Objekat u Novom Sadu, u Ulici Narodnih heroja 1, gde je predviđena izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa od 13 spratova kod glavne novosadske Pošte više nije u vlasništvu Erste grupe. Naime, 7. jula 2015. godine, Erste grupa prodala je pomenuti objekat preduzeću Galens invest, koje je u polovičnom vlasništvu Aleksandra Galića. Tada je Galiću prodato i preduzeće Alpha Immorent, koje je bilo deo Erste grupe. Galić je 24. jula u Agenciji za privredne registre promenio naziv i od tada se Alpha Immorent zove GCR.
Erste Group Immorent International Holding, u čijem vlasništvu je bilo preduzeće Alpha Immorent, prodao je 100 odsto udela u ovom preduzeću. Promena imena, vlasništva, sedišta i direktora firme registovana je u APR-u počev od 24.07.2015. godine, navodi se u odgovoru Erste grupe dostavljenom Vojvođanskom istraživačko-analitičkom centru (VOICE).
To znači da će preduzeće GCR biti zaduženo za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa koji je ovih dana izazvao velike polemike u javnosti. Grupa novosadskih arhitekata uputila je otvoreno pismo u kojem od gradske vlasti traži da se stopira promena urbanističkog plana prema kojem bi se dozvolila gradnja solitera od 13 spratova kod glavne pošte. Oni u tom pismu navode da bi se na taj način osakatio vizuelni sklad strogog centra grada.
U Erste grupi kažu da sa spornim objektom nemaju ništa i da se više tim povodom neće oglašavati u javnosti. S druge strane, u Galens investu kažu da se u javnosti pojavio niz netačnih informacija o pomenutom objektu, ali da se ni oni neće oglašavati do završetka javne rasprave, odnosno dok Skupština grada ne izglasa odluku o promeni urbanističkog plana za spornu lokaciju kod glavne pošte.
Proverom podataka u Agenciji za privredne registre (APR) može se videti da je Aleksandar Galić 100 odsto vlasnik preduzeća GCR, sa osnivačkim ulogom od oko šest miliona evra. Paralelno s kupoprodajnim postupkom 7. jula je u katastru pokrenuta i procedura za promenu nosioca prava na parcelu Narodnih Heroja 462/1 KO Novi Sad 2. Tog dana zatražena je promena nosioca prava po zahtevu Galens investa, a zahtev do zaključenja ovog teksta još nije rešen.
Aleksandar Galić vlasnik više povezanih firmi
Preduzeće GCR doo ima upisani novčani kapital od 631.011.852 dinara i on predstavlja zbir svih uplaćenih novčanih kapitala. Preduzeće je radilo dokapitalizaciju, što nameće zaključak da se sprema za neki veliki tender jer na taj način preduzeće potvrđuje da se radi o ozbiljnom kandidatu. I preduzeće Galens Invest ima istog zastupnika kao i GCR, Aleksandra Galića. Pored toga, ovo preduzeće ima i dve ćerke firme, a to su Pro Galens koja je registrovana na istu adresu kao i Galens Invest i Uni Galens registrovana u Beogradu. Obe firme osnovane su za 100 dinara, a nenovčani kapital u vidu mašina, prateće opreme itd. im je prilično velik.
Prethodno je Skupština grada 15. juna usvojila odluku o izmeni plana detaljne regulacije sporne lokacije kod glavne pošte i uputila ga JP Urbanizam. U Službenom glasniku ova odluka je objavljena sutradan. Investitor izmene urbanističkog plana je Grad Novi Sad, iako je uobičajeno da se to radi samo kada je od javne koristi, a ne pojedinačne. Nakon odluke Skupštine grada usledio je rani javni uvid u JP Urbanizam, a grupa novosadskih arhitekata zvanično je uputila više zamerki na postojeće rešenje.
Kako saznaje VOICE, nakon ranog javnog uvida Komisija za planove Skupštine grada odbila je sve primedbe. Sada se očekuje da u holu Urbanizma izađe javni uvid koji će trajati 30 dana. Nakon uvida sledi javna rasprava u Skupštini grada, nakon čega predlog ide na Skupštinu grada koja bi trebalo da donose konačnu odluku.
Urbanisti: Grad vrši urbicid na najatraktivnijoj lokaciji
Prema mišljenju grupe novosadskih arhitekata, lokacija preko puta centralne pošte trenutno je verovatno najatraktivniji neizgrađen prostor sa prilazima iz Ulice Narodnih heroja i Trga galerija, u posebno zaštićenoj zoni. Po urbanističkom planu koji je nedavno stavljen na rani javni uvid u JP Urbanizam, na tom mestu se predviđa izgradnja objekata od četiri do 13 etaža, što će po njihovoj oceni pogubno uticati na život stanara i korisnika koji će se ovde u budućnosti odvijati.
