paraju nebo, ali avaj – većina gleda u bele”, kaže nam doktorka hemijskih nauka Stanislava Gorjanović, potpredsednica udruženja “Za zdravu opštinu Stara Pazova” i inicijatorka projekta “Kvalitet vazduha u Staroj Pazovi – stanje i rešenja”. Dodaje da svi mi treba da uradimo “za našu decu” sve što je potrebno da bi ona odrastala u sredini koja nije “zatrovana kancerogenim produktima sagorevanja otpada”.
“Molim vas da objavite, niko od nadležnih neće da reaguje na ovo”
“Istraživanje koje smo sproveli, bazirano na rezultatima konstantnog merenja kvaliteta vazduha, nedvosmisleno ukazuje da je javno zdravlje ugroženo. Koji se sve razlozi kriju iza pojave da se individualna ložišta ‘hrane’ starom stolarijom na kojoj su lakovi i farbe, stolarskim otpadom (ivericom i medijapanom), gumama, upotrebljenim uljem ili železničkim pragovima, više je pitanje za analitičare društva, ali je takvo ponašanje, uz dvodecenijsko trovanje sa naše nesanitarne deponije, zatim povećan saobraćajni promet zbog nekontrolisane urbanizacije i nestajanja zelenih površina, dovelo dotle da Pazova više nije zdravo mesto za život”, kaže dr bioloških nauka Aleksandra Patenković, takođe članica udruženja. Pokazuje nam fotografije koje je njena sugrađanka objavila na Fejsbuku, uz poruku: “Fruškogorska ulica, svako veče se pali gvožđe i ostalo… Molim vas da objavite, niko od nadležnih neće da reaguje na ovo”.
I zaista, nadležni ne reaguju na brojne zahteve i upite koje su članice udruženja adresirale na lokalnu upravu. Neki od njih su dopisi upućeni javnim komunalnim preduzećima “Čistoća” i “Vodovod”, tri su otišla direktno predsedniku Opštine, a nekoliko Ministarstvima zdravlja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Postavljena su i četiri odbornička pitanja u lokalnoj Skupštini, ali su tri ostala bez odgovora.
Prošle godine su uputile i zahtev da se budžetskim kalendarom opštine predvide sredstva za kontinuirani monitoring. Zahtev će ponoviti i ove godine.
“Svetla tačka je lokalni Dom zdravlja – nakon poslatog dopisa realizovan je sastanak. Čekamo dalji razvoj saradnje”, kažu one.
PROČITAJTE JOŠ: KVALITET VAZDUHA U INĐIJI: NEMA TOPLOMERA – NEMA TEMPERATURE
Da bi zadovoljili zakonsku obavezu, nadležni u Opštini Stara Pazova su tokom 2022. i 2023. godine sproveli merenja kvaliteta vazduha. Pre toga, kvalitet vazduha u opštini Stara Pazova je kontrolisan 2017. godine.
“U Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha jasno piše za PM čestice da je potrebna vremenska pokrivenost 14% i to: jedno merenje tokom nedelje kao rezultat slučajnog izbora, ravnomerno raspoređeno tokom godine ili osam nedelja ravnomerno raspoređenih tokom godine”, kaže za VOICE kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
Uvidom u dostupne izveštaje o kvalitetu vazduha u staropazovačkoj opštini, saznajemo da su merenja vršena u neravnomernim vremenskim intervalima, na dva merna mesta – jedno je vrtić u Novoj Pazovi, a drugo je krov stambene zgrade na Slovenskom trgu u Staroj Pazovi.
“Merno mesto u centru Stare Pazove je previsoko i zaklonjeno od dominantnih tačkastih (ložišta), linijskih (saobraćaj) i površinskih (deponija) izvora zagađenja. Tako se dobija iskrivljena slika da problem nije alarmantan, što nije tačno”, kaže Stanislava Gorjanović, ukazujući da su i takva – neadekvatna merenja, pokazala da je tokom grejne sezone, na oba merna mesta, prekomerno zagađenje zabeleženo čak u polovini merenog vremena.
Analizirajući rezultate merenja sprovedenih tokom 2023. godine, Lekić ukazuje na još jedan propust.
