Skip to main content

Država imovinu od 1,8 milijardi evra prodala gubitašu ABL Solventu za 51 milion evra

22. mar 2022. Istraživanja
8 min čitanja

Kršeći Zakon o stečaju država je prodala imovinu vrednu 1,82 milijardu evra za svega 51 milion i to gubitašu – firmi ABL Solvent

Autori

Slađana Gluščević i Miloš Katić

Firma bez ikakvih poslovnih prihoda postala je najveći kupac potraživanja banaka u Republici Srbiji, tako što joj je Agencija za osiguranje depozita, mimo znanja Privrednog suda, prodala najvredniju imovinu, pokazuje istraživanje VOICE-a.

Kršeći Zakon o stečaju država je prodala imovinu vrednu 1,82 milijardu evra za svega 51 milion i to gubitašu – firmi ABL Solvent d.o.o, saznaje VOICE. Reč je o velikom portfelju potraživanja osam banaka u stečaju, kao i potraživanjima kojima Agencija za osiguranje depozita (AOD) upravlja za račun Republike Srbije. Država je takozvani veliki paket potraživanja, u kojem se nalazi i veoma atraktivna imovina poput građevinskih placeva na najskupljim lokacijama u Beogradu, među kojima je i deo kompleksa bivšeg IMT-a, u aprilu 2021. godine prodala problematičnom kupcu – ABL Solventu. Najvrednija imovina koju je Agencija za osiguranje depozita ikada prodavala otišla je za manje od tri odsto knjigovodstvene vrednosti.

Ova saznanja VOICE-a potvrdio je Privredni sud u Beogradu koji je trebalo da rešenjem konstatuje prodaju velikog portfelja potraživanja banaka, ali to nije učinio jer mu se Agencija za osiguranje depozita nije uopšte ni obratila, iako je to bila njena zakonska obaveza.

Podsetimo, VOICE je objavio vest da je ABL Solvent preduzeće koje je u novembru prošle godine za oko 70,6 miliona evra kupilo poslovni kompleks bivše Industrije motora i traktora (IMT) na Novom Beogradu. Time je zapravo došlo u posed izuzetno atraktivnog građevinskog zemljišta na Novom Beogradu. Našu pažnju privukla je tada činjenica da je skupo građevinsko zemljište na placu IMT-a kupila nepoznata firma – ABL Solvent, koja je prema podacima Agencije za privredne registre u prethodnoj 2020. godini ostvarila finansijski gubitak od 14,4 miliona dinara. Reč je o firmi koja nije imala nikakvih poslovnih prihoda iz svog poslovanja, nego je jedini prihod u poslovnoj godini od 182.000 dinara ostvarila od dotacija i premija. Ipak, ovo preduzeće je, kako smo naveli, u stečajnom postupku fabrike IMT, kupilo atraktivno građevinsko zemljište za 70,6 miliona evra, i to tako što je za ceo iznos dobilo kredite od AIK banke Miodraga Kostića.

Prema novim saznanjima VOICE-a, ABL Solvent d.o.o. investirao je dodatno u kupovinu skupog građevinskog zemljišta na Novom Beogradu. Ovo preduzeće u aprilu 2021. godine kupilo je i ostatak kompleksa placa bivšeg IMT-a.

Taj ostatak bio je pod kontrolom banke u stečaju koja je kao poverilac imala potraživanje prema fabrici IMT obezbeđeno hipotekom na plac IMT-a. Stečajni upravnik poverioca, tj. banke u stečaju, Agencija za osiguranje depozita, potraživanje obezbeđeno hipotekom na plac IMT-a na Novom Beogradu prodala je u okviru paketa odnosno portfolija tzv. teško naplativih potraživanja više banaka u stečaju. Na tenderu je, kako smo saznali, pobedio opet ABL Solvent d.o.o. Iz šturih informacija koje su se o ovoj transakciji pojavile u javnosti, saznali smo da je u pitanju, po vrednosti, rekordna prodaja potraživanja banaka u stečaju, jer je njome prodat portfolio tzv. teško naplativih potraživanja, čija je knjigovodstvena vrednost 1,8 milijardu evra. Tom kupovinom, gubitaš ABL Solvent, postao je i najveći kupac potraživanja u Srbiji. Kako smo saznali, ABL Solvent je za ovu kupovinu opet dobio kredit kod AIK banke, ali ovog puta i kod Alta banke.

