Skip to main content

Beširi: Vlast u Srbiji nema nameru da modernizuje društvo i da ga približi razvijenoj Evropi

18. Dec 2020. by Ekipa VOICE Analitički članci
8 min čitanja

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Srbija već nekoliko godina odstupa od evropske agende, sporo usklađuje svoje propise sa aktima Evropske unije, pa dok usvajanje zakona još nekako i teče, njihova primena je katastrofalna, a sve to onda rezultira negativnom ocenom u godišnjem izveštaju EU i neotvaranjem pregovaračkih poglavlja, upozoravaju sagovornici VOICE-a.

Podsetimo, prošle nedelje u Briselu je konstatovano da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu, što je dovelo do toga da se 2020. godina okonča bez ijednog otvorenog poglavlja. zvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik za TV N1 je tim povodom rekao da su neophodni brzi i konkretni potezi vlasti u Beogradu kada je reč o unapređenju vladavine prava i slobode medija.

“Ono što će biti u mom izveštaju o napretku zavisi od toga šta će se desiti od danas do marta 2021. Moramo videti konkretne poteze, konkretne promene u Srbiji od ovog trenutka do marta. Nadam se da ti konkretni potezi Vlade Srbije mogu uticati ne samo na moj izveštaj, nego i na otvaranje novih poglavlja. Dakle, vlasti u Srbiji imaju još malo vremena – u nekoliko narednih nedelja da načine konkretne korake”, rekao je Bilčik za N1.

Sa druge strane, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović smatra da je Srbija ove godine bliža EU nego što je ikada bila, a da je izostanak napretka u pristupnom procesu zapravo posledica unutrašnjih okolnosti u samoj EU.

Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove za VOICE ocenjuje da vlast dobro razume poruke Brisela, ali da misli da može da uđe u EU po sopstvenim pravilima. Zbog toga se, dodaje, predstavnici Srbije redovno sramote na sastancima u Briselu.

Naim Leo Beširi: Niko više ne veruje u naša obećanja, nesprovedene reforme i neprimenjivanje zakona (Foto: privatna arhiva)

– Ti sastanci su mučni i argumenti vlade Srbije su uvek: dobro nismo ispunili sve, ali progledajte nam kroz prste još jednom. Ubeđen sam da je osam godina gledanja kroz prste bilo isuviše mnogo za EU i da je činjenica da nismo otvorili ni jedno poglavlje ove godine upravo zato što niko više ne veruje u naša obećanja, nesprovedene reforme i neprimenjivanje zakona. Joksimović je pre svega političarka i ona pazi da ne uvredi tanana osećanja predsednika radije nego da se bavi poslom koji obavlja toliko godina bezuspešno. Ipak, građani su ti koji će najviše platiti nesposobnost političara, dok će ovi drugi živeti vrlo fino – zaključio je Beširi.

Decenija suđenja po „hitnom postupku“

Kako, na primer, u praksi izgleda pravosuđe u Srbiji, svedoči i primer inženjera geologije Ace Udickog iz Novog Sada, koji se od 2011. godine sudi sa jednom kompanijom u stranom vlasništvu (ime poznato redakciji) zbog krađe intelektualne svojine. Prvostepeni postupak, vođen pred novosadskim Višim sudom, okončan je presudom u njegovu korist nakon 18 meseci – 2013. godine. Ponovljeni postupak vođen je pred Višim sudom u Beogradu od januara 2014. godine, pred čak četvoro sudija. Rasprava je završena u oktobru 2019. godine, te je bilans sledeći – 18 meseci Viši sud Novi Sad, zatim 11 meseci Apelacioni sud Novi Sad, 69 meseci Viši sud Beograd, i za sada oko 12 meseci Apelacioni sud Beograd, čime se trenutno stiglo do 110 meseci, a još nije kraj.

– Još čekam odluku Apelacionog suda u Beogradu po žalbi iz decembra 2019. godine. A žalio sam se, između ostalog, na to što je ovaj postupak vodilo čak četvoro sudija, što su imali neusaglašene kriterijume po pitanju veštačenja, kao i zbog toga što je neodgovarajuće veštačenje odbačeno od strane jednog sudije, drugi sudija u sporu prihvatio i presudio u korist tuženog – precizira Aca Udicki za VOICE.

Inače, ovaj slučaj ne ilustruje samo probleme u poglavlju 23. već prelazi i u poglavlje 7 (intelektualna svojina), jer sudski spor pripada Patentnom pravu. Udicki napominje da zakon nalaže da se takvi procesi sude po hitnom postupku, što 110 meseci svakako nije.

– Tema sudskog spora je iz oblasti naučne/inženjerske discipline geologije, a ne iz oblasti rudarstva, kako je Viši sud u Beogradu presudio. Radi se o Tehničkom unapređenju, koje je deponovano u firmi 7. marta 2007. godine. Tehničko unapređenje spada u intelektualnu svojinu, deo koji se odnosi na industrijsku svojinu, a u pozitivnoj zakonskoj regulativi ga prepoznaje Zakon o pantentima i interna akta – Odluka tužene firme – ističe on.

