Prva sezona rada novosadskog Dino parka završena je sa posetom tri puta manjom od očekivane, dok su milionski troškovi rada parka pali na teret JKP Gradsko zelenilo koje je partner privatne firme Lagrota International iz Beograda na ovom projektu, otkriva Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Kada je bivši direktor JKP Gradsko zelenilo Aleksandar Bogdanović u februaru prošle godine rekao da će Dino park biti dobra investicija i da je procena da će ga godišnje posećivati 200.000 ljudi, verovatno nije ni slutio da će prva sezona rada parka, kako je pokazalo istraživanje VOICE-a, biti završena sa prodatih 65.019 ulaznica i da će od toga park inkasirati nešto više od 16 miliona dinara, bez poreza na dodatu vrednost.
Bogdanović se nadao prihodima od ulaznica koji bi se kretali između 25 i 30 miliona dinara godišnje, dok je naše istraživanje pokazalo je da ukupan prihod parka 17,87 miliona. Prema slovu ugovora, zaradu dele Gradsko zelenilo i privatna firma Lagrota International iz Beograda, koja je obezbedila replike dinosaurusa za park. Za isti period, troškovi rada parka bili su skoro 17 miliona dinara, a Bogdanović je rekao da se oni dele „na ravne časti“, dok je Zelenilo zaduženo za održavanje parka.
U ugovoru potpisanom između gradske firme i navedene privatne kompanije, koji je VOICE od Zelenila dobio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nakon više od 45 dana čekanja, navodi se da će „Zakupac (odnosno, Zelenilo koje zakupljuje replike dinosaurusa) snositi sve troškove vezane za izlaganje, odnosno postavljanje Predmeta zakupa na Lokaciji, kao što su naknade za zauzeće javne površine, te druge naknade ili takse koje se mogu primeniti“.
Koliko ima dinosaurusa?
Pred otvaranje parka Bogdanović je najavio da će u njemu biti 27 replika dinosaurusa, od kojih će desetak biti pokretne, odnosno da će imati pogon na struju koji će im omogućavati da pomeraju udove, glave i ispuštaju zvuke. Međutim, u mapi samog parka postavljenoj na sajtu ove turističke atrakcije navodi se da ima 24 replike dinosaurusa. U ugovoru o zakupu replika stoji treća cifra, pošto se u njemu nalazi samo 16 replika praistorijskih životinja. Postavlja se pitanje čijih je preostalih osam replika i kako su one stigle u park. Bogdanović nije znao da nam odgovori kako se osam replika našlo van ugovora, pa se postavlja pitanje ko ih je doneo u park, ali i ko ih je platio.
Dino park je otvoren krajem aprila 2016. godine, a aneks ugovora između Zelenila i Lagrote, kojim se uređuje da se i troškovi – a ne samo zarada – dele po pola, stupio je na snagu tek 1. avgusta iste godine. Potpisao ga je novi direktor Zelenila Miloš Egić, takođe kadar SNS-a, koji je na funkciju došao nakon lokalnih izbora održanih prošle godine. Aneksom je regulisano da se sporedni troškovi (električna energija, voda, čistoća i drugi troškovi) dele, te da Zelenilo prefakturiše troškove i šalje Lagroti račune sa polovinom iznosa ukupnih sporednih troškova. Prema ugovoru, na teret Zelenila pali su svi troškovi iz maja, juna i jula prošle godine, dok se zarada delila. Iz dokumentacije se ne vidi koliki su troškovi bili u tim mesecima, ali je VOICE uspeo da dođe do specifikacije troškova za celu prvu sezonu, koja je – uprkos odredbama ugovora u kom se navodi da sezona traje do 15. novembra – trajala do 31. decembra.
Prema ugovoru, Lagrota i Zelenilo prihodovali su od ulaznica po oko 8,81 miliona dinara. Nakon potpisivanja aneksa, polovinu troškova trebala je da plaća Lagrota, međutim, Zelenilo je prema dostupnoj dokumentaciji privatnoj firmi prefakturisalo troškove od samo 250.000 dinara. To bi značilo da su na teret Zelenila pali svi ostali troškovi od skoro 16,7 miliona dinara, dok bi Lagrota inkasirala više od 8,5 miliona dinara, a Zelenilo u ovom poslu ostalo sa gubitkom od skoro 7,9 miliona dinara.
Prema dokumentaciji koju smo dobili od Zelenila, troškovi zarada zaposlenih za prvu godinu rada bili su skoro 1,5 miliona dinara, troškovi usluga iznosili su oko13,2 miliona, dok su troškovi goriva i materijala preko 850.000 dinara, a na biljni materijal potrošeno je oko 1,3 miliona dinara.
Posao sa Dino parkom, čini se, isplatio se beogradskoj firmi, koja je prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu poslovala sa dva miliona dinara dobiti, dok je 2015. godinu, kada park još nije bio otvoren, završila sa minusom od skoro četiri miliona dinara.
Bivši direktor Zelenila Aleksandar Bogdanović za VOICE ipak tvrdi da su se troškovi od početka delili, iako tako ne piše u ugovoru. „Sigurno je da je svako plaćao svoj deo. Iznosi za komunalije nisu veliki. Struja, voda i odnošenje smeća su manje od 100.000 dinara mesečno“, kaže Bogdanović.
On veruje da bi zarada morala biti veća od 900.000 dinara godišnje, ali kaže da je u prvoj godini zaradu smanjilo kasnije otvaranje, pošto park nije radio u martu i aprilu.
Istini za volju, park je i ove godine otvoren 15. aprila, dok se u ugovoru navodi da sezona traje od 1. aprila, tako da otvaranje u martu nije ni planirano.
Bogdanović za VOICE ipak navodi da je Dino park uspeh, jer je, kako kaže, na lokaciji parka ranije bila livada, a tako se našao i posao za nekoliko radnika „Zelenila“, koji su sada uposleni u parku.
Park nije uspeo da ostvari značajniju zaradu ni sa povećanjem cene ulaznica, koja je planirana na 250 dinara i kako je sam Bogdanović pre otvaranja parka najavio nije trebalo da bude skuplja od toga. Ipak, aneksom ugovora od 1. februara 2016. godine, predviđeno je da najmanja cena ulaznice bude 300 dinara, te je izvesno da bi zarada bila još skromnija da se ostalo na najavljenoj ceni.
Ekipa VOICE
