Nedostatak efikasnog mehanizma civilne kontrole bezbednosnih službi, činjenica da je direktor Bezbednosno-informativne agencije partijski funkcioner i da će nakon usvajanja izmena zakona imati pravo da bez konkursa zapošljava koga hoće, te da se budžet službe povećava skoro svake godine – ukazuje na zloupotrebu BIA-e u stranačke svrhe, upozoravaju sagovornici VOICE. Iako je teško to eksplicitno dokazati, naši sagovornici podsećaju na bolna iskustvo iz bliže prošlosti, kada su pripadnici službe bili izvršioci političkih ubistava, kao i ubistava novinara i drugih osoba označenih kao protivnika režima.
Govoreći za VOICE o incidentu koji se dogodio pre više od godinu dana, kada ga je nepoznata osoba snimala ispred zgrade suda u centru Niša, glavni urednik „Južnih vesti“ Predrag Blagojević kaže da postoje ozbiljne indicije da je u taj slučaj umešana BIA. Podseća da su ga dan nakon incidenta kontaktirali pripadnici BIA iz Niša i zatražili da ne izlazi u javnost s tim slučajem.
– Tog dana, 22. marta, Aleksandar Vučić je bio u Nišu na mitingu u okviru predsedničke kampanje, pa su me onda oni ubeđivali da nema potrebe da idemo u javnost s tim, da oni meni garantuju bezbednost i tako dalje – kaže Blagojević. Nakon što je vest ipak objavljena, dodaje, više nije bilo nikakvih kontakata iz BIA. Međutim, ističe Blagojević, bilo je pritisaka na tužilaštvo da se krivično delo ugrožavanje bezbednosti, koje se goni po službenoj dužnosti, prekvalifikuje u krivično delo neovlašćenog snimanja.
– Radi se o tome da neovlašćeno snimanje jeste krivično delo, ali se ne goni po službenoj dužnosti nego po privatnoj tužbi. Tu bi teret dokazivanja bio na meni – kaže naš sagovornik, dodajući da je saznao da su pritisci na tužilaštvo vršeni iz Beograda.
– Postoji šansa da zapravo iza toga stoji BIA. Iz mogu ugla, policija blokira, stopira i sabotira istragu – kaže Blagojević ukazujući da je 19. marta ove godine dobio odgovor iz tužilaštva u kojem se navodi da su oni poslednjii izveštaj od policije dobili još u julu prošle godine!
– Od tada policija ćuti. Mi smo policiji slali mejl i od Biroa za informisanje MUP-a i Policijske uprave Niša tražili odgovor na pitanje šta se dešava s tom istragom i zbog čega ne odgovaraju na dopise tužilaštva. Nikada nismo dobili odgovor – kaže Blagojević.
Hitna postupak od sedam meseci
Sedam meseci je prošlo od kada je Narodnoj skupštini po hitnom postupku upućen Predlog izmena i dopuna zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Hitan postupak obrazložen je time da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost Agencije da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije. Sedam meseci kasnije, kada predlog konačno dolazi pred poslanike, pokazalo se da je BIA normalno funkcionisala, bez ikakvog potresa.
Gužvu oko Agencije izazvao je, zatim, predlog budžeta za ovu godinu, kada je opozicija tokom rasprave u Narodnoj Skupštini zamerila to što je predviđeno da budžet Bezbednosno-informativne agencije bude veći za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, bez detalja o tome kako će novac biti utrošen. Opozicija je pitala „šta je to tajno u Bezbednosno-informativnoj agenciji„, a vlast je tvrdila da je Odbor za kontrolu službi bezbednosti još 2013. godine usvojio zaključak da se budžeti službi bezbednosti prikazuju samo u ukupnom iznosu, jer bi u suprotnom moglo „doći do informacija o operativnim i funkcionalnim sposobnostima službi bezbednosti“.