U otvorenom pismu, oni su podsetili da po trenutno važećem Generalnom urbanističkom planu grada Novog Sada do 2021. godine (Službeni list grada Novog Sada br.39/2006), u gradu nije dozvoljena gradnja viša od sedam etaža, pa se čak i tada traži razrada lokacije posebnim urbanističkim projektom. Plan se koriguje samo u izuzetnim uslovima, kada za tako oziljan posao postoje uporišta u opštem i celokupnom javnom interesu. „U tim uslovima, predlog za objekat od 13 etaža se čini kao neslana urbanistička šala uz sadejstvo sa, za sada nevidljivim, privatnim kapitalom i njegovim (političkim) uticajem na (demokratski) izabranu lokalnu vlast“, navodi se u pismu.
Arhitekte se prisećaju da je takvih pokušaja bilo i pre, krajem osamdesetih i posebno početkom devedesetih godina proteklog veka. „I tada su planeri ispoljavali svoje vizije u dosluhu sa politikom koje su zanemarivale osnovna načela kvaliteta života u gradu: uređenje okoline, održivost, parking prostori, zelene površine, kontrola gustine stanovništva itd, kao da su novosadski prostorni resursi neograničeni. Oni ne samo da nisu neograničeni već su i izrazito skučeni, skoro siromašni, pa se o njima mora voditi posebna, urbanistička i graditeljska, briga i pažnja“, navodi se u otvorenom pismu.
Nešić: Nebuloza u gomili izgrađenog prostora
Da li Skupština grada brani privatni ili javni interes
Više puta nagrađivani arhitekta Leonid Nešić smatra da će ova stvar, bez ikakve dileme, apsolutno narušavati postojeći ambijent. Prethodno rešenje koje bi trebalo poštovati je podrazumevalo da spratnost zgrade bude usklađena sa okruženjem i da čini jednu ambijentalnu celinu, a ulogu akcenta prostornog repera decenijama unazad obavlja objekat Glavne pošte. U doživljaju Novog Sada prilikom ulaska s Petrovaradinske tvrđave, to je jedan jasno naglašen pravac s tim akcentom na kraju i bilo kakva izgradnja koja bi sada došla i konkurisala objektu Pošte bi to apsolutno degradiralo. U gomili izgrađenog prostora na jednoj tako maloj sredini – to je apsolutno nebuloza“, rekao je Nešić za VOICE i dodao da se zgrada Pošte, kao opšteprihvaćeni simbol Novog Sada, u prostornom i kompozicionom smislu degradira.
Prema njegovim rečima, druga priča je poštovanje GUP-a koji ne dovoljava izgradnju stambene kule maltene nasred bulevara. „Imali smo mogućnost da i hotel koji se nalazi na uglu poželi da bude neki novi gradski reper. To je moglo da se desi i sa drugim lokacijama, ali se ipak poštovao ambijent strogog centra. Uostalom, zato i postoji sistem planiranja uređen na takav način da imate strateške i konceptualne stvari razrešene još u GUP-u. Ali, ako ih svaki čas, uz želje investitora menjate, onda od izgradnje nekih novih ambijenata koji su primereni toj lokaciji nemate ništa. Jer taman krenete da gradite ambijent u jednom smislu, kao što su svi ti objekti u Mihajla Pupina koji su poštovali reper zgrade Pošte, i sada odjedanput dolazi nešto mimo koncepta, pa se sve što je do sada uloženo u izgradnju ambijenta degradira i pada u vodu“, smatra Nešić, uz napomenu da o značaju objekata koji su tu građeni ne treba ni govoriti.
Sa čisto stručne strane, za Nešića i njegove kolege to je pogrešan potez koji će degradirati prostor u svakom smislu. „Politika pokušava sve, ona ima svoje rezone, novac takođe, ali zato postoji struka da ih ograniči i usmeri. Ovim se decenijska ideja izgradnje Novog Sada i davanja duha celom mestu odjednom narušava u meri da se može nazvati urbicidom. Mislim da to nije prejaka reč“, tvrdi Nešić.
Sonja Stoja: Centar grada nije ledina
Arhitekica Sonja Stoja ovo rešenje takođe smatra pogubnim za postojeću okolinu, koja je strogo definisana GUP-om. „Zgrada je deo ulice i izgradnjom ovakvog objekta vi biste je izvukli iz urbanističkog konteksta. To znači da se obraćate samo njoj i projektujete samo nju gledajući je u celini, kao da ste na ledini. To je apsolutno neodrživo jer je predviđeno da se ona nalazi na maloj ugaonoj parceli, a ugaona parcela je posebno bitna za urbaniste i arhitekte jer određuje dve ulice i daje im lik, pravac i smer“, rekla je Sonja Stoja za VOICE.
