Nekoliko bivših radnica zrenjaninske kompanije Drekslmajer ispričale su za VOICE da su zbog veoma teških uslova za rad postale osobe sa invaliditetom i potom dobile otkaz. Rukovodstvo ove nemačke kompanije demantovalo je navode radnica.
„Obavešteni smo poslednje nedelje oktobra prošle godine da smo neproduktivni radnici i da je iz Nemačke došla direktiva da moraju da ugase neproduktivna radna mesta, a samim tim i da otpuste radnike. Proglasili su nas tehnološkim viškom, a do 26. novembra, kada su nam uručili papire o otkazu, zaposleno je novih 150 ljudi“.
Ovako za VOICE počinje svoju priču Veronika Ružić, koja je među 41 radnikom, koji su u oktobru prošle godine dobili otkaz i otpremnine u zrenjaninskom pogonu nemačke kompanije „Draxlmaier“ (Drekslmajer) – dobavljača automobilske industrije. Od tog broja radnika, njih 20 su osobe sa invaliditetom, a među njima je i naša sagovornica. Pa ipak, sem što je otpuštala radnike sa invaliditetom, ova kompanija je u toku prošle godine takve radnike i zapošljavala.
Veronika Ružić je u Drekslmajeru radila pet godina i bila je raspoređena na liniji kao motač.
„Uslovi za rad? Može se reći da su grozni. U jednoj smeni u pogonu ima oko 400 ljudi, nema adekvatne ventilacije, zagušljivo je. U zimskom periodu ljudi s posla izlaze mokri i preznojani, jer se linija zaustavlja takoreći kad već sledeća smena treba da krene sa radom, odnosno bez pauze između smena“, objašnjava bivša radnica nemačke kompanije, koja je nakon otkaza počela da radi kao taksistkinja.
Prema njenim rečima, u vreme godišnjih odmora, kada je radna snaga „proređena“, radnike tretiraju, kako je definisala, „kao stoku“. Prema njenim rečima, tada se beleži i velik broj poziva Hitnoj pomoći.
„Posle su hteli da zabrane to, jer se dešavalo da u roku od 24 časa i do 15 puta moraju doći da ukažu pomoć, a bolnica je zapretila da će prijaviti firmu inspekcijama koje su nadležne za zaštitu radnika“, navodi ona.
Bivša radnica Drekslmajera objašnjava da je rad linija podešen da ljudi „crkavaju“, a kad dođe kontrola iz Nemačke radnici „slave“, jer uspevaju malo da se odmore, zbog toga što se trake usled nadzora usporavaju.
Ona navodi i i da se kazneno smanjenje plata obrazlaže na svakakve načine, ali uglavnom kao reklamacije – nađene greške pre ili tokom montaže kabla u automobile. „Mada sam ja lično imala iskustvo da je nameštena greška kod nas samo da bi mogli da skinu s plate“, dodaje ona.
Njena kritika upućena je i na račun nepoštovanja odredbi o prekovremenom radu, što se, kako je rekla, ogleda uglavnom u neadekvatnom plaćanju i nenajavljenom ostajanju duže u pogonu.
„Ne pitaju da li možeš ili ne. Samo moraš da potpišeš da dolaziš ili pišeš izjavu ili dobijaš pismenu opomenu ili opomenu pred otkaz, a bilo je raznih pretnji ako se ne pojaviš na prekovremeni“, naglašava sagovornica VOICE-a.
Kompanija u Slobodnoj zoni
Drekslmajer u Zrenjaninu posluje od kraja 2007. godine i nalazi se u Slobodnoj zoni u tom gradu. Kako se objašnjava na portalu Ministarstva finansija, korisnici Slobodne zone imaju beneficije: uvoz i izvoz robe i usluga je slobodan, sirovine koje se uvoze radi proizvodnje robe koja je namenjena izvozu oslobođene su poreza i drugih carinskih dažbina, mogu slobodno da koriste strane valute stečene poslovanjem u slobodnoj zoni, esproprijacija nije dozvoljena, a mogu i iznajmiti, kupiti ili izgraditi poslovne, proizvodne ili skladištne objekte.
