Za koga je rezervisana Maršalka u Novom Sadu?
Gotovo dve decenije od kako je vojska napustila kasarnu „Arčibald Rajs“ u Futoškoj ulici i dalje nema odluke šta će biti sa ovim kompleksom. Tišina koja vlada oko budućnosti prostora od oko hektar i po, koji i pored svoje istorijske važnosti nikad nije stavljen pod zaštitu, a sada je skoro pa potpuno okružen novogradnjom, budi sumnje da se čeka da se sve uruši i potom proda kao građevinsko zemljište na ekskluzivnoj lokaciji.
Dok nevladini aktivisti i opozicija i dalje imaju ideju da posluži prvenstveno za potrebe univerziteta ili kulture ili čak i bolnice, naprednjačka vlast se slabo o tome izjašnjavala, mada su i oni u nekoliko navrata pokazivali znake da su za to da se privede za civilne potrebe.
Ne treba zaboraviti da je popularna „Maršalka“, kako se zvala u vreme Jugoslovenske narodne armije pošto je nosila ime po predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu, imala priliku pre 12 godina da krene u novi život kao društveni centar kada ju je skvotovalo više nevladinih organizacija i time bi se pridružila nizu kasarni širom bivše zemlje, koje su odavno postale kulturni i civilni centri.
Međutim, sve je propalo zbog loše organizovanosti skvotera, kao i zbog toga što su ih posle nekoliko nedelja vojni policajci za nekoliko minuta izbacili napolje. Kako ovo nije uspelo, Srbija je tako ostala i među retkim zemljama ne samo na Balkanu, nego i u istočnom bloku, koja svoje kasarne uporno čuva kao deo vojne ili državne imovine, kao da čeka nove regrute ili nove ratove, a ne koristi ih za druge javne namene, pretežno iz domena kulture, obrazovanja ili zdravstva.
Planovi i „planovi“
S druge strane, planovi odavno postoje da to bude za civilnu namenu. Prema Planu generalne regulacije (PGR) novog gradskog centra sa okruženjem u Novom Sadu iz 2011. godine koji je prestao da važi 2021. godine, ovaj prostor je predviđen kao opštegradski i linijski centar, što je formulacija koju urbanisti u Novom Sadu koriste za prostore koji mogu biti sve, ali se uglavnom na kraju sve pretvori u stambene ili stambeno-poslovne komplekse. Ovakva, kao i po mišljenju dela stručne javnosti, nezakonita formulacija u regulacionim planovima za određene delove grada bila je na meti kritika, ali novosadska vlast nije do sada odstupala od toga.
Ipak, mada se navodi kao opštegradski i linijski centar, postoji poseban paragraf koji kaže da prostor treba da bude za druge sadržaje, a ne samo za stanogradnju.
“Za postojeću zonu specijalne namene (parcela broj 7441), u Futoškoj ulici 54 (deo urbanističke celine 12), za slučaj da dođe do promene namene, uslovljava se izrada urbanističkog projekta. S obzirom na izuzetnu atraktivnost objekata i celog kompleksa kao ambijenta, kao i izuzetan položaj u gradu, preporučuje se namena u okviru kulturnih, obrazovnih i zdravstvenih delatnosti kao što su kulturni ili multimedijalni centar, likovne i zanatske radionice, ateljei, galerija, filmski centar i sl. Postojeće objekte je potrebno očuvati uz neophodnu rekonstrukciju i obnovu, uz mogućnost izgradnje novih objekata, ukoliko prostorne mogućnosti to dozvoljavaju, koje je potrebno kroz savremeni arhitektonski izraz uskladiti sa postojećim objektima”, navodi se u PGR-u iz 2011. godine.
Ovaj plan je usvojila vlast koju su predvodili Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Socijalistička partija Srbije, kao i nekoliko manjih partija, dok su tada opoziciju činili prvenstveno SRS i SNS. To je sve bilo pre već pomenutog neuspelog skvotovanja, a oko pet godina pošto se Vojska Srbije iselila.
Gotovo deset godina kasnije, već uveliko u doba vladavine SNS-a, donet je novi Plan generalne regulacije prostora između Mičurinove, Novosadskog sajma i Futoške ulice, koji je i danas na snazi.
