Privrednicima ovih dana stižu obaveštenja iz Privredne komore Srbije (PKS) o obaveznom članstvu u komorskom sistemu. Biće to druga godina zaredom kako se, shodno Zakonu o privrednim komorama, a po mnogima – kršenjem Ustava, firmama nameće da plate od 3.600 do 2,2 miliona dinara godišnje (tako je bilo 2017, a verovatno će i dogodine), u zavisnosti od visine njihovih prihoda. Dok Privredna komora Srbije odbija da kaže koliko je na ime članstva prihodovala, a Ustavni sud u fioci drži inicijativu za ocenu ustavnosti ove obaveze i zakona, sve više privrednika izražava nezadovoljstvo i priklanja se onima koji su odlučili da bojkotuju plaćanje ovog, kako kažu, parafiskalnog nameta.
Očigledno, izjave nadležnih o tome kako će članstvo u komorskom sistemu biti obavezno samo u 2017. godini – samo su dodatne u nizu laži i obmana koje ova vlast plasira, pa tako se niko više i ne osvrće na uveravanje ministra privrede Gorana Kneževića da će preduzeća članarinu plaćati samo u prvoj godini zakona. Kako toga u zakonu nema, jasno i tada bilo da je izjava ministra neobavezujuća i bezobrazna.
– U pismu koje nam je stiglo od PKS podsećaju me da je od 1. januara ove godine moja firma po zakonskom automatizmu postala član PKS i da treba da platim članarinu – kaže za VOICE vlasnik i direktor privatnog preduzeća. – Možda mi je donošenje ovog zakona promaklo, ali nije mi promaklo to da članovi 55. i 58. Ustava Republike Srbije više ne važe. Izgleda da pogrešno zaključujem da kao privatno lice još uvek imam pravo na „mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava“ i na „slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruživanja“, odnosno da kao vlasnik pravnog lica u potpunosti i jedini odlučujem o tome da li će ono biti član ikakvog i bilo kakvog udruženja.
Zrenjaninski poslovni krug – ZREPOK, usprotivio se obavezi plaćanja članarine komori čim je takav zakon donet pre svega jer je, kako je ocenio, odluka o obaveznom članstvu u PKS suprotna Ustavu, koji kaže da je članstvo u nekoj organizaciji stvar izbora. S druge strane, obavezna članarina bi i te kako opteretila najzdraviji deo privrede Srbije. To su srednja preduzeća sa prihodima između 2,5 i 15 milijardi dinara godišnje, ukazivali su u regionalnom udruženju ZREPOK.
Akrobatikom do jeftinijeg nameta
Prihod PKS od članarine ne može se izračunati jer komore zarađuju i na izdavanju objekata i drugim stvarima. Realno, trebalo bi da se finansiraju od usluga koje pružaju, a koja im je najvažnija stavka u strukturi prihoda javnosti nije poznato.
A koliko im je važno da se članarina plaća, pokazuje primer poljoprivredne asocijacije čiji su nam članovi rekli da im je komora sama predložila „dogovor“. Naime, ova asocijacija okuplja petnaestak firmi iz poljoprivredne branše a komorski namet plaćaju kao udruženje, a ne pojedinačno, svaka ponaosob. Dakle, prolaze dobrano jeftinije, a ispunjavaju obavezu. Čista trgovina, a sve po zakonu.
–Predočili smo im dva predloga za koja smatramo da su konstruktivnija i pravičnija kada je o plaćanju članarine reč, jer su u skladu sa ekonomskom snagom preduzeća, što bi trebalo da bude kriterijum ukoliko već je donet takav zakon. U Komori su rekli da će pokušati da sprovedu kroz svoje organe te predloge, međutim, kako su objasnili, to će teško moći da bude pre decembarske skupštine kada donose odluke o tome kako će sve izgledati u narednoj godini. Nemamo dalju informaciju o tome jer nismo deo PKS, ali nadamo se da će se glas razuma uvažiti i takva odluka primeniti – kaže za VOICE predsednik ZREPOK-a Steva Kočalka.