VOICE je pokušao da sazna više o ovoj transakciji u kojoj je Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik prodala potraživanja banaka u stečaju čija je vrednost donedavno slovila na 1,8 milijardu evra. Prvo smo se obratili samoj Agenciji za osiguranje depozita i pozivom na zakon koji daje pravo na informaciju od javnog značaja zatražili odgovore na pitanja. Međutim, Agencija nije bila spremna da odgovori.

Zbog toga i činjenice da je prodaju vredne imovine Agencija obavila u svojstvu stečajnog upravnika, obratili smo se pitanjima i stečajnom sudu koji vodi stečajne postupke banaka u stečaju, a to je Privredni sud u Beogradu. Za razliku od Agencije, Privredni sud nam je odgovorio i dostavio informacije kojima raspolaže. Na naše iznenađenje, zaključili smo da ni nadležni sud ne raspolaže bitnim pojedinostima ove, verovatno najvrednije transakcije u stečajima banaka, jer je stečajni upravnik jednostavno zaobišao sud i obavio transakciju mimo njega. Drugim rečima, u rekordnoj finansijskoj transakciji u kojoj je imovinu knjigovodstvene vrednosti 1,8 milijardi evra prodao firmi gubitašu za manje od tri odsto te vrednosti, stečajni upravnik banaka u stečaju, Agencija za osiguranje depozita (AOD), prekršila je i zakon o stečaju. Agencija se, naime, nije ni obratila Privrednom sudu Beograd kako bi sud, u skladu sa Zakonom o stečaju, doneo rešenje o konstataciji prodaje imovine, odnosno paketa potraživanja više banaka u stečaju.

„Stečajni upravnik banaka u stečaju Agencija za osiguranje depozita iz Beograda nije se obraćala predlogom Privrednom sudu u Beogradu da donese rešenje o konstataciji prodaje imovine više banaka u stečaju. Ugovor o prodaji nije dostavljen ovom sudu tako da njegovi detalji nisu poznati. Pored toga, pošto je za svaku banku u stečaju oformljen poseban predmet, prodaja imovine svake banke u stečaju morala bi se konstatovati posebnim rešenjem u svakom pojedinačnom predmetu koji se odnosi na konkretnu banku“, odgovorio nam je Privredni sud u Beogradu.

Sud je naveo i da nije donosio bilo kakvo rešenje povodom te izvršene prodaje, ali da mu je „posredno poznato da je portfolio potraživanja banaka u stečaju od drugih pravnih lica prodat pravnom licu ABL Solvent d.o.o. za kupoprodajnu cenu oko 51 milion evra“.

O ovoj prodaji oglasio se prošle godine ministar finansija Siniša Mali šturim saopštenjem za javnost o tome kako je AOD uspešno realizovala prodaju velikog portfelja potraživanja banaka u stečaju i potraživanja kojim agencija upravlja u ime države. U saopštenju se navodi da je paket nominalno vredan 1,82 milijardu evra ali se ne navodi ni kome je prodat ni za koje pare. Mali je u saopštenju sročenom tako da ne privuče pažnju javnosti samo ocenio da je to znak da se država uspešno rešava višedecenijskog problema banaka u stečaju, odnosno problematičnih kredita.

