Imamo mnogo razloga u Pančevu da se bunimo, da podnosimo primedbe, da budem aktivni, da imamo otvorene oči šta se dešava, kada nam neko nešto sprema iza leđa, što apsolutno nije u korist građana, rekla je Sabina Kerić iz organizacije Ekonaut. U onjaln emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Znamo li šta dišemo“ predstavnik zrenjaninske neformalne grupe Stop kafileriji Gojkan Stojinović ocenio je da uspeh našeg društva, iako kasnimo u tome, kada govorimo o ekološkim temama, leži u edukaciji mladih.
Na javnoj raspravi o Studiji procene uticaja na životnu sredinu buduće zrenjaninske fabrike guma Linglong, zainteresovana javnost bila je sprečena da učestvuje. Gojkan Stojinović kaže da se javnost organizovala i da ih je ispred prostorije u kojoj je planirano da se održi ova rasprava bilo stotinak, međutim, niko sem predstavnika lokalnih inicijativa nije pušten da uđe.
“Ušlo je nekoliko predstavnika lokalnih inicijativa da bi rekli izrađivačima studije i lokalnoj samoupravi da su građani sprečeni da uđu. Opravdanje je bilo trenutna situacija sa pandemijom. Međutim, ono što je vrlo bitno je da je ta ista jedinica lokalne samouprave održala gradsku skupštinu sa svim odbronicima u prostorijama Kulturnog centra. U skladu sa preporukama Kriznog štaba održali su skupštinu što je, sa druge strane, građanima zabranjeno jer je ta javna rasprava održana u, karikiraću, pomoćnoj prostoriji u koju nije moglo da se smesti više od 15-20 ljudi, poštujući mere”, rekao je Stojinović.
Problem sa pančevačkim vazduhom se spontano smanjio posle bombarodavanja, kada se zatvorila Azotara, a sada služi za skladište mineralnog đubriva. Ono što je aktuelno u Pančevu je ekološki aktivizam koji se suprotstavlja planovima koji su mimo logike i mimo procedura, kaže Sabina Kerić.
“Trenutno se tamo skladišti đubrivo koje je u Libanu bilo odgovorno za onu eksploziju i to je nešto što je postalo aktuelno kada je to globalno odjeknulo. Pančevci su se dosta zabrinuli zbog toga pa smo gledali, na primer, koliki bi taj krug stradao kod nas. Došli smo do zaključka da bi čak moglo i do Beograda da stigne i da bi zapravo bilo nekoliko puta jače nego Bejrutska eksplozija. Azotara ne radi, rade petrohemija i rafinerija. Rafinerija je u poslednjih nekoliko godina dosta uložila u nove tehnološke procese. Tako da se u Pančevu više ne vidi ni čuveni plamen koji se nekad video na njihovim dimnjacima. Međutim, oni i dalje rade punom parom. To zagađenje se smanjilo. Mi koji pratimo aplikacije koje su postale popularne u poslednjih par godina videli smo da Pančevo postaje vazdušna banja u odnosu na Beograd”, kaže Sabrina Kerić.
Prema njenim rečima, Jedan koji je potencijalno vezan za zagađenje u Pančevu je najava izgradnje skladišta opasnog otpada u Rafinerijinafte. Rafinerija planira da napravi najveće skladište, verovatno u Srbiji koji sadrži taj opasni otpad. Međutim to se radi bez poštovanja procedura sa zastarelim podacima, ukazala je Sabina.
Gojkan Stojinović kaže da je zagađenost vazduh prema statističkim podacima, odnosno bolesti respiratornog trakta, drugi uzrok smrtnosti u Zrenjaninu. Prema njegovim rečima, Zrenjanin ima tri merna mesta za aerozagađenje, međutim na interaktivnoj mapi sajta Agencije za zaštitu životne sredine nema nijedno.
“Hoćemo da krenemo od incijative da Zrenjanin dobije više mernih mesta, da se naprave nulta merenja. Da se, osim čestičnih uvedu i druga merenja koja bi pokazala u kom stanju je kvalitet vazduha. Ta inicijativa postoji u nekoliko pravaca u ovom trenutku, ali jedan od osnovnih je prikupljanje potpisa za peticiju da Zrenjanin dobije više mernih mesta. Pored fabrike guma treba da počne da radi niz drugih hemijskih fabrika koje puštaju različite doze misije u vazduh”, rekao je Stojinović.
Ekonaut se u poslednje vreme bavi urbanim pčelarstvom u Beogradu. Sabina Kerić iz ove organizacije kaže da pčele jesu indikator stanja životne sredine, ali nisu najbolji jer nisu aktivne tokom cele godine.
“Postavljamo košnice na krovove i pratimo kvalitet meda koje dobijamo iz tih gradski košnica. Zanimljivo je da pčele proizvode savršeno bezbedan med, u njemu nema pesticida i teških metala koje biste očekivali jer je prikupljen na teritoriji Beograda. Pčele taj med prečiste, one ih naprave savršeno sigurnim. Međutim, gradske pčele žive kraće nego seoske. Veliki je problem trovanja pčela u Vojvodini.. U ovom periodu kada kreće loženje, one miruju”, kaže Sabina Kerić.
Incijativa Vazduh nije roba iz Zrenjanina u saradnji sa ZORO i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine realizuje projekat Zrekologija – ti se pitaš! Projekat se sprovodi u okviru programa Snažno zeleno, a finansira ga Evropska unija.
Svetlana Paramentić (VOICE)
