Društvena mreža TikTok je namenjena samo za starije od 13 godina. Ipak, često se dešava da su njeni korisnici i mlađa deca, koja uz dozvolu roditelja, ili bez nje, koriste ovu aplikaciju. Ono što podvlače sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, jeste da ova granica nije stavljena bez razloga, jer mlađi od 13 godina ipak nisu dovoljno zreli da se izbore za raznolikim sadržajem na ovoj društvenoj mreži, koji sam po sebi može biti čak i traumatičan.

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti). Ipak, nezamerljiv je broj dece mlađih od 10 godina koja koriste TikTok. Pristiglo je 149 odgovora, a na pitanja su odgovarali roditelji i nastavnici iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Korisnici koji imaju manje od 13 godina najčešće provedu do sat vremena ili od 1 do 3 sata dnevno na TikTok-u. Takav slučaj je i sa jedanaestogodišnjom M. koja provodi najviše 3 sata dnevno na ovoj društvenoj mreži. Kako kaže, od 10. godine ima profil na TikTok-u, sa prethodnom dozvolom roditelja. Ipak, Mia kaže da joj na tom profilu ne stoji tačan broj godina. Kada smo njenoj majci Mariji postavili isto pitanje, ona je rekla da njenoj ćerci na profilu zapravo stoji njen stvarni uzrast – što po pravilima funkcionisanja ove aplikacija nije moguće.

Opasni „čelendži“ za decu mlađu od 13 godina

Ovo nije jedinstven slučaj. Većina BIRN-ovih ispitanika (43) je rekla da starost deteta registrovanog na TikTok-u ne odgovara njihovom stvarnom uzrastu, dok čak u 41 odgovoru stoji da roditelji nisu sigurni da li je to slučaj ili ne.

Ovo ističe i pedagog Božidar Dimić, koji kao jedan od problema upotrebe TikTok-a kod dece navodi da je, iako je platforma namenjena za korisnike starije od 13 godina, primetan broj znatno mlađe dece.

Sa tim se slaže i Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, koja kaže da je s razlogom stavljena donja granica za korišćenje društvenih mreža, ali i da niko ne snosi odgovornost ako se ovo pravilo prekrši.

„Pre svega, deca mlađa od 13 nisu psihički zrela i sposobna da prevaziđu sve izazove i zloupotrebe koji vrebaju i koji jesu na tim društvenim mrežama. Društvena mreža TikTok, ali i Jutjub jesu prepuni tih izazova, odnosno čelendža, ali opasnih po život, kao i fotografija, selfija na tim najekstremnijim mestima. Deca se upuštaju u ove izazove jer misle da je to put da se dokažu u društvu, da privuku pažnju, dobiju što više lajkova. Nekima su uzori poznati Jutjuberi i influenseri koji zarađuju ogroman novac, tako da ih deca imitiraju jer žele da budu popularni kao i oni“, objašnjava Emina Beković.

Psihološkinja iz Edu Centra Jelena Vukičević kaže da nekada deca koja imaju manje od 13 godina naprave profil bez znanja roditelja, ali i da ima situacija kada roditelji pod pritiskom vršnjaka svoje dece, na svojim nalozima otvaraju profile za svoju mlađu decu.

„Pošto ta mlađa deca od 9, 10, 8 godina nemaju taj nivo kognitivne razvijenosti i emocionalne razvijenosti, naravno da neki sadržaji mogu da budu možda traumatični, jer ne znaju kako da se sa time nose. Neće to dete prepoznati kao traumatično, ali će verovatno biti u situaciji da se susretne sa nekim sadržajem koji ne razume, koji možda uzme zdravo za gotovo, koji prosto u njemu izazove neku neprijatnost, a opet ne zna šta sa time da radi. Ako je otvorio profil bez znanja roditelja, neće se imati kome obratiti, nego će verovatno biti više usmeren na svoje vršnjake, koji takođe ne znaju šta da rade sa određenim sadržajem i kako to da integrišu u svoje dotadašnje iskustvo”, objašnjava Vukičević.

U upitniku BIRN-a kao najmlađe korisnike TikTok-a petoro je navelo četvorogodišnje dete, a dvoje petogodišnje. Čak 37 odgovora je podrazumevalo decu mlađu od 10 godina, 65 odgovora decu staru između 10 i 16 godina, dok je najmanje – 16 odgovora, obuhvatalo mlade od 16 do 25 godina starosti.

Srbija – evropski rekorder

Godine 2019. urađeno je istraživanje pod nazivom „EU kids online“. U njemu je jasno navedeno da su po upotrebi društvenih mreža deca u Srbiji na prvom mestu, kaže Emina Beković.

„Većina dece u Srbiji, znači 86 posto, koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65 odsto najmlađe dece, znači od 9 do 10 godina, kao i 98 odsto najstarijih ispitanika, a to su deca od 15 do 17 godina, svakodnevno su na internetu preko mobilnog telefona, 45 odsto uzrasta od 9 do 11 godina u Srbiji koriste mreže svaki dan. Poređenja radi, taj procenat u Nemačkoj je samo 11 odsto”, kaže Emina Beković.

