Malo je medija u Srbiji koji ovih dana nisu objavili vest o „najvećem tankeru na svetu“ koji će do kraja godine biti izgrađen u zrenjaninskom brodogradilištu, a pojedini kao da su se utrkivali da uz istovetan tekst nadenu i što bombastičniji naslov. Međutim, to uopšte nije „najveći tanker na svetu“, već još jedna tabloidna megalomanija.
Tako je na portalu pravda.rs objavljen naslov da je reč o „gorostasu od 855 tona“, a tabloidni portal srbijadanas.com posao zrenjaninskog brodogradilišta propratio je naslovom „Neverica: Srbi grade brod za svetskog giganta…“ I drugi portali nisu štedeli reči hvale i patriotskog zanosa za srpske inženjere koji su navodno zaslužni za izgradnju ovog tankera.
Vest o izgradnji „najvećeg rečnog naftnog tankera na svetu“ prvi je objavio portal zrenjaninski.com citirajući izjavu direktora brodogradilišta Marka Gudovića. Tekst je preuzela zvanično ugašena novinska agencija Tanjug, čiju su vest potom preuzeli brojni mediji u Srbiji i regionu.
Gudović je za zrenjaninski portal rekao da je naručilac tankera naftna kompanija Šel (Shell). Takođe je rekao da je dužina tankera 135 metara a težina 855 tona, te da će zbog ogromnih gabarita biti izgrađen iz dva dela na dva različita brodogradilišta – u Zrenjaninu i u selu Perlez kraj Zrenjanina. Koliko će nafte moći da se uskladišti u tankeru – nije pomenuo.
Nema sumnje da je ovaj tekst odlično poslužio za marketing firme koja upravlja sa ova dva brodogradilišta, ali je u fokus ponovo stavljeno kako se u Srbiji gradi nešto najveće na svetu.
„Takvih tankera ima koliko hoćete po evropskim rekama“
Predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda rekao je za VOICE da nije tačno da se u Zrenjaninu pravi najveći tanker na svetu, jer takvih i većih rečnih tankera „ima koliko hoćete po evropskim rekama“.
Prema njegovim rečima, u Srbiji su većinu brodogradilišta privatizovale holandske kompanije jer je kod nas proizvodnja duplo jeftnija nego u toj zemlji.
„Kod nas se proizvode uglavnom trupovi za brodove jer je cena duplo jeftinija nego u Holandiji. Mi u Srbiji trenutno nemamo stručnjake za izgradnju tankera“, rekao je Vajda i dodao da je i većina putničkih brodova koji su na proputovanju našim rekama duža od 135 metara.
Kako je objasnio, tanker se pravi iz dva dela jer tolika dužina ne može da prođe preko prevodnice Šlajz. To se odnosi i na širinu broda, za koju smatra da ne može da bude veća od 12 metara.
Vajda je uputio na nekoliko specijalizovanih portala koji sadrže registre ove vrste plovila. Jedan od njih je i portal boatnerd.com u čijem registru se nalazi na desetine rečnih tankera dužine od 140 metara pa naviše. Kao što se može videti na slikama, plovila se koriste na rekama i jezerima širom sveta.
Takođe, na portalu Alba Tankers Aalborg može se videti katalog malih rečnih tankera koji trguju naftnim derivatima na tržištu severozapadne Evrope. I u tom katalogu su i tankeri sličnih ili većih dužina od tankera koji se gradi u zrenjaninskom brodogradilištu.
Konačno, tu je i priča o (pre deset godina) najvećem rečnom tankeru na svetu Vorstenbosch, proizvedenog 2010. godine u Roterdamu. Njegova dužina je 147 metara, a ovaj gorostas može se videti i na video-klipu. Što bi rekli naši tabloidi – za nevericu!
Najveći morski supertanker bio je dug 458 metara
Svakako, iako postoje duži rečni tankeri od zrenjaninskog “diva”, najimpresivniji su morski tankeri, takozvani supertankeri, koji zadivljuju svojom veličinom i najveća su plovila na svetu. Savremeni supertankeri imaju dvoglavu strukturu – spoljašnje izuzetno izdržljivo telo koje uzima uticaj pri mogućem sudaru i unutrašnje telo koje je odgovorno za prevoz opasne robe.
Ova plovila su doživela transformaciju 1990. godine nakon niza ekoloških katastrofa povezanih s izlivanjem hiljade galona nafte u more, prouzrokujući nepopravljivu štetu ekosistemu Velike Britanije, Francuske i Aljaske.
Najveći tanker ikada izgrađen u svetu bio je Seawise giant, norveški supertanker porinut 1979. godine. Izgrađen u Japanu, ovaj brod obavljao je svoju delatnost sve do 2004. godine. Bio je dug 458 metara i širok 69, a njegova nosivost iznosila je 564.763 tona nafte koja je bila smeštena u 46 rezervoara.
Današnji supertankeri, zahvaljujući pooštrenim zahtevima za zaštitu životne sredine u slučaju nezgode, znatno su manji – do 345 metara dužine i 300.000 tona nosivosti.
„Priče o najboljim inžinjerima i izgradnji najvećih brodova su zaostavštine iz socijalizma i danas nemaju veze sa mozgom“, rekao je Vajda i demantovao reči direktora zrenjaninskog brodogradilišta da u Evropi ne postoji kompanija sa većim kapacitetom za proizvodnju plovila.
Nakon svega navedenog nameće se pitanje da li je moguće poverovati da u Evropi trenutno ne postoji kompanija sa većim kapacitetom za proizvodnju plovila od zrenjaninske, kako to tvrdi direktor Marko Gudović. Za medije u Srbiji nema dileme, iako se na Šelovom sajtu zrenjaninski projekat i ne pominje.
Darko Šper (VOICE)