Bez uspešne kontrole
Izmene zakona o BIA od samog početka kritikovali su stručnjaci, opozicija i nevladin sektor, a poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorio je da je taj predlog u suprotnosti sa Ustavom. Da upozorenja o mogućoj zloupotrebi službe treba uzeti ozbiljno, svedoče presude za ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i Ivana Stambolića, a pripadnici DB osumnjičeni su i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije… Sumnje u rad BIA podstakle su i informacije o tome da je porastao broj građana koje BIA prisluškuje.
Da se zloupotrebe ne dešavaju samo na najvišem državnom nivou, svedočio je nedavno i inspektor za suzbijanje privrednog kriminala u Nišu Nebojša Blagotić koji je upozoravao da je, radeći po nalogu Uprave kriminalističke policije MUP-a na predmetu koji se tiče ozbiljnih zloupotreba u niškoj privredi, tokom istrage otkriveno da podaci iz policijskih provera, preko BIA i SNS, stižu do direktora firmi čiji se rad proverava.
Dodajmo da se na čelu Odbora za kontrolu službi bezbednosti u prethodnom skupštinskom sazivu nalazio Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojno-bezbednosne agencije, kojeg je FHP otpuživao da je jedna od ključnih figura teških ratnih zločina na Kosovu, zbog kojih se našao i na crvenoj poternici Interpola. Od devet članova aktuelnog Odbora svega tri su iz opozicije, uključujući tu i predsednika SRS i odnedavno osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja.
Stanje pogoršano u poslednje dve godine
Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović upozorava da je osnovni problem što nema efikasne civilne kontrole bezbednosnih službi, kao i da je stanje pogoršano u poslednje dve godine.
– Ranije je BIA imala i osobu koja je bila zadužena za komunikaciju sa medijima, to je bio tadašnji šef kabineta direktora BIA, a sada to više ne postoji. Inače, nije neuobičajeno da druge službe bezbednosti daju detaljne izveštaje o stanju bezbednosti u svojim zemljama, gde se ukazuje na to koje su glavne bezbednosne pretnje, rizici, šta je služba bezbednosti po tom pitanju uradila… Mi ovde, što se tiče rada BIA, nemamo ništa u javnosti, a imamo dosta slučajeva koji ukazuju da bi zapravo trebalo tako nešto da se dešava – rekao je Petrović za VOICE.
Ipak, kaže, teško je reći da BIA služi samo za obračun sa neistomišljenicima.
– Međutim, razumem opoziciju i ljude iz građanskog društva da imaju veliku sumnju, s obzirom da se na čelu BIA nalazi gospodin Gašić koji je partijski funkcioner ili je bio partijski funkcioner. Nebojša Stefanović, koji je koordinator službi bezbednosti, takođe je partijski funkcioner i ministar unutrašnjih poslova, i to nam daje za pravo da imamo takvu sumnju – navodi Petrović.
Dodaje da u današnje vreme za ugrožavanje privatnosti i kršenje ljudskih prava nije neophodna isključivo državna služba bezbednosti.
– Državne službe bezbednosti, ukoliko hoće, ili partije, ako hoće da prate novinare ili rade nešto što je nelegalno, za to mogu da angažuju privatne firme – kaže Petrović.
Poslanik Demokratske stranke i član Odbora za kontrolu službi bezbednosti Radoslav Milojičić za VOICE kaže da je osnovni problem u tome ko rukovodi Agencijom, a da mu ne smeta to što javnost nije upoznata s detaljima trošenja novca u BIA, dodajući da iz bezbednosnog aspekta ne može sve da bude obelodanjeno javnosti.
– Odbor za kontrolu službi bezbednosti, pošto smo mi pod zakletvom, trebalo bi da ima uvid u to za šta se troše novci. Naravno, o tome ne bismo mogli da govorimo javno, zbog zakletve, zbog prirode njihovog posla, ali nemamo ni to. Kao nadzorni organ, čak ni mi ne možemo da dođemo do toga da vidimo gde idu određena sredstva – kaže on.
