Skip to main content

Brze pruge Srbije na novom čekanju – od Beograda do Budimpešte tek 2025.

02. jun 2020. Fact-checking
5 min čitanja

Autor

Darko Šper, urednik u Centralnom desku Radio televizije Vojvodina (pre toga dve godine urednik Web portala RTV). U Novinskoj agenciji Beta radio je od 2001. do 2013. godine. Kao novinar radi od 1995. godine u Radiju Zrenjanin. Radio je kao novinar-dopisnik u Dnevnom listu "Blic" (1997); Dnevnom listu „Glas Javnosti“ (1997-1999); Radiju B92 (1997-1999); Građanskom listu (2001- 2005); Radiju „Kojot“ (2001 - 2005); ANEMu (2001 - 2005); i Super televiziji (2006 - 2009). Povremeno, od sredine 2005. godine, sarađivao je sa Balkanskom istraživačkom mrežom novinara (Balkan Investigative Reporting Network - www.balkaninsight.com) izveštavajući iz Vojvodine. Tokom 2008. godine učestvovao je sa još nekoliko kolega iz Srbije u zajedničkom projektu NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo i u tom periodu objavio tekst o korupciji u pravosuđu Srbije. Dobitnik nagrade za istraživačko novinarstvo u okviru projekta Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) "Mediji i lokalne samouprave". Kao novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra jedan od dobitnika Nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji za 2015. godinu.

U novembru 2014. godine funkcioneri vladajuće partije u Srbiji prvi put su najavili dugoočekivani početak temeljne rekonstrukcije železničke pruge od Beograda do Budimpešte, koja je prema tadašnjim najavama potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović trebalo da bude zaršena za dve ili dve i po godine. Postalo je to, međutim, kao beskrajna priča bez hepienda, kojoj su u velikoj meri tercirali i mediji.

„Računam da ćemo za dve i po godine vozom od Beograda do Budimpešte putovati za dva sata i 24 minuta, dok sada tom prugom putujemo osam sati“, izjavila je Zorana Mihajlović u društvu mađarskog ministra inostranih poslova Petera Sijarta, prilikom potpisivanja memoranduma o razumevanju o spajanju Beograda i Budimpešte brzom prugom, te 2014. godine.

Međutim, brojni političari na čelu sa predsednikom Vlade Srbije (kasnije predsednikom Srbije) Aleksandrom Vučićem iznova i iznova su obećavali skori početak izgradnje ovog kapitalnog projekta, što je podrazumevalo i pomeranje rokova za završetak brze pruge.

Izgradnja je počela one godine kada je pruga prema prvobitnim najavama već trebalo da bude završena, a očekivani završetak sada je planiran za 2025. godinu, bezmalo deceniju od roka kojeg je prvobitno zacrtala Zorana Mihajlović.

Čekajući brzi voz: Železnička stanica u Subotici

Vučić je još u januaru 2015. kategorički rekao da sve mora biti gotovo za dve godine. „Ako smo rekli da će biti za dve godine, onda mora da bude za dve godine, jer dobro poznajem kako Kinezi rade i kod njih opravdanja za probijanje rokova nema“, rekao je Vučić, kada je sa kineskim ambasadorom Li Mančangom najavio početak gradnje pruge do kraja te godine.

U aprilu 2016. Vučić je tvrdio da su radovi već počeli. „Što se naše strane tiče, mi (prugu) Stara Pazova – Novi Sad već radimo… Što se nas tiče ide dobro. Sa mađarske strane oni moraju da ubrzaju svoje“, kazao je tada i najavio da će radovi na pruzi od Novog Sada do granice sa Mađarskom početi do kraja te 2016.

Da su radovi već počeli, tvrdio je i tokom svoje predsedničke kampanje, krajem marta 2017. „Već radimo deo pruge Stara Pazova-Novi Sad, a počinje Beograd-Stara Pazova. Za godinu i po dana ćemo Beograd-Novi Sad ići za 40 minuta. Biće mnogo bolje vozom nego kolima. I to centar-centar“, rekao je Vučić.

Vučić nije originalan, i Milošević je jahao na brzim prugama Srbije

Jednostranački premijer Srbije Dragutin Zelenović, profesor Univerziteta u Novom Sadu, još početkom 1991. godine obećavao je realizaciju projekta „Brze pruge Srbije“.

Zelenović je to obećao na osnovu ideje Milutina Mrkonjića, u to vreme direktora Saobraćajnog instituta CIP, a projekat „Brze pruge Srbije“ bio je predstavljen kao osnova za pokretanje novog investicionog ciklusa, tako reći – futuristički projekat za izlaz iz velike ekonomske krize.

„Juče je na 39. kilometru magistralne pruge Beograd–Zagreb, između Inđije i Stare Pazove, počela izgradnja prvih kilometara brzih pruga u Republici. Do kraja 1998. čak 507 kilometara magistrale na potezu Subotica–Beograd, Niš–Dimitrovgrad biće osposobljeno za brzine od preko 200 km na čas. Vrednost radova procenjuje se na oko 2,5 milijardi američkih dolara“, pisala je „Politika“ 22. juna 1991. godine.

