Četrnaest vojvođanskih gradova i opština iskazalo je interes za preuzimanje upravljanja nad pružnim pravcima koji prolaze kroz njihovu teritoriju, ali do sada, međutim, nijedna lokalna samouprava nije potpisala ugovor sa preduzećem „Infrastruktura železnice Srbije“ o preuzimanju obaveza daljeg održavanja i ulaganja u pružne pravce, saznaje VOICE u Pokrajinskoj vladi.
Među pravcima za koje je preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ (IŽS) prošle godine utvrdilo da su mu neisplative za održavanje, te je održavanje ponuđeno lokalnim samoupravama, nalaze se pruge u Vojvodini na kojima, istina, odavno nema bilo kakvog saobraćaja, ali i one na kojima se svakodnevno odvija kakav-takav putnički i/li robni saobraćaj.
Na potonjim, ukoliko lokalne samouprave ne prihvate da ih u budućnosti održavaju, moglo bi da dođe do obustave javnog prevoza putnika i robe, potvrđeno je VOICE-u u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Takva sudbina, rečeno nam je u tom ministarstvu, preti prugama Sombor-Vrbas i Rimski Šančevi-Žabalj. Prema proceduri koja nam je predočena, nakon eventualnog prekida saobraćaja na tim prugama „Infrastruktura železnice Srbije“ vlasna je da pokrene postupak za oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi za rečene pruge.
Upravo je za ova dva pravca, kao i za još dva (Rimski Šančevi-Orlovat, odnosno Šid-Sremska Rača), Pokrajinska vlada prošle jeseni zatražila da budu izuzeti sa liste pruga koje IŽS ne želi više da održava. Pokrajinska vlada je istovremeno apelovala na to preduzeće, kao i na resorno ministarstvo da se lokalnim samoupravama pruži više vremena kako bi se upoznali sa mogućnostima preuzimanja obaveza oko održavanja.
Međutim, IŽS su, sudeći po informacijama dostavljenim VOICE-u, čvrsto rešene da do kraja sprovedu plan racionalizacije svojih troškova, u šta spada i održavanje nerentabilnih pruga, uprkos zvaničnim nastojanjima pokrajinske vlasti. Naime, u odgovoru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture VOICE-u navedeno je da se „sa lokalnim samoupravama dogovara o preuzimanju održavanja za pruge Sombor-Vrbas, Šid-Sremska Rača te Rimski Šančevi-Žabalj“.
Kako je potvrđeno VOICE-u u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, sa teritorije AP Vojvodine interes za preuzimanje održavanja pružnih pravaca iskazali su Temerin, Žabalj, Novi Sad, Šid, Sombor, Kula, Vrbas, Zrenjanin, Plandište, Vršac, Sečanj, Senta, Kanjiža i Bačka Palanka.
„U narednom periodu razgovori sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava će biti intenzivirani, tako da će dogovori sa jedinicama lokalnih samouprava biti konkretizovani. Predstavnicima upravnih okruga i jedinica lokalnih samouprava su predočeni nacrti ugovora i troškovi koje bi imala Infrastruktura železnica Srbije u slučaju da jedinice lokalnih samouprava potpišu ugovor“, naveo je za VOICE podsekretar u tom sekretarijatu Milivoj Suvajdžin.
Kilometar pruge 20.000 evra
U ranijim zvaničnim i nezvaničnim razgovorima za VOICE predstavnici lokalnih samouprava u Vojvodini nisu „na prvu loptu“ odbacivali ideju o preuzimanju održavanja pružnih pravaca na teritoriji svoj opštne, ali su pri tome ukazivali na brojne nepoznanice koje su pratile tu ponudu. Napominjali su, ipak, da bi procena troškova održavanja mogla da bude presudna za donošenje konačne odluke.
Inače, prema podacima koje je IŽS dostavilo VOICE-u, kilometar održavanja pruge na godišnjem nivou iznosi oko 20 hiljada evra.