Takođe, i u ovom planu, prostor kasarne je označen crvenom bojom kao opštegradski centar, gde je predviđena gradnja od maksimalno tri sprata sa potkrovljem. Doduše, posebno se navodi da je ovo vojni kompleks specijalne namene koji se predviđa i za druge namene, odnosno skoro pa je prepisana formulacija iz ranijeg plana.
“Najveći deo prostora je planiran za kompleks namenjen kulturnim, obrazovnim i turističkim delatnostima koji je planiran na nekadašnjoj lokaciji Kasarne ‘Dr Rudolf Arčibald Rajs’. Kompleks se zadržava u postojećim granicama, i trenutno je u postupku za utvrđivanje zaštite kao nepokretno kulturno dobro. U kompleksu se nalazi jedanaest objekata izgrađenih u XIX i XX veku, koji su različitog boniteta. Objekti su od značaja za graditeljsko nasleđe, a Planom se zadržava postojeća vertikalna i horizontalna regulacija. Kada se steknu uslovi da dođe do promene postojeće namene, za ovaj prostor neophodna je izrada urbanističkog projekta, kojim će se detaljnije definisati pravila uređenja i građenja, kao i buduća namena prostora, u skladu sa potrebama Grada. S obzirom na izuzetnu atraktivnost objekta i celog kompleksa kao ambijenta, planira se namena u okviru kulturnih, obrazovnih delatnosti kao npr. kulturni ili multimedijalni centar, prostori za audio-vizuelne performanse, likovne i zanatske radionice, ateljei, galerija, filmski centar, hosteli, zdrastveni turizam i sl.” stoji u PGR-u iz 2021.godine.
Dodaje se i da se, s obzirom na to da je kompleks prostran i ima veliki deo izgrađene površine, planira zadržavanje postojećih objekata, njihova rekonstrukcija, ili zamena objekata koji su konstruktivno u lošem stanju. Urbanisti su naveli da je maksimalni indeks zauzetosti kompleksa 50 odsto. Moguće je parterno uređenje unutrašnjeg dvorišta i povezivanje sa okolnim ulicama, kao i izgradnja podzemne garaže za korisnike planiranih sadržaja u severnom delu prostora.
U posebnom delu plana, gde se navode površine javne namene, cela parcela 7441 je navedena kao prostor za kulturu, obrazovanje i turizam.
Istorijska vrednost
Sadašnja vlast je u međuvremenu donela i sporni Generalni urbanistički plan grada do 2030. godine, ali se u ovom dokumentu kasarna u Futoškoj ulici ne obrađuje posebno i vodi se samo kao prostor za opštegradski centar.
Kako se navodi u svim ovim planovima, ipak se treba očuvati, a navedeni su i razlozi za to. Naime, ovu kasarnu je projektovao nepoznati arhitekta i pretpostavlja se da se radi o tipskom projektu, što je bila uobičajena praksa kod vojnih objekata. Kasarna je izgrađena 1894/1895. na bivšem zemljištu futoškog grofa Rudolfa Koteka, a zidanje je bilo povereno Imreu Kicvegeru, preduzimaču iz Novog Sada.
“Zgrada je spratna, impozantnih dimenzija, sa osnovom pravilnog ćiriličnog slova P, dugačkim uličnim frontom i kratkim dvorišnim krilima. Na dve slobodne, ulične fasade, dominantne su horizontale, polukružno konstruisanih prozora i tri rizalita od kojih se posebno ističe onaj u sredini ‘glavne’ fasade sa velikim polukružnim ulazom flankiranim parovima stubova koji nose skladno oblikovani zidani balkon. Na dvorišnoj fasadi, nekad otvoreni tremovi na dve etaže, sada su zastakljeni, i time su dobijene 22 vertikale, velikih, plitko segmentno konstruisanih prozora. Iza masivnih ulaznih vrata je prostrani hol, u dva nivoa i reprezentativno stepenište sa masivnom ogradom od balustera klesanih u kamenu. Raspored prostorija u enterijeru podeljen je u tri dela: sobe postavljene ka uličnoj fasadi, sobe u sredini prostora i dugački komunikativni hodnik prema dvorišnoj fasadi. Zgrada sa oko 4000 m2 (1960m2 osnova prizemna), uličnom fasadom u ukupnoj dužini 120 m i 34 prozora u nizu, jedan je od najprostranijih objekata u Novom Sadu”, navodi se u opisu.
