Tržište rada u Srbiji je u depresiji i podređeno interesima stranog kapitala, dok su standard radnika i bezbednost na radu na veoma niskom nivou, ocenjeno je na tribini u Novom Sadu posvećenoj bezbednosti i zdravlju na radu. Učesnici skupa, koji su organizovale sindikalne organizacije, ukazali su na alarmantno povećanje povreda na radu koje završavaju smrtnim iskodom, navodeći da su one mogle biti sprečene da su poštovane propisane procedure. Naime, čak 53 radnika samo prošle godine je izgubilo život na radnom mestu.
Na tribini „Izmene zakonodavstva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“, koju su pre nekoliko dana u Novom Sadu organizovali Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije, iz Inspektorata za rad poručeno je ipak da su sudije za prekršaje počele da dosuđuju veće novčane kazne poslodavcima za kršenje bezbednosnih propisa nego što je to bilo do sada.
U toku je i izrada Nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a Radna grupa trebalo bi da se poslednji put sastane krajem maja. Zatim će, po rečima v. d. direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marine Furtule, uslediti javna rasprava u više gradova – Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu i najverovatnije Novom Pazaru.
Furtula je istakla da će Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu biti praktično novi zakon, pošto je potrebno izmeniti više od 50 odsto aktuelnog, ali da će važeći zakon biti osnova i baza za izradu novog. Istovremeno će biti revidirani i brojni pravilnici, od kojih neki datiraju još iz šezdesetih godina i danas su prevaziđeni.
– Jasno je da sve potiče od poslodavca, ali velikim delom i od radnika. Ukoliko se radnici pridržavaju svega što im je obaveza, sigurna sam da ćemo imati manji broj povreda na radu. Prošle godine je čak 20 smrtnih povreda na radu bilo zbog pada sa visine. Mi smo prošle godine mogli da spasemo 20 života samo da su ta lica bila vezana sigurnosnim opasačem! I sada, kada analiziramo sve to, vidimo da rešenje postoji samo treba svi zajedno da damo svoj maksimum – kazala je Furtula precizirajući da je prošle godine život na radnom mestu izgubilo tri žene i 50 muškaraca.
Najopasnije u prerađivačkoj industriji
Analiza koju je za 2018. godinu sprovela Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pokazuje da je zabeleženo ukupno 10.404. povrede (sa smrtnim ishodom, teške povrede i lake povrede). Detaljna analiza uzroka povreda obuhvatala je samo teške povrede i one sa smrtnim ishodom.
– Najveći broj povreda na radu zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije 27,17 odsto, zdravstvene i socijalne zaštite 8,81, trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala 8,68 procenata i saobraćaja i skladištenja 8,18 – stoji u analizi Uprave. Kako se dodaje, najčešći uzrok povreda na radu je neispravnost, klizavost i zakrčenost prolaza i površina s kojih se obavlja rad (25,28%), neprimenjivanje, odnosno nepoštovanje posebnih pravila bezbednosti na radu (21,76%) i izvođenje radne operacije na način protivan pravilima bezbednosti na radu (20,13%).
Lorens Klemens iz Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost AFL-CIO,rekao je za VOICE da je upravo zbog potrebe da se napravi značajan napredak u ovoj oblasti osmišljena Inicijativa koju su reprezentativne sindikalane centrale uputile Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a koja se tiče formalizovanja angažovanja sindikalnih koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu. Reč je o takozvanim “sindikalnim koordinatorima za bezbednost i zdravlje na radu na nacionalnom nivou”. Inicijativa je predata Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o BZR.
– Ideja je da se sindikalni aktivisti treniraju da budu što proaktivniji u uslovima monitoringa radnih mesta i da budu tu da asistiraju inspekciji rada. Jer, radnici na licu mesta najbolje poznaju radno mesto i probleme. Ovo je veoma važna stvar na kojoj sindikati rade. Radili smo istraživanje, upoređivali zakone u drugim zemljama i uvideli da postoje mogućnosti za sindikalne inspektore koji, ako su zaposleni u tom sektoru, imaju pravo da asistiraju inspekciji rada – rekao je Klemens precizirajući da bi oni trebalo da budu podrška i radnicima i inspektorima.
Klemens: Primarni cilj je dovođenje kapitala u Srbiju, a ne bezbednost i zdravlje na radu
Lorens Klemens iz Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost (AFL-CIO Solidarity Center)u razgovoru za VOICE navodi da je u Srbiji već radio u periodu od 2001-2005, te da je bio veoma iznenađen izostankom napretka kada se vratio posle 11 godina. Ocenjuje da Socijalno-ekonomski savet kao primarni cilj ima obezbeđivanje mogućnosti za investicije i dovođenje kapitala u Srbiju, a ne bezbednost i zdravlje na radu, iako se i na tome radi.
– Jedan od najvećih problema, po mom mišljenju, je to što gubite mnogo mladih, talentovanih, koji su često i najobrazovaniji. Srbija proizvodi sveže talente za Austriju, Švajcarsku ili Norvešku. U mnogim primerima vidim da je tržište rada u Srbiji još u depresiji – plate su veoma niske za zapadne standarde. A rezultat je stanje koje je privlačno stranom kapitalu, pošto u Srbiji može da plati radnika po ceni od 20 ili 30 odsto od onoga što bi platio u zemljama zapadne Evrope – kaže Klemens. Ističe da je zbog toga u Srbiji još uvek najvažnija borba za dostizanje osnovnog životnog standarda.