Objašnjava da je reč o dokazivanju postojanja novog ležišta mineralnih sirovina u delu geološkog istražnog prostora koji je firma svojom odobrenom tehničkom dokumentacijom proglasila neinteresantnim i komercijalno neperspektivnim za istraživanjem navedene mineralne sirovine. Pošto spor nije okončan, Udicki ne želi da spekuliše o tome da li traje toliko dugo zbog toga što mu je protivnik moćna kompanija ili što je reč o komplikovanom procesu.

Mnoge odluke Vlade Srbije u direktnom sukobu sa EU integracijama

Od 35 pregovaračkih poglavlja Srbija je otvorila 18, a ove godine nijedno, što jasno govori o tome da nisu jedini problemi vladavina prava, borba protiv korupcije i medijske slobode. Naim Leo Beširi upozorava da je u Srbiji zapravo mnogo neplanskih, “često šizofrenih Vladinih odluka koje su u direktnom sukobu sa EU integracijama”, što mu govori da vlast i ne želi da sprovede sve neophodne reforme, ali i da bi, kada bi to želela, imala problem pošto nema kadrove koji bi mogli da uđu u koštac sa ovako kompleksnim reformama.

– Ne možete otvoriti pregovaračko poglavlje o konkurenciji kada država kapom i šakom dodeljuje državnu pomoć na netransparentan način raznim državnim gubitašima i na taj način negativno utiče na tržište. Ne možete zatvoriti poglavlje o javnim nabavkama kada se državni poslovi sređuju prijateljima i poznanicima uz sijaset tajnih ugovora i direktnih pogodbi. Ne možete otvoriti poglavlje o zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, ako u UN glasate protiv Evropske unije, a svrstavate se sa Nikaragvom, Sirijom i Rusijom. Ne možete tvrditi da ste stabilno i zrelo političko društvo bez opozicije u parlamentu i slobodnih medija. Nije moguće da otvorite poglavlje o zaštiti životne sredine sa toliko lošim vazduhom, bez pijaće vode u Zrenjaninu i tako što u svakoj mahali imate divlju deponiju – ističe Beširi.

Foto: Pixabay

Pravosuđe, dodaje on, a pre svega tužilaštvo i dalje su pod kontrolom političara, korupcija je sveprisutna i organizovani kriminal cveta.

– Ljudska prava, sloboda govora, okupljanja i medija često su na udaru političkih i ekonomskih moćnika, a građani i privreda nemaju institucije koje ih mogu zaštititi od njihove samovolje. Na kraju, Vlada Srbije nije u stanju da glavnog pregovarača, posle odlaska prof. Miščević, zameni skoro godinu i po dana kasnije. Svi ovi potezi, u koordinaciji sa predsednikom, sugerišu da SNS koalicija nema nameru da modernizuje društvo i da ga približi razvijenoj Evropi – ističe Beširi, podsećajući da je premijerka Srbije Ana Brnabić reforme na putu ka EU prebacila sa prvog prioriteta na peto mesto.

Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije za VOICE podseća da se o dostizanju evropskih standarda i vrednosti govori već 20 godina, a da periodični izveštaji EU potvrđuju da smo još uvek daleko od tog cilja. To je, kako kaže, zbog toga što ili nećemo ili ne znamo ili je u pitanju kombinacija ta dva razloga. Hadžiomerović upozorava da se pored kašnjenja sa donošenjem odgovarajućih propisa dešava da oni nisu u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima, te da ni najavljena promena ustava ne vodi učvršćivanju nezavisnosti pravosuđa.

– Mi jesmo u tim radnim verzijama nacrta ispoštovali ono što smo se dogovorili sa Evropskom unijom, dakle, u najavi je zatvaranje nekih kanala političkog uticaja, ali s druge strane smo promenili još neke odredbe koje otvaraju druge kanale mogućeg političkog uticaja. Videćemo šta će biti dalje, sada je sve u rukama Skupštine i mislim da bi Skupština sada morala da angažuje malo širu javnosti, pre svega profesionalnu javnost, tu mislim na profesore ustavnog prava koji su do sada bili u zapećku – kaže on, uz opasku da je pored normativnog plana neophodno obezbediti i da se sudijska nezavisnosti stvarno poštuje.

Hadžiomerović dodaje da u poslednjih 20 godina ipak nije video iskrenu želju politike da se u pravosuđu nešto poboljša i podseća na reizbor iz 2010. kada su političari odlučili da ukinu nezavisnost sudstva i 800 sudija razreše odjednom. Tu su, kaže, i problemi sa nedostatkom sudnica i opterećenošću pojedinih sudova gde, poput Višeg suda Beogradu, sudije u građanskoj materiji imaju svaki preko hiljadu predmeta u radu.

