Osnovni sud u Nišu obustavio je krivični postupak protiv četničkog vojvode Branislava Vakića, koji je bio optužen za ugrožavanje sigurnosti posetilaca na projekciji dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“. Projekcija je trebalo da bude održana 22. juna 2017. u niškom Media i reform centru, ali je otkazana zbog niza incidenata koje su priredili Vakić u zgradi i ultradesničri ispred zgrade Medija centra.
Sud je ovakvu odluku doneo 6. marta ove godine. U rešenju u koji je Vojvođanski istraživačko-analitički centar imao uvid, navodi se da je optužni predlog niškog osnovnog tužilaštva odbačen jer Branislav Vakić boluje od teškog duševnog oboljenja zbog kojeg se leči u psihijatrijskoj bolnici. S tim u vezi, sud je na osnovu medicinskog veštačenja utvrdio da Vakić nije u stanju da prati dalji sudski postupak.
Vakiću se na teret stavljalo ugrožavanje sigurnosti okupljenih jer je sa šajkačom i kokardom na glavi, odeven u maskirnu uniformu, u Media centru pretio građanima da će dovesti članove zabranjenog ultradesničarskog pokreta Obraz i 50 maskiranih koljača. Deo mladića iz Vakićevog društva, koji su sedeli pored njega u sali, zapretio je „Vučićevim obezbeđenjem“, dodajući da „oni znaju sa novinarima“.
„Ovde ne može da bude nikakva premijera. Uopšte nećemo da dozvolimo. Ovo ćemo da porazbijamo sve. Ovi vas čekaju dole, prebiće vas, bre, ljudi. Prebiće vas“, rekao je Vakić, pored ostalog, u svom skoro polusatnom orgijanju pred velikim brojem policajaca koji su obezbeđivali skup u Media centru. Osim što su mu dozvolili da verbalno nasrće na ljude u sali, policajci su nekoliko puta zamolili Vakića da se smiri jer je narušenog zdravlja.
Vakić je okupljenima pretio da je pozvao ljude u maskirnim uniformama, te da su to su četnici, koljači. „Ovde nijedan ne sme da bude, zabranjena je produkcija ovog paganskog filma, ovo nećemo da dozvolimo. Masa je okupljena dole, dobićete svi batine. Za one Srbe izdajnike posebna priča, oni će duple batine da dobiju“, rekao je Vakić doslovce.
Iako su policajci tvrdili da garantuju bezbednost svim učesnicima, organizatori su tada odlučili da odlože projekciju dokumentarnog filma, jer je jedna grupa sve vreme opstuirala projekciju ispred Medija centra. U nekoliko navrata ka prozorima Medija centra su, po svedočenju prisutnih, letele i kamenice. Okupljeni ispred Medija centra prepoznati su kao grupa ekstremnih desničara koji su bili protiv projekcije filma, sa čijom sadržinom nisu ni bili upoznati.
Nakon projekcije, Vakić se na svom profilu na Fejsbuku pohvalio kako „nije verovao da policija toliko respektuje četnike“ i da su „slušali moje zapovesti i naredbu da svi napuste salu“. On je pozdravio sve policajce koji su bili u sali Medija centra i „poštovali njegove naredbe“.
Dokumentarac „Albanke su naše sestre“ govori o odnosima Kosova i Srbije iz ugla istorije, svakodnevice i budućnosti, a nakon projekcije trebalo je da govore koautor filma Darko Šper, protagonistkinja filma Nadežda Kostić i sociolog i aktivista Đokica Jovanović. Projekcija ovog filma odložena je i u Kraljevu, a videli su ga samo Beograđani u okviru festivala “Mirdita, dobar dan” koji je iste godine održan u prestonici sa puno napetosti. Film su zajednički snimili i realizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine, BIRN Kosovo i forum ZFD, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Autorima filma “Albanke su naše sestre” 1. juna 2019. uručena je Nagrada festivala “Mirdita, dobar dan!” Film promoviše solidarnost među antiratnim aktivistima koji se u Srbiji etiketiraju kao izdajnici i konstantno dobijaju pretnje. “Film donosi priče o ljudima koji upozoravaju na strahote rata i odupiru se ratnoj mobilizaciji, i izvodi nas iz mita o večitim žrtvama i krivcima, te predstavlja svetlu tačku oslonca za saradnju dva društva”, navodi se u obrazloženju nagrade.