ABL Solvent – firma za specijalne namene

Siniša Mali, ministar sa šturim saopštenjem (foto: Vlada Srbije)

Postupak prodaje velikog paketa potraživanja banaka okončan je u aprilu 2021. godine, daleko od očiju javnosti i u najmanju ruku na lukav način. Kako saznajemo, na tenderu koji je vodila Agencija, zapravo je pobedio Alta pej d.o.o. Međutim, kada je Alta pej proglašen najboljim ponuđačem – povukao se. Nakon toga, izabran je ABL Solvent kao drugoplasirani ponuđač. Njegova je ponuda bila oko 15 miliona evra niža od ponude firme Alta pej. Tu cenu je, kako saznaje VOICE, firma bez kapitala – ABL Solvent platila tako što je dobila kredit od Alta banke i od AIK Banke. Da je u ovom slučaju, firma ABL Solvent delovala kao SPV firma (engleska skraćenica za Special Purpose Vehicle ili u prevodu firma za specijalne namene), odnosno firma koja obavlja posao za nekog drugog, može se naslutiti iz činjenice da je po podacima sa sajta APR, u avgustu 2021. godine, vlasnik Alta banke postao vlasnik i ABL Solventa. Ova činjenica otvara sumnju u mogućnost zajedničkog delovanja firmi ABL Solvent i Alta Pej na tenderu za kupovinu tzv. velikog portfolija od Agencije za osiguranje depozita. Ako je zajedničko delovanje postojalo, ono je naknadno formalizovano time što je Alta grupacija i formalno preuzela firmu ABL Solvent d.o.o. Zajedničko delovanje, ako je postojalo, omogućilo je da se portfolio potraživanja banaka u stečaju kupi za 15 miliona evra jeftinije od prvobitno ponuđene sume.

U okviru tog tendera, to jest prodaje portfolija potraživanja banaka u stečaju, bilo je 160 hipoteka na zemljište i objekte u celoj Srbiji, koje je kupio ABL Solvent. Na 60 miliona evra, prema saznanjima VOICE-a, bila je procenjena samo hipoteka Beobanke nad bivšom fabrikom IMT. Dakle, samo jedna od tih hipoteka vrednija je od sume za koju je ABL Solvent dobio ceo paket.

Ko je ABL Solvent

ABL Solvent došao je u žižu javnosti u novembru prošle godine kada je VOICE objavio da je reč o gubitašu koji je za 8,3 milijardi dinara (oko 70,6 miliona evra) kupio poslovni kompleks IMT na Novom Beogradu – završio je poslovnu 2020. godinu sa gubitkom od 14,4 miliona dinara.


Pročitajte još: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke


Poslovni prihodi ABL Solventa smanjili su se 99,73 odsto u 2020. godini u odnosu na 2019. i iznosili su svega 182.000 dinara. Preduzeće ima pet zaposlenih, a pretežna delatnost mu je “ostale nepomenute finansijske usluge”. ABL Solvent nema sajt niti objavljen broj telefona pa pitanja toj firmi zvanično nismo mogli ni da pošaljemo. Povezano lice sa ABL Solventom – Alta grupa, na pitanja nam nije odgovorila.

ABL Solvent osnovan je 2012. godine i menjao je vlasničku strukturu često u poslednjih godinu i po dana. Sadašnji vlasnik Davor Macura preuzeo ga je 14. oktobra 2021, i već je uspeo da iz stečaja kupi imovinu nekadašnjeg giganta – Industrije mašina i traktora (IMT), a pre toga i portfolio potraživanja banaka čija je knjigovodstvena vrednost procenjena na 1,82 milijardu evra.  Reč je o biznismenu koji je vlasnik ili direktor u devet pravnih lica, među kojima je Alta pej grupa (Alta Pay Group), odnosno Alta banka Beograd.

