Vlada Mađarske u obavezi je da nakon sudske presude objavi ugovor o izgradnji deonice brze pruge Beograd- Budimpešta kroz Mađarsku, koji je, kako ocenjuju sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), izuzetno nepovoljan po građane i budžet ali i izuzetno povoljan po ljude bliske premijeru Viktoru Orbanu. Sagovornici VOICE-a iz Mađarske upozoravaju da bi cena deonice od granice sa Srbijom do Budimpešte duga 166 kilometara mogla dostići oko 750 milijardi forinti (oko dve milijarde evra), od čega je čak 85 odsto iz kredita kineske banke.

Kako su prošle godine u maju preneli mediji, prema tada usvojenom zakonu u mađarskom parlamentu, detalji ugovora moraju da ostanu tajni tokom narednih 10 godina, a u obrazloženju  takve odluke istaknuto je da se na taj način zemlja štiti „od nepotrebnog spoljnog uticaja“ kao i „nacionalni interesi“.

Politikolog Silard Janoš Tot za VOICE ističe da se u mađarskoj javnosti spekuliše da je osnovni razlog za sakrivanje ugovora to što uslovi nisu povoljni za mađarsku stranu, jer se radi o ogromnim sredstvima od kojih deo direktno plaća Mađarska, dok drugi deo dolazi iz kineskog kredita.

– Prema kalkulacijama eksperata, trebaće 130 godina da se na pruzi zaradi novac koji je investiran.  Detalji nisu poznati, ali sudeći po drugim kineskim investicijama u svetu, spekuliše se da uslovi ugovora nisu povoljni jer su Kinezi tražili različite garancije, dok mađarska strana neće imati iste garancije protiv rizika. A dodatni problem je korupcija. Već se zna da će jedan od bitnih izvođača radova biti firma koja se može vezati za Lerinca Mesaroša, biznismena koji je poznat kao Orbanova desna ruka – ističe Tot.

Opoziciona poslanica u mađarskom parlamentu Bernadet Sel, za VOICE objašnjava da je pomenuta investicija problematična iz više razloga, a da je glavni problem to što je ekonomski potpuno neracionalna jer bi se, prema nekim proračunima, ona isplatila tek za 2.400 godina, odnosno nikada! Problem je, dodaje, i cena koja prelazi svaku meru.

– Renoviranje košta 4,1 milijardu forinti po kilometru, što je četiri puta više od prosečne cene od 1,14 milijardi forinti po kilometru u Mađarskoj. I ako sve to ne bi bilo dovoljno, 85 odsto je udeo kineskog kredita, čiji su detalji proglašeni tajnim na 10 godina – navodi Sel.

Ona takođe kao problem vidi to što će radove da izvodi jedan od najbogatijih ljudi u Mađarskoj i prijatelj Viktora Orbana od detinjstva – Lerinc Mesaroš kome bi, kako kaže, taj posao mogao doneti oko 300 milijardi forinti.

– Osim toga, građevinski radovi još nisu ni započeti, ali Mesaroš je već dosta kajmaka pokupio na projektu prošle godine: prema ugovoru sa MAV-om (Železnice Mađarske, prim. aut), Mesaroševa kompanija je dobila 10 odsto, oko 32,2 milijarde forinti kao avans. Čitav projekat služi samo interesima kineskih i provladinih krugova, ali ne i mađarskim poreskim obveznicima. Usput, epidemija je pokazala da ne treba povećavati, već naprotiv, treba smanjiti svoju zavisnost u svim oblastima, ali kapija, koja je za kinesku robu još šire otvorena, ne upućuje u tom pravcu – upozorava Bernadet Sel.

SUD NAREDIO OTVARANJE UGOVORA

Ona za VOICE objašnjava hronologiju dešavanja sa ugovorom koji je na kraju završio na sudu. Naime, kaže Sel, ministar finansija Mađarske Mihalj Varga potpisao je 24. aprila 2020. ugovor o zajmu, nakon čega je ona odmah poslala zahtev da joj se dostave podaci iz ugovora. Međutim, umesto da odgovori u roku od 15 dana, ministarstvo je taj rok prolongiralo na 90 dana, koristeći mogućnost produženja roka koje je uvedeno zbog epidemiološke situacije.

– Dok je teklo produženo vreme za odgovor, parlamentu je podnet predlog zakona koji omogućuje proglašenje ugovora o zajmu tajnim i taj zakon je usvojen 19. maja 2020. godine, pre odgovora na moj zahtev. Tako da sam na kraju dobila odgovoru u kom je pisalo da je ugovor proglašen tajnim na 10 godina – ukazuje Sel za naš portal.

