Poljoprivrednici u Vojvodini ovih dana dobijaju od preduzeća “Vode Vojvodine” rešenja o naknadama za odvodnjavanje i obaveštenjima o dugovanjima većim i od 100.000 dinara. Samo na području Subotice u poslednjih desetak dana gradskom ombudsmanu javilo se oko 1.500 poljoprivrednika nezadovoljnih zbog toga što ne znaju šta zapravo duguju, jer to u obaveštenjima ne piše, niti na koji period se odnosi dug, kolika je visina osnovice, kolika je kamata…
Mnogi od njih tvrde da su im kazne odrezane i zbog parcela koje nisu njihove. Do nepravilnosti u naplati naknada za odvodnjavanje dolazi i zbog komasacije – od poljoprivrednika je traženo da plate duple obaveze – i za staro zemljište pre komasacije i za novo, dobijeno u komasacionoj masi.
Apsurdna obaveštenja o dugu od više desetina hiljada dinara stižu i stanovnicima južne Srbije i to za odvodnjavanje njiva u vojvođanskim mestima za koja nisu ni čuli niti su ikada u njima bili. Pitanje je kako je uopšte došlo do toga da se zemlja u Vojvodini poveže sa ličnim podacima nekoga ko živi na jugu zemlje.
Nepravilnosti je napretek, a paore kinji i to što plaćaju ovaj namet iako na njihovim njivama u velikom broju slučajeva odvodnjavanja i nema. Poljoprivrednici pritom vojvođanskoj vodoprivredi uplaćuju desetine miliona dinara.
Posao naplate naknade za odvodnjavanje Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ preuzelo je pre dve godine od Poreske uprave. Od početka 2017. do sada to preduzeće očigledno nije uspelo da uvede reda u naplati, a upućeni kažu da je celu proceduru izdavanja naknada uradilo na svoju ruku, odnosno da je, preuzimajući podatke od Poreske uprave pomešalo baze.
-Nisu u stvari ni znali šta da preuzmu od poreske. Pitanje je šta su uzeli, koje vrste podataka, da li su preuzeli stanja ili kartice, da li su to samo podaci Republičkog geodetskog zavoda ili i od MUP-a – ukazuju sagovornici VOICE-a.
U svakom slučaju, za ono što sada naplaćuje na ime dugovanja nema dokaz. A teret dokazivanja prebacuje na korisnika – poljoprivrednika.
Poljoprivrednici bi platili kad bi znali šta plaćaju
-Uz rešenje za naknadu za odvodnjavanje za devet meseci ove godine dobili smo i dug ali nije objašnjeno za šta, samo je napisano koliko dugujemo. Pozvao sam “Vode Vojvodine” i dobio informaciju da u preduzeću nemaju podatke o tome kakav je to dug i od kada je. Rečeno mi je samo kolika je kamata, a kolika glavnica – kaže za VOICE Ivan Vuković koji je za pet jutara zemljišta u subotičkim atarima dobio obaveštenje o dugu od 19.500 dinara, uključujući i kamatu od oko 5.000 dinara.
Ovaj poljoprivrednik potom je, dodaje, poslao mejl preduzeću s molbom da mu dostave podatke o periodu za koji duguje, a odgovoreno mu je da, ukoliko namerava da uputi žalbu na dug, dostavi “Vodama Vojvodine” uplatnice koje ima.
–Umesto da oni meni dostave informaciju o tome za šta sam dužan, od mene traže dokaz. Čuvam sve uplatnice od 2012. godine. Ne tvrdim da ne postoji dug ali ako sam dužan valjda bi trebalo da znam za koji period i kakva je to neizmirena obaveza – kaže Vuković i dodaje je uz pomoć Kancelarije zaštitnika građana uputio prigovor.
Poljoprivrednik iz Đurđina Daniel Kovačić za VOICE potvrđuje da od “Voda Vojvodine” nije moguće dobiti potpune informacije o dugu.