“U merenjima za jul 2023, i to 26.7.2023 i 1.8.2023. godine, pojavljuju se podaci po kojima je koncentracija PM2.5 čestica (16,8 µg/m3 i 106,8 µg/m3) veća nego koncentracija PM10 čestica (8,8 µg/m3 i 23,1 µg/m3), što je fizički nemoguće. Ovakav propust dovodi u pitanje kompletan proces merenja i analize uzoraka gravimetrijskim metodama, kao i verifikaciju podataka”, objašnjava Lekić.
Uz činjenicu da PM10 i PM2.5 čestice nisu merene tokom januara i februara, kada je grejna sezona u jeku, a da su merene tokom letnjih meseci, Lekić zaključuje “da su ova merenja PM čestica potpuno besmislena” i da se iz njih ne može apsolutno ništa zaključiti.
“Ukoliko za poređenje uzmemo jednu mernu stanicu iz građanskog monitoringa, primera radi Stara Pazova – Trg slobode, samo u prva četiri meseca 2023. zabeležena su 52 prekoračenja srednjih dnevnih graničnih vrednosti (50 µg/m3) i to 20 u januaru, 19 u februaru, i tako dalje (priložen dijagram)”, navodi Dejan Lekić.
“Od izmerene koncentracije čestica još je važnije šta je na njih nalepljeno”, upozorila je dr Branislava Matić Savićević iz instituta “Batut”, na jednoj od dve tribine koje su organizovane u okviru projekta “Kvalitet vazduha u Staroj Pazovi – stanje i rešenja”.
“Sagorevanjem različitih veštačkih materijala na deponiji i u domaćinstvima, kao i prilikom spaljivanja sekundarnih sirovina, nastaju kancerogene materije čija se koncentracija standardno ne meri”, rekla je tom prilikom ona i objasnila da suština ugroženosti javnog zdravlja leži u višegodišnjem zagađenju niskog intenziteta. “Posledice dugotrajnog izlaganja kancerogenima iz vazduha su respiratorne, maligne i kardiovaskularne bolesti. Ono što je možda i najgore, takav vazduh negativno utiče na kognitivni razvoj dece”, navela je Branislava Matić Savićević.
Oni koji spaljuju kablove su najugroženiji
“Država mora zabraniti otkup paljenog bakra”, izričita je Stanislava Gorjanović. Iako se slaže sa njom, Igor Jezdimirović iz Inženjera životne sredine smatra da ne postoji politička volja da se ta oblast uredi.
“Procena je da u Srbiji, u svakom trenutku, postoji između 15 i 30 hiljada neformalnih sakupljača. Da se razumemo, da nema njih, mi bismo još više bili zatrpani đubretom, jer naša javna komunalna preduzeća neće da se bave razdvajanjem otpada”, kaže Jezdimirović za VOICE i ukazuje na potrebu da se Zakon o upravljanju otpadom doradi. “Za to vreme, inspekciju ništa ne sprečava da pita za poreklo sekundarnih sirovina, ali ona to ne radi”, primećuje on.
PROČITAJTE JOŠ: VAJSKA – VOJVOĐANSKI ČERNOBILJ I SELO KOJE UMIRE OD RAKA (VIDEO)
U Fruškogorskoj ulici, u Staroj Pazovi, kuće su poređane sa jedne strane kanala. Iza kuća se nalaze spalionice sekundarnih sirovina, a u susednoj ulici je i firma registrovana za otkup otpada. Vrlo često, pod okriljem noći, ovde gore gume i kablovi. Iako se dim tada ne vidi, oštar smrad spaljene plastike širi se nadaleko.
Sa druge strane kanala se nalazi sportski teren, na kojem deca i rekreativci treniraju. Zahvaljujući saradnji sa stanovnicima Fruškogorske ulice, postavljen je jedan od senzora čestičnog zagađenja. Izmerene vrednosti su i do sto puta više od onih koje Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednim.
Stanislava Gorjanović je lično inicirala formiranje konzorcijuma u kome se osim udruženja “Za zdravu opštinu Stara Pazova”, nalaze dve naučne institucije: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za opštu i fizičku hemiju, i ekološka zadruga neformalnih sakupljača Connect Clean Roma Group (CCRG) iz Novog Miloševa. Od Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija konzorcijum je tražio podršku za projekat uvođenja bezbednog načina tretmana kablova.
