Crkva bi da uvede najmračniji patrijarhat!

Velikodostojnici Srpske pravoslavne crke nastupaju u javnosti skandaloznim i diskriminatorskim izjavama bez straha od sankcija i reakcije državnih organa, jer su povezni sa političkim elitama i takvo stanje će se nastaviti i dalje, sve dok Republika Srbija ne počne da primenjuje svoj Ustav i, u skladu s njim, postane istinski sekularna, ocenjuju sagovornici VOICE-a.

Antropolog Aleksandar Bošković ocenjuje za VOICE da vladika Amfilohije nikada ne bi izgovorio nešto što je u suprotnosti sa mišljenjem vrha Srpske pravoslavne crkve, ali da je razlika u tome što on to govori javno.

– Tu nikakvog naročitog iznenađenja nema. Ako ste godinama unazad pratili izjave srpskih patrijarha, recimo za Božić ili druge praznike, kad god se spominju žene, one se spominju na jedan način koji je, ne može se reći srednjevekovni, jer je i u srednjem veku bilo više uvažavanja za žene, nešto potpuno aistorijski, antimoderno, anticivilizacijski. Ali, očigledno je da to prolazi – kaže Bošković.

Predsednik Centra za istorijske studije i dijalog Srđan Milošević za VOICE ocenjuje da je SPCistinski reakcionarna i neosetljiva na promene u društvu poput širenja korpusa ljudskih prava. Dodaje da je problem sa delovanjem crkve to što ona zapravo radi na stvaranju ideološkog okvira poželjnog ponašanja i vrednosnog sistema.

– Taj okvir je toliko u raskoraku ne samo sa stvarnim, već sa zaista poželjnim sistemom vrednosti, da je licemerje koje se nužno javlja kao izraz tog raskoraka zapravo najmanji problem. SPC svojim javnim delovanjem generiše čitav okean društvene patologije, počev od podsticanja patrijarhalnih, autoritarnih porodičnih odnosa, pa sve do nacionalne i verske netrpeljivosti. Ovakvim stavovima u vezi sa pravom na prekid trudnoće, poređenjem pripadnica ženske populacije koje su se opredelile za taj čin sa Hitlerom i Musolinijem SPC i ovaj prominentni član te opskurne družine dotiču novi nivo moralnog dna, pri tome bez nade da će se ikada u tom svom vrtoglavom poniranju ka sve dubljem i dubljem dnu zaustaviti – kaže Milošević.

Čak i popadije abortiraju

Komentarišući nedavnu izjavu mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija Radovića, koji je optužio Srpkinje da su postale majke čedomorke, te da u „svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz“ verski analitičar Draško Đenović za VOICE napominje da je za hrišćanske crkve, bez obzira da li je u pitanju pravoslavna, protestanstska ili katolička, abortus ili pobačaj ubistvo, zbog čega smatra da je Amfilohije nastupao iz perspektive crkvenog učenja. Na opasku da je to mogao uraditi i manje uvredljivim rečima, odgovara da „neki put morate biti oštri da bi vas čuli“.
– Mogao je možda biranim rečima, ali onda niko ne bi čuo poruku. Mora da, baš kao kad roditelj drekne na dete više nego što treba ne bi li dete shvatilo da ne sme nešto da uradi, bude preterana reakcija, jer inače poruka prođe pored – kaže Đenović.
Drugo je pitanje, kaže on, šta crkva radi da pomogne majkama koje su se odlučile za abortus zbog nemogućnosti da izdržavaju decu. Katolička crkva u Hrvatskoj ima domove Svetog Josifa, kaže, dok pravoslavne crkve za tako nešto nisu zainteresovane.
– Ne pružaju pomoć, ne pružaju potporu. Da li crkva ima svoj dom? Da li crkva pomaže majci sa bebom koja nema gde, koju možda porodica ne želi ili muž ne želi da se to dete rodi jer je devojčica? Imali smo nedavno u štampi da čak i popadije abortiraju kad saznaju da nose devojčicu a ne dečaka, jer gospo’n popa hoće sina, naslednika – kaže Đenović.