Vakić tokom sudskog postupka negirao sve navode optužnice
Osnovno javno tužilaštvo u Nišu optužilo je Vakića zbog incidenta u Nišu 2. oktobra 2018. U optužnici su citirane sve gadosti koje je u Medija centru izrekao na račun produkcijske ekipe koja je realizovala film i učesnika razgovora koji je trebalo da bude upriličen nakon projekcije. Optužen je za ugrožavanje sigurnosti više osoba, za šta je Krivičnim zakonikom Srbije propisana zatvorska kazna u trajanju od tri meseca do tri godine.
Svi oštećeni saslušani su u tužilaštvu pre podnošenja optužnog predloga. Pošto je većina oštećenih iz Novog Sada, saslušani su u novosadskom Osnovnom tužilaštvu, gde su ponovili da ih je Vakić 22. juna vređao, pretio i ugrožavao njihovu sigurnost.
Vakić je saslušan pred niškim tužilaštvom 22. januara 2018. i u potpunosti je negirao navode optužnice, rekavši da su, i pored postojanja video zapisao onoga što je izrekao, navodi protiv njega u potpunosti netačni. Rekao je da je slučajno tog dana došao na projekciju filma i da je u Medija centru samo razgovarao sa ljudima i da nije nikakve pretnje upućivao bilo kome.
„Komentarisao sam naziv filma i događaje sa Kosova jer sam učesnik svih ratova kao dobrovoljac u tamo sam bio kao dobrovoljac i učesnik Srpskog četničkog pokreta. Ja sam u prostoru bio sam i rekao sam da je ispred dosta mladih ljudi koji hoće da uđu na projekciju i da se oni protive prikazivanju filma. Ja sam snagom svog autoriteta uspeo da ih vratim da ne uđu u Medija centar na način da sam ih upozorio da 20 policajaca obezbeđuje ovu projekciju. Ti mladi ljudi su pripadnici organizacije Obraz i ja ih jako cenim“, rekao je Vakić.
Među napadačima na građane bio i Bojan Stojković, vođa Srbske časti
Među učesnicima protesta ispred Media i reform centra Niš prilikom pokušaja projekcije filma “Albanke su naše sestre”, bio je i osnivač organizacije “Srbska čast”, Bojan Stojković, koga je britanski list Gardijan, prenoseći tekst bosanskog portala Žurnal njuz, okarakterisao kao učesnika formiranja paravojske u Republici Srpskoj za borbu protiv neistomišljenika njenog predsednika Milorada Dodika.
Gardijan je naveo da osobe koje će činiti tu paravojnu formaciju, trening i obuku dobijaju u „Rusko – srpskom humanitarnom centru“ u Nišu, za koji se u medijima već duže vreme spekuliše da predstavlja rusku vojnu bazu i da služi za „širenje ruskog uticaja na Balkanu“. Mediji od osnivanja tog Centra pokušavaju da dobiju odgovor na pitanje da li će on dobiti zatraženi diplomatski status u Srbiji ili ne, a tokom 2017. godine govorilo se i o tome da je „pokušaj državnog udara u Crnoj Gori pripreman u njemu“.
U razgovoru za N1, Stojković je navode o formiranju paravojne formacije demantovao i kazao da su motivi za optužbe protiv njega i organizacije Srbska čast, za koju ističe da je humanitarna – politički. Odbacio je i tvrdnje da se pripadnici njegove organizacije obučavaju u Srpsko-ruskom humanitarnom centru, pisao je Insajder.
Međutim, Stojković se o incidentu u Nišu oglasio više puta posredstvom društvene mreže Fejsbuk, gde ga prati više od 27.000 ljudi. Između ostalog, napisao je: „Danas je trebalo da se održi dokumentarna projekcija o stradanju šiptara na Kosmetu! Zahvaljujući Delijama, odredu Beli Krstić (Meraklije), Četnicima i Srbskoj časti, uspeli smo da im osujetimo pokušaj održavanja zločinačke i sramne manifestacije i prekinuto je njihovo izlaganje! Srbija je Večna dok su joj deca Verna“.