“Započeli smo ovu borbu pre godinu i po dana, kada smo postali prva reciklažna zadruga koja je osnovana od strane neformalnih sakupljača otpada”, priča nam Kilino Stojkov iz CCRG. Najvećim uspehom smatra to što su osnivanjem zadruge prešli iz sive u legalnu ekonomiju. U svom postrojenju u Adi, vrše tretman pola tone kablova na dan. Dobijaju granulisani bakar i izolacionu plastiku. Međutim, u toj plastici ostaje od 1% do 1,5% bakra, a da bi mogla dalje da se koristi, ne sme da sadrži metal. Traženje načina da se toj izolacionoj plastici pronađe vrednost, spojila ih je sa naučnicima u projektu “Ekokablreciklaža”.
“Ako dobijemo podršku od Razvojnog fonda UN da upotpunimo našu postojeću liniju novom mašinom koja će stoprocentno odvojiti bakar od plastike, steći ćemo uslov da se izolaciona plastika regranuliše i iskoristi. Istovremeno nam se povećava i prihod od prodaje bakra”, kaže nam Stojkov. Kao posebno važno naglašava da bi se takvim tretmanom, uspostavljenim širom Srbije, iskorenila praksa paljenja kablova. Samim tim bi se smanjilo zagađenje vazduha, a sigurno bi uticalo da se kratki životni vek Roma i Romkinja, koji se najčešće bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, produži.
“Paljenje kablova nije problem koji mi možemo da delegiramo i kažemo da je problem Ministarstva zaštite životne sredine ili neformalnih sakupljača. To je problem čitave nacije”, zaključio je Stojkov.
“Stop paljenju i loženju otpada”
Sa svoje dve saborkinje – dr Aleksandrom Patenković i doktorandkinjom Tanjom Van der Zajden, Stanislava Gorjanović je u Staroj Pazovi pokrenula kampanju “Stop paljenju i loženju otpada”.
“Glavni povod je to što je Stara Pazova u potpunom ekološkom haosu, ali nam je ambicija da dopremo do čitave Srbije, jer je oblast upravljanja otpadom svuda neuređena”, kaže nam Stanislava Gorjanović. Ona se vratila u Pazovu sa postdoktorskih studija u SAD da bi njen sin odrastao u kući sa dvorištem i baštom, a ispostavilo se da je tokom zime vazduh zagađeniji nego u Beogradu.
“Niko ne upozorava na opasnost kad deponija gori, niti se zagađenje vazduha uzima u obzir kad su u pitanju sportske i rekreativne aktivnosti na otvorenom. Inspekcijske službe rade od 7 do 15 a posle toga može komotno da se pali. Svi se ponašaju kao da je vazduh savršeno čist”, kaže Aleksandra Patenković, uz napomenu da su njih tri pre svega majke pa tek onda doktori nauka ili bilo šta drugo. “Tražimo da se nama i našoj i svoj deci obezbedi Ustavom zagarantovano pravo na bezbednu životnu sredinu, i da se preduzmu konkretne mere, umesto praznih reči i lažne brige vrha ove države i ove opštine”, ističe ona.
Zahtevi koje će njih tri promovisati ovom kampanjom, su sledeći: zabrana otkupa paljenog bakra na državnom nivou, donošenje Plana kvaliteta vazduha za Staru Pazovu i njegovo sprovođenje zajedno sa Planom upravljanja otpadom, uvođenje primarne selekcije komunalnog otpada i poštovanje Zakona o upravljanju otpadom.
“Došla sam iz Holandije gde sam radila kao prevodilac. U Hag sam otišla sa dva kofera a vratila se sa dvoje dece i mužem, i u Pazovi otvorila školu stranih jezika”, kaže nam predsednica udruženja Tanja Van der Zajden. “Želim da živim ovde gde sam odrasla, ali nisam očekivala da ću morati da se borim da moja deca i moji đaci imaju pravo na život bez pumpice, lekova i straha od neke opake bolesti”, upozorava ona. Apeluje na građane da se uključe u kampanju i s jedne strane utiču da njihovi prijatelji i komšije shvate kolika je opasnost od paljenja i loženja otpada po javno zdravlje, a da s druge strane od državnih organa i lokalne samouprave zahtevaju odgovoran odnos prema životnoj sredini.
Gordana Momčilović Ilić (VOICE)