Ružić je prvi put na bolovanje otišla 2011. godine i to zbog ukočenosti.
„Sa kraćim prekidima bila sam pet meseci na bolovanju jer se ispostavilo da imam diskus herniju između 4. i 5. pršljena sa tendencijom da mi se pomeri još tri pršljena, što je posledica neprirodnog položaja tela osam sati“, napominje ona i dodaje da su tegobe nastale kad su radnicima stigle položene table za rad, umesto uspravnih, kakve su u početku bile.
Upitana da li u kompaniji postoji sindikat koji bi zaštitio radnike, Veronika odgovara potvrdno, ali i dodaje da su sindikalci „prodali“ radnike zarad svojih beneficija.
„Što se tiče tužbe, hoću da tužim Drekslmajer, ali ne zbog toga što su mi dali otkaz, nego zato što dok nije ovaj zakon od jula meseca prošle godine stupio na snagu, smenski rad nam nije adekvatno plaćen i što je nama invalidima zakinut deo plate“, poručuje ona.
Kako je rekla, radnici su revoltirani jer su otkaze dobili zarad subvencija koje firme dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje.
„Kao i što smo mi morali da se prijavimo 2010. godine, kad su hteli da nas zaposle na neodređeno vreme. A jako mali broj ljudi je dobio otkaz u periodu kad je država ukinula te subvencije“, napominje ona i poručuje da su osobe sa invaliditetom svuda u svetu zaštićene, ali da bi u Srbiji, da mogu, kako je rekla, bili stavljeni na giljotinu.
„Terali nas kao da smo stoka“
I Matilda Komatina je bivša radnica zrenjaninskog Drekslmajera, koja je takođe među 41 radnikom, koji je otpušten krajem prošle godine. „Tamo sam postala invalid. I danas imam posledice“, objasnila je ona za VOICE.
Kako je objasnila, u Drekslmajeru je radila šest godina, a sada je socijalni slučaj. „Predala sam 27. januara ove godine na pisarnici Gradske kuće u Zrenjaninu sve dokaze kojim potvrđujem da su moja prava povređena. A para za tužbe nemam“, istakla je Komatina.
Ova bivša radnica Drekslmajera pozvala je ministra za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da dođe u Zrenjanin i sastane se sa otpuštenim radnicima. „Terali su nas da radimo kao smo stoka, a posle svega menadžment je žmureći dopustio otpuštanje radnika“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, sada joj ne preostaje ništa drugo do da traži posao. „Ja želim da radim. Imam sina, koji ima multipleks sklerozu, a ja sedim kod kuće i jedem sama sebe“, poručila je Komatina.
Ova bivša radnica, kako je rekla, ima prvi stepen invaliditeta. „Pitam se ko će mene od 50 godina da zaposli sada“, dodala je ona.
Radnica: Svako gleda sebe
Dragica Majkić, koja je takođe dobila otkaz krajem 2014. godine, objasnila je za VOICE da radnici u zrenjaninskom Drekslmajeru rade sve što im se kaže, pa i kada ne mogu.
„Šest i po godina sam radila tamo. Imam prvi stepen invaliditeta, koji sam dobila radeći tamo“, rekla je ona. Kako je objasnila, njen posao bio je da mota kablove, nakon čega je radila i na liniji.
„Kada su otpuštali, nisu gledali učinak. Samo su otpustili sve koje su prethodno prebacili na pozicije pomoćnih radnika. Nisam ja kriva jer nisam zdrava“, navela je Majkić.
I kao njene prethodnice, Majkić poručuje da traži posao, uz ocenu da će ga teško dobiti jer ima 52 godine. „A nov zakon ne štiti osobe sa invaliditetom“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, sindikat im je okrenuo leđa, a ona se iz njega i iščlanila.
