Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje hiljadu hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima, dato preduzeću “Stari Tamiš” A.D, koje je – kršeći zakon – gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima u vlasništvu. “Stari Tamiš” deo je sistema “Almex” u većinskom vlasništvu Miroslava Alekse koji, prema saznanjima VOICE-a, obrađuje ukupno 18.000 hektara, što ga svrstava među četiri najveća zemljoposednika u Srbiji.
Prijavljujući netačne površine, “Stari Tamiš”, to jest “Almex”, oštetio je i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali i gradski, pokrajinski i republički budžet jer će za zakup hektara koji mu zapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevački ratari. Naime, te oranice “Stari Tamiš” dobio je po pravu prečeg zakupa po osnovu stočnog fonda, odnosno uslovnog grla i infrastrukture koju ima na njivama. Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, pri zakupu zemlje stočari i oni koji na parcelama imaju infrastrukturu (sisteme za navodnjavanje, ribnjake, višegodišnje zasade…) ne moraju da licitiraju kao ratari i ne nadmeću se, već plaćaju određenu cenu – 206 evra po hektaru. Istovremeno, Grad Pančevo je početkom septembra odredio da prosečna cena zakupa u ovoj godini iznosi 282,23 evra po hektaru ili 33.341 dinara.
Pritom, početna cena na licitaciji za zemljište prve klase iznosi 348,43 evra. Inače, lane su najskuplje licitacije na području ovog grada išle i do 74.350 dinara, koliko su za pojedine parcele davali ratari u Dolovu.
Kako VOICE saznaje, “Stari Tamiš” je gradskoj komisiji za izdavanje državnih njiva prijavio da u vlasništvu ima svega oko 45 hektara, a kod povezanih lica još oko 308 hektara. Površina na koju mu je dato pravo prečeg zakupa po osnovu stočarstva na teritoriji Pančeva je 2.811 hektara. Uz njive koje je dobio po pravu prečeg zakupa na osnovu infrastrukture, a to je 515 hektara, pripalo mu je ukupno 3.326 hektara.
Međutim, prema podacima kojima raspolažemo, u Službi za katastar nepokretnosti Pančevo vodi se da A.D. Stari Tamiš ima u vlasništvu 1.181 hektara, sa ukupnim katastarskim prihodom 220.697 dinara, a ne 45 hektara, koliko je prijavio. Od ukupnih površina koje se kao vlasništvo ovog preduzeća vode u katastru, obradivo je 1.144 hektara. I u Godišnjem izveštaju javnog društva, preduzeće “Stari Tamiš” sam navodi da poseduje 1.199, a Gradu prijavljuje tek oko 45 hektara.
Kad prijaviš manje, od države dobiješ više hektara
“Stari Tamiš” je prijavio manje oranica nego što zapravo poseduje zato što se kod dodele državnih njiva stočarima po pravu prečeg zakupa hektari umanjuju za onoliko koliko se ima u vlasništvu i kod povezanih lica. Dakle, ako kao stočar prijavi manje svoje zemlje, od države u arendu dobija više.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koja pripada pravnom ili fizičkom licu kome je utvrđeno da ima pravo prečeg zakupa umanjuje se za površinu poljoprivrednog zemljišta koju ima u svom vlasništvu i u vlasništvu njemu povezanih lica, kao i za površinu od poljoprivrednog zemljišta koju već ima u zakupu po osnovu ugovora zaključenog sa Ministarstvom i sa drugim licima, navodi se u Zakonu o poljoprivrednim zemljištu.
Uz ovu odredbu zakona, “Stari Tamiš” prekršio je i Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u kojem se navodi da se pravo prečeg zakupa po osnovu stočarstva ostvaruje, između ostalog, pod uslovom da se da izjava pod krivičnom, prekršajnom i materijalnom odgovornošću da je podnosilac dostavio sve dokaze koji su predviđeni javnim pozivom. Ta izjava sadrži i podatke o tome koliku površinu poljoprivrednog zemljišta podnosilac prijave poseduje u svom vlasništvu na teritoriji lokalne samouprave od koje traži njive, kao i spisak povezanih lica i površinu poljoprivrednog zemljišta koju ona poseduju u vlasništvu na toj teritoriji.
Poljoprivrednici traže da se stopira licitacija
“Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedinaca, poljoprivrednika, koji su takođe prijavili manje površine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarima dobili više hektara. Samo zbog ‚Almexa‘ nama je na raspolaganju oko hiljadu hektara manje. Tražimo od Grada da obustavi licitaciju“, kažu za VOICE u Udruženju poljoprivrednih proizvođača “Pančevac”, koje je članica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Nezadovoljni poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju ocenjuju da su “Stari Tamiš” i ostali koji su davali neistinite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katastru zavedene sve površine koje obrađuju te firme i poljoprivrednici.
„Svakako, propust je i Komisije za izradu predloga godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Pančevo. Inače nisu transparentni podaci o zakupu, poljoprivrednici nemaju uvida u to ko je sve dobijao državne njive, a ovim propustom Komisije koja je izradila program, a koji je odobrilo Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprave za poljoprivredno zemljište namerno ili nenamerno prekršen je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovim problemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnim organima“, kažu u “Pančevcu”.