VOICE raspolaže dokumentom u kojem je izneta procena troškova održavanja 25 kilometara pruge Rimski Šančevi-Žabalj, ali na osnovu iznetih podataka nije jednostavno zaključiti da li bi ukupni troškovi održavanja na tom pravcu mogli da dosegnu pola miliona evra na godišnjem nivou. Naime, u troškovniku su precizno navedeni samo direktni troškovi održavanja (3,5 miliona dinara) i procenjeni iznos plata radnika (5,4 miliona), dok za ostale troškove nije data procena.
Pitanje daljeg održavanja pružnih pravaca otvoreno je prošlog leta, nakon što je međuresorna Radna grupa za upravljanje procesom reformi na železnicama usvojila izveštaj pod nazivom Projekat reforme železnice, koji je, pored ostalog, sugerisao racionalizaciju troškova preduzeća IŽS, između ostalog i u pogledu dužine mreže koju održava.
Za 800 kilometara pruga, što je gotovo četvrtina ukupne dužine železničke mreže u Srbiji, doneta je odluka da se njihovo dalje održavanje ponudi lokalnim samoupravama. Od 20 pružnih pravaca koliko se našlo na toj listi, 12 pravaca se nalazi na teritoriji Vojvodine, ukupne dužine 447 kilometara, navodi se u dokumentu Informacija o inicijativi preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije ad“ za prenos prava upravljanja železničkom infrastrukturom, koji je u septembru prošle godine usvojila Pokrajinska vlada.
Među navedenim pružnim pravcima samo se na pruzi Sombor-Vrbas odvija svakodnevni putnički saobraćaj, dok se prevoz robe, uz tu prugu, odvija i na prugama Gajdobra-Bačka Palanka i Rimski Šančevi-Žabalj. Na ostalim deonicama bilo kakav saobraćaj je obustavljen ili pre godinu dana ili čak pre 25 godina. Za pojedine pruge naznačeno je takođe da su u funkciji iako na njima nema saobraćaja.
Potreba za racionalizacijom troškova održavanja železničke infrastrukture došla je na osnovu dokumenta Okvirni ugovor za tehničku podršku Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Železnice Srbije ad u pripremi plana za korporativno i finansijsko restruktuiranje Železnica Srbije, koji je 2015. godine pripremila konsultantska kuća „Planet“ uz podršku Evropske unije.
„Brzina“ od 20 do 60 km na čas
Milan Vučinić, predsednik Odbora za saobraćaj i veze Privredne komore Vojvodine, predsednik Saveta za železnički saobraćaj pri Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i bivši savetnik generalnog direktora Železnica Srbije, smatra da je popis nerentabilnih pruga urađen na osnovu „površne analize“, gde se samo gledalo koje pruge u poslednjih 10, 15 i 20 godina imaju slab saobraćaj, ali se nije vodilo računa o razlozima za takvo stanje.
„U te pruge nije se proteklih decenija dovoljno ulagalo, nije bilo remonta, nije bilo dovoljno lokomotiva i vagona, a otuda ni dovoljno saobraćaja ili ga uopšte nema“, kaže Vučinić u razgovoru za VOICE. „Strani konsultant je onda zaključio: ako na tim prugama nema saobraćaja, onda vam te pruge nisu ni potrebne, nisu rentabilne, ne ulazeći u razloge takvog stanja pruga. To vam je“, navodi Vučinić kao ilustraciju, „kao da godinama ne održavate njivu, i ništa na njoj ne sejete, pa vam jednom neko kaže da vam ta njiva nije rentabilna a samim tim ni neophodna.“
U kakvom su stranju pruge u Srbiji svedoče podaci iz Predloga odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period 2017-2021. godine, koji se trenutno nalazi u proceduri u Skupštini Srbije: „Železničke pruge kojima upravlja ’Infrastruktura železnice Srbije’ su stare više od jednog veka, a preko 55% svih pruga izgrađeno je u 19. veku. Prosečna starost koloseka je oko 48 godina, elektrotehničkih postrojenja između 30 i 40 godina, a značajno se povećava i dužina pruga na kojima je smanjena najveća dopuštena brzina.vozova“.
Prema dokumentu koji je jesenas usvojila Pokrajinska vlada, maksimalne dozvoljene brzine na 12 spornih pružnih pravaca u Vojvodini kreću se od 20 do, tek retko, 60 kilometara na čas.
