Pod optužbom da je vršio nedozvoljene polne radnje nad dvoipogodišnjim detetom, javno tužilaštvo u Trsteniku podiglo je optužnicu protiv sveštenika kruševačke Eparhije D.S, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Đakon, koji je u to vreme bio i nastavnik veronauke u trsteničkoj osnovnoj školi, optužen je da je zlostavljao sina svog starijeg brata.
Prema navodima optužnice, grubo seksualno zlostavljanje otpočelo je polovinom aprila 2014. godine i trajalo je osam meseci, skoro svake nedelje koju je mali V. S. provodio „kod čiče“ u Parohijskom domu, gde je optuženi stanovao. Bratanca je viđao nakon što bi ga otac dovodio u posetu i ostavljao na ručku. Jezive stvari koje je mališan tamo doživljavao otkrivene su postepeno, nakon što je dečak sve češće pričao majci o čudnim stvarima koje mu stric, odnosno „čiča“, zapravo radi.
Šta kaže Krivični zakonik
Krivični zakonik za delo obljuba nad detetom, prilikom koje nije nastupila trudnoća ili smrt deteta predviđa kaznu od tri do 12 godina zatvora. Kada je u pitanju nedozvoljena polna radnja nad detetom, prilikom koje dete nije ostalo trudno, nije ubijeno ili nije dobilo teške telesne povrede, kazna za to nedelo je od šest meseci do pet godina zatvora.
“Suprug i ja smo razvedeni, ali smo zadržali normalan odnos u kom je on dete viđao kad god je želeo, što je obično bilo nedeljom. Znala sam da odlaze kod strica (tada đakona trsteničke crkve) u Parohijski dom, ali nisam imala predstavu da ga bivši muž tamo ostavlja samog. Kada je V. počeo da mi pominje neke neobične situacije sa ‘čičom’, nisam odmah reagovala, misleći da ga nisam dobro razumela”, priča za VOICE M. S. (puno ime i prezime poznato redakciji), majka dečaka.
Naime, dečak je majci govorio kako ga „čiča presvlači“, ali i da su se zajedno tuširali, gde je sveštenik zatražio od dečaka da mu sapunja određeni deo tela. Istu priču dvogodišnjak je ponavljao i tetki i baki sa majčine strane, a kasnije i brojnim dečjim psiholozima i psihijatrima koji su ga veštačili. Uprkos sumnjama, pojačanim kada je dečak rekao porodici i da ga je stric grubo dodirivao po guzi, M. S. nije mogla da spreči njihovo ponovno viđanje, jer je otac imao podjednaka starateljska prava kao i ona.
“Pozvala sam bivšeg supruga i ispričala mu šta nam je dete reklo. Bila sam uznemirena, ali on nije hteo ni da me sasluša. Te nedelje ga je ponovo odveo tamo, a ja nisam mogla ništa da učinim”, potreseno priča majka. Iz poseta stricu dečak se sve češće vraćao snužden i uplašen, a čak je u jednom periodu počeo i da muca.
Parnično osuđen zbog – nasilja u porodici
Parnični postupak koji je M. S, pokrenula pre skoro dve godine dobio je epilog prošle nedelje. Međutim, u ovom postupku D.S. nije osuđen zbog seksualnog delikta, već zbog nasilja u porodici. Procenjujući da je sveštenik svojim ponašanjem tokom 2014. “ugrozio telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo”, tuženom je izrečena mera zabrane prilaska bratancu bliže od 50 metara.
