Da li će meteor ipak pogoditi Banovinu?

Serijom tekstova, Autonomija i Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) predstavljaju vam analizu odnosa političkih stranaka prema Vojvodini i njenom ustavno-pravnom položaju, u kontekstu predizbornih aktivnosti. U prvom prilogu u fokusu su bile tzv. nacionalne stranke, a u ovom – regionalne. U sledećem nastavku čitaćete o novijim političkim strankama i izbornim listama

Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara ključni su regionalni akteri od čijeg bi skora na pokrajinskim izborima moglo zavisiti kakvi će se postizborni dogovori praviti u Vojvodini nakon 24. aprila. I dok je SVM na samom startu kampanje dosadašnjim partnerima iz Demokratske stranke stavio do znanja da na njih više ne računaju, jer planiraju savez sa Srpskom naprednom strankom i na pokrajinskom nivou, LSV se ne izjašnjava decidno o mogućim postizbornim kombinacijama već insistira na pobedničkoj kampanji u Vojvodini.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je u kampanji da se ta stranka uopšte ne sprema za formiranje koalicije u Vojvodini sa DS i LSV. Pastor očekuje da će nakon izbora odnos snaga u pokrajinskom parlamentu biti sličan onome kakav je danas na republičkom nivou, te smatra da je mala verovatnoća da će uopšte biti moguće formirati skupštinsku većinu kakva je inače u Banovini bila neprikosnovena poslednjih 16 godina, a u kojoj su bili DS, LSV i SVM.

„Što se nas tiče, SVM se ne sprema za takvu političku saradnju. Realno je da nastavimo saradnju sa Srpskom naprednom strankom, koju smo započeli pre dve godine na republičkom nivou, kao i u nizu lokalnih samouprava“, precizirao je Pastor.

Lider LSV Nenad Čanak, pak, o mogućnosti saradnje sa SNS kaže: „Verovatnoća ulaska u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom u Vojvodini ista je kao mogućnost da meteor udari u Zemlju, odnosno jedan prema 24 milijarde. Nas ne interesuje personalno rešenje, već da se nešto uradi. Ako budemo imali jasno definisanu i oročenu politiku, možemo da razgovaramo. Ako toga nema, ne možemo da razgovaramo“. Čanak, međutim, poručuje i da je Vojvodini potreban „jak glas koji će se čuti i van granica Vojvodine, i koji će u Beogradu imati sagovornike“.

„Aktuelna administracija, kao, na žalost, i ove pre nje u Vojvodini to nisu uspele“, ocenjuje on.

Da li će meteor zatresti Banovinu – više je ipak pitanje postizborne kombinatorike na republičkom nivou od koje će u najvećoj meri zavisiti i vojvođanska koaliciona matematika, nego komešanja u kosmosu.

Iščitavajući stranačke programe i političke poruke, teško bi se mogao uspostaviti zajednički imenitelj između ovih partija. Izborna i postizborna matematika, međutim, umeju da iznenade.

Naime, za razliku od naprednjaka idološki neprofilisanih i sa repovima radikalske prošlosti, a koji uz bar načelni prevropejski nisu demonstrirali i provojvođanski preobražaj, pa tako Vojvodini posle četiri godine vlasti i dalje obećavaju samo famozni zakon o finansiranju, dok tu i tamo pomenu i fruškogorski autoput – LSV je na potpunom drugom polu kao autonomaška, građanska i antifašistička politička opcija socijaldemokratske opcije.

Nove bitke za stare dugove

I u aktuelnom izbornom programu „Digni glavu!“ u prvi plan Liga stavlja borbu za široku autonomiju Vojvodine. A pitanje autonomije Vojvodine vidi kao pitanje društvenog, demokratskog i evropskog uređenja Srbije.

„Da bismo Vojvodini vratili punu autonomiju potrebno je vratiti joj ono što joj je 1988. u ustavnom puču i nasiljem oduzeto, a to su zakonodavne, izvršne i sudske nadležnosti, imovina i izvorni prihodi i sve to garanovano Ustavom“, precizira svoj programski stav Liga.