O starosti pruga u Vojvodini dovoljno ilustrativno govori podatak iz Izveštaja o tehničkom stanju pruge Rimski Šančevi-Žabalj, gde se navodi da je ta pruga izgrađena 1888/89 (!) a da je poslednji remont izvršen, u zavisnosti između kojih stanica na tom potesu, od 1971. do 1985. godine.
VOICE je pitanja o eventualnom preuzimanju održavanja pružnih pravaca od IŽS-a uputio na adrese 22 lokalne samouprave u Vojvodini, na čijim teritorijama se protežu pružni pravci koje je otpisala IŽS. Odgovori su stigli od svega nekoliko.
„Bačka Palanka je izuzetno zainteresovana da pruga Gajdobra-Bačka Palanka ostane u funkciji, ali u ovom momentu Opština Bačka Palanka, kao ni ostale lokalne samouprave, nije spremna za preuzimanje poslova upravljanja železničkom infrastrukturom na svojoj teritoriji, što je i navedeno u zapisniku sa sastanka ‘Infrastruktura železnica Srbije sa lokalnim samoupravama, koji je održan 22. jula 2016. u Beogradu’, navodi se u odgovoru VOICE-u iz Opštine Bačka Palanka.
Predsednik Opštine Kanjiža Rober Fejstamer izjavio je za VOICE da bi železnički saobraćaj pružio dodatne mogućnosti građanima te opštine, „ali smo ujedno i svesni da bi ostvarivanje inicijative Infrastruktura železnice Srbije predstavljao veliki finansijski teret za Opštinu Kanjiža“.
U Opštni Žabalj za VOICE su, istina nezvanično. rekli da bi za njih problematično bilo da sami učestvuju u finansiranju održavanja pruge Rimski Šančevi-Žabalj, kao da bi, pri sadašnjem stanju te pruge, bilo iluzorno očekivati da zaživi obnovljeni putnički saobraćaj, o čemu, inače, postoje nagoveštaji. „Kamioni koji prevoze šećernu repu do šećerane u Žablju prolaze kroz centar mesta i oštećuju puteve koje posle moramo da rehabilitujemo i u tom smislu nama bi značilo samo kada bi se značaj deo transporta ubuduće odvijao železnicom. O putničkom saobraćaju ima smisla razmišljati tek onda kada bi se povećala maksimalna brzina vozova jer se ovako putnicima ne bi isplatilo da do Novog Sada putuju skoro dva sata“, rečeno je VOICE-u u opštinskoj upravi u Žablju.
Jedan primer van Vojvodine
I dok u Banovini i dalje pokušavaju da ubede lokalne samouprave da je sudbina pružnih pravaca isključivo u njihovim rukama, jedna opština izvan Vojvodine, prema tvrdnjama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, spremna je da započne postupak prenosa prava upravljanja.
U pitanju je pruga Paraćin-Stari Popovac za koju predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović za VOICE kaže da prolazi kroz sam grad, ali da je zarasla u korov i da se, koliko je njemu poznato, ne koristi najmanje 15 godina. Paunović u razgovoru za VOICE iznosi veoma pragmatične razlog zbog kojih je ta opština pozitivno odgovorila na inicijativu aktuelnog upravljača železničke infrastrukture.
„Od nas je zatraženo da se izjasnimo da li smo zainteresovani da preuzmemo upravljanje železničkim koridorima koji više nisu interesantni Infrastrukturama železnice Srbije, a sama procedura preuzimanja još uvek traje“, navodi Paunović. „Naš interes je najpre bio da dobijemo na upravljanje saobraćajne koridore na teritoriji opštine koji su za nas od velikog značaja. Industrijska pruga prolazi kroz sam grad a takođe na teriroriji opštine ima i drugih starih železničkih koridora koji su decenijama van upotrebe. Svaka izgradnja ulice, sportskog terena, polaganje vodovodne ili kanalizacione mreže na ovom zemljištu, dok je ono na upravljanju kod železnice zahteva neverovatno složenu i dugotrajnu proceduru za dobijanje građevinskih dozvola i često dolazimo u situaciju da objekte uopšte i ne možemo izgraditi“, kaže Paunović.