Dodaju da su tražili reakciju Ministarstva, lokalne samouprave, nadležnih inspekcijskih službi na sporne odluke i ponovno utvrđivanje svih činjenica – povezanih lica, ugovora o zakupu, vlasništvu, broju uslovnih grla, razrešenju stvarne obradive količine zemljišta u državnoj svojini, pošto se na licitacijama prikazuju razne parcele koje ne mogu da se obrađuju ili da se uđe u njihov posed, kako bi se utvrdilo stvarno stanje i ispoštovao Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
U “Pančevcu” navode da je u Ministarstvu poljoprivrede rečeno da lokalna samouprava pribavlja uverenje iz javne evidencije nepokretnosti kojim se dokazuje ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koje podnosilac ima u vlasništvu na toj teritoriji, kao i ona za povezana lica. Ministarstvo poseduje uverenja čiji se podaci slažu sa Godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Pančevu za 2018. U njima se navodi da “Stari Tamiš” u vlasništvu ima 45 hektara, a povezano lice “Almex” 308 hektara.
Ministar najavio pravedniji zakon ali ništa od toga
Primećuje se u mnogim vojvođanskim mestima da broj stočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo već – u papirima. Naime, lanjska izmena pravilnika omogućila je poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. Na osnovu ovih faktura porasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre izmene pravilnika.
Naime, od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara koje će stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i drugoj katastarskoj opštini. Hektar se daje po uslovnom grlu, a to je 500 kilograma, što se odnosi na umatičena grla, dok se za neumatičena dobija manje zemlje. Takođe, postoji koeficijent s kojim se množi broj uslovnih grla, pa se stočarima oduzima zemljište koje je u vlasništvu ili pripada povezanim licima… Na mogućnost da su nakon promene pravila po kojima se računa koliko zemljišta u zakup mogu da dobiju stočari na osnovu prava prečeg otvorene prilike za mahinacije ukazivale su pojedine stručne poljoprivredne službe, jer su takve nepravilnosti uočile na terenu. Uočile su i problem izdavanja u podzakup njiva dobijenih po pravu prečeg po ceni koja je i do dva puta viša od zakupa koji se plaća državi, a to je jedan od razloga zašto stočari prijavljuju više grla kako bi dobili više hektara. Takođe, primećeno je i da se formiraju ćerke firme na koje se prenosi samo stočarstvo i po tom osnovu se traže hektari.
Na sajtu Grada Pančeva ne može se videti koliko je „Stari Tamiš“ prijavio uslovnih grla.
Uglavnom, i Ministarstvo poljoprivrede je uvidelo da se pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije pa je u više navrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nije došlo.
U društvu sa Al Dahrom, Matijevićem, Kostićem
“Almex”, prema informacijama VOICE-a, obrađuje i u vlasništvu ima oko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji, ako se uzme u obzir i ono što ima u vlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše – 30.000 hektara, sledi Miodrag Kostić, čija MK grupa iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara. Al Dahra iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektara zemljišta PKB-a pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle “Matijevića”.
Imanje “Stari Tamiš” je najveće poljoprivredno gazdinstvo u sistemu “Almex”, navodi se na sajtu kompanije. Prostire se na 1.100 hektara. Imanje je osnovano kao poljoprivredno dobro sredinom prošlog veka, a “Almex” postaje vlasnik 2009. godine. Na “Starom Tamišu” nalazi se farma krava sa oko 2.500 goveda, holštajn-frizijske i simentalske rase, a pripada mu i farma svinja „Nadel“ sa 18.000 grla i 1.300 priplodnih krmača.
Grad raspisuje konkurse tako da ih paori ne vide
U Pančevu, u izdavanju državnih njiva dosta je nelogičnosti – na licitacije ide i zemljište u vlasnistvu Republike Srbije na kome već postoje imaoci prava, to jest različita pravna i fizička lica. Mahom se radi o gradskom građevinskom zemljištu – baštama i okućnicama ili oranicama gde nije bilo konverzije. Drastičan primer je zemljište gde su višedecenijski ogledi Instituta Tamiš Pančevo, industrijski i vojni objekti, novootvoreni okružni zatvor u Pančevu…
Da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama govori i poslednji oglas za licitaciju u prvom krugu za 2018. godinu. Oglas je, kako se navodi na zvaničnoj internetskoj prezentaciji grada, objavljen 14. septembra ove godine, međutim tek kada se ta stranica otvori, može se videti da su 19. oktobra 2018. dodata nova obaveštenja. U oglas od 14. septembra juče je ubačeno obaveštenje da se u tri mesta izdaju državne njive u zakup na 20 godina. Ta javna nadmetanja, navodi se u oglasu, operedeljena su za sisteme za navodnjavanje. U Starčevu se daje 172 hektara, u Dolovu 34, a u Pančevu 118 hektara. Uz niz uslova koje bi zakupci ovih parcela trebalo da ispune je i elaborat za sistem za navodnjavanje, a rok za podnošenje dokumentacije je 30. oktobar pa se postavlja pitanje kako poljoprivrednici mogu da prikupe sve što im je potrebno u tako kratkom periodu. Pod uslovom da čuju za oglas jer ga većina verovatno na zvaničnom sajtu grada neće videti.
Slađana Gluščević (VOICE)
