Srbija je još 2012. godine ispunila potrebne političke uslove da koristi IPARD fond namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za ovih pet godina nismo bili kadri da ispunimo administrativne uslove da taj bespovratni novac iskoristimo!? Čini se da danas sa administrativnim kapacitetima stojimo gore nego pre pet godina, mada će napokon prvi konkurs uskoro biti raspisan, jer nam je Evropa progledala kroz prste.
Prema najavama nadležnih, 25. decembra biće raspisan prvi konkurs iz IPARD programa pretpristupne EU pomoći za poljoprivredu i ruralni razvoj Srbije, vredan 175 miliona evra. Dobra vest i ogroman napredak, ako trenutno stanje merimo sa dešavanjima u prošloj i prethodnim godina u kojima smo po pitanju IPARD-a imali – veliko ništa.
Umesto da se država angažovala najviše što može na pripremi poljoprivrednika i administracije za povlačenje evropskih miliona, od 2012. godine do nedavno, sve što je radila bilo je na štetu poljoprivrede, a na korist mešetara i politikanata koji su sedeli u resornom ministarstvu i njegovim upravama.
Apsurd nad apsurdima je taj što od 1. marta 2012. godine, kada smo ispunili politički uslov za povlačenje tog novca, to jest kada smo postali kandidat za članstvo u EU, sve do sada nismo bili kadri da ispunimo i administrativni uslov – nismo uspeli, bolje reći, nismo ni pokušavali da osposobimo institucije koje bi te pare vukle iz evropske kase do srpskih poljoprivrednika i privrednika. Te 2012. bili smo, po ocenama upućenih, spremniji za IPARD nego danas, na kraju decembra 2017, kada prvi konkurs raspisujemo.
Besmisleni razlozi
Odgovore na pitanje zbog čega tek sada krećemo u realizaciju ovog pretpristupnog programa besmisleno je tražiti. Prosto – besmisleni su. Kako drugačije objasniti to što su razni ministri poljoprivrede u potonjih pet-šest godina seljakali Upravu za agrarna plaćanja (instituciju koja će u Srbiji da sprovodi IPARD) iz potpuno uslovne, namenski pravljene i opremljene zgrade u Šapcu u neodgovarajuće prostorije u Beogradu, što navodno nisu mogli da popune potrebna radna mesta u Upravi zbog, gle čuda, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kao da za to vreme nisu zapošljavali po drugim državnim firmama i institucijama, što nisu potpisali sektorske sporazume, što nisu doneli sva dokumenta koja prethode konkursima…
Elem, IPARD je krenuo, a u kojoj smo se meri za njega pripremili, ostaje da se vidi. Lepo je slušati ministra Branislava Nedimovića kako slatkorečivo priča o čak 50 miliona evra iz IPARD-a koje ćemo dogodine imati na raspolaganju i dobro je, naravno, što će, ako bude kako obećava, poljoprivrednici te pare dobiti, ali stiče se utisak da nam je Evropa, ne mogavši da dokuči razlog zbog kojeg već jednom ne uzimamo pare koje nam bespovratno daje, dobrano progledala kroz prste. Jer, da nismo sad otvorili konkurs, propao bi nam novac iz IPARD-a za 2015. godinu. Da budemo jasniji, IPARD II program Republike Srbije odnosi se na sedmogodišnji budžetski EU period 2014-2020, a kako za ovaj, kao i druge pretpristupne – IPA programe važi pravilo da se novac može iskoristiti i tri godine kasnije, mi ćemo u 2018. na raspolaganju da imamo 15 miliona evra iz i 2015, a možemo povući i pare za 2016, 2017…
Evropa nam gleda kroz prste
Šta nas nagoni na sumnju u spremnost naše administracije? To što se prvi konkurs odnosi na nabavku traktora i mehanizacije, dakle na najjednostavnije pozive i procedure, a još se ne zna kad će biti raspisani i oni složeniji, za velike investicije na poljoprivrednim gazdinstvima – izgradnju objekata na farmama, adaptaciju… Za poljoprivredne mašine neće biti potrebna komplikovana i obimna dokumentacija, kao na primer na nekim budućim konkursima za izgradnju prerađivačkih kapaciteta za mleko, meso, voće ili povrće, za šta će iz IPARD-a naši investitori moći da dobiju povrat i do dva miliona evra. Brisel je, izgleda, procenio da smo trenutno kadri da sprovedemo samo taj konkurs za nabavku traktora, a posle – videće šta će s nama. Sve zavisi od toga kakvu će spremnost i sposobnost administracija pokazati na prvom konkursu.