Navodi se i da su u zaleđu kasarne, u dnu parcele, izgrađeni i pomoćni objekti – kuhinja, barake, i zgrada površine 850 m2 , koja je 1947. godine nadograđena po projektu Đorđa Tabakovića. Zaštitari su naveli i da je prostrano dvorište vredan ambijent, kome posebno doprinosi hladovina ogromne krošnje platana, koji je proglašen za spomenik prirode 1995. godine.
“Osim istorijske vrednosti, u proteklih 100 godina u ovoj kasarni bile su smeštene četiri vojske: Austrougarske carevine, Kraljevine Jugoslavije, okupaciona mađarska te Jugoslovenska narodna armija, ovo impozantno zdanje poseduje i izrazite arhitektonske vrednosti. Uzori za arhitektonski koncept ove kasarne, simetriju i mirnu primenu odnosa arhitektonskih i dekorativnih detalja kao da su nađeni na palatama pozne renesanse, makar u asocijaciji kojom su se mogli poslužiti autori iz krugova vojnog inženjeringa”, piše u opisu objekta.
Dakle, dok objekat nije pod zaštitom, odnosno prethodna zaštita je već istekla, pod zaštitom države je od 1995. godine javorolisni platan. Međutim, nepoznato je koliko se čuva ovaj platan, jer u dvorište kasarne – bar koliko je vidljvo preko zidina – niko dugo nije ušao.
Dakle, u urbanističkim planovima se pominje da kasarnu treba zadržati i staviti pod zaštitu, ali do sada to nije urađeno. Na osnovu ranijih izjava čelnika Grada, ova procedura stavljanja pod zaštitu je krenula najranije u vreme skvotovanja, a u Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da i danas rade aktivno na stavljanju objekta pod zaštitu.
Međutim, za sada nemaju podataka kada će to doći na red na sto Vlade Srbije. Kako su naveli, poslednja pripremljena odluka je vraćena iz Beograda od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kako bi se uskladila sa izmenama zakona.
„Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je uradio Predlog Odluke o utvrđivanju kasarne Arčibald Rajs za kulturno dobro, međutim Predlog je vraćen iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Beograd, na doradu teksta. Naime, 2023. godine došlo je do izmene Zakona o kulturnim dobrima te iz tog razloga Odluku treba prilagoditi novom Pravilniku i Zakonu”, kratko su naveli iz Zavoda, bez drugih detalja prvenstveno zato što je prošlo toliko godina, a odluka nije doneta.
Ipak, nije samo Zavod taj koji nema puno toga da kaže o Kasarni, nego je to i vrh gradske vlasti. Oni su na više pitanja o sudbini ovog kompleksa odgovorili u jednoj rečenici gde je glavna poruka da nemaju para da isti kupe.
„Ovim putem Vas obaveštavamo da nadležna Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove nema obezbeđena sredstva za kupovinu navedene nepokretnosti, niti ima drugih saznanja o ovom objektu“, stoji u odgovoru Gradske kuće.
Gradska vlast ćuti li ćuti
Ovo nije ni iznenađenje, jer aktuelna vlast, predvođena gradonačelnikom Milanom Đurićem, nije se do sada izjašnjavala o sudbini kasarne.
Slično je i sa njegovim prethodnikom, budućim premijerom Srbije i novopečenim Beograđaninom Milošem Vučevićem, koji ovu kasarnu skoro da nikad nije ni pominjao, nego se javno činilo da je više zainteresovan za druge vojne objekte, poput kasarne Mornarice na Limanu, koju je predstavljao kao lokaciju za stambeno-poslovni kompleks sa zelenilom, što je javnost prepoznala kao deo spornog projekta „Novi Sad na vodi“.
Nešto konkretnije o kasarni u Futoškoj je Vučević kao gradonačelnik govorio 2016/17. godine, kada je u javnosti bilo priče da će se tu useliti Univerzitet i u osnovi rekao je Grad slaže sa tom idejom.