Omer Hadžiomerović: Sistem je dozvolio da imamo korumpirane sudije (Foto: Medija centar Beograd)

– Sudski sistem kreiraju političari. Čitava priča koju govorim nije u želji da opravdam sudije koje loše rade, koje su korumpirane i koje nesavesno rade, nego da kažem da je jedan sistem dozvolio da imamo takve sudije. Problem reizbora iz 2010. godine je bilo pitanje ako vi do sada niste uspeli da identifikujete one koji ne zaslužuju da budu sudije, kako ste to uspeli u roku od mesec dana, a niste promenili sudski sistem? Dakle, mora da se menja sudski sistem, počev od mreže sudova i tehničkih uslova za rad – ističe Hadžiomerović.

Bez dijaloga nema ni promena

Komentarišući izjavu Bilčika da Srbija ima svega nekoliko nedelja da načini konkretne korake, Beširi kaže da su uvođenje ministarstva za dijalog i najava emisija na RTS-u sitni koraci ka otvaranju prostora za dijalog, ali da je sramotna činjenica da osam godina izostaje duel Aleksandra Vučića sa opozicijom na nacionalnoj frekvenciji.

– Duel predsednika i opozicionih lidera u fer razmeni argumenata bio bi signal da vladajuća većina želi razgovor – navodi on.

A najavu predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića da će uslediti sednica o izveštaju EU, Beširi vidi kao dodatnu mogućnost za razračunavanje sa opozicijom koja nije u sali.

– Predsednik se nije osvrnuo na kritike o slaboj pravnoj državi, nepostojanju opozicije u parlamentu, narušenoj slobodi govora, okupljanja i medija, rasprostranjenoj korupciji i organizovanom kriminalu. Činjenica je i da se premijerka hvalila time da nije komentarisala ništa iz izveštaja više od nedelju dana. Sve ovo sugeriše da se vlast prema ultimativnoj želji većine građana – da Srbija postane moderna, savremena, evropska država – ophodi bahato. U parlamentu koji je sačinjen od 98 odsto vladajuće većine, neće se čuti ni jedna kritika – smatra Beširi i upozorava da bez dijaloga nema ni promena.

“Za sada deluje da vlast neće u EU”

Naim Leo Beširi ukazuje da nijedno od 35 poglavlja nije moguće zatvoriti brzo, te da Srbija dvadeset godina pokušava da nađe recept za brz ulazak u EU, ali da on ne postoji.

– Čak i kad bi Srbija sutra priznala Kosovo, problemi autoritarne vladavine, nepostojanja institucija, opozicije, slobode medija, zagađen vazduh, divlje deponije, nepostojanje kanalizacije, loši putevi, korupcija i kriminal ne bi nestali odjednom. Vlast mora da se fokusira na dva suštinska problema: usvajanje pravila u skladu sa civilizacijskim tekovinama 27 zemalja članica EU i njihovo bezuslovno i doslovno primenjivanje na svim nivoima sa nultom tolerancijom za korupciju i kriminal. Tri godine tako i na pragu smo EU. To su uradile sve zemlje pre nas, možemo i mi, ako hoćemo, a za sada deluje da vlast neće – kaže Beširi.

Da je problem u nedostatku dijaloga smatra i Hadžiomerović, ističući kako političari svaku kritiku, pa i onda kada ona dolazi od strukovnih udruženja i eksperata, doživljavaju kao političku borbu, gde onda koriste politička sredstva poput diskreditacije i blaćenja.

– Ne mislim da idealizujem sudsku vlast, mislim na sudije kao nosioce sudske vlasti. Po mom mišljenju i oni snose jedan deo odgovornosti jer su dobili svoje telo, to je Visoki savet sudstva koji treba da garantuje pre svega njihovu nezavisnost, ali koji takođe može da utiče na sudski sistem. Jer, VSS određuje potreban broj sudija u svakom sudu, a mi imamo činjenicu da su sudije neravnomerno opterećene što znači da nije dobro dizajniran taj broj sudija u svakom sudu – kaže on, uz napomenu da se to na kraju sve sruči na leđa građana koji nemaju podjednak pristup pravu.

Hadžiomerović smatra da je novi sastav Viskog saveta sudstva pomak unapred što se tiče sudske vlasti, jer su u njega izabrane i neke sudije koje nisu baš bile po volji vlasti, pa se nada da će uspeti da se izbore za nezavisnost sudstva i kreiranje efikasnijeg sudskog sistema.

– To je sada najveća odgovornost, po meni, na Visokom savetu sudstva, da izgradimo jedan efikasan sistem i disciplinske odgovornosti za nesavesne sudije i sistem ocenjivanja rada sudija, da bismo videli koje sudije rade kvalitetno, a koje ne rade – dodaje Hadžiomerović.

Dalibor Stupar (VOICE)

Naslovna fotografija: Pixabay