Protekle nedelje brojni lokalni mediji spekulisali su zbog čega je neko žuto poštansko sanduče kod katoličke katedrale „Crkve imena Marijinog“ u centru Novog Sada preko noći ofarbao u bordo-crvenu boju.
Uz poneku konstatciju da je to žuto sanduče bilo simbol Novosađana i da su se na tom mestu dogovarali razni, pa i ljubavni sastanci, novinari su konstatovali da je neko bez posebnog povoda rešio da promeni boju tom i još na dva sandučeta ispred glavne pošte u Novom Sadu.
Portal 021.rs je naveo da „za sada nije poznato zašto je Pošta Srbije prefarbala jedan od simbola centra Novog Sada“. Naveli su i da Pošte Srbije u drugim gradovima imaju i sandučiće crvene boje, „ali to do skoro nije bila praksa u Novom Sadu“.
Autor jednog od trenutno najčitanijih tekstova na portalu 021.rs piše i da nije siguran od kada se ovo sanduče nalazi na ovom mestu, ali da Novosađani i posetioci decenijama unazad znaju za njega.
Ocenjuje da su radnici loše uradili posao jer se na pojedinim mestima još uvek nazire žuta boja, te zaključuje da su najverovatnije prefarbana samo jednom. Nijedan medij koji je o ovoj temi izveštavao nije pokušao da čitaocima ili gledaocima navede pravi razlog zašto su sandučići promenili boju. A mogli su.
Za sve one kojima su draže činjenice, stvari stoje ovako: Pošta Srbije je 1990. godine, obeležavajući 150 godina postojanja, u svim većim gradovima postavila stilske poštanske sandučiće, repliku sandučića koji su u 19. veku bili u upotrebi na području Vojvodine. Njihova originalna boja je bordo-crvena.
Bez obzira na činjenicu da je boja svih običnih sandučića novijeg datuma žuta, replike sandučića iz 19. veka su kao simbol tradicije i autentičnosti izrađene u originalnoj bordo-crvenoj. Takvi su ostali do dan danas svuda u Srbiji, osim u Novom Sadu, gde su nedavno prefarbani (po drugi put).
Kako navode u Poštama Srbije, neko je iz nepoznatih razloga, pre više od 15 godina, ove stilske sandučiće ofarbao u žuto, a ponovnim prefarbavanjem vraćen im je prvobitan izgled. Nasuprot komentarima da su time pogazili deo novosadskog identiteta i tradicije, u Poštama Srbije tvrde da su ovim činom samo želeli da pokažu da su u stvari ponosni na tradiciju ovih prostora.
U Novom Sadu ima pet ovakvih sandučića – u centru, dva ispred glavne pošte, jedan ispred pošte na Spensu i jedan na Bulevaru oslobođenja kod Poštanske štedionice.
Izostajanje tačnih informacija u originalnom tekstu koji je prenelo i nekoliko portaladovelo je u zabunu i čitaoce koji su na sebi svojstven način komentarisali prefarbavanje sandučeta, takođe bez argumentacije, prebacujući naizgled bezazlenu temu u političku arenu.
„Pametnom čoveku jedino ostaje da se gadi i da se distancira od ološa i njihovih odluka“, „Čudi me da nisu srušili i napravili betonsko, naravno“, „Prefarbajte sada i Katedralu u crveno“, „Gde je petokraka na sandučićima?“, samo su neki od komentara na originalnu vest.
Bilo je i drugačijih komentara: „Zatire se svaka posebnost Novog Sada i Vojvodine“, „Čak ni toliko novosadskog ne može da se sačuva“, „Podsetiću sve vas da su i komunisti krojili istoriju kao da je od njih sve počelo“…
Ipak, ponekad bi činjenice trebalo proveriti, jer su bile tu, nadohvat ruke, u novosadskoj pošti. Iste činjenice navedene su i u komentarima vesti, ali ni njih kao da niko nije pročitao.
A uloga medija je i da edukuju i medijski opismenjuju.
Darko Šper (VOICE)