Dan kada se mališan, nakon jedne od poseta stricu, vratio kod mame mokre kose koja je neobično mirisala i rekao da je „čiča piškio po njemu“, M. S. ga je, zgrožena i preplašena, odmah odvela kod pedijatra. Dečak je i pred doktorkom ponovio sve što je rekao i kod kuće, nakon čega ju je ona posavetovala da ga hitno odvede psihologu i psihijatru. Sa izveštajima specijalista, kojima je mališan ponovio istu priču, M. S. je otišla u policiju. Đakon je uhapšen istog jutra, i to u momentu dok je držao čas veronauke osnovcima. Usledila je policijska istraga, a skoro istovremeno M. S. je pokrenula i privatnu tužbu protiv njega. Sveštenik je istog dana, nakon što je pred policijom sve negirao, pušten iz pritvora i nastavio normalno da živi. Uprkos teškim optužbama i istrazi koja se vodila protiv njega, D.S. je čak i avanzovao u crkvenoj hijerarhiji. Dok su M. S. i njeno dete prolazili kroz pakao birokratije, brojnih sudskih veštačenja i trauma, Srpska pravoslavna crkva ga „unapređuje“, rukopoloživši ga za sveštenika. Na brigu mu je dat manastir nadomak Trstenika, a ujedno je nastavio i sa pedagoškim radom u osnovnoj školi.
Crkva bez komentara
Uprkos zvaničnom dopisu redakcije kruševačkoj eparhiji, VOICE nije uspeo da sazna da li su bili upoznati sa optužbama protiv svog tadašnjeg đakona D.S. Takođe, ostali smo i bez odgovora zašto je optuženi uprkos ovim okolnostima u međuvremenu „unapređen“ u sveštenika.
“Na Svetoj Liturgiji Episkop David položio je ruku na đakona D.S. i uzdigao ga u Sveti Carski i Nebeski stepen sveštenstva, u čin prezvitera”, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crvke. “Unapređenje” se desilo u leto 2015. godine.
“Tek tada je počeo pakao. Tokom suđenja po privatnoj tužbi (koje je trajalo dve godine), moj sin je čak pet puta bio veštačen. Tri veštačenja, koja je naložio sud, potvrdila su istinitost onoga što je V. govorio. Bilo mi je strašno što je iznova i iznova morao da prolazi kroz sve te gadosti, ali ono što je bilo presudno je činjenica da nijednog momenta nije odstupio od onoga što nam je pričao. Svi veštaci su se složili da dete tog uzrasta (dve i po godine) nije u stanju da izmisli, sa toliko preciznih detalja, takve jezive stvari”, priča majka. Druga dva veštačenja rađena su na zahtev advokata optuženog. Od toga, jedno je oboreno novim superveštačenjem koje je potvrdilo sva prethodna. Tokom parnice, sveštenik je negirao sve za šta je sumnjičen, tvrdeći da nikada nije bio nasamo sa dečakom i da je na tim ručkovima uvek bila prisutna i njegova supruga. Tvrdio je kako je V. tada bio u fazi odvikavanja od pelena, kao i da je imao problema sa vršenjem velike nužde, te da ga nikada nije presvlačio niti tuširao. I dok je stric u svojim izjavama govorio kako su oni jedna „harmonična porodica“ u kojoj je mališan rado provodio vreme, dečakovo ponašanje i crteži su govorili drugačije.
Crkva uvek pobeđuje?
Od kako je pokrenula prijavu protiv svog nekadašnjeg devera, a sada sveštenika u manastiru, M. S. se sretala sa mnogim neprijatnostima u sredini u kojoj žive.
“Mnogi su mi odmah govorili da se ‘ne kačim sa crkvom, jer crkva uvek pobeđuje’, dok su sva sveštena lica u gradu prestala da mi se javljaju na ulici”, kaže M. S., ističući da se ona ne bori protiv crkve, već protiv čoveka koji joj je zlostavljao dete. Ipak, najveći šok je doživela u Centru za socijalni rad, gde joj je sugerisano da „razmisli“ u šta se upušta.
“Jedna od socijalnih radnica mi je rekla da bih trebalo da mislim o sveštenikovom detetu (sinu optuženog) i kako će njemu biti ukoliko mu tata završi u zatvoru”, navodi M.S.