Bez promena u međuvremenu
Jedna od još uvek aktivnih radnica Drekslmajera, koja nije želela da joj se navodi ime, rekla je za VOICE da se uslovi u međuvremenu nisu promenili. „Tamo nekoliko ljudi upravlja životima nas hiljadu. Oni su procenili da, iako je na primer programirano da se izradi 50 kablova za osam sati, da mi moramo da napravimo 120“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, u svojoj dugogodišnjoj karijeri nema nijedan dan bolovanja. „Ljudi se boje da odu na bolovanje“, navela je radnica.
Ona je objasnila i da radnici nemaju nikakvog kontakta sa menadžmentom u centrali kompanije, te da ih vide samo kada dođu u kontrolu, kada se linije usporavaju i, kako je ocenila, naprasno poštuju radnička i ljudska prava. „Bilo je dana kada sam plačući išla kući. Govorili su nam da smo glupavi, ćoravi, vređali nas. Deci bih da poručim da nikako ne idu tamo da rade, ako ne moraju“, kazala je radnica Drekslmajera.
Prema njenim rečima, na poziciji na kojoj radi najviše stradaju zglobovi, zbog čega je u nekoliko navrata morala da nosi longetu. „A atmosfera je takva da moramo da šapućemo“, kazala je ona.
Radnica: Robovlasništvo u 21. veku
Njena koleginica, koja takođe nije želela da joj se otkrije identitet, rekla je za VOICE da je rad u Drekslmajeru jednak „robovlasništvu u 21. veku“. Ona je objasnila da je menadžment postavio nemoguće norme, te da se radnici prisiljavaju na prekovremeni rad pod pretnjom otkazom.
„Hitna je upozorila Drekslmajer da imaju povećan obim posla. A postoje i hale u kojima uopšte nema klima i koje su ustvari namenjene skladištenju robe“, rekla je ova radnica koja još uvek radi u Drekslmajeru.
Kako je objasnila, norma na njenoj liniji je da se izradi oko 80 kablova, a od radnika linije se očekuje da po smeni naprave i 130 kablova.
Na pitanje da li radnici imaju bilo kakvog kontakta sa centralom u Nemačkoj, radnica je objasnila da su zaposleni krajem prošle godine popunjavali anketu o uslovima rada, ali i da je menadžment „isfingirao“ anketu, popunivši sam upitnike koji su potom poslati centrali kompanije.
Prema njenim rečima, uslovi rada u zrenjaninskom Drekslmajeru su „nikakvi“. „Tenzija je ogromna. Oduzimaju nam čak i od petominutnih pauza vreme, a nemamo ni slobodu da odemo u toalet“, objasnila je radnica.
Prema njenim rečima, rukovodstvo zrenjaninskog Drekslmajera čak ima uvid u zdravstvene kartone radnika. „To su nam priznali pojedini lekari. Oni su nam objasnili da je to zbog toga kako bi znali u kakvom smo zdravstvenom stanju i kako bi znali da li smo pred bolovanjem“, navela je ona.
Upitana da li su se radnici pobunili zbog uslova rada, ona je rekla da se zaposlenima preti rečima da će Drekslmajer zatvoriti fabriku u Zrenjaninu i preseliti je u neku drugu zemlju, a da će radnici ostati bez posla.
Kako je rekla, radnici zbog toga trpe uslove u kojima rade. „Došlo je do toga da nikada nismo sigurni da li radimo za vikend, a postoje radnici koji su radili svaki vikend tokom marta. Jednostavno, donesu ti da potpišeš da ‘dobrovoljno’ želiš da radiš čak i nedeljom, a u suprotnom dobijaš otkaz“, dodala je radnica.
Ona je ocenila da Drekslmajer „nemilosrdno uzima zdravlje“.
Bez odgovora sindikata i službe hitne pomoći
VOICE je pitanja o uslovima rada uputio i Industrijskom sindikatu Srbije. Iako nam je u nekoliko navrata rečeno da će nam na pitanja biti odgovoreno, do toga ipak nije došlo. Pitanja o učestalosti intervencija u zrenjaninskom Drekslmajeru smo uputili i zrenjaninskom Urgentnom centru. Iako smo telefonskim putem obavešteni da ćemo dobiti odgovore, to se nije desilo.