Kao ministar odbrane, koliko je poznato, Vučević nije davao izjave o kasarnama u Novom Sadu, a iz ovog ministarstva na naša pitanja o sudbini ovog objekta nije bilo odgovora ni posle nekoliko nedelja. Ono što je izvesno je da ministarstvo i dalje ima u planu da je proda, jer se nalazi u katalogu koji se može preuzeti sa sajta.
Ovo potvrđuje i poslednja zvanična informacija koja je data pre godinu dana za lokalni novosadski portal 021.rs. Tada su izjavili da je vojni kompleks još uvek u „master planu“ raspolaganja vojnim nepokretnostima i, samim tim, predviđen je za otuđenje. Tada su i na pitanje da li je planirano bilo kakvo ulaganje u kasarnu, rekli da se ulaganje ne planira.
Dodajmo i da od priče o seljenju Univerziteta u kasarnu koja se pominjala pre 6-7 godina nema ništa, zapravo o toj ideji je bilo reči samo te godine i potom niko više je nije ni pominjao, sem pojedinaca iz opozicije ili nevladinog sektora, kada su postavljali javno pitanja šta će biti sa kompleksom u Futoškoj. Kako su u međuvremenu, sagrađeni drugi objekti u okviru univerzitetskog kampusa i uveliko se radi na proširenju ili rekonstrukciji postojećih zgrada, jasno je da su fakulteti odustali od bilo kakve ideje o seljenja u kasarnu, koja je napuštena sada već gotovo dve decenije.
„Maršalka“ namerno ostavljena kako bi se urušila i prodala nekom investitoru?
Dok vlast nije spremna da se aktivira oko Kasarne, nego je ostavlja da propada pod zubom vremena, opozicija svakih par meseci traži da se nešto preduzme. Poslednji veći pokušaj je bio pre godinu dana, kada su skoro sve opozicione stranke, kao i pokreti i drugi pojedinci stali iza poziva da se „Maršalka“ pretvori u studentski dom. Ni do danas niko nije odgovorio na njihov apel, koji je pri tome i više puta ponovljen, a od nedavno stranka Zajedno skuplja i peticiju sa istim zahtevom.
Opozicija otvoreno sumnja da je „Maršalka“ namerno ostavljena sa otvorenim prozorima i bez ikakve inicijative za zaštitu kako bi se urušila i potom prodala nekom investitoru, kao što se već desilo sa nizom objekata ne samo u Novom Sadu, nego u mnogim mestima u Srbiji.
Član Građanskog pokreta Bravo Miran Pogačar kaže da puštanje da objekat koji treba da bude pod zaštitom propadne je praksa koju godinama unazad sprovodi naprednjačka vlast.
„Više decenija ta kasarna propada i nema nikakvih pomaka u tome da se spreči urušavanje. Pretpostavljamo da se čeka neki investitor koji bi tu atraktivnu parcelu otkupio, a oni će tada da javno kažu da eto zgrada je propala, prokišnjava, nije stabilna ili će samo ga izgori preko noći, kao što smo već viđali za razne objekte. Svakako se treba usprotiviti ako dođe do toga i Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane i Vlada Srbije treba da poklone Novom Sadu kasarnu, što se inače i dešavalo u drugim gradovima i državama. Kada se kasarna nađe u vlasništvu Novog Sada treba pitati građane šta oni misle da tu treba da bude, da li studentski dom, kulturni centar, pozorište ili nešto sasvim deseto što bi bilo dobrodošlo na tom mestu“, navodi Pogačar.
Predsednik Omladinskog odbora Zajedno za Novi Sad Srđan Đurić kaže da od kako je kasarna napuštena pre skoro 20 godina i pokušaja skvotovanja pre nešto malo više od 10 godina ni Grad ni Vojska i pored više ideja da to bude škola, bolnica, univerzitet i slično nije ništa preduzela da se prostor prenameni.
