Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koji se odnosio na poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo, prema najavama iz ekspozea premijerke Brnabić, proširiće se i na turizam, ugostiteljstvo, građevinarstvo i pomoć u kući. Prema tom zakonu, radnici se angažuju po osnovu privremeno-povremenih poslova i stoga stručnjaci iz oblasti radnog prava za VOICE kažu da u Srbiji postoji trend da se radnici guraju u nesigurne i atipične forme rada. Oni dodaju da je moguć scenario po kom će neki poslodavci u navedenim delatnostima, posebno zbog posledica pandemijske krize, „oberučke prihvatiti“ ovaj zakon koji im omogućava jeftiniju radnu snagu.
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima donet je 2018. godine i predviđa angažovanje radnika „van radnog odnosa“, a po osnovu privremeno-povremenih poslova. Vlast je objašnjavala da je cilj zakona da se smanji broj radnika „na crno“ i tako je predviđeno da i sezonski radnik mora biti prijavljen. Međutim, saradnik Fondacije Centar za demokratiju Ivan Sekulović za VOICE kaže da je argument vlasti neosnovan jer se protiv nepoštovanja Zakona o radu i rada „na crno“ treba boriti delatnošću inspektora, „a ne odustajanjem države da štiti Ustavom garantovano pravo na pravične i povoljne uslove rada“.
„Umesto toga, mi smo u protekloj deceniji spali sa oko 300 na oko 200 inspektora rada, koji obavljaju sve manji broj nadzora. Ovim tempom, uskoro ćemo svi mi kojima je potrebna zaštita od poslodavca biti prepušteni sami sebi. Upravo zbog ovakvog stanja Međunarodna konfederacija sindikata već nekoliko godina svrstava Srbiju u zemlje u kojima se sistematično krše prava radnika, zajedno sa Etiopijom, Katarom i Haitijem“, rekao je Sekulović.
„Legalizovan rad sa umanjenim radnim pravima“
Stručnjaci za radno pravo ističu da je proširenje dejstva Zakona o sezonskim radnicima i samim tim sve veći obuhvat radnika koji se angažuju po osnovu privremeno-povremenih poslova dokaz da u Srbiji postoji trend „guranja“ radnika u nesigurne i netipčne oblike rada. Dodaju da je reč o „izmišljanju“ novih režima rada da bi se zaobišla primena radnih prava iz Zakona o radu.
Profesor radnog prava Univerziteta Union Mario Reljanović kaže da je naizgled položaj radnika poboljšan prijavom od strane poslodavca, ali da Zakonom o sezonskim radnicima nije predviđeno ni jedno drugo pravo koje bi radnici imali kada bi bili regularno u radnom odnosu.
„Jedan radnik prijavljen po tom zakonu može da radi mnogo više radnih sati od maksimuma određenog Zakonom o radu, pravom Evropske unije i međunarodnim standardima. Može da radi svih sedam dana, bez slobodnog dana. Na listi prava koja se gube su i neplaćeni prekovremeni rad, gubitak prava na plaćena odsustva (osim bolovanja i porodiljskog odsustva). Neće biti čak ni plaćenog godišnjeg odmora, a neće imati ni jedno kolektivno pravo – raspašće se sindikati koji postoje u ovim delatnostima jer ljudi na privremeno-povremenim poslovima ne mogu da se sindikalno organizuju“, kaže Reljanović za VOICE.
Ivan Sekulović ocenjuje da ovaj zakon ide u korist poslodavcima koji njegovom primenom imaju jeftinijeg radnika.
„Naravno da će ovakav radnik biti jeftiniji za poslodavca, jer je članom 7 tzv. Zakona o sezonskom zapošljavanju ozakonjena minimalna zarada kao pravilo, dok ona po Zakonu o radu predstavlja izuzetak“, ističe Sekulović.
Budući da mnogi radnici u Srbiji ni pre ovog zakona nisu imali radna prava postavlja se pitanje kako je tzv. Zakon o sezonskim radnicima degradirao položaj radnika. Reljanović odgovara da je tim zakonom „legalizovan rad sa umanjenim pravima radnika“, odnosno da je nepostajanje radnih prava sada „po zakonu“.
Upitno je i zašto se zakon proširuje na delatnosti turizma, ugostiteljstva, građevinarstva i da li je to povezano sa posledicama pandemije posebno u sektoru turizma i ugostiteljstva. Mario Reljanović kaže da u ovim delatnostima ima dosta radnika „na crno“, a formalni cilj zakona je da se to suzbije. Dodaje da bi se trend prelaska radnika na privremeno-povremene poslove nastavio i bez korone, ali da je pandemija to ubrzala. Upozorava i da ne treba isključiti mogućnost da država nastoji da poslodavcima omogući obespravljenog i jeftinog radnika kako ne bi morala finansijski da ga pomaže. Tako se, kako kaže, kriza korone prebacuje na radnika.
„Nije to odluka koja se tiče samo korone, ali u ovim novim uslovima će pojedinim poslodavcima svakako dobro doći proširenje dejstva zakona. Ne mogu da tvrdim da će taj trend biti masovan, ali ako se uzme u obzir da je veliki broj ugostitelja i hotelijera već smanjio broj zaposlenih, da su turističke agencije takođe pred kolapsom, teško da će bilo ko od njih ponovo zapošljavati nakon što se ovaj zakon izmeni – uzimaće radnike na privremeno-povremenim poslovima što je finansijski daleko povoljnija varijanta”, kaže Reljanović.