Predsednik Opštine Paraćin kaže i da su se lokalna velika preduzeća, koja su bila korisnici industrijske pruge koja prolazi kroz grad, na sastanku sa predstavnicima te opštine izjasnila da bi korišćenje ove pruge moglo za njih biti od značaja u budućnosti. „Kako su oni jedini mogući korisnici ovog pružnog pravca, prihvatili smo da preuzmemo upravljačka prava kako bi se omogućilo i korišćenje ove pruge, ako za tim bude bilo potrebe“, dodaje Paunović.
Ukoliko bi lokalne samouprave pristale na preuzimanje obaveze da održavaju pružne pravce na svojoj teritoriji, upravljanje železničkom infrastrukturom prešlo bi u ruke javnog preduzeća koje, kako za VOICE objašnjavaju u resornom ministarstvu, može da osnuje i više opština.
„Formiranje javnog preduzeća za upravljanje jedno je od mogućnosti koje dozvoljava Zakon o železnici. Pored toga, lokalne samouprave mogu da povere upravljanje nad pružnim pravcima koje su dobile u nadležnost i privrednom društvu, pa čak i preduzetniku“, odgovoraju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Godinu dana za sticanje nadležnosti
Prema tvrdnjama u ovom ministarstvu, da bi lokalna samouprava u potpunosti preuzela pravo upravljanja nad određenom prugom potrebno je godinu dana, uz poštovanje svih procedura.
Iako u tom ministarstvu ističu da bi do okončanja tog postupka upravljanje ostalo u nadležnosti IŽS, Milan Vučinić ukazuje, međutim, na mogućnost stvaranja svojevrsnog pravnog vakuuma, pogotovo na prugama na kojima se ne odvija saobraćaj.
„Proces prenosa prava trajao bi sigurno godinu, godinu i po dana, a za to vreme bojim se da ne bi bilo pune kontrole i da bi onda moglo da dođe do dodatnog oštećenja imovine, čak i krađa“, navodi Vučinić.
Sagovorniku VOICE-a nije poznato šta će se dogoditi s pružnim pravcima nad kojima lokalne samouprave ne budu preuzele održavanje, odnosno da li će eventualno doći do njihovog demontiranja i promene namene zemljišta. Podseća, pritom, da je u Vojvodini u proteklih nekoliko decenija demontirano 245km pruga, ali tvrdi da i dalje važe propisi koji nalažu da te trase ostanu u svim prostornim planovima rezervisani kao saobraćajni koridori za prevoz putnika i robe.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odgovor na pitanje o sudbini pružnih pravaca nad kojima lokalne samouprave ne budu preuzele održavanje, imaju izgleda samo za pravce na kojim se trenutno odvija javni prevoz putnika i robe.
„Ukoliko lokalne samouprave ne iskažu interesovanje dalje održavanje pružnih pravaca, a na njima se obavlja javni prevoz putnika i robe, kao što je slučaj sa prugama Sombor-Vrbas i Rimski Šančevi-Žabalj, ‘Infrastruktura železnice Srbije’ ad donosi Odluku o obustavi javnog prevoza putnika i robe zbog nerentabilnosti na tim prugama na koju saglasnost daje Vlada Republike Srbije“, navode iz ministarstva.
Pre donošenja te odluke, navode u ministarstvu, IŽS je, shodno članu 15. Zakona o železnici, dužna da minimum šest eseci ranije obavesti železničke prevoznike, organe Autonomne pokrajine i organe lokalne samouprave, kao i da tu odluku objavi u glasilima javnog informisanja. Potom, Skupština „Infrastruktura železnice Srbije“ ad predlaže pokretanje postupka za oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi za ove pruge Vladi Srbije, a konačnu odluku o tome donosi Skupština Srbije. Sa železničkom prugom i drugim pratećim objektima koji je čine, a kojim je oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi, može se raspolagati u skladu sa Zakonom.
Denis Kolundžija (VOICE)
fotografije: Ostaci pruge Sombor-Odžaci