„Postoji trend u Gradu kojim se stari objekti od visoke kulturne i arhitektonske vrednosti namerno zapostavljaju i urušavaju kako bi se na njihovim mestima gradili stambeno-poslovni objekti. Na taj način, ne samo što Novi Sad gubi svoj stari sjaj i duh, dok se istovremeno dižu nefunkcionalni objekti, koje pritom grade firme sa sumnjivim poreklom kapitala i vode lica sa sumnjivom prošlošću ne mareći za stvarne potrebe građanki i građana. Jedan od tih objekata svakako jeste i ova kasarna. Ovaj kompleks treba da postane studentski dom, budući da je Novi Sad drugi najveći i grad i univerzitetski centar u Srbiji. Takođe, jedan od razloga svakako jeste i veliki broj studenata koji žive i studiraju u Novom Sadu, te postoji apsolutna potreba za novim studentskim domovima. Ovo je idealna prilika da se jedno kulturno-arhitektonsko zdanje od velikog značaja sačuva i konačno dobije svoju namenu koja je apsolutno u skladu sa opštim društvenim potrebama“, priča Đurić.
Sličnog mišljenja je i stručna javnost koja je više puta, ne samo kasarnu „Arčibalda Rajsa“, nego i druge objekte u Novom Sadu navodila kao primer nebrige vlasti za očuvanje kulturne baštine i podilaženje „investitorskom urbanizmu“.
Bogatstvo svakog grada ogleda se u očuvanju istorijskih i arhitektonskih vrednosti
Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanović kaže da već dugi niz godina primećuju da se neki objekti bukvalno prepuštaju propadanju i urušavanju, da bi se nakon nekog vremena za njih moglo reći da su neupotrebljivi.
„Pored mnogih i Kasarna ‘Arčibalda Rajsa’ trenutno proživljava sličnu sudbinu. Prepuštena zubu vremena, propadaju joj sve unutrašnje prostorije, fasada se kruni, niko ne rešava status ovog objekta. A svima je na prvi pogled jasno da se radi o svojevrsnom dragulju istorije grada i arhitektonskog odraza vremena u kojem je nastao i svakako zaslužuje svoje oživljavanje i novo ruho. Već se mnogo pričalo o tome koje bi se funkcije mogle naći u ovom objektu, ali uvek se došlo do stava da se objekat može iskoristiti u obrazovne i medicinske svrhe. U njega se može ‘useliti’ jedan od fakulteta ili studentski dom. Takođe se može rekonstruisati i preimenovati u bolničke kapacitete koje bi se preselili iz Jodne Banje. Naš kolega Branislav Milićević je kroz ‘Predlog rekonceptualizacije kompleksa Jodne banje’ upravo razmišljao i predlagao ‘oživljavanje’ i proširenje ovog banjskog kompleksa uz dogradnju i otvaranje novih bazena koji bi bili otvoreni i za građane. Sam objekat Jodne banje predstavlja zajedno sa svojim okruženjem Futoškim parkom, svojevrsnu zelenu, mirnu i blagotvornu oazu, koja bi se mogla otvoriti prema svim svojim građanima, ne samo pacijentima. Grad veličine Novog Sada i zaslužuje uređeni banjski kompleks, koji u većoj meri već i postoji, čime bi se i turistički potencijali grada time uvećali. “ priča Ana Ferik-Ivanović.
Ona dodaje da je najvažnije da sam Grad i ljudi koji njime upravljaju prepoznaju potencijale i mogućnosti i iskoriste ih za dobrobit svojih građana, a ne samo da novogradnjom i novim objektima stavljaju senku na sve što je znak naše prošlosti i dela naših predaka.
Predsednica Društva arhitekata Novog Sada napominje da se upravo bogatstvo svakog grada ogleda u očuvanju istorijskih i arhitektonskih vrednosti, nasleđenih iz prošlosti, kao i pravilno korišćenje prirodnih resursa, kao što je termalna i lekovita voda, a sve u cilju održivog i humanog razvoja grada i života u njemu.
Tako da sada dok se čeka da vlast u Novom Sadu, ali i na drugim nivoima, konačno jednom odgovori šta želi da uradi sa kasarnom u Futoškoj ulici, naši sagovornici ukazuju da primer dešavanja sa zgradom Generalštaba u Beogradu ne daju nikakvu nadu da će novosadska “Maršalka” biti očuvana.
Žarko Bogosavljević (VOICE)