Nadvožnjak između Inđije i Stare Pazove je izgrađen, a radovi su potom odmah obustavljeni. Srbija je već uveliko bila krenula u rat.

Obećanja su oživela 2013. godine na Samitu Kine i 16 zemalja jugoistočne Evrope, a projekat je izvađen iz naftalina.

Samo su veoma retki mediji podsećali da je zapravo reč o starom propalom projektu Miloševićevog režima.

Oko mesec dana pre nego što je u glavama političara prvi brzi voz na obnovljenoj pruzi Beograd – Budimpešta trebalo da krene, 17. maja 2017. Vučić je izjavio da očekuje da će u naredne dve i po ili tri godine ovaj voz ipak krenuti. Dakle, ne pre 2020. godine.

Pola godine od tada, 28. novembra 2017. najzad su počeli radovi na modernizaciji i rekonstrukciji železničke pruge Beograd-Budimpešta, i to na deonici od Beograda do Stare Pazove dužine 34,5 kilometara. Kako je tada nova premijerka Ana Brnabić najavila, deonica bi trebalo da bude završena u roku od tri godine, a kompletna brza pruga Beograd-Budimpešta za šest godina.

Početkom jula 2018. ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je u Sofiji komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice, a samo mesec dana kasnije u društvu pokrajinskog premijera Igora Mirovića obišla je radove kod Čortanovaca na deonici od Stare Pazove do Novog Sada koja je tadašnjim planom trebalo da bude gotova do 2020.

Već u septembru iste godine, Zorana Mihajlović ponovo je posetila Čortanovce da vidi kako napreduje izgradnja vijadukta i tom prilikom rekla da je, iako izgradnja brze pruge kasni tri godine, zadovoljna tempom.

„Rok za završetak svih radova je novembar 2021. godine i svi rokovi će biti u potpunosti ostvareni“, rekao je tom prilikom direktor preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“ Miroljub Jevtić, kasnije uhapšen pod sumnjom da je primao mito prilikom izgradnje baš ove pruge.

O deonici od Stare Pazove do Novog Sada ponovo je u istom društvu bilo reči prilikom obilaska radova na stanici u Inđiji 7. juna 2019. Tada su i Igor Mirović i Zorana Mihajlović ponovili da ćemo krajem 2021. moći od Beograda do Novog Sada da stignemo za pola sata. Na pitanje da li će radovi biti obavljeni u roku, Mihajlović je tada odgovorila je da je to najmanji problem, već da je bitno da sve bude urađeno kako treba.

Sredinom oktobra 2019. Zorana Mihajlović je dala novo obećanje za završetak radova prilikom obilaska deonice od Beograda do Stare Pazove. „Najkasnije jeseni 2021. godine i tada ćemo lepo ući ovde na stanici ili gde god budemo želeli i ići do Novog Sada za tridesetak minuta“, rekla je ministarka.

Vozovi kroz Vojvodinu voze sporije nego pre 100 godina (foto: Beta) 

Obilazaka deonice bilo je i tokom vanrednog stanja zbog pandemije kovida-19, kada je Zorana Mihajlović prisustvovala probijanju prve cevi tunela „Čortanovci“. Ukupna dužina obe tunelske cevi je 2.242,5 metara, a tog dana je probijena desna cev, dužine 1.086,5 metara. O rokovima tada nije bilo reči.

I konačno 30. maja, u jeku predizborne kampanje, predsednik Vučić izjavio je da bi kompletna brza pruga od Beograda do Budimpešte trebalo da bude završena do 2024. godine, što bi značilo da će se od tada između dva grada putovati dva sata i 45 minuta.

Na konstataciju da je tokom prethodnih kampanja rekao da će brza pruga do Mađarske biti završena do kraja 2018. godine, Vučić je rekao da u infrastrukturnim projektima ima „bezbroj problema„. On je tokom obilaska gradilišta deonice pruge Beograd-Stara Pazova kazao da će do kraja godine završiti taj deo pruge, a da će do kraja marta ona biti „slobodna za vožnju“.

„Do avgusta ćemo završiti deonicu Beograd-Novi Sad, kada ruske kompanije završe svoj deo posla, tada ćemo do Novog Sada vozom putovati pola sata. Odmah nakon toga, do 2024. godine treba da završimo i relaciju Novi Sad-Subotica, a Mađari bi u istom periodu trebalo da završe svoju deonicu do granice“, rekao je Vučić.

Samo godinu dana ranije Vučić je sa mnogo više optimizma u Beogradu rekao da će brza pruga do Subotice biti gotova do kraja 2022. godine i da će razgovarati sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom kako bi i oni ubrzali radove sa svoje strane do Budimpešte. Mađari su u međuvremenu u  parlamentu proglasili tajnim ugovor s Kinezima o gradnji pruge Budimpešta-Beograd.

Prenoseći razna obećanja političara u vezi sa ovim kapitalnim projektom, i to bez kritičkog otklona, mnogi mediji u Srbiji su se kvalifikovali kao saučesnici u političkim manipulacijama na štetu građana Srbije. Podsećanja radi, uloga medija u demokratskim društvima je da štite javni interes, dakle – interes građana.

Darko Šper (VOICE)