Takođe je postavio video zapis sa komentarom “Paljenje takozvane Kosovo države (zastave) neće moći slobodno da šeta onaj ko mom narodu smeta“, nakon čega je objavljeno i da su uspeli da „gamad isteraju iz Niša“.
Zanimljiv detalj navodi se u iskazu koji je Vakić dao u niškom tužilaštvu, a tiče se njegove nacionalne pripadnosti, tačnije nadimka Atila. Sam Vakić kaže da je naširoko poznat pod tim nadimkom jer mu je majka Mađarica. „Ja uvek mogu da okupim ljude u Vojvodini koji će dobrovoljno da brane Srbiju i zato sam na tapetu svih neprijatelja Srbije“, rekao je Vakić u tužilaštvu.
U rešenju niškog Osnovnog suda navode se svi detalji istorije bolesti zbog koje Vakić navodno nije bio u stanju da prati dalji tok suđenja. Navodi se i da je u psihijatrijsku bolnicu upućen nakon presude Prekršajnog suda kojom mu je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja u psihijatrijskoj ustanovi sa slobode u trajanju do godinu dana. Kako VOICE saznaje, postupak protiv Vakića u Prekršajnom sudu vodio se zbog nasilja u porodici.
Osim gorenavedenog, Vakić je i ranije imao posla sa pravosudnim organima. Kako se navodi u njegovoj kaznenoj evidenciji, Vakić je osuđen pred Opštinskim sudom u Nišu 1993. zbog kršenja Zakona o oružju i municiji. On je osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu u trajanju od pet meseci zbog transporta oružja na nezakonit način. Takođe, Vakića je Osnovni sud u Nišu 2011. novčano kaznio 100.000 dinara zbog nasilja u porodici. Dve godine kasnije ova novčana kazna je preinačena u 100 dana zatvora.
Četnički vojvoda bio dobrovoljac u svima ratovima na prostoru bivše SFRJ
Kada odete na fejsbuk stranicu Branislava Vakića prvo što će vam zapasti za oko je njegova fotografija u punoj ratnoj opremi u četničkoj uniformi. Dominiraju fotografije sa obeležjima Srpskog četničkog odreda. Za sebe kaže da je pravdoljubiv, oštar prema neprijatelju, dobrotvor i rodoljub. Navodi da je bivši vrhunski sportista Jugoslavije u boksu. Ništa ne navodi u odeljku obrazovanje.
O političkoj karijeri kaže da je kao bivši funkcioner Srpske radikalne stranke bio republički i savezni poslanik u pet mandata. Bio je predsednik Odbora za sport i omladinu Skupštine Srbije i potpredsednik Odbora za bezbednost Savezne Republike Jugoslavije!?
Kada je reč o četničkim aktivnostima, navodi da je izabran januara meseca 1991. godine za potpredsednika Srpskog četničkog pokreta. Na ratnim područjima Hercegovine u maju mesecu 1992. godine, dobio je zvanje „četničkog majora“. Tokom 1993. godine, na Romaniji je, u manastiru Knežina, miropomazan i dekretom Vojislava Šešelja dobio je zvanje srpskog četničkog vojvode.
Elektronske novine „Sandžak pres“ prenele su avgusta 2017. tekst o ratnim pohodima Branislava Vakića po istočnoj Hercegovini (Trebinje, Nevesinje, Ljubinje, Gacko, Bileća). U tekstu je citirana službena beleška Centra Resora državne bezbednosti Niš od 9. jula 1992. pod radnim naslovom „Ekstremizam u zemlji“. U toj belešci se može pročitati da je Branislav Vakić zvani Atila u više navrata po istočnoj Hercegovini pljačkao bošnjačku imovinu i robu dovozio u Niš, gde je sa svojim rođakom Vladimirom Purićem skladištio u vikendicu u ataru Suvi Do, kraj Niša.
Dovozio je teretne automobile mostarskih registracija, a jednom prilikom dovezao se vozilom Elektrodistribucije Dubrovnik. Iz bošnjačkih kuća je pljačkao i u Niš dovozio belu tehniku (televizore, video rekordere i kasetofone). Osim toga, sa ratišta je od Vojske Republike Srpske krao oružje i municiju u većim količinama koje je dovozio u Niš i prodavao.