A da nam je Evropska komisija progledala kroz prste, dovoljno govori činjenica da je samo Srbiji od svih zemlja koje su koristile pretpristupnu pomoć za poljoprivredu (današnjih članica EU) dala mogućnost da kroz IPARD nabavlja traktore. Nijednoj zemlji pre nas to nije dozvolila, a nama jeste, ne bi li nas kroz najjednostavnije konkurse ponukala da konačno ispunimo obaveze, uozbiljimo se i počnemo da koristimo tih 175 miliona evra njenih obveznika. Nadležni vele da najjednostavnije konkurse, one za nabavku traktora i mehanizacije, otvaraju prve zbog toga da bi poljoprivrednici i ostali korisnici pretpristupne pomoći mogli uz što manje posla i papirologije da se prijave i da što brže povuku i potroše pare. To takođe ima smisla, ali o obuci poljoprivrednika i edukaciji o IPARD konkursima trebalo je misliti davno.
Nemamo akreditaciju, nismo usvojili IPARD program, zakoni se ne primenjuju…
Na prepostavku da nismo dovoljno spremni za IPARD ukazuje i to što naša Uprava za agrarna plaćanja još uvek nije dobila zvaničnu akreditaciju, a to ne pominju ni ministar, ni premijerka, niti bilo ko od nadležnih. To što raspisujemo konkurs iz IPARD-a bez akreditacije Brisela nije sporno sa zakonodavnog aspekta, jer na to imamo pravo (imamo i para – u nacionalnom budžetu odvojen je novac za IPARD jer Srbija sufinansira 25 odsto tog programa), ali bilo bi sve manje zategnuto da akreditaciju imamo. Pored toga, valja imati na umu da Srbija svoj IPARD program nije usvojila ni u Vladi ni u Skupštini…
– Drago mi je da nakon toliko godina konačno pričamo o otvaranju jednog konkursa iz IPARD programa, i mada je u ovom momentu rano za davanje bilo kakvih ocena o tome kako ćemo taj posao realizovati, želeo bih da istaknem da ni sada ne bi ovo bila tema razgovora da se u poslednjih godinu-dve ova administracija konačno nije opametila i angažovala nekoliko stručnijih ljudi na ključnim pozicijama u Upravi za agrarna plaćanja. Slažem se da bi zvaničnu akreditaciju trebalo da dobijemo tek na proleće, ali imamo pravo u skladu sa pravilima EU da raspišemo konkurs i nešto ranije ukoliko smo sigurni da smo spremni – kaže za VOICE Dejan Serdar, ekspert za EU fondove Info centra za ruralni razvoj Agrosmart, utemeljitelj i prvi direktor Uprave za agrarna plaćanja Republike Srbije.
On naglašava da ipak moramo biti svesni toga da je realizacija IPARD-a složen administrativan posao koji podrazumeva, u prvom redu, apsolutno poštovanje nacionalnog zakonodavstva, a potom i svih EU standarda.
– Plašim se da će već taj prvi uslov – poštovanje nacionalnog zakonodavstva, biti problematičan jer je pitanje u kojoj se meri primenjuju zakoni koje smo poslednjih godina doneli – naglašava Serdar.
