Koliko stanovnike vrbaskih sela košta, u zdravlju ili u novcu, voda iz slavine – odgovoriće pravosudni organi. Još 2006. godine pokrajinska sanitarna inspekcija je zbog nedozvoljenih koncetracija arsena, mangana, nitrita i gvožđa za upotrebu, vodu iz seoskih vodovoda proglasila zdravstveno neispravnom. Tik pred obeležavanje decenijskog jubileja od zabrane, udruženje “Nada za Savino Selo“ i više od 300 meštana, isprovocirani tužbama zbog neplaćenih dugova za vodu, akcijama isključenja i izbegavanjem nadležnih da odgovore na pitanje o ispravnosti vode- podneli su zajedničku tužbu vrednosti pet miliona dinara protiv opštine Vrbas i Javnog komunalnog preduzeća Standard. Uz tužbeni zahtev, sudu su podneli i rezultate analiza vode koju su sami platili i odgovor pokrajinske sanitarne inspekcije da je zabrana, koju lokalni čelnici više i ne spominju, još uvek na snazi.
Da se “zabranjuje korišćenje vode za piće i pripremu jela koju distribuira JKP Standard… usled povećane koncentracije arsena”, pokrajinska sanitarna inspekcija je donela rešenje, a vrbaski komunalac dobio nalog da o tome obavesti stanovništvo još 7. novembra 2006. godine. Devet godina kasnije, meštani se ne sećaju da ih je na ovu zabranu, u cilju prevencije zdravlja, iko od nadležnih podsetio.
Osim arsena čije su koncentracije bile uvećane za više od 30 puta od dozvoljenih, u uzorcima vode pronađene su povišene koncentracije gvožđa, mangana i nitrita. Kao brzo rešenje za vodosnabdevanje, stanovnici vrbaskih sela dobili su tzv. eko-česme.
Iako priključene na postojeće vodovodne mreže i bunare iz kojih je u domaćinstva dopremana voda koju je sanitarna inspekcija proglasila neispravnom, voda iz javnih česmi je prečišćavanjem, tvrdili su nadležni – pijaća. U ovu tvrdnju građani su mogli da veruju samo na reč, jer rezultati analiza nisu objavljivani, kažu za VOICE u udruženju “Nada za Savino Selo”
“Više nije glavno pitanje da li imamo pravo na vodu za piće jer taj problem ima skoro cela Vojvodina, već da li imamo pravo da znamo da li je voda za piće ili ne. Smenjivale su se vlasti, ali je politika ostala ista. Nadležni smatraju da su javnim česmama rešili problem vodosnabdevanja. Od nas se očekuje da ćutimo, plaćamo tehničku vodu kao pijaću, vučemo kanistere i flaše na javnu česmu i ne postavljamo suvišna pitanja. Uostalom, tu zabranu niko nije već godinama ni spominjao. Kao da smo prepušteni sami sebi”, kaže za VOICE Žarko Gavrilov predsednik udruženja “Nada za Savino Selo”. Udruženje su, kaže, osnovali kako bi ih nadležni u lokalnoj samoupravi uopšte prihvatili kao ravnopravne sagovornike. “Na pojedinačna obraćanja da nam kažu kakvu vodu pijemo, pa čak i na peticije sa više stotina potpisa – odgovorili su ignorisanjem. Kao da smo građani ne drugog, već poslednjeg reda. Poslednji put kada smo tražili da se obratimo odbornicima na skupštini, oni su – neverovatn – glasali protiv”, kaže Gavrilov. On dodaje da je negodovanje meštana Savinog Sela kulminiralo krajem prošle godine nakon višegodišnjih pokušaja da problem vode dođe na dnevni red lokalne samouprave i komunalca.
