Srbija je prva u Evropi, a deveta u svetu po smrtnosti usled različitih oblika zagađenja, pre svega zbog zagađenja vazduha, pokazuje istraživanje svetske ekološke organizacije Globalna alijansa za zdravlje i zagađenje. Uprkos tome, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da nema mesta panici jer aerozagađenje „ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica“. Stručnjaci u oblasti zaštite životne sredine upozoravaju da je zagađenje u Srbiji višedecenijski problem koji nadležni ignorišu.
Aktuelno medijsko interesovanje za to šta udišemo, a samim tim i opšte i stručne javnosti, može doprineti stvaranju utiska da je problem zagađenja vazduha u Srbiji nastao pre dva meseca, otprilike i kada su aplikacije za merenje zagađenja često stavljale Beograd na prvo mesto po aerozagađenosti u svetu. Ipak, sagovornici VOICE-a upozoravaju da je reč o „višedecenijskom zanemarivanju“ rešavanja problema koji ovih dana „dolazi na naplatu“.
Sada je samo postalo vidljivije zbog vremenskih uslova, kaže Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.
„Bolja informisanost građana i gubljenje monopola zvaničnih institucija nad pružanjem informacija uz sve veću dostupnost tehnologije merenja doveli su do shvatanja veličine problema kod građana. Višedecenijsko nedelovanja nadležnih u oblastima zaštite životne sredine, energetike i saobraćaja, koje sve kumulativno imaju posledice na naše zdravlje kroz zagađenje vazduha i druga zagađenja danas su vidljiva golim okom i potvrđena i na međunarodnom nivou“, rekao je Jezdimirović.
Da je aerozagađenje višegodišnji problem, pokazuju i izveštaji o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine. Prema izveštaju iz 2016. godine prekoračenje godišnje granične vrednosti zabeleženo je na većini mernih stanica, dok je prekoračenje dnevne granične vrednosti zabeleženo na gotovo svim stanicama. U 2017. godini je bila gotovo ista situacija, a 2018. godine prekoračenja godišnje granične vrednosti i dnevne granične vrednosti zabeležena je na svim stanicama.
Nevladina organizacija Beogradska otvorena škola koja se, između ostalog, bavi i ekološkim pitanjima, ukazuje da se i pored postojećih podataka koji ukazuju na problem, aerozagađenje ignoriše.
Ukoliko pogledate podatke o zagađenju u periodu od 2010. godine naovamo, vidite da je u većini gradova i aglomeracija vazduh najveći deo vremena bio u trećoj kategoriji, odnosno prekomerno zagađen. Podaci su postojali kako u izveštajima, tako i na veb stranici Agencije za zaštitu životne sredine, gde se mogu videti podaci u realnom vremenu, ali problemu nije bilo posvećeno dovoljno pažnje dok se javnost nije u većoj meri usmerila na ovu temu, što su omogućile različite aplikacije i sajtovi za merenje kvaliteta vazduha“, saopštili su za VOICE iz Beogradske otvorene škole.
Ko je kriv: „Građani sa visokim standardom i najjeftinijim ogrevom“
Sa poražavajućim podacima o zagađenju, istovremeno su stizale izjave organa vlasti o tome ko je najveći zagađivač i ko snosi odgovornost za to što „dišemo na škrge“. Tako je premijerka Ana Brnabić između ostalog izjavila da je ključni problem u tome što građani lože „sve i svašta“ i u tome što voze automobile sa EURO 3 motorom.
Predsednica Udruženja za razvoj ekološke svesti i zaštitu životne sredine EKOPAN Pančevo Mirjana Balog kaže da se „većina ponaša neodgovorno prema životnoj sredini“ i da treba podizati ekološku svest svih građana. Ipak, dodaje da su najveći zagađivači redom: proizvodnja električne i toplotne energije, industrija, drumski saobraćaj pa sve ostalo.
Tako ona kaže da individualna ložišta odnosno proizvodnja toplotne energije jeste najveći proizvođač PM10 i PM2.5 čestica koje prestavljaju smesu dima, čađi i teških metala poput olova, nikla i arsena.