Umesto pomoći možda ćemo plaćati kazne
Ovaj stručnjak prisustvovao je brojnim kontrolama IPARD projekata u zemljama koje su pre nas koristile ovaj finansijski instrument pretpristupne pomoći i kaže da iskustva tih zemalja pokazuju da je reč o ozbiljnom poslu koji, ako se ne radi kvalitetno, može da povuče i ozbiljne probleme kako za poljoprivrednike, tako i za državu i sve njene građane. Zapravo, može se lako desiti da debelo platimo za eventualne propuste kroz povrat sredstava i novčane kazne. EU odgovorno raspolaže novcem njenih poreskih obveznika i ako se ne budemo pridržavali pravila, moraćemo da nadoknadimo nastalu štetu, što je do sada iskusila i većina zemalja u regionu, veli on.
– Za uspešnu primenu IPARD-a najvažnija je dobra priprema projekata, to jest biznis planova, studija, građevinskih, arhitektonskih i tehnoloških rešenja… Ako je sve to pripremljeno kako treba, nema razloga da poljoprivrednicima ne budu odobreni projekti. Nakon odobrenja, oni se striktno moraju pridržavati onoga što su u projektima napisali, jer u suprotnom mogu da budu odbijeni kada podnose zahtev za isplatu – kaže Serdar, napominjući da odgovornost za dobro realizovane projekte nosi i naša administracija kroz realizovane obuke, a ne samo poljoprivrednici.
Po njegovim rečima, nijedna zemlja koja je do sada koristila ove fondove u početku nije imala veliki procenat iskorišćenosti novca koji EU bespovratno daje – u prvim godinama povlačile su tek 10 do 30 odsto. Procedura je složena, a kako kaže, postoje striktne kontrole koje će u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, obezbediti to da se, za razliku od nekih nacionalnih fondova, ovaj novac troši mnogo transparentnije. Kontrolisaće se cene radova i opreme koja se nabavlja, dobavljači, povezanost dobavljača i investitora…
– IPARD je neka vrsta plaćene škole za Srbiju. Neće se srpska poljoprivreda preporoditi zahvaljujući IPARD fondu, ali to je prilika da dobro pripremimo administraciju za buduće strukturne fondove EU, koji su zapravo nosioci razvoja i finansiranja evropskih poljoprivreda i iz kojih članice Unije vuku značajna sredstva za razvoj agro-sektora i ruralnih sredina. To je najveći značaj IPARD-a – poručuje Serdar.
Benedikt: Najvažnije je da sve bude transparentno
Dragocena mogu da nam budu iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.
– Finansijska podrška EU za SAPARD (tako se zvao pretpristupni program za 2000-2006.) iznosila je ukupno oko 26,7 miliona evra (blizu devet miliona evra godišnje), a dodatnih 14,9 miliona evra je isplaćeno iz državnog budžeta – kaže za VOICE Jeranko Benedikt, generalni direktor Agencije Republike Slovenije za tržište poljoprivrednih proizvoda i ruralni razvoj (ARSKTRP), naglašavajući da je najvažnije da sve u ovom poslu bude transparentno.
Benedikt napominje da je to bio “projekat za učenje” za Sloveniju, kako za institucije, tako i za poljoprivrednike, na polju implementacije Zajedničke poljoprivredne politike EU. SAPARD mere sprovodile su se od 2000. do 2003, a isplate su bile do 2006. Kako bi taj program bio implementiran, osnovana je agencija pri resornom ministarstvu, a naš sagovornik je njen dugogodišnji direktor.
– U procesu akreditacije, ova agencija morala je da pripremi precizne pisane procedure za prijem, evidentiranje i obradu prijava, kao i za odobravanje zahteva za plaćanje, knjiženje, plaćanje i prateću dokumentaciju za izveštavanje o izvršenim kontrolama. Uspostavljeni su uslovi za jednak tretman svih prijava primljenih na javnim tenderima – kaže on.
Napominje da su svi poslovi činovnika u SAPARD programu definisani u pisanoj formi, uključujući njihove odgovornosti i finansijska ovlašćenja. – Time smo osigurali da svako zna svoje dužnosti i odgovornost, što je veoma važno za efikasan i uspešan rad – dodaje Benedikt.
