Pravo javnosti da ne zna, da ćuti i da bude progonjena

Najnoviji Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da u „organe vlasti“ spadaju pravna ili fizička lica koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, čime bi se potencijalno omogućila zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama protiv organizacija, medija i pojedinaca koji deluju u javnom ili opštem interesu. Sa druge strane, društva kapitala koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to ko je njihov član ili akcionar, biće izuzeta iz ovog zakona. To bi značilo da preduzeća kao što su Dipos, Air Serbia, Fiat, Železnice Srbije i druga više neće morati da dostavljaju informacije građanima, čijim se novcem delom ili u potpunosti finansiraju.

Očigledna je namera zakonodavca da vlastima omogući trošenje enormnih količina novca poreskih obveznika bez ikakve kontrole javnosti, a da istovremeno otvori “lov na veštice”, odnosno sezonu “botovskih” progona onih organizacija, medija i pojedinaca koji nisu po volji vlasti.

Najbolji na svetu, u praksi doživeo krah

Javna rasprava o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trajaće do 19. aprila. Reč je o jednom od najbitnijih zakona koji omogućava dobijanje informacija o trošenju budžetskog novca, ali i veću transparentnost rada javnih organa i institucija.

Sagovornici VOICE-a upozoravaju na moguće negativne posledice novih rešenja. Navode, takođe, i da je postojeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama ocenjen kao jedan od najboljih u svetu, ali da je u primeni doživeo krah.

To pokazuju podaci iz izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja, između ostalih i taj da Vlada Srbije nije dogovorila ni na jedan od više od 170 zahteva za izvršenje odluka Poverenika koji su joj upućeni od 2010. do kraja prošle godine, ali i iskustva novinara koji vrlo često koriste ovaj Zakon upravo kako bi dobili informacije od javnog značaja, koje institucije na drugi način ne žele da objave.

Novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Vesna Radojević za VOICE objašnjava da postoji veliki broj prepreka u sadašnjoj primeni Zakona, te da, ukoliko jedan organ vlasti ne želi da podeli informaciju sa javnosti, on to vrlo često i ne mora da učini.

–Vlasti su najkreativnije u izbegavanju odgovora na pitanja nezavisnih novinara i novinarki koji se trude da svoj posao rade profesionalno. Kada vlast želi da nešto sakrije, oni to rade svesno kršeći zakon, u čemu je Vlada Srbije najdoslednija – kaže ona i dodaje da je posebno plaši odredba koja se tiče izuzimanja privrednih društava sa državnim kapitalom i mogućnosti da organi vlasti direktno tuže Poverenika Upravnom sudu.

Dobijanje osetljivih informacija od javnog značaja i do sada je predstavljalo muku istraživačima jer, kako kaže novinarka KRIK-a, postoje situacije kada, već u toku pripreme zahteva, novinari vrlo jasno znaju da će do dokumenata jako teško doći, ili neće uopšte. Prema njenim rečima, „sve zavisi od vrste informacija“, dok veliki broj državnih institucija i dalje smatra da su informacije o trošenju budžetskog novca, sklapanju ugovora, javnih nabavki… – ekskluzivne i samo njihove. Dokumenti do kojih je teško doći uglavnom su osetljivi izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije, ugovori sa stranim investitorima, baze podataka o državnoj pomoći, izveštaji Uprave za sprečavanje pranja novca.

Na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja institucije se brane ćutanjem

Gotovo istovremeno dok se razgovara o Nacrtu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja poručuju da je 2017. godina bila najteža do sada kada je reč o mogućnostima postupanja te institucije.
Podaci iz godišnjeg izveštaja Poverenika pokazuju, naime, da je prethodnu godinu obeležio rast broja zahteva organima vlasti za informacijama od javnog značaja, te da je istovremeno zbog povrede prava Povereniku izjavljeno za 5,5 odsto više žalbi u odnosu na 2016. godinu, tj. ukupno 3.680 žalbi.
Trend rasta broja žalbi prisutan je u poslednjih nekoliko godina, a kreće se između tri i četiri hiljade godišnje, što je desetostruko više u odnosu na prvu godinu kada je ovaj Zakon počeo da se primenjuje. Najveći brojžalbi, čak 46,73odsto, izjavljen je protiv ministarstava i drugih republičkih organa i organizacija u državnoj upravi.
Takođe, brojni pokušaji pristupa informacijama od javnog značaja nailazili su na „ćutanje uprave“, odnosno potpuno ignorisanje zahteva upućenih organima vlasti. Čak 85 odsto žalbi uloženih Povereniku odnosile su se upravo na takvo ignorisanje.
Identično ignorisanje demonstrira i republički parlamnent kad je reč o izveštajima Poverenika, koji se, suprotno zakonu i Poslovniku Narodne skupštine, već tri godine uopšte ni ne stavljaju na dnevni red.