I patrijarsi o čedomorstvu

Da stavovi Amfilohija Radovića nisu njegovi lični potvrđuju brojne izjave drugih episkopa, pa i aktuelnog poglavara SPC patrijarha Irineja u kojima oni uvek propagiraju da žena treba da ima podređenu ulogu u odnosu na muškarca. Prvo je vrh SPC ostao nem na Amfilohijev ispad, a onda je Irinej u intervjuu listu „ALO“ istakao da su Srpkinje dužne da rađaju, dok je u ovogodišnjoj uskršnjoj poslanici upozorio da u Srbiji svake godine umire po jedan veliki grad, za šta je opet okrivio žene.

– Čedomorstvo je svagda i svugde, pa i u našem narodu, smrtni greh koji vapije nebu. Prestanimo ubijati svoju sopstvenu decu u utrobi! I ona imaju pravo na život i na vaskrsenje. Pitamo se gde su vajni „borci za ljudska prava“ da zaštite najslabije, a to su još nerođena deca u utrobi svojih majki – kazao je patrijarh. I njegov prethodnik Pavle, „svetac koji hoda“ kako su ga zvali, zastupao je slične stavove, pa je u Božićnoj poslanici 2002. rekao da „majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom ali neće da rađaju i podižu decu jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet.“

Prethodno je u Božićnoj poslanici 1995. godine bio još eksplicitniji: „Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile jos dece da im ostanu kao uteha.“

– Naravno, za vladike SPC funkcija žene je da rađa decu. To je jedino što žene treba da rade i svaka druga funkcija žene je preterivanje ili nešto što je opasno, nešto što je uvezeno sa zapada i nešto što, po njima, verovatno kulturi i civilizaciji ne priliči – ocenjuje Bošković.

Zašto država ćuti

Marija Srdić, aktivistkinja ženskog pokreta, upozorava da gotovo uvek u situacijama kada crkveni velikodostojnici vređaju ili dikriminišu nekog pojedinca ili grupu izostaje reakcija nadležnih državnih organa.

– Političari, očigledno nisu voljni, zato što vrlo često šuruju sa crkvom zarad svojih interesa, da se u ovim kriznim momentima toj istoj crkvi odupiru jer sutra od nje moraju da zatraže pomoć. Postoje dužničko-poverilački odnosi među njima i onda je prećutni dogovor da se oko ovakvih stvari ne diže velika prašina. Dakle, da se Amfilohije pusti da divlja okolo – kaže ona za VOICE.

Uvrede odraz očaja, crkva gubi bitku

Antropolog Aleksandar Bošković za VOICE ističe da se vremena menjaju i da, ma koliko i Amfilohije i vrh SPC želeli da vrate vreme unazad, oni to ne mogu.
– Oni to jednostavno nisu u stanju da urade i više vidim ovakve izjave i ovakvo ponašanje kao očaj, kao izraz očajnika jer vreme nije na njihovoj strani. Jedini način da oni ostvare taj potpuni mračni patrijarhat koji žele je da se Srbija hermetički izoluje od čitavog sveta, da izađe iz svih međunarodnih institucija – kaže on dodajući da to za sada ne izgleda izvesno, iako uvek stoji kao opcija.
– Tako da je to neka bitka koju crkveni velikodostojnici vode, a svesni su da je gube – kaže Bošković.

Dodaje da je jedino rešenje da država postane u stvarnom smislu sekularna, pošto to danas nije, a s tom konstatacijom slaže se i Bošković.

– To se može videti još od kada je pokojni Zoran Đinđić preko noći uvodio veronauku u škole kao izborni predmet, pa je to sad postala jedna od tački ozbiljnih podela u školama, i među roditeljima i među decom. To je bio najdrastičniji primer, ali crkva i država u Srbiji nisu razdvojene. To se vidi po tome kako političari trče kod patrijarha po blagoslov, to se vidi po tome što crkva ne plaća porez, po tome što je nekoliko visokih crkvenih dužnosnika bilo optuženo za ozbiljne stvari, za seksualno napastvovanje dece, a država je dozvolila da takvi procesi zastare. To nije crkva uradila, nego je to država uradila. Šta god da izjavi neko od predstavnika Srpske pravoslavne crkve, koliko god ta izjava bila grozna i anticivilizacijska, ne može se očekivati da će bilo ko iz države reagovati – navodi on.