Objašnjava da je jedan predlog ovog udruženja zrenjaninskih privrednika bio da se model plaćanja vrati na procenat u odnosu na bruto isplaćene plate, jer upravo zarade najbolje govore o snazi preduzeća – ako je neko isplatio 100.000 dinara za plate, a neko 10 miliona, jasno je kakav je odnos.
– Ako bi se ipak držali prihoda preduzeća, drugi predlog podrazumevao je skalu koju su naši članovi radili i korektno utvrdili – da se veći procenat utvrđuje za mala privredna društva, a da se kako taj prihod raste, dolazi do manjih stopa tako da onaj najveći ne može biti opterećen kao sada sa 2,2 miliona dinara. Najviše smo ugroženi mi, srednji privrednici, jer mnogo veći od nas plaćaju isti iznos. Tako NIS plaća 2,2 miliona dinara, koliko i naš član, a NIS je hiljadu puta veći – ukazuje Kočalka.
Pomenimo, članarina u PKS plaća se zavisno od grupe u koju se preduzeća razvrstavaju prema kriterijumu ostvarenog godišnjeg poslovnog prihoda. U prvoj grupi su oni koji ostvaruju poslovni prihod od 20 miliona do 300 miliona dinara i dužni su da plate 300 dinara mesečno. U drugoj grupi su članovi koji imaju prihod od 300 do 600 miliona dinara i oni za članarinu ove godine treba da daju 600 dinara mesečno. Dvadeset hiljada dinara plaćaju firme koje prihoduju od 600 miliona do milijarde, 80.000 dinara one sa prihodom do 2,5 milijarde, a privrednici koji ostvare prihod veći od 2,5 milijarde Komori su dužni da daju 185.000 dinara mesečno.
Firme okupljene u ZREPOK-u nisu ove godine dale ni dinara komori. I zbog toga nisu, barem za sada, trpele nikakve posledice.
– Nije se dešavalo ništa, ali smo svesni da smo u obligacionom odnosu postali dužnici prema PKS i da bi nas bilo kakvo teranje privrednika na sud dovelo u situaciju da moramo da platimo celokupne iznose sa svim sudskim troškovima, jer nemamo nijedan argument zbog čega to ne radimo kada je zakon doneo takvo rešenje. Ne plaćamo i znamo mnogo onih koji bojkotuju taj namet. Ali, spremni smo na neku vrstu kompromisa i ukoliko se eventualno neka nova rešenja približe našem stavu, donećemo verovatno odluku da to prihvatimo, iako i dalje mislimo da nije u redu da zakonom budemo članovi granskog udruženja koje bi trebalo da bude sindikat privrede, a sindikat je nešto što je dobrovoljno. Zapravo, naš osnovni stav je da ne želimo da budemo članovi po sili zakona nego da nas neko dovede za sto i omogući da sami odlučimo. Ali s obziromna to da je komora produžena ruka Vlade Srbije znamo da to teško može da se desi – kaže predsednik ZREPOK-a
Komora bez odgovora
Privredna komora Srbije nije za VOICE odgovorila na pitanje koliki priliv je ove godine imala od članarine koju plaćaju firme, a njih je, prema dostupnim podacima oko 27.000. Nismo dobili ni odgovor na pitanje da li će članarina biti obavezna 2018. godine, kao ni na pitanje kakvi su efekti novog zakona kada je o članstvu reč, da li je to donelo benefite privredi.
UZUZ poslao je PKS zahtev za pristup informaciji od javnog značaja s pitanjima o projektovanom iznosu prihoda od članarine, ali i o tome koliko je javnih preduzeća izvršavalo tu obavezu, kao i u kom su procentu to činile private firme u odnosu na ukupan broj privatnih privrednih subjekata. Jedno od pitanja je i koliki su iznos na ime članarine Privrednoj komori plaćali Elektroprivreda Srbije, Železnice Srbije, Srbijagas i Telekom Srbija u 2014, 2015, 2016. i 2017. godini. Odgovori nisu dobijeni.
