Zaključno sa 31.12.2017. godine u Registru funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije registrovano je ukupno 29.936 aktivnih funkcionera, precizirala je Agencija u odgovoru za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). VOICE je od Agencije tražio te podatke, jer se poslednjih nedelja u različitim medijima, uz navođenje Agencije kao izvora, pojavilo više različitih podataka, između ostalog i onaj prema kojem je broj javnih funkcionera u Srbiji porastao sa 12.000 iz 2011. godine, na gotovo 34.000 na kraju 2017. godine.
Međutim, Agencija za borbu protiv korupcije nije VOICE-u dostavila podatke po godinama, od 2011. do 2017, uz napomenu da ih je moguće pronaći u godišnjim izveštajima o radu. Ipak, u tim izveštajima moguće je pronaći broj ukupno obrađenih i objavljenih obaveštenja u Registru funkcionera. Ta brojka je za 2014. godinu iznosila 41.530, za 2015. 47.500, a za 2016. čak 52.511. Ipak, na osnovu saopštenja Agencije u 2014. godini vidi se da je poslednjeg dana 2013. godine u Srbiji bilo 25.587 funkcionera, dok je na kraju 2015. taj broj porastao na nešto više od 28.000.
Sagovornici VOICE-a upozorili su da je pojam javnog funkcionera u Srbiji definisan veoma široko, da veliki problem predstavljaju nejasni kriterijumi za određivanje njihovog broja, kao i njihov obuhvat, zbog čega ih, realno ima više nego što pokazuju podaci Agencije za borbu protiv korupcije. Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije, za VOICE je istakao da postoji izvestan broj ljudi koji su nosioci funkcija koje su po prirodi stvari značajne, iako istovremeno nisu nosioci izvršnih ovlašćenja, a da oni iz tog razloga izmiču Agenciji za borbu protiv korupcije.
– Po tome, recimo, obavezu da podnosi izveštaj ima dekan fakulteta, a prodekani nemaju. Ili članovi borda nemaju, a ima direktor. Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije, recimo, direktora osnovne škole. To je pitanje obuhvata – rekao nam je Stojiljković.
Agencija nije precizno odgovorila ni na pitanje VOICE-a da li je broj javnih funkcionera u Srbiji sličan, veći ili manji od proseka u zemljama Evrope, navodeći samo da je ukupan broj javnih funkcionera u zemljama Evrope različit.
– Broj funkcionera u zemljama u okruženju određen je regulativom kojom se definiše pojam funkcionera, pa iz tog razloga nije moguće praviti uporedne analize – navedeno je u odgovoru Agencije za borbu protiv korupcije.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, istakao je za VOICE da se mora biti oprezan prilikom poređenja broja javnih funkcionera u Srbiji i drugim zemljama.
– Obuhvat tog pojma može biti veoma različit. Na primer, da li su tu članovi opštinskih izbornih komisija, da li su tu članovi školskih odbora i tako dalje. Taj krug javnih funkcija u Srbiji je jako širok, a ne mora da znači da je u svakoj zemlji isti – kazao je Nenadić. Problem je, dodaje, što se u Srbiji broj javnih funkcionera ne određuje po racionalnim principima, što se najbolje videlo prilikom izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je sada ograničen broj članova gradskih i opštinskih veća, kao i broj pomoćnika gradonačelnika i predsednika opština. Nenadić očekuje da se pitanje brojnosti javnih funkcionera u Srbiji postavi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, iz ugla poštovanja usvojenih zakonskih normi u pogledu procedure izbora.
– Tu Srbija već dobija opomene od evropskih institucija. Na primer, zbog nepoštovanja procedure za postavljanje službenika na položaje. Ali, u pogledu ukupnog broja, mislim da će to pitanje pre svega biti tretirano u sklopu reforme javne uprave ili toga koliko je ona racionalna i osposobljena da odgovara potrebama društva – rekao je Nenadić.
Dalibor Stupar (VOICE)