Advokat: U svim slučajevima presuda u korist radnika
Zrenjaninski advokat Aleksandar Ostojin objasnio je u izjavi za VOICE da njegova advokatska kancelarija vodi sporove zaposlenih protiv Drekslmajera od 2009. godine, te da se radi o oko 80 slučajeva.
„Reč je o tužbama za isplatu uvećanja zarade na ime smenskog rada i o tužbama za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu“, objasnio je on.
Ostojin je istakao i da su do sada u svim slučajevima donete presude u korist zaposlenih. „Od navedenog broja predmeta oko deset slučajeva su bile tužbe radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Još jedan slučaj je u toku, dok su svi ostali zaposleni vraćeni na rad kod poslodavca i naravno dobili su naknadu štete za period za koji nisu radili“, naveo je advokat.
Prema njegovim rečima, iznosi kojima su radnici obeštećeni kreću se od 1,5 miliona dinara do 2,2 miliona dinara po zaposlenom, a za period kada nisu radili uplaćeni su im i kompletni porezi i doprinosi.
„Ostali predmeti se odnose na smenski rad i tu u toku imamo oko 20 tužbi, dok su u svim ostalim predmetima, u vezi smenskog rada donete pravosnažne presude u korist radnika. Svi navedeni sporovi koji su vođeni radi poništaja otkaza ugovora o radu vođeni su izuzetno dugo u proseku četiri godine, u većini je bilo i po 20 ročišta što je samo po sebi simptomatično“, ocenio je Ostojin.
Drekslmajer, dodao je, poštuje sve odluke suda jer druge opcije ne postoje.
Na pitanje da li bi otpušteni radnici sa invaliditetom mogli potražiti pravdu na sudu, zrenjaninski advokat je poručio da to pravo svakako imaju, ali da sud, pre svega, interesuju činjenice.
„U slučajevima gde su zaposleni postali osobe sa invaliditetom dok su bili zaposleni u Drekslmajeru neophodno je uspostaviti uzročno-posledičnu vezu između poslova koje su zaposleni obavljali i invaliditeta, a što je specifično sa svaki slučaj“, objasnio je on.
Država i pokrajina subvencionisali skoro trećinu radnika
VOICE je istražio i koliko je sredstava za zapošljavanje zrenjaninski Drekslmajer, koji se nalazi u Slobodnoj zoni u tom gradu, dobio od Republike i od Autonomne Pokrajine Vojvodine.
U odgovoru Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) nam je rečeno da je zrenjaninski Drekslmajer u periodu od 10. januara 2012, pa do 1. septembra prošle godine dobio 4.030.000 evra državnih podsticaja za zapošljavanje 806 radnika u Zrenjaninu.
Kompanija je, navodi se u odgovoru, zaposlila ukupno 1.531 radnika, dok je broj od 806 , za koje je dobila podsticaje od države, u obavezi da drži do 28.02.2018, do kada im i glasi deponovana bankarska garancija na iznos koji su dobili.
„Kompanija je uredno ispunila sve uslove i kriterijume propisane Uredbom o privlačenju direktnih investicija, kao i dostavila potrebne izveštaje. Na žalost, izveštaji služe internoj kontroli i ne mogu se publikovati javnosti jer sadrže elemente poslovne tajne , bilansa i planova kompanije“, navode u Agenciji.
U Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova napominju da je Drekslmajer sredstva dobio od tadašnjeg Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova 2011. godine, jer je do spajanja sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu došlo u 2012. godini.
Drekslamajer je sredstva dobio za 124 osobe, tačnije 16.160.000 dinara koji su uplaćeni 7. novembra 2011. godine.
„Ugovorna obaveza je potom ispunjena te je predmet arhiviran. Nacionalna služba za zapošljavanje je pratila realizaciju ugovorne obaveze i predmet je, nakon dostavljenih dokaza o ispunjenju ugovorne obaveze, prosleđen na arhiviranje“, navodi se u odgovoru za VOICE.