Milojičić kaže i da se ne seća kada je poslednji put organizovana poseta službama bezbednosti.
– Naravno da neko ko rukovodi zemljom, a to je Srpska napredna stranka, ne želi da dođe do promene nekih štetnih stvari koje su loše po čitav sistem bezbednosti, a mi to kao opozicija ne možemo uraditi – dodaje Milojičić.
Proizvodnja događaja
Novinar Miloš Vasić za VOICE kaže da iskustvo pokazuje da bezbednosne službe služe pre svega same sebi, a da potrebu za sobom proizvode na ovaj ili onaj način. Da li se one bave opozicijom ili ne, dodaje, ne možemo znati jer nam one to nikada neće reći.
– Mislim da se službe, pogotovo sa ovakvim vlastodršcima kao što je Vučić, dobro zabavljaju. Foliraju ga, a puštaju policiju, recimo Nebojšu Stefanovića, da se bruka sa raznim budalaštinama poput oružja u Jajincima. Što se ispostavilo da nije ništa. Ili onaj blesavi crnogorski državni udar, gde se ispostavilo da je jedan agent provokator navukao gomilu budala. Tu nije viđeno nikakvo oružje, verovatno je bilo nekih para, ali su završile u nečijem džepu. Tako da je to sve jedna budalaština do budalaštine – ocenjuje Vasić.
Navodi primer hrvatske Sigurnosno-obavještajne agencije (SOA), čijim informacijama, kako ističe, „ne veruje niko živi“.
– Te službe zapravo služe same sebi. One proizvode potrebu za sobom, pa se tom prilikom prave razne scene i predstave, u smislu: da nas nema, davno bi vas sve pobili i tako to. Prilagođavaju ih ukusu ovih lakomislenih vladara kao što je Vučić – smatra Vasić.
Petrović kaže da je teško proceniti rad službi bezbednosti ukoliko se ne znaju njihovi prioriteti rada i planovi kako bi se na osnovu njih moglo videti šta je ostvareno, a šta nije. Zbog toga, dodaje, svi sporni slučajevi, uz nedostatak informacija, pokazuju da se radi ili o zloupotrebi sektora bezbednosti ili o njegovoj neefikasnosti. Podseća na gaf sa pripadnikom BIA koji se tokom incidenta u Makedoniji našao u Sobranju, ocenjujući da to pokazuje da u službi ne funkcioniše sve kako treba.
– Način na koji je to obavljeno ukazuje na veliki amaterizam, a problem je i sumnja u to da je on zapravo bio instrument u propagandi koja se može okarakterisati kao proruska. I svrstavanje na jednu političku stranu u Makedoniji. Tako da mi tu imamo dosta nekih kontroverzi i sumnji. Možda nijedna nije tačna, ali mi nemamo odgovore, a nedostatak informacija dodatno pothranjuje sumnje javnosti. Jedino što imamo je gostovanje gospodina Živaljevića kod Marića, ali to je estrada. Nama ne treba estrada, nama treba nešto što je institucionalno – navodi Petrović.
Bez informacija u 2017?
Oene o slaboj civilnoj kontroli Bezbednosno informativne agencije potrđuju i podaci njenog iz Informatora o radu, dostupnog na sajtu BIA. U Informatoru se, između ostalog, navodi da direktor Agencije najmanje jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine, podnosi Odboru Izveštaj o radu Agencije, koji uključuje i izveštaj o stanju bezbednosti Republike Srbije, ali da to čini i po potrebi ili na zahtev Odbora.
– U toku 2013. godine održano je pet sednica (dve redovne i tri po pozivu), kao i u 2014. i 2015. godini. U toku 2015. godine Odbor je realizovao dve kontrolne posete Agenciji: jednu centrali Agenciji u Beogradu i jednu teritorijalnoj organizacionoj jedinici u Nišu, a u toku 2016. godine jednu kontrolnu posetu sedištu Agnecije – navodi se u Izveštaju. Dodaje se i da su u periodu 2014-2016. godina poslanici Narodne skupštine u devet navrata zatražili od Agencije dostavljanje informacija i obaveštenja potrebnih za obavljanje njihove poslaničke funkcije.