– Svo troje moje dece dobilo je da plati po 8.500 dinara. Nije jasno zbog čega i po kom osnovu. A pre samo nekoliko dana dobio sam uverenje da ne dugujem ništa po osnovu javnih prihoda, pa tako i da nemam obaveza prema ovom preduzeću. Podnosio sam zahtev za subvencije i morao sam priložiti potvrdu da nemam dugovanja za poreze – naglašava on.
VOICE je razgovarao i sa Novosađankom koja je dobila opomenu za njive koje nisu u njenom vlasništvu. Kako kaže, nazvala je ponuđeni broj telefona i rečeno joj je da pozove tri druga broja, ali su svi bili gluvi i nemi. Kada je otišla u preduzeće „Vode Vojvodine“ doživela je veliku neprijatnost. Naime, uz grube reči koje joj je upitio jedan od rukovodilaca, rečeno joj je i da dođe u sedam sati ujutru, da uzme broj i čeka na red da bi postavila pitanja koja je interesuju, odnosno da uloži prigovor, tvrdi ona.
Najlakše je prebacivati lopticu
Od 2013. do kraja 2016. godine naknadu za odvodnjavanje naplaćivala je Poreska uprava. Njen posao je bio isključivo da na osnovu podataka dobijenih iz Republičkog geodetskog zavoda naplati naknadu i pošalje taj novac “Vodama Vojvodine” i “Srbija vodama”. Te pare nisu išle u budžet već su korisnici vodoprivredna preduzeća. Dakle, Poreska uprava je rešenja izdavala prema podacima iz geodetskog zavoda, a zavod ih je dobijao od katastra. Dešavalo se često da je na nivou loklane samouprave dolazilo do promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko i obrnuto, pa je i tu dolazilo do nepravilnosti.
U Poreskoj upravi (PU) Republike Srbije za VOICE je rečeno da je pre nego što je posao naplate naknada za odvodnjavanje poveren vodoprivrednim preduzećima osnovana radna grupa koja je na tome mesecima radila. Sve filijale PU dostavile su sve što imale “Srbija vodama” i “Vodama Vojvodine”.
– Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz decembra 2016. godine propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje. Poreska uprava je javnim vodoprivrednim preduzećima blagovremeno prenela sve raspoložive podatke i dokumentaciju – rečeno nam je u ovoj instituciji uz podsećanje na to da je za vreme nadležnosti nad tim poslovima, sve podatke o vlasnicima, odnosno korisnicima poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, površinama, iznosu katastarskog prihoda kao osnovice za obračun naknade za odvodnjavanje, dobijala od Republičkog geodetskog zavoda.
Ombudsman: Građani da ne plaćaju dug, već da podnesu prigovor
– Plaćanje naknade za odvodnjavanje je zakonska obaveza, ali problem je iskrsao kada su javna preduzeća preuzela taj posao i dobila baze podataka od Poreske uprave. U međuvremenu je dolazilo do mnogih promena i one nisu usaglašene sa stvarnim stanjem – kaže za VOICE zaštitnik građana Subotice.
Napominjući da Kancelarija ombudsmana pokušava da zajedno sa “Vodama Vojvodine” ispravi netačne podatke, on apeluje na građane da ne plaćaju dug koji stoji na obaveštenju, a koje ne sadrži podatke ni od kada je potraživanje, ni osnov, ni kamatu. Poziva ih da podnesu prigovor u Kancelariji, a kako nam je rekao, za poslednjih desetak dana stiglo je čak 1.500 prigovora.
– Građanima u tekućem periodu pristižu rešenja o naknadi za odvodnjavanje od Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine” Novi Sad za period april – decembar 2018 godine. Uz ova rešenja veliki broj građana je dobio i obaveštenje da iz prethodnog perioda po osnovu naknade za odvodnjavanje za zemljište navedeno u rešenju imaju i neki dug. To je
inače eventualni dug pre 01.01.2017. godine, kada je za naplatu naknade za odvodnjavanje bila nadležna Poreska uprava. A ova nadležnost po osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama) prešla u nadležnost Javnog vodoprivrednog preduzeća – objašnjava Marosiuk. – Građanima koji su izmirivali svoje obaveze po osnovu rešenja Poreske uprave predložili smo da izjave prigovor na ovo obaveštenje jer se iz njega ne može utvrditi na koji period se odnosi dug, ne može se utvrditi visina osnovice, niti kamate, ni period za koju je ista obračunata, a takođe prema našem mišljenju treba da sadrži i pouku o pravnom leku.