Podsetimo, sličan pokušaj zauzimanja Banovine, odnosno pokušaj puča, odigrao se i pre dve godine, a u izvedbi naprednjaka.

LSV dalje insistira i na formiranju vojvođanske policije, vojvođanskog penzionog fonda, osnivanje pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje… Zalaže se za vraćanje dugova zbog zakidanja pokrajinske kase u realizaciji ustavnog minumuma od sedam procenata i zbog niske rudne rente koja se naplaćuje ruskoj naftnoj kompaniji.

Posebnu pažnju u svom programu pridaje poljoprivredi, kao jednoj od strateških grana Vojvodine, te predlaže više subvencija, očuvanje malih i srednjih gazdinstava, te da državno poljoprivredno zemljište bude pod jednakim uslovima dostupno prvenstveno malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. Predlažu osnivanje agrarne banke ili fonda. Traže izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojima bi se obezbedila zaštitita domaćih poljoprivrednika te ukidanje mogućnost prodaje državnog zemljišta kao neobnovljivog resursa.

Dakle, suprotno od onog što za poljoprivredu, ili protiv nje, čini SNS poslednje četiri godine.

Popov: Najverovatnija koalicija SNS-SVM-LSV

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksavdar Popov smatra da nije dobro što se pokrajinski izbori održavaju istovremeno s republičkim, jer to, kako je ocenio, ne može rezultirati pravom slikom raspoloženja građana, koji će se opredeljivati prema ključnim temama republičke kampanje, a ne u odnosu na lokalne i pokrajinske teme. On je za VOICE rekao da je praksa zemalja EU da se ovi izborni ciklusi održavaju odvojeno.
„Nema sumnje da bi izborni skor bio drugačiji da se održavaju samo lokalni i pokrajinski izbori, jer bi u tom slučaju u prvom planu bile lokalne, odnosno regionalne teme i problemi. Ovako će republička kampanja uticati i na vojvođanske i lokalne izbore. Nisu iste teme na svim nivoima vlasti i zato to upodobljavanje vlasti po modelu centralnog nivoa nema nikakvog smisla“, ocenio je Popov.
Prema njegovim rečima, istovremenost izbora biće plus za naprednjake, a minus za demokrate u pokrajinskoj trci, dok će regionalni igrači LSV i SVM svakako osigurati mesta u Skupštini Vojvodine. Smatra da u tom pogledu SVM, kao najveća stranka mađarske zajednice u Vojvodini, neće u značajnoj meri biti okrnjena nastupom rivalskog Mađarskog pokreta na izborima.
„Nije slučajno što se izbori održavaju istovremeno, jer SNS računa da će tako lakše doći i do vlasti u Pokrajini, gde može da računa na koaliciju sa SVM, a možda i LSV. SNS u ovoj kampanji priča o zakonu o finansiranju APV i iznosi obećanja o unapređenju pokrajinske autonomije, što može biti adut za Ligu da se priključi toj koaliciji u Pokrajini. Uz to, za LSV je prihvatljiv proevropski kurs SNS, a i odnos te stranke prema pitanju Kosova nije problematičan iz ugla Lige. Tako da postoje velike šanse da novu pokrajinsku vlast formiraju SNS, SVM i LSV„, smatra on. On kaže da tema ustavnih promena nije zastupljena u kampanji, iako se one očekuju u narednoj godini, jer „nije popularno pričati o sudbini premabule o Kosovu“.
Prema njegovim rečima, to će biti i prilika za promenu položaja Vojvodine, gde bi svaki pomak napred bio uspeh s obzirom da je jedina izvorna nadležnost APV trenutno donošenje simbola.
Popov kaže da koalicija sa SNS ne bi nužno bila negativna po rejting LSV u budućnosti, uprkos velikim razlikama između dve stranke, a posebno zbog činjenice što se u novom sazivu republičkog parlamenta očekuje veći broj evroskeptika, te će biti potrebna snažnija podrška vlasti u procesu evrointegracija.
„Pitanje je da li će SNS moći da prati svog lidera po pitanju evropskih integracija, pa se može desiti da će u ovom mandatu ključno pitanje biti ‘Brisel ili Moskva’, oko kojeg će morati da se svrstavaju i opredeljuju“, ukazao je Popov.