Pedagog Božidar Dimić kaže da na TikTok-u primećuje više od jednog problema. To mogu predstavljati i influenseri koji „kroz različite modele ponašanja i sopstvenog prikazivanja mogu da razviju različite potrebe kod dece koje nisu prilagođene njihovom uzrastu“; kvazisavršenstvo, koje Dimić direktno povezuje sa depresivnošću – „kao i kod drugih društvenih mreža, deca moraju da razumeju da je slika koju prikazujemo drugima, u većini slučajeva lažna“; necenzurisanost sadržaja – „postoji mnogo kreatora koji su izrazito eksplicitni i nisu prilagođeni dečijem uzrastu“, otvoreni profili kod dece koji dovode do toga da deca „jako lako mogu biti potencijalne žrtve seksualnih predatora“; adiktivnost – „kratak video sadržaj se pokazao kao jako dobra forma za privlačenje i dugo ostajanje na samoj aplikaciji, i to ne kod dece, nego i kod odraslih“.

Ipak, on kao najveću opasnost navodi činjenicu da će ono što postavimo na internet zauvek tu i ostati.

„Ono što ja vidim kao najveću opasnost je jako velika dostupnost sadržaja koji kreiramo, te to što deca ne shvataju da ono što jednom objave zauvek ostaje na internetu. Mnogo TikTok sadržaja se prebacuje na druge društvene mreže i koriste ih različiti ljudi“, upozorava Dimić.

Ono što je TikTok preuzeo sa drugih društvenih mreža, jeste činjenica da video sadržaji koje deca gledaju utiču na njihov stav o sebi i njihovo samopouzdanje. Dimić kaže da sadržaj koji deca konzumiraju na ovoj društvenoj mreži na njih utiče na različite načine.

„Ako pogledamo dominantne sadržaje i najuticajnije TikTokere, oni predstavljaju model savršenstva (idealan BMI – idealna težina, prečista koža, šminka, skupa garderoba), te to može da utiče na razvoj nerealnih očekivanja od sebe i smanjenje njihovog samopoštovanja (’nisam savršen’), težnja ka savršenom. Mnogi TikTokeri, takođe, promovišu i razne dijete, proizvode, estetske korekcije, koje, ukoliko se primenjuju u ranom uzrastu, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih i psiholoških problema“, objašnjava Dimić.

Ipak, uveren je da zabrana korišćenja TikTok-a nije rešenje, već da je ključ u medijskoj pismenosti i shvatanju potencijalnih pretnji.

„Smatram da roditelji/staratelji treba da razgovaraju sa svojom decom, vide kakav sadržaj postavljaju i prate, kako na TikTok-u, tako i na ostalim društvenim mrežama. U skladu s tim da budu otvoreni i da ih ne osuđuju, već da saslušaju i vide da li mogu da ih usmere u nekom pozitivnom pravcu“, kaže Dimić i dodaje da je važno da deca imaju kome da se obrate.

Sa tim se slaže i Jelena Vukičević i ističe da roditelji treba da shvate da se loše stvari ne dešavaju samo drugim ljudima.

„Roditelji bi pre svega trebalo da odustanu od pretpostavke da se nevolje dešavaju nekom drugom i da oni, ako najbolje moguće vaspitavaju svoju decu, da su onda šanse za neku nesreću ili neki problem minimalne ili nemoguće. Jer postoji ta jedna greška kod svakog čoveka, a možda je kod roditelja posebno izražena, a to je pretpostavka da je svet u suštini dobro mesto i da se loše stvari dešavaju samo onima koji tu nevolju traže, što nije nužno tačno, već deca mogu iz radoznalosti ili kreativnog izražavanja biti na društvenim mrežama i da kao rezultat toga bude neki krug nasilja u koji oni upadnu i ne znaju šta sve sa tim da rade”, objašnjava Jelena Vukičević.

Ipak, kako kaže Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, roditelji najčešće nisu svesni opasnosti u onlajn svetu.

„Nažalost, naše iskustvo govori o tome da roditelji nemaju visok stepen svesti o opasnostima koje vrebaju na internetu i smatraju da je za decu i mlade internet bezbednije mesto od ulice. Ali kako su roditelji odgovorni za svoju decu i njihove postupke, moraju da pokažu interesovanje za sve ono što njihovo dete radi na internetu, da pre svega roditelji unaprede svoje digitalne veštine i da informišu i sebe i dete o merama zaštite i načinima prepoznavanja opasnosti. Ono što je ključno jeste razgovor. Treba otvoreno da pričaju sa svojom decom, da izgrade odnos koji se zasniva na poverenju i da učine da se deca osećaju slobodno da im se obrate za bilo šta”, zaključuje Emina Beković.

Uostalom, i jedanaestogodišnja M. sa početka teksta kaže: “Svako dete bi trebalo da se požali roditeljima ako ima problem”.

Iva Gajić (VOICE, naslovna foto: Pixabay)