„Najveći deo emisija suspendovanih čestica PM10 potiče iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta, njih 59%, sektor industrije 13%, dok drumski saobraćaj emituje 6% čestica. Uticaj toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta na ukupne emisije suspendovanih čestica PM2.5 bio je izuzetno veliki i iznosio je 78% , sektor industrije je na drugom mestu, samo sa 8%, dok je na trećem mestu po značaju drumski saobraćaj, 6%“, izjavila je Balog.
Toplotna energija i proizvodnja električne energije takođe najviše doprinose stvaranju azotnih i sumpornih oksida, što ukazuje i na termoelektrane kao velike uzročnike aerozagađenja.
Možda najzanimljivija izjava u redu prebacivanja odgovornosti čini se da je predsednikova. On je rekao otprilike da se suočavamo sa zagađenjem jer građani imaju sve veći standard, odnosno imamo sve više automobila na ulici. Ali premijerki i resornom ministru Trivanu su krivi baš ti automobili, sa EURO 3 motorom i koji su, ruku na srce – najjeftiniji. Tako je upitno i blago rečeno nejasno kako je visok standard građana kriv ako lože najjeftiniji ogrev, kako premijerka reče „sve i svašta“ i voze najpovoljnije automobile.
„Građani bi, kada bi imali veći standard, sigurno zamenili vozila za novije. Potrebno je plansko izdvajanje sredstava iz budžeta za infrastrukturu odnosno gasnu mrežu, ali i subvencije građanima da mogu da se priključe na nju. Takođe, podsticaji građanima za zamenu starih vozila novijim i slično”, kaže Balog.
„Nadležni misle da ako smo se do sad gušili, to treba da nastavimo i u njihovom mandatu“
Lanac odgovornosti za aerozagađenje kružio je i među samim organima vlasti. Tako se predsednik pitao da li je resorni ministrar Goran Trivan živ, a on, sa druge strane prozivao lokalne vlasti. Iz Beogradske otvorene škole kažu da su po pitanju zaštite životne sredine „zakazale“ i lokalne i izvršna vlast.
„Jasno je da u prethodnom periodu ni izvršna vlast ni lokalna vlast nisu ispunjavale svoje zakonske obaveze i sprovodile mere za unapređenje kvaliteta vazduha, na koje ih obavezuje domaće zakonodavstvo, iako su podaci o zagađenju bili prisutni i njima dostupni. Sve što se sada dešava isključivo je reakcija na pritisak javnosti da se ovaj problem reši“, navode iz ove nevladine organizacije.
Novoformirana radna grupa relativizuje zagađenje
Nedavno je formirana radna grupa koja će se, prema najavama, baviti problemom aerozagađenja. Inače, čine je ministarstva koja svakako u svojim nadležnostima i po zakonu treba da deluju u oblasti zaštite životne sredine. Zbog toga Beogradska otvorena škola smatra da ne bi bilo potrebe za ovim telom da su nadležni radili svoj posao.
„Prevazilaženje problema zagađenja vazduha u Srbiji ne može zavisiti od rada grupe koja je sazvana ad hoc i koja u svom prvom saopštenju relativizuje stanje zagađenosti vazduha. Da su državni organi postupali pravovremeno, u skladu sa podacima o kvalitetu vazduha i svojim zakonom propisanim obavezama, ne bi bilo potrebe formirati radnu grupu koja je isključivo rezultat pritiska javnosti da se na problem reaguje. Ono što dodatno brine jesu skoriji pokušaji relativizacije trenutnog zagađenja u Srbiji, od strane članova novouspostavljene Radne grupe za smanjenje aerozagađenja, kojom predsedava predsednica Vlade. Saopštenje sa njihovog prvog sastanka počelo je konstatacijom da su trenutne koncentracije zagađujućih materija prosečne za ovo doba godine i da nema razloga za paniku“, rečeno nam je u Beogradskoj otvorenoj školi.
Igor Jezdimirović kaže da nadležni pokušavaju da uvere javnost da je sve u redu, umesto da krenu u rešavanje problema.
„Umesto da krenu u konkretne mere smanjenja zagađenja i iskoriste moć koja se nalazi u njihovim rukama, nadležni pokušavaju da nas uvere da je stanje redovno i da ako smo do sada umirali i gušili se zbog zagađenja to treba da nastavimo i u njihovom mandatu. Jer ako niko do sada nije rešio ovaj probem, zašto bi oni“, kaže Jezdimirović.
