Skip to main content

Aleksandar Odžić: Vojvođanin kome ne daju da to bude

30. Avg 2021. Biografija
4 min čitanja

Nacionalisti se plaše višestrukog identiteta

Autor

Darko Šper, urednik u Centralnom desku Radio televizije Vojvodina (pre toga dve godine urednik Web portala RTV). U Novinskoj agenciji Beta radio je od 2001. do 2013. godine. Kao novinar radi od 1995. godine u Radiju Zrenjanin. Radio je kao novinar-dopisnik u Dnevnom listu "Blic" (1997); Dnevnom listu „Glas Javnosti“ (1997-1999); Radiju B92 (1997-1999); Građanskom listu (2001- 2005); Radiju „Kojot“ (2001 - 2005); ANEMu (2001 - 2005); i Super televiziji (2006 - 2009). Povremeno, od sredine 2005. godine, sarađivao je sa Balkanskom istraživačkom mrežom novinara (Balkan Investigative Reporting Network - www.balkaninsight.com) izveštavajući iz Vojvodine. Tokom 2008. godine učestvovao je sa još nekoliko kolega iz Srbije u zajedničkom projektu NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo i u tom periodu objavio tekst o korupciji u pravosuđu Srbije. Dobitnik nagrade za istraživačko novinarstvo u okviru projekta Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) "Mediji i lokalne samouprave". Kao novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra jedan od dobitnika Nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji za 2015. godinu.

Jedan naizgled bezazleni sastanak ministarke za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije Gordane Čomić sa predstavnicima koalicije Vojvođanski front, čiji su nosioci Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanska partija, u prvi plan je izbacio Aleksandra Odžića, dugogodišnjeg predsednika mlađeg koalicionog partnera.

Nije ovaj poslanik u Skupštini Vojvodine nakon sastanka izjavio ništa bogznašta novo, ali je pomenuo kako su sa ministarkom dan ranije razgovarali o vojvođanskom identitetu i težnji Vojvođanske partije da se na popisu stanovništva građanima Vojvodine omogući da se izjasne ali i potom evidentiraju kao Vojvođani ili Vojvođanke, što do sada nije bilo moguće.

“Pitanje vojvođanskog identiteta je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca da se slobodno izjasni o nacionalnoj pripadnosti shodno sopstvenim ubeđenjima i kao takvo nikome ne sme biti uskraćeno prilikom popisa stanovništva 2022. godine”, poručio je Odžić 17. avgusta putem saopštenja za javnost.

Kao glavni argument naveo je da na poslednjem popisu iz 2011. godine mnogi građani, koji žive uglavnom na teritoriji Vojvodine, nisu mogli ostvariti to svoje pravo jer su ih popisivači i pored slobodno izražene volje da se izjasne kao Vojvođani/ke, svrstavali u rubriku regionalne pripadnosti ili pod „ostali“.

Čini se – išta novo i sasvim uobičajeno kada je Odžićev način obraćanja javnosti u pitanju. Međutim, da ovoga puta nije tako uverili smo se već sutradan kada su počele brojne optužbe na račun Čomićeve i Odžića što su uopšte o ovoj temi razgovarali. U optužbama su prednjačili razni monarhisti, nacionalisti, ljubitelji ideje „srpskog sveta“ i njima slični, retko iz vlasti a mnogo više iz redova opozicije, uključujući i raznorazne „analitičare“, od nacionalističkih do tzv. liberalnih.

Boje Srpske napredne stranke ovog puta branila je Pokrajinska vlada koja je Odžiću i ekipi poručila da je „pitanje razgradnje srpskog nacionalnog identiteta neprimereno i neodgovorno se otvaraju kao nerešena pitanja i kao zamena za srpski nacionalni identitet“, odnosno da je „savršeno jasno da se odrednica Vojvođanin, odnosno Vojvođanka neće, prilikom izjašnjavanja, vezivati za Mađare, Slovake, Hrvate i druge“.

Odžić i Vojvođanski front na prozivke Dveri, Nade i sličnih, nisu reagovali. Ali jesu kada se u ime vladajuće partije javnosti obratio direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekavši da “Vojvođani ne postoje kao nacija”.

On je „privatizovanom“ Tanjugu rekao da ga ne zanima inicijativa “vojvođanskih stranaka, Gordane Čomić, Saveta Evrope i ostalih”, te da se Zavod u svom radu „vodi Međunarodnim preporukama UN za popis stanovništva i preporukama Eurostata”.

Odgovor Odžićeve Vojvođanske partije i Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine na Kovačevićeve i ine optužbe bio je kratak i jasan: Vlast negira vojvođanski identitet jer građane želi da razvrstava po nacionalnim torovima.