– Ne shvataju da rade u javnim ustanovama i da građani koji ih plaćaju imaju puno pravo da ih zahtevaju. Neretko se dešava da svesno žele da sakriju informacije koje imaju bilo iz straha za svoj posao, bilo, iz meni neshvatljive potrebe, da sačuvaju svog nadređenog, na primer ministra –objašnjava novinarka KRIK-a.

Ona se plaši da će izmene zakona dramatično pogrošati ili potpuno onemogućiti ionako težak pristup informacija.

– A to je, sigurna sam, jedan od razloga zbog čega se i pribeglo baš ovim izmenama – zaključila je naša sagovornica.

Ona napominje da i sada procesi dobijanja pojedinih informacija zvaničnim putem traju i po nekoliko meseci, te da se može prepostaviti kako će to izgledati ukoliko novi zakonski predlog prođe skupštinsku proceduru bez izmena.

Zakon protiv nezavisnih medija i civilnog sektora

Direktor za Evropu međunarodne organizacije Civil Rights Defenders Goran Miletić smatra da ne treba da budete pravnik da biste shvatili šta se krije iza novih odredbi.

– Država želi da nam uskrati mogućnost da tražimo ugovore ili informacije od kompanija kao što su Air Serbia, Fiat, Železnice Srbije… To nisu klasična javna preduzeća, ali država u njima ima ključnu ulogu i zbog toga imamo pravo da znamo kako se u njima troši novac prikupljen putem poreza – ističe naš sagovornik.

Miletić je među potpisnicima zahteva koji je više od 50 nevladinih organizacija, medija i pojedinaca uputilo Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da bez odlaganja iz Nacrta zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukloni odredbe kojima bi se, između ostalog, omogućila zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama protiv organizacija civilnog društva, medija i novinara koji deluju u javnom interesu.

Sagovornik VOICE-a napominje da je reč o pokušaju da se na mala vrata u zakone unesu odredbe koje su potpuno neprihvatljive za državu koja je članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

– To je učinjeno vrlo perfidno sa opravdanjem da neka pravna i fizička lica vrše “javna ovlašćenja”, kao što su Auto-moto Savez, notari, advokatske komore i drugi, i oko toga nema nikakvog spora. Međutim, ideja da udruženja i pojedinci koji rade u opštem interesu moraju pružati razne informacije svakom ko to traži je zaista neverovatna – naglašava on.

Odbrani PravoNa.info

Značajan broj organizacija civilnog društva i medija pokrenuli su kampanju Odbrani PravoNa.info, čiji je cilj da se iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izbace oni delovi kojima se smanjuje dostignuti nivo prava građana. Oni upozoravamo da predložena rešenja ugrožavaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju novcem građana ili raspolažu značajnim javnim resursima i povećavaju pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.
Potpisnicvi najavlju da će zajednički delovati u odbrani i promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao osnovog sredstva za preispitivanje odgovornosti predstavnika vlasti prema građanima.

Miletić smatra da se odredba kojom se mediji, udruženja i novinari svstavaju pod kategoriju “organa javne vlasti” može veoma jednostavno zloupotrebiti time što bi potpuno nepoznata lica mogla da proveravaju sve organizacije, medije i novinare (pa čak i one samostalne ili blogere), jer svi oni rade u opštem interesu.

On je izrazio sumnju da se iza takve, „naizgled neutralne odredbe“, krije ozbiljna namera vlasti da se oteža ili onemogući rad novinara i organizacija koje deluju u javnom interesu.

Kontrola nad “neposlušnima”

I advokat Veljko Milić ocenjuje da izmene i dopune Zakona otvaraju mogućnost širokog tumačenja koja su to lica koja obavljaju delatnost od javnog interesa.

– Mediji sasvim sigurno obavljaju delatnost od javnog interesa u oblasti informisanja. Širokim tumačenjem ove odredbe moglo bi se zaključiti da udruženja ili druga pravna lica koja su osnivači medija takođe potpadaju pod domašaj ovog zakona. Takođe, različita udruženja obavljaju poslove od javnog interesa u oblastima i u skladu sa ciljevima zbog kojih su osnovani – objašnjava on za VOICE.

Milić je naveo i da u obrazloženju Zakona piše da se pod pravnim licima koja obavljaju delatnost od javnog interesa podrazumevaju udruženja i subjekti u privatnom vlasništvu. Zato se, kaže, može se zaključiti da je namera predlagača bila da se ovaj zakon proširi i na udruženja koja obavljaju poslove od javnog interesa. On je dodao da udruženja takođe mogu biti finansirana iz budžeta, odnosno novcem građana, ukazujući da su te informacije već javno dostupne.

– Međutim, udruženja mogu biti finansirana i na druge načine, na primer donacijama, te ne vidim interes javnosti da zna ko su donatori određenog udruženja. Bojim se da bi ovakvo zakonsko rešenje otvorilo mogućnost za “lov na veštice” i za kontrolu nad “neposlušnim” medijima ili drugim organizacijama – ocenio je Veljko Milić.

Lea Kotlica (VOICE)