Feminizam kamenčić u cipeli

Marija Srdić ističe da je feminizam i dalje jedini pokret koji u sebi sadrži transformacionu energiju i kapacitet za suštinsku promenu društva zbog čega je stalno na udaru, pa i crkve.

– To je moć koju oni ne mogu da kontrolišu, to je kamenčić u cipeli koji stalno žulja i koji oni ne mogu da pobede – kaže Srdić.

Dodaje da je na delu stalna borba između onih koji rade na ukidanju stečenih prava i onih koji se za ta prava bore i rade na njihovom povećanju.

– Sve ove debate koje su na razne načine otvorene u javnosti, i jezik, i abortus i tako dalje, sve je to lavina koju je pokrenula debata o novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti koji bi trebalo da donese tu željenu i dugo očekivanu promenu – ističe ona.

Bošković kaže da se i u skorijoj budućnosti mogu očekivati ispadi crkvenih velikodostojnika slični Amfilohijevom, ali da niko, pa ni crkva ne može da pobedi napredak.

– Razvoj ide svojim tokom i novije generacije dolaze. Mislim da već za 10-15 godina ovakvi ispadi verovatno više neće biti mogući – zaključuje Bošković.

Izrazi hrišćanske ljubavi

„Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće, to je stav Srpske pravoslavne crkve. (Patrijarh Pavle „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)
Na parastosu srpskim junacima stradalim u Boju na Kosovu 1389. godine na Gazimestanu, koji je služio patrijarh srpski Irinej, vladika Atanasije je kazao da se „u beogradskom pašaluku podržavaju nerotkinje i da je Srbiju zahvatio defetizam“
– Čuli smo kada je vladika kosovsko-metohijski i raško-prizrenski delio nagrade srpskim majkama. Srpkinjama sa dvoje, troje, petoro dece i to su majke Jugovića, prave Srpkinje. Nažalost, u isto vreme u beogradskom pašaluku promovišu, ne samo nerotkinje, nego i antirotkinje, koje su protiv srpske dece – kazao je on. (MONDO/Tanjug 28.06.2017)
Amfilohije Radović premijerku Anu Brnabić nazvao je „antirotkinjom“, Crnogorce volovima i kozama, muslimane lažnim ljudima…. (Blic, 16. 10. 2017)

Sekularizam – za ili protiv

Verski analitičar Draško Đenović ističe da društvo mora da odluči hoće li se pridržavati crkvenih učenja ili biti sekularno, a ocenjuje da zapravo najviše problema sa crkvenim stavovima imaju oni koji bi da sede na dve stolice.

– Baš briga neku sekularnu osobu šta kaže pravoslavni episkop, kao što jednog pravoslavca baš briga šta kaže neki muftija, imam, rabin. Najviše se bune pravoslavci jer im, očigledno, smeta ono što uči njihova crkva, zato što se oni u suprotnosti s tim ponašaju – navodi Đenović.

Međutim, Milošević ocenjuje da se sama SPC izlaže opravdanoj kritici jer svako protivljenje njenim „somnambulnim stavovima“ pokušava da predstavi kao udar na srpski narod i neku vrstu izdaje iako je, kako kaže, vrlo malo ljudi koji se na individualnom planu rukovode vrednostima koje, izvan opštih hrišćanskih vrednosti, zagovara SPC.

– Tu količinu bezumlja teško da bi iko individualno mogao da realizuje kao svoj način života, a da ne ugrozi mentalno zdravlje, bilo svoje, bilo članova porodice. Tu su posebno udaru izložena ženska populacija, da ne govorimo o pripadnicima LGBT zajednice. Problem se javlja na opštem nivou: naravno da se promilima može meriti broj onih koji se u svom životu pridržavaju svih imperativa koje nameće kao model ponašanja SPC. Takvih je valjda minimalno i u samim SPC strukturama – kaže Milošervić.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: pixabay