LSV insistira i na reviziji Energetskog sporazuma sa Rusijom, te obeštećenju Vojvodine zbog privatizacije Naftagasa, kao i na povećanju rudne rente. Takođe, LSV traži i poništavanje odluke o ukidanju Elektrovojvodine, koju je inače donela naprednjačka vlada.

Tokom proteklih 16 godina savezništva sa demokratama u Vojvodini odnosi dve stranke lomili su se na pitanjima uspostavljanja vojvođanskih nadležnosti, koje su se u praksi svele na simboliku nakon donošenja Ustava 2006. godine, pre svega zbog nerazumevnja demokratskih potencijala Vojvodine u političkim elitama u Beogradu.

Partnerstvo sa SVM narušavano je takođe, uglavnom uz obostrane zamerke u pogledu doslednosti i jedne i druge stranke u političkom delovanju na realiziciji proklamovanih autonomaških ciljeva. Periodično, iz LSV je bilo prozivki zbog desničarenja u SVM-u, ali odnosi između dve stranke ipak nisu ozbiljnije ugroženi, što se potvrđuje i u aktuelnoj kampanji.

LSV na pokrajinskim izboirma nastupa samostalno, dok je u republičkoj kampanji u koaliciji sa Socijaldemokratskom strankom Borisa Tadića i Liberalno-demokratskom partijom Čedomira Jovanovića.

Sa budimpeštanskim vetrom u leđa

„Tačka poverenja“ naziv je izbornog programa Saveza vojvođanskih Mađara, koji na izbore izlazi u koaliciji sa Demokratskom strankom vojvođanskih Mađara i Strankom mađarskog jedinstva. U programu se ističe značaj ustavnih reformi u predstojećem mandatu. SVM takođe ukazuje da su već duže od dve decenije posvećeni zaštiti interesa pripadnika mađarske zajednice i jačanju autonomne Vojvodine u decentralizovanoj Srbiji.

U procesu ustavne revizije SVM navodi da će se zalagati da se u pravni sistem Srbije uvede kategorija ustavnog zakona, kojima bi se regulisala pitanja nadležnosti i finansiranja APV. Takođe, obećavaju da će se zalagati da se ustavom garantuje veći broj izvornih nadležnosti i da se precizno utvrde izvori finansiranja APV.

„Ostajemo dosledni u zalaganjima da se donesu izmene Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i Zakon o finansiranju AP Vojvodine, koji predstavlja jedan od preduslova za nastavak realizacije infrastrukturnih i drugih razvojnih projekata vojvođanskih opština i gradova“, navodi se u programu.

Poručuju da će ostati dosledni izgradnji institucija pravne države i vladavine prava, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, podsticanju ekonomskog rasta i zapošljavanja te stvaranju uslova za život u bezbednom okruženju.