Nedeljnik Vreme objavio je 17. Juna 2010. članak o prisluškivanju i praćenju članova Srpskog četničkog pokreta tokom rata u Bosni i Hercegovini. Jedan od praćenih bio je i Branislav Vakić i to tokom operativnih akcija „Tomson“ i „Jug“, koja je imala za cilj da RDB dozna imaju li Šešelj, Srpska radikalna stranka i Srpski četnički pokret još neke političke ambicije unutar Srbije, osim svog „slavnog vojevanja“ po „svim srpskim zemljama“. Ove aktivnosti Službe odvijale su se bez prekida. Rukovodioci te vojne linije, Branislav Vakić, Ljubiško Petković, Zoran Dražilović i drugi, bili su pod stalnim nadzorom, kao i njihove potčinjene komandne strukture.
Tokom godina, akcije „Tomson“ i „Jug“ proizvele su hiljade strana službenih beležaka, analiza i informacija. Zbirni i dobro dokumentovani utisak iz ovog materijala jeste da je Srpska radikalna stranka u svom planiranju imala i temeljito razrađenu opciju nasilnog preuzimanja vlasti u Srbiji, pošto budu izazvani „socijalni nemiri velikih razmera“ (Šešelj). Planiranje je bilo po receptu Malapartea („Tehnika državnog udara“), pa tako imamo Vakića i druge koji objašnjavaju da treba svako u svom mestu da zauzme radio i TV stanice, policiju, lokalne organe vlasti i drugo.
Vakićev i Petkovićev posao bio je, između ostalog, da svoje pouzdane ljude po Srbiji snabdeju oružjem koje su krali po ratištima Hrvatske i Bosne i krijumčarili ovamo na razne načine, uključujući i mrtvačke kovčege sa leševima poginulih saboraca (više slučajeva). Oružje je bilo skrivano po kućama, tavanima, stajama; zakopavano. Služba je to pratila pomno, a od velike pomoći bili su joj hvalisavi „četnici“, pijandure, nasilnici i kriminalci. Akcije „Tomson“ i „Jug“ rezultirale su zaplenom hiljada cevi, stotina kilograma eksploziva, prateće tehnike i vojne opreme uopšte. Služba je – kad bi spakovala neki lokalni slučaj – obaveštavala Javnu bezbednost koja je onda hapsila, plenila i prijavljivala počinioce – ali samo po Zakonu o oružju i municiji.
Praktikovao stečene bokserske veštine u Skupštini Jugoslavije
Skupština Savezne Republike Jugoslavije je 1. juna 1993. tajnim glasanjem, na inicijativu Srpske radikalne stranke, razrešila dužnosti tadašnjeg predsednika SRJ Dobricu Ćosića zbog navodnog kršenja Ustava SRJ. Tokom tok skupštinskog zasedanja došlo je do incidenta u holu zgrade između Branislava Vakića, koji je tada bio poslanik SRS, i potpredsednika Srpskog pokreta obnove Mihaila Markovića, takođe saveznog poslanika. Vakić, kojega je Šešelj mesec dana pre incidenta imenovao za četničkog vojvodu, nasrnuo je na Markovića i polomio mu vilicu.
Tokom popodneva, više hiljada ljudi, mahom simpatizera i članova Srpskog pokreta obnove, okupilo se ispred zdanja Savezne skupštine da protestuje protiv tog čina. Demonstracije su održane pod nazivom „Stop fašizmu“. Nakon protestne šetnje Beogradom, demonstracije su ispred zdanja savezne skupštine prerasle u sukob između policije i demonstranata. U sukobima je poginuo policajac Milorad Nikolić, a povređene su 32 osobe.
Sukobi su završeni brutalnim hapšenjem i prebijanjem predsednika SPO-a Vuka Draškovića, njegove supruge Danice Drašković, kao i još nekoliko potpredsednika SPO-a. Ukupno je uhapšena 131 osoba.
Vakić nikada nije odgovarao zbog fizičkog nasrtaja na Markovića. Štaviše unapređen je u potpredsednika Odbora za bezbednost Savezne Jugoslavije.
Ekipa VOICE