Kontrola “četiri oka”
– Posebno smo vodili računa o obukama adminitracije, odnosno činovnika koji su radili u institucijama. Po prvi put je uspostavljena superiorna kontrola “četiri oka”, što je takođe zabeleženo kao i kod svih drugih provera na kontrolnim listama. Na taj način je značajno smanjena mogućnost subjektivnih grešaka. Pored stopostotnih administrativnih kontrola, uvedene su stopostotne kontrole na licu mesta i nijedna investicija nije sprovedena suprotno izjavama u prijavi i priloženoj dokumentaciji, pošto su korisnici bili svesni svojih obaveza. Bilo kakvi nedostaci su rešeni pre nego što je aplikacija ili zahtev odobren – objašnjava Jeranko Benedikt.
On poručuje da je veoma važno praćenje investicija i nakon završetka projekta, kao i uspostavljanje unutrašnje revizije, što je jedan od ključnih faktora za pravilno i efikasno sprovođenje procedura za korišćenje fondova Zajednice.
Nakon ulaska u EU, Hrvatska dobijala 330 miliona evra godišnje
Hrvatsko iskustvo u realizaciji SAPARD-a, a kasnije IPARD programa takođe može biti od velike pomoći za našu administraciju i poljoprivrednike. Hrvatska je kao kandidat za članstvo u EU, iz tih programa povlačila 25,9 miliona evra godišnje, a nakon ulaska u EU iz EAFRD fonda je dobijala čak 330 miliona godišnje, da bi danas njenim poljoprivrednicima na raspolaganju iz nacionalnog i EU budžeta bilo blizu 500 miliona evra.
– Put od projektne ideje do isplate sredstava iz EU fondova (IPARD programa) vrlo je dugačak i kompleksan. Većina investitora (od malih poljoprivrednih gazdinstava preko preduzeća) u prvom razgovoru sa konsultantima fokusirana je na podršku koju će dobiti, a često zaboravlja da je nakon dobijanja te bespovratne pomoći potrebno uspešno raditi u objektu ili sa mašinama za koje je novac dat. Isto tako, većina investitora ne razume kompleksnost procedure, tako da je potrebno zainteresovanim poljoprivrednicima ili prerađivačima objasniti ceo put od ideje do isplate (sve zamke i sve ono što ne piše u konkursima ili o čemu se ne govori na prezentacijama programa) – kaže za VOICE Kristijan Mavrek, dugogodišnji konsultant i vlasnik konsultantske kompanije “Kaja Consulting” iz Čakovca, specijalizovane za pripremu i realizaciju projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se finansiraju iz fondova EU.
Mavrek napominje da je od 2006. do 2017. uspešno prijavio i sproveo stotinak projekata koji su finansirani iz IPARD programa. Od toga je sedamdesetak projekata završeno (vrednost je oko 32 miliona evra, a vrednost isplaćene podrške oko 16 miliona evra), a ostalih trideset se realizuje.
– Međutim, da bih došao do stotinak referentnih projekata trebalo je odraditi više od 800 analiza potencijalnih investitora (od Dubrovnika do Umaga odnosno do Baranje i Iloka). Tek svaki deseti ili jedanaesti investitor i njegova projektna ideja je zadovoljila stroge kriterije IPARD programa. Nikome nismo davali lažnu nadu – ako gazdinstvo ili firma nisu imali pozitivno poslovanje u prethodnoj godini, ako nisu imali građevinsku dozvolu ili ako u zemljišnim knjigama nisu bili vlasnici jedan kroz jedan – tada takav projekt i takvog investitora nismo niti pokušali da prijavimo na neki od konkursa – kaže Mavrek, dodajući da mali broj referentnih projekata u odnosu na ukupan broj onih koji su pretendovali na novac iz IPARD-a, dovoljno govori o tome koliko je procedura složena i zahtevna i koliko je neophodno da administacija jedne zemlje bude za nju spremna.
Slađana Gluščević (VOICE)