Kovačević: Politički akteri grizu svoj rep

Politikolog Boško Kovačević ističe da su dva ključna problema istovremenih izbora to što javnost ne zna zašto se uopšte održavaju vanredni parlamentrani izbori i, kako je naveo, kvazirevolucionarna priča naprednjaka koja se zasniva na kontroli vlasti od nivoa mesnih zajednica do nacionalnog parlamenta.
„Ta imperijalna priča je nezajažljiva i staromodna optika gledanja na izbore. Jer, nema ozbiljne vlasti bez ozbiljne opozicije. Ovde se radi o kontroli svega i vlast je onda neuverljiva, politika nerealna, a ponekad i smešna i banalna“, ocenio je on u izjavi za VOICE.
Napominje da u situaciji kad je osnovni razlog izbora kontrola svih nivoa vlasti, to znači da vlast nema ozbiljne ideje, niti zna kako da napravi promene u državi koja se, kako je upozorio, urušava već 25 godina.
„Ne vidim da ćemo nakon ovih izbora napraviti neki pomak da bi se to propadanje zaustavilo, tim više što i u političkoj retorici ne vidim neke pameti. Ključno je pitanje da li se otvara prostor za ljude koji imaju znanje, rezultate, moralnost – ili se ne otvara. Ja ne vidim taj prostor“, kazao je on.
Kovačević smatra da će na pokrajinskim izborima ceh platiti DS, jer nisu shvatili šta treba činiti u vremenu kvazirevolucionarnog naleta naprednjaka, zbog čega sumnja da će uspeti da animiraju skoro polovonu birača koji ne izlaze na izbore.
„Možda naprednjaci u Vojvodini neće imati komotnu većinu kao u republičkom parlamentu, ali od ovih izbora ne treba očekivati nikakav pomak jer se vladajuća politika svodi na retoriku koja nema nikakvo pokriće u praksi, ni u vladajućim ni u opozicionim strankama nema ljudskih kapaciteta. Menjaće se samo likovi“, naveo je on.
Kovačević kaže da treba imati razumevanja za stav SVM-a da saradnju sa SNS sa republičkog nastavi i na pokrajinskom nivou, jer je, kako je rekao, njihova misija kao manjinske stranke da budu učesnici u nekoj vlasti kako bi zaštitili stečene pozicije.
LSV se, prema njegovim rečima, dovija kako da opstane na političkoj sceni, „dok je za značajniji prodor potrebno mnogo više od toga“. Dodaje da ga ne bi iznenadilo da se i ta stranka nakon izbora nađe u koaliciji sa SNS u Pokrajini.
„Mene bi jedino iznenadilo kada bi se stranke okupile oko ideje da se zaustavi propast ove zemlje. Mi smo sad u situaciji da se Vojvodina ujednačava sa nerazvijenim regionima. Pa, šta je cilj? Da svi budemo zadimljene krčme? Nažalost, u našim strankama ne stanuje pamet. Imamo političke aktere koji grizu vlastiti rep“, ocenio je Kovačević.

SVM u izbornom programu poentira i na finansijskoj podršci Vlade Mađarske u ostvarivanju Strategije teritorijalnog i ekonomskog razvoja vojvođanskih mađarskih zajednica, teškoj 160 miliona evra. Zalaže se i za izdvajanje značajnih sredstava iz republičkog i pokrajinskog budžeta za lokalne infrastrukturne projekte i izgradnju industrijskih zona u Vojvodini, pripisujući sebi u zaslugu obezbeđenje novca u ovoj budžetskoj godini za nastavak gradnje Y-kraka od autoputa Horgoš-Beograd do graničnog prelaza Kelebija, te za rekonstrukciju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Obećavaju političku borbu i za sredstva za izgradnju pruge Baja-Subotica-Segedin, jer ocenjuju da će to predstavljati snažan podsticaj za privredni napredak opština na severu Vojvodine.

SVM se u izbornom programu hvali i prihvatanjem njihovih amandmana na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojima su, tvrde, poboljšani uslovi za zakup državnog zemljišta od strane indvidualnih poljoprivrednika. Najavljuju i zalaganje za utvrđivanje restriktivnih uslova za kupovinu poljoprivrednog zemljište nakon 1. septembra 2017. godine. Ne pominju, međutim, preporuku Vlade Srbije lokalnim samoupravama da državnu zemlju ustupe uzurpatorima, a koji uglavnom nisu individulani poljoprivrednici.

Ova stranka obećava i parlamentarnu inicijativu za izmenu Zakona o restituciji kojom bi se obezbedila mogućnost povraćaja imovine putem zamene za postojeće poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište.