Uz ocenu da PKS nije partner privrede, on naglašava da je situacija sve gora.
– Dovode se na čelo komora ljudi koji nikakvo iskustvo u privredi nemaju i čije je najbolja kvalifikacija to što su dobri sa ministrom privrede. I tu se, nažalost, ne pitaju ni privrednici, čak ni regionalni privredni savet. U takvim uslovima zašto nas teraju da budemo deo nečega što nam ne donosi nikakvu korist, gde se ne pitamo ni za šta i ne vidimo način na koji to mogžemo da promenimo – pita se Kočalk i podseća na to da je prošla vlast donela zakon po kojem je članstvo bilo dobrovoljno i tada je većina realnih privrednika odlučilo da izađe iz komorskog sistema jer su procenili da ni u prethodnom periodu nisu imali nikakve koristi. – I za te četiri godine niko iz PKS nije, nakon našeg zvaničnog izlaska, došao u naše firme i rekao da bi voleo da budemo članovi komore, niko ništa nije ponudio, pitao nas za predloge… Nismo ih zanimali.
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) podnelo je u oktobru 2016. godine inicijativu za ocenu ustavnosti obaveznog članstva u Privrednoj komori Ustavnom sudu, a zatim lobiralo da identičan tekst potpiše 47 narodnih poslanika.
– Time je predupređena opasnost da malo veće od troje sudija odbije da odlučuje o ovom pitanju, već se Ustavni sud u plenumu od 15 sudija mora baviti ovim pitanjem. Očekujemo javnu raspravu pred Ustavnim sudom. Nažalost, nije doneta tražena privremena mera zabrane naplate članarine kako bi se sprečio nastanak nesagledivo štetnih posledica koji bi nastao primenom prisilne naplate članarine i pored toga što je članom 55. Ustavom garantovano „pravo da se ostane izvan svakog udruženja“ – kaže za VOICE predsednik UZUZ Sava Manojlović.
On ukazuje na to da naplata članarine od 2,2 miliona dinara može dovesti do toga da određeni privrednici procene da je dalje poslovanje neisplativo, te mogu zatvoriti firme. Takođe, određene kompanije, pre svega iz IT industrije mogu preseliti sedišta van granica Srbije u zemlje takozvanih poreskih rajeva, a ugrožena finansijska rentabilnost može dovesti i do otpuštanja radnika.
Brojni privrednici tražili su da se pristupi organizovanom bojkotu kako se ne bi po ko zna koji put ponovila situaciju da oni koji plaćaju protivpravne obaveze budu na gubitku samo zato što su poštovali zakonske, doduše neustavne, obaveze, dodaje on.
– Ističemo da ne postoji kazna za neplaćanje, a u slučaju tužbe Privredne komore, privredni subjekti imaju prema zakonu pravo da traže od suda opšte nadležnosti da zastane sa odlučivanjem pre nego Ustavni sud odluči o ustavnosti određenog pitanja (ekscepcija ustavnosti). Od Privredne komore smo prema zahtevu za informacije od javnog značaja zatražili dostavljanje podataka o do sada naplaćenim članarinama. Prema informacijama koje su se pojavile u medijima Privredna komora je istakla da ne postoji evidencija naplate, kao i da se članarina uplaćuje na osnovu slobodne volje kompanija. Prema svim pokazateljima, bojkot plaćanja članarina je uspeo – ocenjuje Manojlović i naglašava da je jedino razumno rešenje izmena neustavnog modela i zato je što pre potrebno sesti sa predstavnicima Privredne komore i Ministarstva privrede kako bi se pronašao adekvatni model.
Slađana Gluščević (VOICE)