Teško je, kaže, porediti situaciju u Srbiji i SAD, prevashodno zbog veličine ekonomija, ali navodi da se sve zemlje suočavaju s problemima bezbednosti na radu i da su mnogi uzroci isti. Klemens ističe da je neophodno bezbednost posmatrati kao investiciju, a ne trošak, te da se ne sme birati između bezbednosti i profita.
Kada je u pitanju bezbednosti i zdravlja na radu, u SAD ne postoji jedinstven sistem već svaka savezna država ima svoja pravila i formule kojima se kompenzuju zdravstveni problemi i povrede na radu. Najvažniju ulogu, ukazuje Klemens, ima radničko osiguranje.
– Postoje indeksi, pa ako izgubiš prst, dobiješ određenu nadoknadu, ako izgubiš deo šake, dobiješ više, ako izgubiš ruku do lakta još više i tako dalje. Osiguranje sve rešava, pa veoma mali broj slučajeva povreda, čak i smrti, uopšte dođe do suda. To su uglavnom slučajevi ekstremne nepažnje ili zanemarivanja propisa koji dovedu do povreda ili smrti, a neke od tih odšteta su bile vrlo visoke, govorimo o milionima dolara – ističe Klemens.
Najslabija karika u lancu bezbednosti i zdravlja na radu u Srbijii je, po mišljenju našeg sagovornika, implementacija. Zbog toga je jedan od programa koji je rađen sa sindikatima na nacionalnom nivou, bio fokusiran samo na sastavljanje kolektivnih ugovora. Jer, dodaje, u kolektivnom ugovoruuvek možete dobiti bolje uslove nego u običnom ugovoru i time se podiže standard radnika.
– Pa ipak, iako smo to postigli i radnici potpišu dobar kolektivni ugovor, često je teško ispoštovati sve iz njega. Zato je Inicijativa veoma važna, pokušavamo da istreniramo ljude da primete i reaguju u slučajevima kada se zakon ili kolektivni ugovor ne poštuju – rekao je Klemens.
Povećane novčane kazne, ali nedostaje Zakon o osiguranju od povreda na radu
Anđelka Doležal iz Inspektorata za rad je precizirala je da je tokom prošle godine izvršeno oko 70.000 inspekcijskih nadzora, od čega 26.000 nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a da je u prva četiri meseca ove godine izrečeno više novčanih kazni, odnosno ukupan iznos tih kazni je za 40 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.
– Mislim da smo doprineli da se svest kod sudija za prekršaje, koje odlučuju o novčanim kaznama, promeni i da se neki prekršaji sankcionišu mnogo strožije. Nažalost, u situaciji kada nemate Zakon o osiguranju od povreda na radu, novčana kazna kojom se neko kažnjava zato što nije primenio propisane mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je jedini opominjući faktor da tako dalje ne može da radi – rekla je ona.
Doležal je upozorila da je problem bezbednosti i zdravlja na radu kompleksan i da počinje već od samog načina organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, od njegovog normativnog uređenja, te same izrade akta o proceni rizika. Jedan od problema je to što se poslodavci sve više odlučuju da poslove bezbednosti i zdravlja na radu povere eksternim kućamai da imaju manje zaposlenih lica koja bi se time bavila.
– Pre dvadeset godina eksterne kuće nisu postojale, svaki poslodavac je imao lice odgovorno za bezbednost na radu, odnosno referenta zaštite na radu, koji je bio u firmi, znao je proizvodne procese, znao je zaposlene i mnogo je lakše komunicirao sa poslodavcem – rekla je ona.
Ukoliko niste sagledali sve proizvodne procese, dodaje Doležal, onda nećete imati dobar akt o proceni rizika i jasno definisane preventivne mere.
– Nakon toga nećete uraditi dobro osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i, samim tim, imaćete zaposlenog koji je nesiguran i ne zna na bezbedan način da obavlja svoj posao – kazala je Doležal.
Potrebna promena politike na nivou države
Vera Kondić iz UGS Nezavisnost upozorila je da je interes zaposlenih da se njihovim zdravljem bavi medicina rada, ali da to pitanje ne može da reši Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, je se ono tiče i Ministarstva zdravlja.
– Trebalo bi da se postigne da se oni lekari, koji su svojevremeno naterani da pređu u izabrane lekare, vrate u oblast medicine rada i angažuju se povodom toga. Radni stres lekar opšte prakse vrlo teško može da definiše, a specijalista medicine rada koji je upoznat sa uslovima, ko razume šta to znače radni uslovi, ko može da prati, ko ima parametre radnih mesta i može da se snađe u svemu tome, može da vidi stvar koju lekar opšte prakse ne može – navela je Kondić, uz ocenu da je za vraćanje značaja medicini rada potrebna promena politike na nivou države.
Marina Furtula je upozorila da je Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u toku protekle godine izdala svega 32 stručna mišljenja na primenu propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
U poslednje dve godine, samo jedna firma se javila Upravi kako bi se informisala o tome koje su njihove obaveze iz bezbednosti i zdravlja na radu – rekla je Furtula.
Dalibor Stupar (VOICE)