Kupivši portfolio potraživanja banaka preko Agencije za osiguranje depozita, ABL Solvent zapravo je došao u posed atraktivnog gradskog građevinskog zemljišta na Novom Beogradu koje se naslanja na plac IMT-a. Inače, na ovoj lokaciji predviđena je gradnja stambeno-poslovnog kompleksa od više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja. Naime, deo imovine nekadašnjeg giganta IMT (placeva i objekata na Novom Beogradu) prodavala je u novembru prošle godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (i to je kupio ABL Solvent uzevši zajam od AIK banke), a deo je bio pod hipotekom Beobanke, koja je u stečaju kod Agencije za osiguranje depozita. Taj deo na kojem je bila hipoteka Beobanke takođe je prodat ABL Solventu u paketu nenaplativih potraživanja, Kako se može videti iz izvoda i katastarskih planova Republičkog zavoda za katastar, plac nekadašnjeg IMT-a naslanja se na parcele Nove livnice na Novom Beogradu od sedam hektara. Livnicu je, kao stečajni upravnik Beobanke, u januaru ove godine prodavala Agencija za osiguranje depozita.

Zakon o stečaju

U Zakonu o stečaju navodi se da će stečajni sudija rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Po članu 133, stav 13 Zakona o stečaju sud treba da donese rešenje o konstataciji prodaje, međutim, Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik nije Privrednom sudu ni prijavila tu prodaju.

Kako objašnjavaju pravnici koji se bave pitanjima stečaja, prodaja velikog paketa potraživanja banaka u stečaju ABL Solventu formalno još nije završena. Naime, u paket u ovom slučaju su spakovana potraživanja osam banaka u stečaju. Svaka od tih banaka je u posebnom stečajnom postupku, koji kao samostalan postupak vodi poseban stečajni sudija. Imovina banaka u stečaju ili stečajna masa služi isključivo za namirenje poverilaca te banke u stečaju a ne neke druge banke. Stečajne mase banaka u stečaju se ne smeju mešati, što je prodajom u jedinstvenom (pomešanom) paketu učinjeno. Ne postoji stečajni sudija koji bi sad mogao doneti Rešenje o konstataciji prodaje zbirno za osam banaka u stečaju, jer nijedan sudija nije nadležan za sve te banke, a i da jeste, odnosno da teoretski jedan sudija vodi stečajne postupke svih ovih banaka – a ne vodi – on ne bi mogao jednim rešenjem da obuhvati prodaju imovine osam banaka u stečaju. Istovremeno, AOD je jednom kupcu prodao zbirno imovinu više banaka.

Šta je sve kupio ABL Solvent

Prema istraživanju VOICE-a, ABL Solvent je vlasnik 107 objekata i parcela duž cele Srbije, koje su kao teret imale upisane hipoteke. U vlasništvo većine tih objekata i parcela je od 2021. godine.

Recimo, u Aranđelovcu, na gradskom građevinskom zemljištu, 19. aprila prošle godine ABL Solventu je ustupljeno potraživanje – hipoteku je od 2009. godine imala Poljoprivredna banka Agrobanka u stečaju. Istog dana na Čukarici, K.O. Železnik, na sedam parcela ABL Solventu je ustupljeno potraživanje Beobanke iz 1997. godine.

U Kraljevu je ABL Solvent prošle godine upisan kao vlasnik parcela na kojima je hipoteku imala Agrobanka. Inače, u Kraljevu ABL Solvent sad ima 11 parcela. U Pančevu, odnosno Starčevu, upisan je kao vlasnik njive nad kojom je stari poverilac bila Nova agrobanka. U Petrovcu na Mlavi i Požarevcu pokrenut je postupak za upis hipoteke na osnovu ugovora o ustupanju prava potraživanja. U Raški ABL Solvent ima hipoteku od decembra 2011. nad rudnikom olova i cinka Suva Ruda gde je imalac prava kompanija Farmakom. U Smederevu je novi hipotekarni poverilac od 2021. godine na parcelama na kojima je imalac prava Zastava promet, a stare hipoteke imale su Delta banka i Privredna banka Beograd. U ovom gradu, na nekoliko parcela gde je imalac prava zrenjaninski Žitoprodukt, pokrenut je postupak za upis hipoteke ABL Solventa. ABS Solvent je i hipotekarni poverilac u Brusu, Irigu, Rumi…

Slađana Gluščević i Miloš Katić (VOICE, naslovna foto: Pixabay)