Svoju budućnost vezuje za SAD
Deveto mesto na Olimpijskim igrama u Tokiju, u disciplini 100 metara slobodno, najveći je uspeh 23-godišnjeg Subotičana Andreja Barne. Za ulazak u finale falilo mu je samo 12 stotinki, a plivao je baš brzo – uspeo je čak da obori 13 godina star nacionalni rekord legendarnog Milorada Čavića.
Nije odlazak u Tokio za Barnu predstavljao samo veliki sportski uspeh. Da su Olimpijske igre u Tokiju održane prošle godine, pitanje je da li bi na njima uopšte nastupio.
Posle hirurške operacije kojoj je podvrgnut 2019. nije, naime, znao da li će uopšte moći da se vrati u bazen. Odlaganje Igara dalo mu je više vremena za jačanje forme i postizanje olimpijske norme.
„Nisam znao da li ću biti u mogućnosti da ponovo plivam. Srećom, sve je prošlo dobro, tako da sam ponovo bio u bazenu u roku od mesec ili dva. Zbog svega toga, prošla godina verovatno nije bila za mene najbolja godina za takmičenja, ali zato ovo što sam dobio dodatnu godinu da se vratim tamo gde sam bio pre operacije i ostvarim normu za Olimpijske igre – smatram blagoslovom“, preneli su nedavno njegovu izjavu američki lokani mediji.
U toj zemlji, na Univerzitetu Lujvil (Kentaki) koji je upisao 2016, Barna je plivao za univerzitetski plivački tim Cardinals – koji je u Tokio, uzgred, poslao četvoro sadašnjih i jednog budućeg studenta koji su nastupili za pet nacionalnih timova.
Uprkos nesumnjivom uspehu u Tokiju – tek je treći plivač iz Srbije koji je na Olimpijskim igrama imao plasman ispod 10. mesta – ovaj višestruki šampion Srbije i osvajač zlatne i srebrne medalje na Mediteranskim igrama u Taragoni 2018. (u štafetama 4×100 slobodnom stilom, odnosno 4x200m slobodnim stilom), ipak nije siguran da li će nastaviti plivačku karijeru.
„Iskreno, ja još ne znam da li ću i dalje da plivam. Videćemo još kako će stvari odvijati. Znam da mogu još mnogo da pružim, ali trenutno je apsolutno sve neizvesno što se tiče nastavka karijere“, rekao je Barna medijima nakom osvojenog 9. mesta u Tokiju.
Svoje planove vezuje u potpunosti za SAD – tamo je ove godine diplomirao (sajber bezbednost i softver development), tamo mu je trener Kris Lindauer, za kojeg ističe da ima ogromne zasluge za rezultat u Tokiju; tamo je ovog leta počeo i da radi jer je finansijska pomoć koju dobija iz Srbije daleko od dovoljne za troškove koje ima. Pogotovo ako ostvari naum i upiše postdiplomske studije.
Iako u SAD od plivanja mogu da žive samo oni sa vrhunskim rezultatima, ostanak u toj zemlji po njega svakako deluje kao bolja opcija. U Srbiji stvari stoje tako da su i uspešniji ovdašnji plivači od Barne odlučili da iz finansijskih razloga životnu sreću pronađu izvan Srbije. No, za razliku od osvajača srebra na 100m delfin na OI u Pekingu 2008. Milorada Čavića, koji se preselio upravo u SAD nakon završetka karijere, i svetske prvakinje na 200m prsno iz Rima 2009. Nađe Higl, koja se nedavno preselila u Sloveniju – Andrej Barna o ostanku u SAD i prekidu karijere razmišlja u dobi kada bi u sportu još mogao mnogo toga da pokaže (Čavić je srebro u Pekingu osvojio sa 24, Higl titulu svetske prvakinje sa 22 godine).
Nije isključeno da će poruka koju je uputio preko medija na kraju uroditi plodom i da će ipak nastaviti da se takmiči. No, možda je za sve – čak i za njega! – ipak bolje da u Tokiju nije napravio bolji rezultat – nedajbože da je uzeo medalju! – jer bi posledična nacionalna euforija, ispisujem dete sa… i upisujem na plivanje, imamo bazene bez grejanja ali kidamo na takmičenjima i tome slično, do kraja zabašurili istinu da se za Olimpijske igre pripremao u drugoj zemlji, uz pomoć tamošnjeg trenera i bez dovoljno finansijske pomoći matične zemlje.
Prerani završetak karijere bio bi ipak veliki udarac za ovog mladića koji je rođen 6. marta 1998. u Subotici i ponikao u – ko kaže da ne važi nomen est omen? – u tamošnjem naselju „Tokio“.
Oni koji su sa njim trenirali kažu da je tokom školovanja u Srednjoj ekonomskoj školi „Bosa Milićević“ bio odličan učenik i veoma posvećen plivanju i treniranju u Plivačkom klubu „Spartak“ i da je još tada govorio kako želi da ode u SAD da bi se tamo takmičio sa najboljima i napredovao.
I otišao je, odmah posle srednje škole. Od školske 2016-2017, prve koju je pohađao u SAD, Barna je postao važan član Kardinala. Već u drugoj godini zapaženi takmičarski rezultati, podjednako i oni ostvareni u skamijama, donose mu priznanja od Američke asocijacije koledž trenera plivanja i ronjenja (CSCAA) kao i od Atlantske konferencije, u okviru kojeg se u raznim sportovima takmiči Barnin univerzitet.
U školskoj 2018-2019. etablirao se u jednog od top sprintera u okviru konferencije, na čijem šampionatu osvaja srebrnu medalju na 50m slobodno, ali i zlatnu kao član štafete 400m slobodno, srebrnu kao član mešovite štafete 200m slobodno i bronzane u štafeti 200m slobodno.
U školskoj 2019-2020. zbog operacije propušta takmičenja u prvom semestru, ali se vraća u bazen u januaru i na šampionatu Atlantske konferencije osvaja treće mesto na 100m slobodno, kao i prvo mesto kao član štafete 800m slobodno, te druga mesta u štafeti 200m slobodno, odnosno 400m slobodno. Osim priznanja za sportistu-povratnika godine koju je prošle godine dobio od univerziteta, Barna je i u poslednjoj godini studija dobio pohvale za akademske rezultate.
Kao član reprezentacije Srbije učestvovao je na tri svetska plivačka prvenstva: u Kazanju 2015, Budimpešti 2017. i Kvandžuu 2019. godine.
Učesnik je Evropskog prvenstva u Londonu 2016, Glazgovu 2018. (polufinale 50m slobodno i 8. mesto 400m slobodno) i u Budimpešti 2020. (polufinale 100m slobodno, 7. na 400m slobodno, 7. na 400 mešoviti sastav).
Denis Kolundžija (VOICE, foto: FB/Louisville Swimming and Diving)