U ovom sekretarijatu su objasnili da je kompanija bila u obavezi da radnike koje je zaposlila uz pomoć ovih subvencija, drži u radnom odnosu dve godine od datuma zasnivanja radnog odnosa, što, kako napominju, ne mora da znači da je bilo tada kada su subvencije ugovorene.
U poslednjem finansijskom izveštaju, koji je zrenjaninski Drekslmajer dostavio Agenciji za privredne registre navodi se da ta kompanija u tom gradu zapošljava 2.828 radnika. Pokrajina i Republika su, zajedno, subvencionisali zapošljavanje skoro trećine od tog broja.
Radnici i radnice izloženi nemilosrdnoj ekploataciji
O uslovima za rad u zrenjaninskom Drekslmajeru upozorile su i organizacije za ljudska prava u svom zborniku tekstova koji su objavljeni prošle godine povodom 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava. U zborniku koji je objavljen na portalu Fonda za humanitarno pravo navodi se da je preko 2,5 hiljada radnika te kompanije u Zrenjaninu izloženo nemilosrdnoj eksploataciji.
Drekslmajer najavio nova otpuštanja
Zrenjaninski Drekslmajer je dobitnik nagrade grada Zrenjanina za 2014. godinu i to za „postignut domet najvećeg poslodavca i najuspešniju izvoznu kompaniju u Zrenjaninu“. Na svečanosti uručenja nagrade, koja je organizovana krajem prošle godine, predstavnica Drekslmajera odbila je da da izjave novinarima.
Menadžment Drekslmajera je, međutim, lokalnim medijima u pisanom saopštenju potvrdio da je morao da smanji broj zaposlenih za oko 40 radnika, te da se i ove godine očekuje još jedno slično smanjenje broja radnika. Kao razlozi za otpuštanja navode se promena porudžbina od klijenata i globalne ekonomske promene.
Prema podacima zrenjaninske Regionalne privredne komore, Drekslmajer je prvi uvoznik i izvoznik u Srednjobanatskom regionu. Ta kompanija je u februaru ove godine izvezla proizvode u vrednosti od 12,9 miliona evra. Statistika je pokazala i da je uvezla isto toliko.
VOICE je pokušao da postavi dodatna pitanja zrenjaninskim predstavnicima ove kompanije, ali se na pozive i poruke niko nije odazvao, jer zrenjaninski ogranak i nema osobu koja komunicira sa javnošću. Pitanja smo, zbog toga, postavili centrali firme “ DRÄXLMAIER Group“ u Nemačkoj. Nakon što smo insistirali na pitanjima, na njih je odgovorila šefica korporativnih komunikacija u Drekslmajeru Doris Zelner, koja je najavila da će ta kompanija otpustiti još oko 35 radnika.
Ona je u odgovoru objasnila da posao zahteva fleksibilnost „u izvesnoj meri“. „Ako se izrađuju različiti modeli automobila ili delovi, može doći i do promene zahteva u pogledu kvalifikacija radnika“, navela je Zelner.
Prema njenim rečima, zbog toga postoji određen broj radnika sa privremenim ugovorima. Zelner je dodala i da će, po dogovoru sa lokalnom kancelarijom za zapošljavanje, Drekslmajer morati da otpusti 35 radnika sa takvim ugovorima. „Kolege su dobro informisane o tome unapred i imaju pravo na sve nadoknade koje im pripadaju po zakonu“, dodala je šefica korporativnih komunikacija u toj kompaniji.
Ona je, međutim, zbog povećanja narudžbina, najavila i nova zapošljavanja i to „proizvodnih radnika“. „Nakon opsežnih analiza, koje su uključivale i mere prekvalifikacija, odlučeno je da bi bilo nemoguće da na tim pozicijama angažujemo radnike koje moramo da otpustimo“, objasnila je ona.