Kancelariji zaštitnika građana grada Subotice obratilo se već oko 1.500 građana, kaže on.
– Mi smo se tako organizovali da smo pripremili formular prigovora, a onima koji ne znaju da popune formular pružamo potrebnu stručnu pomoć. Takođe smo u radu primetili da i sama rešenja imaju nedostatke ili greške, odnosno da je došlo do prometa tog zemljišta, da ima ljudi koji su dobili rešenje, odnosno obavezani na naknadu, a ne poseduju nepokretnosti, takođe da ima dosta i preminulih, odnosno da je došlo do nasleđivanje i da kvadratura zemljišta za koje ih Vodoprivredno preduzeće obavezuje nije ispravna. I za ove greške pripremili smo formulare našim sugrađanima i oni su pripremljeni u dogovoru sa “Vodama Vojvodine”, kaže subotički ombudsman.
“Vode Vojvodine”: Rešenja dobili svi poljoprivrednici
– Svi poljoprivrednici koje se nalaze u bazi podataka u RGZ, na osnovu vlasništa ili korišćenja dobili su rešenja za odvodnjavanje. To je redovna obaveza koja se obračunava u skladu sa Uredbom o visini naknada za vode za konkretnu godinu, a sledeća rešenja će stići iduće godine. O dinamoci dostave rešenja obveznici će biti obavešteni – rečeno je za VOICE u “Vodama Vojvodine”.
U ovom preduzeću nismo dobili podatke o tome koji je prosečan a koji najviši iznos duga poljoprivrednika. Rečeno nam je da po podacima dobijenim iz Poreske uprave, dugovanja iz prethodnog perioda, od 2013.-2017. iznose oko 3,5 milijardi dinara.
-Ne možemo dati podatak o najvišem i najnižem dugu poljoprivrednika. Visina naknade po hektaru na godišnjem iznosi oko 1.200 dinara. Na formiranje konkretne cene utiče više faktora (klasa zemljišta, namena, kultura….) – navedeno je u odgovorima koje smo dobili.
Na pitanje kako se dešava da poljoprivrednici iz centralne Srbije koji nikada nisu imali zemljište u Vojvodini dobijaju rešenja za odvodnjavanje i dugovanja za parcele u vojvođanskim mestim i kako je moguće da to zemljište bude povezano sa njihovim imenima, matičnim brojevima i dugim ličnim podacima ,“Vode Vojvodine” su odgovorile da se preuzimanjem podataka iz dve baze – Poreska uprava i RGZ (katastar) i njihovim ukrštanjem dolazi do obveznika. Međutim, kako RGZ nema podatake o JMBG, dešava se da se podudari podatak iz lične karte, ime prezime i isti podaci iz RGZ.
Odgovarajući na pitanje da li preduzeće ima dokaze za dugovanja poljoprivrednika i kakve i ako nema, kako će naplatiti dug za koji nema dokaz, već samo stanje duga – rečeno nam je da je za svakog obveznika naknade za odvodnjavanje JVP „Vode Vojvodine“ preuzelo od PU analitičke kartice na kojima se precizno vidi dugovna i potražna strana.
Od PU preuzete su analitičke kartice sa svim podacima o dugovanjima i potraživanjima, kao i adresama i JMBG vlasnika, a od RGZ preuzeta je baza o vlasništvu nad nekretninama i zemljištem. Od MUP-a podatke preuzimamo po potrebi, odnosno kada se ukaže potreba za tim, kažu u preduzeću.
Dodaju i da je mogućnost naplate dugovanja prinudnim putem zakonski moguća, ali da u ovom trenutku to nije u planu.
S. Gluščević (VOICE)