Ona je upozorila i na to da je zauzetost parcele na kojoj bi se pravio kompleks zgrada sa kulom od 13 spratova skoro 98 odsto. „Takvom jednom ljudskom mravinjaku treba prostora. Projekat predviđa izgradnju i četiri podzemna nivoa, a poznato je da nivo podzemnih voda u Novom Sadu vrlo visok i predstavlja faktor koji jako poskupljuje izgradnju. Kada je pothodnik građen, zidao se četiri puta duže jer je podzemna voda ometala radove, a u pitanju je bila samo jedna etaža. Stoga sumnjamo da će investitor uspeti da izgradi objekat potreban njegovoj poziciji. Može se zidati i na živom pesku, ali to mnogo košta“, rekla je Sonja Stoja.
Ona je podsetila i da je zgradu Pošte projektovao čuveni arhitekta Dragiša Brašovan šezdesetih godina prošlog veka i da je taj obelisk reper, koji i u estetskom smislu ima posebno mesto jer predstavlja vertikalu katedrali i donekle Gradskoj kući. „Ona ima i fenomenalan položaj jer kada ulazite s mosta to je najlepši pogled na grad i predstavlja blago koje nam je dao takav teren. I sada je tu ostala jedna nedefinisana parcela na Bulevaru Mihajla Pupina, koja bi sa zgradom od 13 spratova bila katastrofa“, rekla je Sonja Stoja i dodala da Grad i ne zna koliko je to velik zalogaj koji može da nas unakazi nepopravljivo.
Šta donosi izmena plana generalne regulacije prostora
Spornim Izmenama i dopunama Plana generalne regulacije prostora za mešovitu namenu između Bulevara Evrope, Bulevara cara Lazara, ulica Stražilovske i Žarka Zrenjanina, Bulevara Mihajla Pupina, ulica Jevrejske i Futoške u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 40/11 i 30/12) biće obuhvaćeno pet lokaliteta koja se nalaze u KO Novi Sad 2. Lokalitet 3 na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Narodnih heroja predstavlja lokalitet 54 u planu, na kome se planira izgradnja spornog objekta. Kako se navodi u dokumentu, koji je bio na ranom javnom uvidu u JP Urbanizam, u okviru kompleksa planiraju se poslovni objekti spratnosti od 2Po+P+2 do 2Po+P+7 i poslovno-stambeni objekti spratnosti 2Po+P+6.
U predlogu plana navodi se da će na lokalitetu 3 biti zadržana namena opštegradskog centra. „Planira se izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa spratnosti od 4Po do 4Po+P+13. Očekuje se da će se planskim rešenjima načina korišćenja i uređenja prostora na područjima lokaliteta koji se menjaju ili dopunjuju ostvariti harmonični odnosi između postojećih objekata i blokova u okruženju i onih koji će se graditi“, navodi se u predlogu plana.
Najveći deo kompleksa predstavlja neizgrađeno građevinsko zemljište koje se godinama koristi kao privremeni parking, a na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Narodnih heroja nalazi se postojeći objekat Erste banke koji više nije u upotrebi. Kako se dalje navodi, jedan od prioritetnih principa planiranja, korišćenja i uređenja prostora je da se na ovom području ostvare harmonični odnosi između postojećih objekata i blokova u okruženju i onih koji će se graditi. “Lokalitet 3 se nalazi u zoni opštegradskog centra i izmenom će biti znatno povećani kapaciteti za stambenu namenu. U tom cilju, planiraće se znatno povećanje spratnosti objekata kompleksa namenjenih višeporodičnom stanovanju“, piše u predlogu plana.
Takođe se navodi da će se koncepcija prostornog razvoja gradskog područja koji će biti obuhvaćen izmenama i dopunama Plana bazirati „na principu kontinuiteta sa osnovnom namenom i pravilima uređenja prostora utvrđenim u urbanističkoj dokumentaciji na osnovu koje se ovaj prostor gradio i uređivao, a pre svega u skladu sa osnovnom koncepcijom i usmeravajućim pravilima utvrđenim Planom za adekvatne namene“. „Pojedini uslovi uređenja, građenja ili parcelacije utvrđeni Planom će se preispitati i definisati u skladu sa karakteristikama konkretne lokacije – položaja u prostoru, mogućnostima etapne realizacije i potrebama investitora“, piše u predlogu plana.
Kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi koja bi mogla predstavljati veliki problem, pošto je većina prilaznih ulica jednosmerna (Železnička, Narodnih Heroja, Petra Drapšina, Vase Stajića, Mike Antića), u pomenutom dokumentu doslovce piše „da na obuhvaćenom prostoru postojeću uličnu mrežu karakterišu ulice širokih regulacija, u okviru kojih se nalaze dvosmerni kolovozi, ulični parkinzi i trotoari, a na pojedinim saobraćajnicama i biciklističke staze“.
Prema mišljenju Leonida Nešića, konačno rešenje, koje ćemo tek videti, trebalo bi da razreši sve prostorne probleme koji se sada nameću. „Pitanje je da li će to uopšte moći da se razreši na način da bude funkcionalno, jer su prilazi i ulazi krajnje zahtevan zadatak za onog ko se time bude bavio. Moje mišljenje je da će biti defektni“, kazao je Nešić.
I pored više pokušaja, predstavnici JP Urbanizam nisu našli vremena da o ovoj temi razgovaraju za VOICE.
Kuzmanov: Urbanisti i arhitekte, probudite se!
Lazar Kuzmanov: Neboder u centru grada je katastrofalno rešenje
Još jedan više puta nagrađivani novosadski arhitekta Lazar Kuzmanov navodi da je njihova namera i da probude ostale urbaniste i arhitekte. „Za mene je divno što se građani Novog Sada bune i kažu šta im ne odgovara. Naša grupa arhitekata koja je pokrenula inicijativu da se preispita rešenje ove lokacije je ustvari želela da probudi struku koja već 20 godina ne postoji na delu, u gradu u kom vlada investitorski urbanizam. Struka mora da definiše okvire u kojim funkcioniše i kvalitet iza kojeg mora da stane“, rekao je Kuzmanov i dodao da je sporna lokacija potpuno čista i da predloženo rešenje nema nikakvo uporište u arhitektonskom i estetskom oblikovanju centra grada.
Prema njegovim rečima, sasvim je sigurno da ovakvo rešenje nema utemeljenje, posebno zbog toga što je planirana i stambena kula od 13 spratova. Na prostoru između Detelinare i Novog naselja bi trebalo osloboditi prostor i dozvoliti urbanistima da se igraju sa spratnošću prostora za humano stanovanje jer ima dovoljno prostora. Guranje tolike višespratnice u sam centar grada je po meni katastrofa. Ovo neće biti lako izmeniti jer je svuda u igri izgleda politika, ali ako volimo Novi Sad i ako već toliko energije trošimo u njemu, onda treba svaka kuća da bude odmerena“, rekao je Kuzmanov i ocenio da je za ovakve projekte jedini pravi put međunarodni arhitektonski konkurs u kom bi se mirne duše sagledao ovaj prostor.
Jedan od mogućih izgleda budućeg nebodera u centru Novog Sada?
Da je ovo kapitalno delo moralo ići na međunarodni javni konkurs smatra i Sonja Stoja, razočarana što je, umesto toga, Skupština grada uzela stvar u svoje ruke. Prema toj odluci, JP Urbanizam će napraviti izmenu plana regulacije prostora na kojoj će zgradu graditi privatna kompanija po sopstvenom idejnom projektu. „Već se i priča da je projekat buduće zgrade gotov“, rekla je Sonja Stoja.
Leonid Nešić ovu priču uporedio je sa projektom “Beograd na vodi”, s tim da je problem u Beogradu drastičniji. „Bojim se da je ovo realnija opasnost od ‘Beograda na vodi’, za koji ne verujem da će se izgraditi pošto je na klimavim nogama. Ovde je opasnost veća jer je manjih razmera. Kako sada stvari stoje, gradske institucije će ovo prihvatiti i ideju Urbanizma učiniti realnom“, rekao je Nešić i podsetio da bi GUP trebao da štiti javni interes, jer nije investitor taj koji treba da ceni šta će na nekoj lokaciji biti isplativo.
Pošto Komisija za planove završi svoj posao, očekuje se da u holu Urbanizma izađe i javni uvid predloženog plana koji će trajati 30 dana. Nakon uvida biće održana javna rasprava u Skupštini grada nakon čega predlog ide na Skupštinu grada koja bi trebala da donese konačnu odluku. Prema oceni novosadskih arhitekata, teško je očekivati da oni koji su to zakuvali sada odluče da nešto promene. „Zato moramo svim mogućim potencijalima, pre svega stručnom i građanskom inicijativom, da argumentovano pokušamo to da sprečimo i objasnimo zašto nismo za to. To je jedino moguće, nema druge. Izbori postoje, ali ovo se dešava sada“, poručila je Sonja Stoja.
Darko Šper (VOICE)