“Jednog dana me je pozvala vaspitačica iz vrtića i zamolila da dođem ranije jer psiholog ustanove želi da razgovaramo. Kada sam otišla, rekli su mi da su zabrinuti zbog crteža koji je nacrtao. Dok su druga deca crtala vesele šarene stvari, crtež mog sina je bio sav crn. Kuća, leptiri, sunce… sve je bilo obojeno strašnom crnom bojom. Tada sam im ispričala kroz šta prolazimo…”, kaže M. S.. Mališan je kroz crteže i sudskim veštacima dočarao šta oseća prema svom „čiči“. Prema navodima jednog od veštačenja, „na crtežima je stric izdvojen iz porodice, osenčen i obojen crnom bojicom, uz komentare da je on opasan, bezobrazan i da ga treba zatvoriti“. Traume i strah koji su se uvukli u nekada veselo i bučno dete su bili toliko snažni i nepredvidivi, da je porodica zatražila i stručnu pomoć.
Dete ništa nije izmislilo
Tokom suđenja po privatnoj prijavi M.S, rađena su čak tri veštačenja deteta koja je trebalo da pokažu da li je dečak star dve i po godine bio u stanju da izmisli ovakve optužbe. Treće je bilo superveštačenje u kojem se navodi da dečak ništa nije izmislio.
„Analiziranjem dečakovog ponašanja i govora, odnosno verbalne i neverbalne komunikacije uočili smo dete sa visokim intelektualnim kapacitetom. Po svom razvojnom koeficijentu, psihomotorni razvoj dečaka svrstava se u kategoriju dece čije su mogućnosti na nivou iznad prosečnih. Dete sa kojim se manipuliše ili na bilo koji način vrši pritisak i uslovljavanje, ne ispoljava karakteristike spontanosti, opuštenosti, lakoće komuniciranja i odsustva straha, pogotovo ne u prisustvu majke. Dečak u tom uzrastu, shodno kognitivnom razvoju, nije u stanju da manipuliše, izmisli ili izbegne odgovore“, navodi se u superveštačenju u koje je VOICE imao uvid.
“U želji da ga razveselim, jednog dana smo otišli u cirkus. Sve je bilo lepo dok nije na red došao klovn, koji je u sklopu svog nastupa iz šale kao svlačio pantalone dečacima iz publike. On je u tom momentu počeo histerično da vrišti i da se trese od straha, tražeći da ga vodim kući”, kaže majka dečaka, napominjući da je ovakvih napada bilo u više navrata. Ipak, zahvaljujući ljubavi porodice, kao i radu dečjeg psihologa, mališan se, nakon dve godine, sve ređe seća strahota koje je prošao kao dvoipogodišnjak. Međutim, „zahvaljujući“ srpskom pravosuđu, velike su šanse da će ga sistem surovo primorati da ponovo prolazi kroz traume sa kojima se jedva izborio.
U sredu, 14. decembra, pred sudom u Trsteniku počelo je suđenje svešteniku i po optužnici koju je pokrenulo tužilaštvo. Po zahtevu advokata optuženog sveštenika, i uprkos pet dosadašnjih nalaza veštaka, sud je dozvolio da mali V. bude ponovo veštačen.
Šutiranje pod mantijom
Prošle nedelje M. S. je, na početku suđenja svešteniku, pred sudijom ponovila da stoji iza svojih izjava, kao i iza izjava svog deteta. Nakon što se i ovaj put izjasnio da nije kriv, otac D.S. nije mogao da sakrije bes koji oseća ka majci svog nećaka.
“U jednom momentu smo se svi našli u hodniku ispred sudnice, gde mi je on prišao, onako u mantiji, i šutno me u potkolenicu. Nisam mogla da verujem šta je uradio, i to pred advokatima i drugim ljudima. Srećom, jedna devojka je videla šta je učinio, tako da ga je advokat brzo izveo napolje”, kaže M. S.
“Svi želimo da ostavimo taj strašni period iza nas. Stvari koje mu je stric radio ja nikada neću zaboraviti, ali želim da ih se V. nikada u životu više ne seti. Sama pomisao da će ga neko primorati da ponovo prolazi kroz to mi je nezamisliva”, kaže M. S, nadajući se da će sud na kraju ipak imati sluha i poštedeti četvorogodišnje dete ponovne traume.
Ana Lalić i ekipa VOICE-a
(VOICE poseduje svu dokumentaciju koja se spominje u tekstu, ali je zbog osetljivosti teme neće izlagati široj javnosti)