On dodaje da „ako problem postoji i nadležni su ga svesni, a ne reaguju, onda su ti isti nadležni odgovorni za to“.
„Ako sam na poziciji moći i tvrdim da su Euro 3 motori problem onda krećem u hitnu akciju zabrane tih motora i nudim alternativu za mobilnost građana i to ne samo na rečima već i kroz konkretne mere i akcije”, rekao je Jezdimirović.
Novca ima, ali se on ne ulaže u životnu sredinu
Nevladine ekološke organizacije godinama ukazuju na problem odliva „zelenog dinara“, odnosno na trošenja novca koji se prikuplja na ime ekoloških taksi, ali se troši na neke drugi namene. Nedavno su se pojavili podaci da je između 2010. i 2018. godine nenamenski potrošeno pola milijarde evra naplaćenih od ovih taksi.
Na problem nenamenskog trošenja novca koji je formalno opredeljen za ekologiju, ukazala je u svom poslednjem izveštaju Koalicija 27, skup nevladinih organizacija koje se bavi pitanjima iz poglavlja 27 o životnoj sredini u sklopu pregovora sa Evropskom unijom.
U pomenutom izveštaju se navodi da je posebno problematično to što je 2015. godine ukinut namenski karakter ekoloških taksi prema Zakonu o budžetskom sistemu, što je omogućilo da se „sredstva od naplate naknada za zaštitu životne sredine koriste u neke druge svrhe”. Oni su ukazali i na „neoperativnost“ postojećeg Zelenog fonda koji je došao na mesto prethodno ukinutog Fonda za zaštitu životne sredine, kao i na nedovoljno izdvajanje iz samog budžeta.
Prema podacima u izveštaju Koalicije 27, Ministarstvo zaštite životne sredine nije uspelo da iskoristi „ni tako mali“ budžet za 2018. godinu, jer je utrošeno nepunih 53 odsto planiranog novca.
Neophodnost povećanja budžeta za zaštitu životne sredine više puta je istakao i Fiskalni savet. Oni su ukazali i na potrebu reforme lokalnih javnih finansija i lokalnih javnih preduzeća jer je to preduslov za njihova veća ulaganja u zaštitu životne sredine.
„Novca ima, ali nema političke volje da se on ulaže u zaštitu životne sredine, jer nema dovoljnog pritiska javnosti i svesti da zagađenje pravi oboljenje ”, kaže Jezdimirović.
Preporuke sa naše strane su: da se sav novac naplaćen na ime ekoloških taksi mora odvajati na namenski račun i striktno ulagati nameski u zaštitu životne sredine i da se iz budžeta svake godine na novac sakupljen od ekoloških taksi dodaje sve veći iznos dok se ne reše nagomilani problemi i spreči trovanje građana Srbije”, dodaje on.
Mirjana Balog iz udruženja EKOPAN, zaključuje da „smo se do sada bavili samo saniranjem štete u oblasti zaštite životne sredine“, te da je potrebno da država preuzme preventivne mere. Stoga preveniranje vidi u primeni propisanih zakona, uspostavljanju boljeg sistema nadzora i kontrole, praćenju promena i stanja u životnoj sredini.
Dodaje da su važni i prostorni i urbanistički planovi opština jer oni sadrže procene uticaja na životnu sredinu na osnovu čega treba da se planiraju privredna i industrijska postojenja. Ističe i neophodnost podizanja svesti građanja.
Rešenje za goruće ekološke probleme, Jezdimirović vidi u oštroj kaznenoj politici prema zagađivačima, jer „ne sme da se dogodi da je zagađivaču jeftinije da plati kaznu umesto da ugradi mere zaštite životne sredine”. On veliku ulogu pripisuje i građanima koji treba da izvrše pritisak na vlast.
Kada građani budu shvatili da su za zagađenje odgovorni oni na javnim fukncijama koji ništa nisu preduzeli da ga spreče ili nisu preduzeli dovoljno i zbog toga budu zahtevali njihovu odgovornost, doći će do rešavanja problema u zaštiti životne sredine”, smatra Jezdimirović.
Marija Grbić (VOICE), Naslovna fotografija: Pixabay