Ocenili su da su argumenti vlasti identični etiketama koje je Istrijanima u Istri devedesetih godina 20. veka “lepio” predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Odžić je zatražio i ostavku Miladina Kovačevića zbog najave da će građani koji se na popisu budu izjasnili kao Vojvođani biti podvedeni pod regionalnu pripadnost. 

“Nijedna obrada podataka ne može biti važnija od garantovane slobodne volje građana da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti, Ustava Srbije, pa i svih drugih međunarodnih akata koji definišu slobodno izjašnjavanje i tačno upisivanje u popisni registar. Nije na vama da tumačite bilo čije osnovno ljudsko pravo o slobodnom izjašnjavanju”, poručio je Odžić Kovačeviću.

Dodao je da direktor statističkog zavoda ne sme da “krsti” prava građana u skladu sa sopstvenim viđenjem stvari, nego da poštuje njihova prava u skladu sa činjeničnim stanjem i onako kako se svaki pojedinac bude izjasnio.

“Ako niste sposobni da obavljate posao koji vam je dodeljen – podnesite ostavku, umesto što namećete neka svoja rešenja i kršite sve pozitivne međunarodne norme o slobodnom izjašnjavanju građana o nacionalnoj pripadnosti”, poručio je Odžić.

Da ne postoji „srpska Vojvodina“, da je Srbija nedovršena država, da treba formirati i vojvođanski epidemiološki krizni štab, da u dijalog vlasti i opozicije mora biti uključena i Vojvodina, da je na delu zatiranje autentičnog kulturnog nasleđa Vojvodine – samo su neke od stvari na koje je Odžić poslednjih godina ukazivao i upozoravao.

Oni na koje je upirao prstom uglavnom su tada ćutali. Sada su se valjda napokon prepoznali i oglasili posredstvom opozicionih stranaka koje pregovaraju sa vlašću bez posredovanja Evropskog parlamenta, „nezavisnih analitičara“, „stručnjaka“ za statistiku i vlade u kojoj žive Vojvođani a koju vodi čovek koji je i potekao u strankama „srpskog sveta“ i koji je devedesetih godina pripadnicima nesrpskih nacionalnih zajednica nudio sendviče da se isele iz Vojvodine.

Antinacionalistički politikolozi konstatuju da nacionaliste najviše plaše višestrukosti identiteta te zbog toga stalno podmeću manipulaciju da je nacionalni jedini i samopodrazumevajući identitet. Dodaju i da je za poslednjih 30 i kusur godina života sa nacionalizmom kao apsolutno dominantnom ideologijm u Srbiji jedno jasno: nacijom se lakše manipuliše, a identitetom – naročito višeslojnim – znatno teže.

Do popisa ima još vremena da se kaže štošta na ovu temu, a uz Nenada Čanka jedan od najneomiljenijih političara u beogradskom krugu dvojke sigurno će nastaviti da javnost zasipa sličnim izjavama i optužbama, koje zbog svog provokativnog sadržaja vrlo retko i završe u beogradskoj štampi, pod oznakom „separatizam“.

Odžić je politički aktivan od 1996. godine baš preko LSV-a, stranke u kojoj je bio nosilac više javnih i stranačkih funkcija. Bio je odbornik Skupštine grada Novog Sada u dva mandata (2000-2004; 2004-2008) i poslanik Skupštine Vojvodine u dva mandata (2000-2004, 2020 – ).

Odžić je bio osnivač i predsednik Novosadske partije (2008), a nakon ujedinjenja više vojvođanskih stranaka i organizacija u jednu Vojvođansku partiju, izabran je za predsednika Vojvođanske partije 2009. godine na čijem je čelu i danas.

Kako još piše u njegovoj biografiji, politički je aktivan punih 25 godina zalažući se za vraćanje nasilno oduzetih prava Vojvodini, uspostavljanja pune autonomije Vojvodine i zvanično priznanje vojvođanske nacije, kako se i sam deklariše.

Rođen je 15. novembra 1968. u Novom Sadu, gde se i  školovao. Po zanimanju je menadžer bezbednosti i zaposlen je u JVP „Vode Vojvodine“ na poslovima samostalnog stručnog saradnika za bezbednost, zdravlje na radu i protivpožarnu zaštitu. Radio je i u SPC “Vojvodina”, Gradskoj upravi za inspekcijske poslove, VDP “Šajkaška” i novosadskom preduzeću AMB “Grafika”.

Otac je tri ćerke, a osim srpskohrvatskog, govori i engleski jezik.

Darko Šper (VOICE)