Voda – pitanje javnog zdravlja ili politike
“Prva masovna peticija kojom smo tražili rešavanje problema pijaće vode predata je još 2007. godine. Prikupili smo skoro 700 potpisa. Tražili smo korekciju cena vode, jer verujemo da ne može pijaća voda da košta kao tehnička. Nismo postigli ništa. Prećutali su našu inicijativu i prepustili građanima da pojedinačno zauzmu stav. Neki su bojkotovali plaćanje, a neki prosto nisu mogli finansijski da izdrže da istovremeno kupuju vodu u prodavnici i plaćaju komunalnom preduzeću. Godine su prolazile, smenjivale su se vlasti, a niko od nadležnih nije smatrao da je važno da nas s vremena na vreme podseti da u vodi ima arsena i ko zna čega još. Neki zbog siromaštva zaboravljaju na zabranu iz 2006. godine i tu vodu koriste i za piće i za pripremu hrane. Da li postoji nečija odgovornost za njihovo zdravlje?”, pita Gavrilov.
Meštani su se ponovo u julu prošle godine, sa peticijom i gotovo 500 potpisa obratili lokalnoj samoupravi i rukovodstvu JKP Standarda. “Tražili smo, između ostalog, da nam otvoreno kažu da li je voda koju pijemo pijaća ili tehnička. Zakon o komunalnim delatnostima jasno definiše snabdevanje pijaćom, a ne bilo kojom vodom. Takođe, s obzirom da su bili letnji meseci i da javna česma nije radila, tražili smo da nam komunalno preduzeće dopremi cisterne sa vodom. Nismo dobili ni odgovor, ni cisterne“, kaže Savinoselac Željko Vulić. Da ironija bude veća, dodaje, nekoliko meseci kasnije vrbaski komunalac se na svom sajtu pohvalio činom solidarnosti: dopremanjem dve cisterne u susednu opštinu Srbobran jer je tamo voda bila zabranjena za piće”, priča Vulić za VOICE.
Pored upornog ćutanja vlasti na postavljena pitanja, kap koja je “prelila čašu” i pokrenula Savinoselce da preduzmu konkretne korake izazvale su i intenzivirane akcije isključenja voda zbog duga. Savinoselac Radomir Sekulić smatra da je ovakva politika vrbaskog komunalca izazvala revolt i kod onih koji su do tada uredno plaćali vodu, ne pitajući za njenu ispravnost. “Mogu da razumem ljude koji iz revolta ili nemaštine nisu plaćali vodu. Lično nemam ni jedan dinar duga prema JKP Standardu, ali smatram licemernim da nekog tužite jer nije plaćao vodu sa arsenom. I još mu isključite vodu.”, ogorčen je Sekulić. Ovakav potez u vrbaskom komunalcu objasnili su podatkom da “Savino Selo prednjači po broju dužnika i da oko hiljadu domaćinstava duguje ukupno 20 miliona dinara”, te da “meštani neće da plaćaju vodu”. Na otvorene sumnje da im komunalac isporučuje neispravnu vodu, zamenik direktora JKP Standard Ivan Kankarašodgovorio je za Večernje novosti da “vodu u svim naseljima u opštini redovno kontroliše Institut za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu i da ona u Savinom Selu samo nekoliko dana u martu prošle godine nije bila ispravna”.
Voda sa arsenom obogaćena i fekalijama?
Kako bi otklonili dileme po pitanju (ne)ispravnosti vode, meštani Savinog Sela su sami platili mikrobiološku analizu vode iz slavine u Zavodu za javno zdravlje u Somboru. Rezultati su pokazali nedozvoljene koncentracije arsena, nitrita, gvožđa i fekalnih streptokoka. Potom su se obratili pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji sa pitanjem “da li je rešenje o zabrani vode za piće iz 2006. godine još uvek na snazi”. Dobili su potvrdan odgovor. Udruženje i preko 300 stanovnika Savinog Sela rešili su da svoj devetogodišnji problem sa pijaćom vodom predaju Višem sudu u Somboru. Tužbeni zahtev “težak” pet miliona dinara podneli su protiv lokalne samouprave Vrbas i JKP Standard.
Zabrana je na snazi do danas, potvrdili su za VOICE u pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji. U Sanitarnoj inspekciji za VOICE kažu da je rešenje iz 2006. godine i dalje na snazi opravdano, na osnovu analiza vode koje se redovno sprovode. “Izveštaje redovno dostavljamo komunalnom preduzeću, a dalje je na njima da li će o tome izvestiti javnost”, rekli su za VOICE u pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji.
Ko čuva javno zdravlje, a ko informacije?