Usledila je tužba sudu, da bi početkom oktobra Sudsko veće Prestoničkog suda donelo drugostepenu presudu, uz obrazloženje da je u tom slučaju „reč o budžetskoj odluci koja se tiče javnog duga i finansira se iz poreza mađarskih državljana i firmi, to jest javnih sredstava“ što je zapravo poslednja rečenica člana 39, stava 2 Osnovnog zakona, (Ustava Mađarske, prim.aut).

– Dakle, postoji jasan javni interes za poznavanje podataka. Mađarski građani imaju pravo da se izjasne o investiciji koju je preduzela država ako je poznato da uključuje javna sredstva i dugotrajnije opterećenje budžeta. Međutim, javnost može dati odgovorno i obrazloženo mišljenje samo ako ima tačne i detaljne informacije. Mora tačno da zna koje terete preuzima na sebe i koliko će od toga imati koristi, da li uključuje možda spoljnu zavisnost ili značajan finansijski teret koji je nesrazmeran dostupnim beneficijama. Međutim, za sve ovo treba znati sadržaj ugovora – rekla nam je Sel.

VIŠEGODIŠNJE KAŠNJENJE

Podsetimo, 23. decembra 2015. godine tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Novom Sadu da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu brzu prugu Beograd-Budimpešta od 2018. godine.

– To je velika stvar za našu zemlju. Sve ćemo završiti za dve i po godine. Očekujem da sa kolegama iz Kine i Mađarske zajedno pođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kada su ljudi posvećeni i veruju – naglasio je tada Vučić.

Pruga, međutim, još nije završena, a u više navrata pomeran je kraj radova, te je trenutno aktuelna Vučićeva najava da će taj posao biti okončan do 2024. godine. Nadležni pak negiraju da kašnjenja uopšte ima. Kasni se i u Mađarskoj, pa su tako tek 15. oktobra ove godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i mađarski ministar za inovacije i tehnologiju Laslo Palkovič položili kamen temeljac i time svečano otvorili radove na železničkoj trasi Beograd-Budimpešta, na deonici pruge Šorokšar – Kelebija.

– Ovaj projekat je od izuzetnog strateškog značaja za obe zemlje s obzirom na to da predstavlja deo jedinstvene evropske železničke mreže i predstavlja deo Koridora 10 i železničku vezu ne samo Srbije i Mađarske, već ovom izgradnjom spajamo Centralnu Evropu sa Južnom Evropom – rekao je Tomislav Momirović tom prilikom.

Klikom na baner možete se prijaviti na newsletter VOICE OF VOJVODINA

Bernadet Sel za VOICE podseća da je ugovor između dve zemlje zaključen 2016. godine, da je u novembru 2017. raspisan tender za planiranje i izgradnju južne deonice, između Šorokšara i Kelebije, a ove godine, u avgustu 2021. godine za severnu deonicu, između Ferencvaroša i Šorokšara.

– Procedura za dobijanje građevinske dozvole za južnu deonicu je takođe obavljena u avgustu ove godine, za samo 30 dana (!), jer su u martu uredbom Vlade proglašeni od nacionalnog značaja tih dvadeset šest upravnih predmeta koji su vezani za izgradnju železničke pruge br. 150 između Budimpešte i graničnog prelaza kod Kelebije. Razlog za kašnjenje može biti to što su postojali dugotrajni pregovori o uslovima kineskog zajma, ali ćemo tek nakon što ugovor o zajmu bude javno objavljen saznati više o tome koliko je to sve po nas štetno – istakla je Sel.

PROBLEMI ZA ORBANA?

Ukoliko se vlada ogluši o sudsku presudu, Sel kaže da su spremna druga pravna sredstva. Janoš Tot ocenjuje da opozicija na ovom ugovoru neće naročito profitirati u predstojećoj predizbornoj kampanji, bez obzira hoće li on biti obelodanjen ili ne.

– Mislim da opozicija neće moći da iskoristi sve ovo u predstojećoj predizbornoj kampanji – postoji gomila sličnih slučajeva, a mađarsko društvo to toleriše – navodi naš sagovornik.

Ipak, Orban bi zbog toga, po njegovim rečima, možda mogao trpeti dodatni pritisak iz Evropske unije.

– Već je bilo sukoba sa EU oko ovog projekta. EU je oštro kritikovao mađarsku vladu zbog toga što će, prema originalnom ugovoru, većinu radova izvoditi kineske firme i tražili su da se to promeni i da i evropske firme dobijaju prilike da se uključe – podsetio je Silard Janoš Tot.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)