Upitana da prokomentariše kritike sada već bivših radnica, Zelner je istakla da Drekslmajer poštuje najviše svetske standarde. „Uslovi u našim fabrikama su prilagođeni ljudima koji u njima rade. Kao što je i tipično za rad u industriji, s vremena na vreme je neophodan i prekovremeni rad, ali on je u zakonskim okvirima i nadoknađuje se fiksnim stopama“, objasnila je Zelner.
Ukoliko postoji problem na proizvodnoj liniji, dodala je, radnicima se nude analize i treninzi za „adresiranje“ problema. „Od najveće važnosti nam je da radnici imaju dobre radne uslove u Drekslmajer grupi“, poručila je Zelner.
Prema njenim rečima, svaki radnik koji ima problem može da ga prijavi anonimno kancelariji za žalbe kompanije. Na taj način, žalbe se mogu uputiti i centrali u Nemačkoj, odakle se mogu pratiti i mere koje je menadžment filijale preduzeo, što se proverava revizijom. Zelner je dodala i da je prošle jeseni organizovana obuka za srednji i niži menadžment.
Prekršajna prijava zbog prekovremenog rada
U toku 2013. i 2014.godine inspektori rada iz Odseka inspekcije rada za Srednjobanatski upravni okrug sa sedištem u Zrenjaninu izvršili su ukupno deset inspekcijskih nadzora kod ovog poslodavca, i to pet nadzora nad dešavanjem teških povreda na radu, dva redovna nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i tri nadzora iz oblasti radnih odnosa, objasnila je za VOICE šefica Odseka Svetlana Šukić i dodala da su svi navedeni nadzori vršeni po službenoj dužnosti.
Ona je istakla da su, između ostalog, inspektori rada Drekslmejeru u toku 2013. i 2014. godine izrekli jednu mandatnu kaznu od 25.000 dinara zbog toga što zaposlenima nije omogućio korišćenje dnevnog odmora u skladu sa Zakonom o radu, najmanje 12 časova između dva radna dana. Prema njenim rečima, protiv Drekslmajera je podnet i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jer je odredio prekovremeni rad zaposlenima suprotno odredbi Zakona o radu. Olivera Šukić je dodala da je inspekcija ukazala i na neusaglašenost pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova sa Zakonom o radu.
U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, navela je, doneta su dva rešenja kojim je Drekslmajeru naloženo da dopuni akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, tako što će se izvršiti procena opasnosti i štetnosti od opasnih materija koje se koriste u procesu rada na određenim radnim mestima. Olivera Šukić je kazala da je kompanija postupila po rešenjima inspekcije.
Pored otpuštanja i nova zapošljavanja?
Prema podacima zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Drekslmajer je u toku prošle godine, pored otpuštanja radnika sa invaliditetom, ujedno i zapošljavao takve radnike.
Savetnica za planiranje karijere u toj instituciji Aleksandra Štrbac potvrdila je u izjavi za VOICE da je Drekslmajer 20. oktobra prošle godine 41 radnika proglasio tehnološkim viškom.
„Među radnicima je 20 osoba sa invaliditetom. Reč je o licima koja su prošla proceduru za procenu preostale radne sposobnosti, i kojima je utvrđen stepen invalidnosti“, objasnila je ona.
Na pitanje da li je ta kompanija u toku prošle godine i zapošljavala osobe sa invaliditetom, Štrbac je odgovorila potvrdno. „Drekslmajer je zapošljavao osobe sa invaliditetom (OSI) po odredbama Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom – kvotni deo, po kojem, prema broju radnika, preduzeće ima obavezu da zaposli određeni broj OSI“, dodala je savetnica za planiranje karijere u zrenjaninskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ona je dodala i da ta kompanija nije u tom periodu koristila subvencije NSZ.
Na portalu Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, navode se pogodnosti za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
Kako se objašnjava, poslodavci koji na neodređeno vreme zaposle osobu sa invaliditetom oslobađaju se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
Pored toga, poslodavcu se nudi više različitih mera i programa, pri čemu im Nacionalna služba za zapošljavanje u njihovoj realizaciji pruža operativnu i stručnu podršku.
Maja Živanović (VOICE)