Podatak da već gotovo devet godina, u pet od ukupno šest naseljenih mesta vrbaske opštine – voda nije za piće – ne postoji ni na internetskoj prezentaciji JKP Standarda, koje pruža uslugu vodosnabdevanja, ni lokalne samouprave kao osnivača preduzeća. Poskupljenje usluga za 30 odsto, početkom godine, iz kojeg je JKP Standard volšebno izuzeo stanovnike sela, obrazloženo je činjenicom “da meštani naseljenih mesta koriste eko-česme i zato što je mali broj priključen na kanalizacionu mrežu”, a ne time što voda kojom komunalno preduzeće snabdeva sela nije za piće. Neposredno pre objave poskupljenja, umesto rezultata analiza, rukovodstvo JKP Standard objavilo je rezultate ankete o zadovoljstvu građana vodosnabdevanjem koju su sami sproveli u cilju unapređenja usluga. Pod naslovom “Potrošači bi vodu za džabe” navodi se da su rezultati ankete pokazali da “dve trećine ispitanika smatra da je voda iz prodavnice zdravija od česmovače, mada je isto toliko njih uvereno da iza medijskih napisa o lošem kvalitetu vode iz vodovoda stoje proizvođači flaširane vode”.
I Ravnoselci podigli glas
I stanovnici Ravnog Sela smatraju da su već godinama uskraćeni, osim prava na vodu za piće, i za pravo na informaciju. Problem vode ujedinio ih je sa udruženjem iz Savinog Sela, a pitanje je vremena kada će im se i meštani Zmajeva i Bačkog Dobrog Polja pridružiti, smatra Saša Mirković iz ravnoselskog udruženja. Udruženje “Spona” nedavno je organizovalo javnu tribinu o problemu vode u Ravnom Selu, kojoj je prisustvovalo više od 100 meštana. Predstavnici JKP Standard nisu se odazvali pozivu. “Problem vode je pokazao da postoje oni i mi. Vlast i građani. I da predstavnike vlasti više brine fotelja od zdravlja naše dece. Zato sam uveren da ne postoji drugo rešenje nego da su građani udruže. Podneli smo, kao udruženje, komunalcu zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja s pitanjem kakvi su rezultati analiza vode u selu. Činjenica da takvu informaciju treba da tražimo preko poverenika – govori dovoljno. Ne znam čemu služe analize ispravnosti vode ako se kriju od javnosti? ”, kaže Mirković.
Lokalna skupština je u julu ove godine osnovala novo komunalno preduzeće JKP Komunalac koje je od 1. septembra preuzelo obavljanje komunalnih delatnosti od svog prethodnika JKP Standard. Jedna od osnovnih delatnosti je “snabdevanje vodom ZA PIĆE. Ovu odrednicu koja vodu iz javnih vodovoda čini pijaćom, teško je naći u dokumentima prethodnog JKP Standard i opštinskim aktima o komunalnim delatnostima. Slučajno ili namerno, korišćene su definicije “vodosnabdevanje”, “snabdevanje vodom”, “distribucija i prečišćavanje vode”, itd.
S druge strane, važećim Zakonom o komunalnim delatnostima iz 2011. godine jedna od osnovnih delatnosti od opšteg značaja je “snabdevanje vodom za piće”, a isti Zakon navodi i “zdravstvenu i higijensku ispravnost u skladu sa pozitivnim propisima” koju garantuje komunalno preduzeće.
Ćutanje i na pitanja VOICE-a
Stav rukovodstva komunalnog preduzeća po pitanjima tužbe meštana Savinog Sela i kvaliteta vode u seoskim vodovodima nije poznat, jer je na pokušaj VOICE da stupimo u kontakt sa direktorom Radomirom Čurovićem, koji je sa direktorske fotelje JKP Standarda prešao na čelo JKP Komunalac – odgovoreno ćutanjem. Na novinarska pitanja iz vrbaskog komunalca je odgovoreno ćutanjem i kada je VOICE, pozivajući se na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, u aprilu postavio pitanja u vezi sa odlaganjem naftne isplake na gradsku komunalnu deponiju.
Ranka Ivanoska (VOICE)