SVM se zalaže i za evroatlantske integracije Srbije, te za afirmaciju evropske regionalne politike i u Srbiji, kao i implementaciji „Manjinskog akcionog plana“. Smatraju da i zakoni kojima se uređuje uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina treba da imaju status ustavnog zakona.

U izbornom programu SVM poseban odeljak posvećen je i migrantskoj krizi, u kojem se ocenjuje da je neophodno definisati zajedničku evropsku politiku i pronaći jedinstveno evropsko rešenje. Protive se vraćanju migranata u Srbiju koji nisu dobili azil u EU. Zahtevaju da Srbija spreči ilegalne migracije, ali i da ne osniva prihvatne centre za migrante u lokalnim samoupravama gde žive pripadnici nacionalnih manjina, ukazujući da je po Ustavu Srbije zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva.

Sem finansijske injekcije Budimpešte, SVM u aktuelnoj kampanji ima i neposrednu podršku zvaničnika Mađarske. Njihovoj kampanji prethodnih dana priključio se mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto koji je pozvao Mađare u Vojvodini da u što većem broju izađu na izbore u Srbiji i glasaju sa koaliciju koju predvodi SVM. Sijarto se nije libio ni da većinskom narodu sugeriše kako da glasa, poručivši da bi on sam, da je Srbin, glasao za SNS.

Stanković: Više nema nezamislivih saveza

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je fokus kampanje na državnom nivou, te da je u tim uslovima teže voditi loklanu i pokrajinsku kampanju. Ipak, kako je dodao, u Vojvodini se mogu očekivati nešto drugačiji rezultati nego na republičkom nivou, zbog postojanja regionalnih aktera, ali i zbog različitih pozicija nacionalnih stranaka.
„Kod nas je praksa da se svi izbori spajaju jer vlast i igra na kartu harizme lidera. Za SNS je motivacija za pokrajinske izbore nešto veća i zbog toga što na republičkom nivou već imaju primat i bez izbora, tako da jedan od razloga za sazivanje vanrednih izbora jeste da bi se pojačao uspeh u Vojvodini i na lokalnom nivou“, ocenio je Stanković za VOICE.
On je ukazao da istovremeno raspisivanje izbora na svim nivoima nije nelegitimno, ali da bi se kvalitet demokratije unapredio ukoliko bi se ovi ciklusi odvijali odvojeno i kada bi Srbija bila podeljena u nekoliko izbornih jedinica.
Stanković ne isključuje mogućnost saradnje SNS i LSV u Pokrajini nakon izbora uprkos programskim razlikama, jer su se, kaže, „mnoge nezamislive koalicije već dogodile“.
„Praksa je takva da se mali broj koalicija isključuje, čak i pre izbora, jer tu ideološki ima svega i svačega. Zato me ne bi čudila ni koalicija SNS i LSV. Oni će se programski razlikovati u prezentaciji stavova, ali posle izbora političke elite stupaju na scenu“, naveo je on.

No, SVMima razloga za glavobolju u aktuelnoj kampanji, a koju im zadaje novoformirani Mađarski pokret, koji čine nezavisni intelaktualci mađarske zajednice i neki, sad već bivši članovi SVM, nezadovoljni politikom te stranke i njenim liderom – a koji takođe izlazi na pokrajinske izbore.

Uprkos dugogodišnjem savezništvu, odnosi između SVM i DS u Vojvodini već nekoliko godina su na silaznoj putanji. Ključni spor nastao je još u mandatu 2008-2012. godine kada SVM nije podržao republički budžet zbog zakidanja Vojvodine, zbog čega su ih demokrate isključile iz vlasti u Subotici. Način na koji je njihova koalicija u Banovini funkcionisala u aktulnom mandatu potvrdio je da poverenje među njima posle toga nije ni uspostavljeno. U međuvremenu, SVM je pre dve godine stupio u koaliciju sa SNS na republičkom nivou.

Branka Dragović Savić (VOICE)
Foto: Beta, Magločistač, Medija centar Beograd, Arhiva