– U svim slučajevima se radilo o zahtevima za konkretne informacije o pojedinim, opredeljenim bezbednosnim pojavama ili događajima. Na sve zahteve je Agencija pozitivno odgovorila – navode u BIA.
Problematične izmene
Centar za bezbednosnu politiku upozorio je u februaru da su predložena rešenja više zakona iz oblasti bezbednosti, o Vojsci Srbije, o BIA i o policiji, kao i o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, lošija nego ona koja se trenutno primenjuju, te da mogu dovesti do urušavanja sistema i da predstavljaju korak unazad u odnosu na dosadašnju praksu. Predrag Petrović je tom prilikom rekao da smatra da će eventualno usvajanje tih zakona smanjiti stepen odgovornosti vlasti i dostignuti nivo demokratije. Za VOICE Petrović među najozbiljnije zamerke ubraja planirana velika diskreciona ovlašćenja direktora.
– Zapravo, on se nalazi na vrhu kada se govori o upravljanju ljudskim resursima, a da njegovo postavljenje, kriterijumi, uslovi za njegov izbor nisu detaljnijie regulisani. Prosto, to je nelogično da neko ima tolika ovlašćenja koja nisu neuobičajena za bezbednosno-obaveštajne službe, ali je neuobičajeno i da nisu jasno propisani mehanizmi i uslovi za izbor direktora obaveštajne agencije – upozorio je on.
Petrović ukazuje da je praksa različita od države do države, od toga da se na čelne funkcije u bezbednosnim agencijama postavljaju ljudi iz struke, sa iskustvom, do ljudi koji imaju dobre veze sa politikom.
– Treba imati na umu da se radi o potpuno drugačijem kontekstu, drugačijim društveno-političkim okolnostima, gde politika nije isto što i politikantstvo i gde službe bezbednosti ne progone ili ne postoji sumnja i rizik da budu uključene u politički porogon – navodi Petrović.
Kaže i da nije neuobičajeno da kandidate za funkcije u službama bezbednosti prvo razmotri Odbor za kontrolu službi bezbednosti.
– Isto tako, nije određeno ko će biti zamenik direktora BIA, tako da ima tu dosta velikih problema, odnosno propuštenih šansi za ozbiljnije uređenje BIA. Dakle, opet se pristupilo takozvanom krpljenju Bezbednosno-informativne agencije, a ne nekom ozbiljnom sistemskom rešavanju problema – smatra Petrović.
Radoslav Milojičić kaže da se nada da izmene zakona neće biti usvojene, ističući da je simptomatično što takve izmene predlaže čovek koji ni sam ne bi prošao bezbednosnu proveru.
– Rekao sam i tada da taj zakon uvodi Srbiju direktno u diktaturu, da BIA postaje glasilo Srpske napredne stranke. Kao što im je glasilo TV Pink, Informer ili Studio B, sada hoće i od Bezbednosno-informativne agencije da naprave svoju partijsku službu – upozorio je Milojičić.
Miloš Vasić napominje da je sadašnja vlast takve prirode da se širi gde može i koliko može, te da će se širiti „dok ne popada kao paučina po svima nama“.
– To je ovima iz BIA odgovara savršeno, kao što odgovara i policajcima, jer je sve više posla, sve je više radnih mesta, sve je veći budžet. Međutim, jednog dana će se doći do dna tog bureta, pa ćemo videti šta će da rade onda. Onda će verovatno neko u BIA i policiji, neki pametniji i razumniji ljudi, da shvate da je ovima prošao rok trajanja, kao što su shvatili za Milioševića da mu je prošao rok trajanja. I ćao, gotovo – zaključuje Vasić.
Dalibor Stupar (VOICE)