Reljanović i Sekulović su stoga saglasni da je moguć scenario da radnici koji su bili zaposleni po Zakonu o radu, u regularnom radnom odnosu, budu otpušteni, a potom ponovo angažovani, ali po Zakonu o sezonskim radnicima po osnovu privremeno povremenih poslova.
„Ukoliko poslodavci budu sledili samo logiku profita i sopstvenog ekonomskog preživljavanja, naročito oni koji su dobili više nego skromnu pomoć države, moraće da se desi otpuštanje zaposlenih i njihovo ponovno radno angažovanje kao sezonskih radnika“, kaže Sekulović.
Atanacković: U uslovima pandemije neformalniji oblici rada nužnost
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je stvaranje klime za različite oblike neformalnog zapošljavanja delom došlo i pod uticajem dolaska stranih investitora kojima je to „išlo na ruku“. Saglasan je da se neformalnim oblicima rada urušavaju radna prava i ističe da i radnici u privremeno-povremenim poslovima treba da imaju sva prava iz Zakona o radu kao i stalno zaposleni. Ipak, dodaje da je u periodu aktuelne pandemije situacija drugačija jer su poslodavci u određenim sektorima pred kolapsom.
„Veliki broj poslodavaca usled posledica pandemije ostvaruje izuzetno male prihode i prosto nemaju od čega da posluju. U takvoj situaciji, nužno dolaze u obzir različite kombinacije neformalne zaposlenosti. Sada od januara, kada istekne zabrana zapošljavanja onima koji su primili pomoć države, možemo da očekujemo otkaze, ali možda će neki poslodavci napraviti dogovor sa zaposlenima da ih ipak zadrže, ali uz smanjene zarade. Ne treba poslodavce i zaposlene posmatrati kao suprotstavljene strane. Svakom poslodavcu je stalo da zadrži i vrednuje kvalitetnog radnika“, rekao je Atanacković.
Ministarstvo rada i socijalne politike nije odgovorilo na pitanje VOICE-a o tome kada će najave iz ekspozea biti ostvarene, odnosno kada će dejstvo zakona biti prošireno na turizam, ugostiteljstvo, građevinu i pomoć u kući, niti da li će svaka od tih delatnosti biti posebno regulisana novim odredbama.
UTAS: Degradiranje visokobrazovanih turističkih radnika
Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS), komentarišući najave da bi Zakon o sezonskim radnicima mogao da pogodi njihov sektor, saopštilo je za VOICE da ne isključuju mogućnost da će neko od poslodavaca iskoristiti ovaj zakon, ali ističu da bi to nanelo štetu celokupnom poslovanju.
„Nezadovoljan radnik, koji bi ovim zakonom bio degradiran i ponižen, ne može dobro da radi. To nezadovoljstvo bi preneo na putnike, a onda se čitav posao dovodi u pitanje. Dakle, to onda može da bude mnogo skuplje za poslodavca. Ako je neko iole ozbiljan u svom poslu, svakako će voditi računa o radnicima“, rečeno nam je u UTAS-u.
Ovo udruženje dodaje da će nastojati da zaštiti i radnike i putnike od svih štetnih mera, ali da će njihova reakcija uslediti kada budu imali više informacija. Kažu da su turistički radnici visokoobrazovani, da se od njih zahteva stručnost i usavršavanje i da ih ne treba degradirati novim zakonskim rešenjima.
„Sama mogućnost da se na ponižavajući i eksploatatorski način odnosi prema zaposlenima u turizmu ocenjujemo kao jako lošu, uvredljivu i omalovažavajuću mogućnost onih koji ništa ne znaju o turizmu“ saopštili su iz UTAS-a.
Stojiljković: Država brine za porez, ne za prava radnika
Svaki zakon koji se odnosi na radna i socijalna prava trebalo bi da se nađe na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, što je i zakonska obaveza predlagača. Predsednik Ujedninjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković za VOICE kaže da će tražiti da Socijalno-ekonomski savet iznese mišljenje po pitanju proširenja dejstva Zakona o sezonskim radnicima.
Dodaje da su i prilikom usvajanja zakona iznosili primedbe na račun nepoštovanja procedure donošenja zakona, „činjenice da je sadržaj zakona diktirao NALED, a ne resorno ministarstvo, a kamoli socijalni partneri“, do niza primedbi na sadržaj rešenja.
Kao posebno štetnu odredbu ovog zakona Stojiljković ističe „usmeni ugovor“ , budući da po ovom zakonu poslodavac nije dužan da sklopi pisani ugovor, nego se sa radnikom dogovara usmeno.
“Logično se postavlja pitanje kako će radnici dokazivati povrede usmenog ugovora o radu – ako nema potpisanog ugovora koji važi od trenutka stupanja na rad, kako će inspekcija rada utvrditi kolika je stvarno utvrđena, na primer bila nadoknada, kao i kakvi su uslovi rada ugovoreni? Dakle, utisak je bio da se i pored zajedničkog interesa da se smanji obim rada na crno, država više pobrinula za svoje prihode nego za zaštitu radnika“, smatra Stojiljković.
Što se tiče proširenja dejstva zakona na pomoć u kući, Mario Reljanović kaže da je činjenica da gotovo sto posto radnika u ovoj delatnosti radi „na crno“, ali da ne očekuje da će se boriti za primenu zakona koji im omogućava prijavu, ali manju zaradu od postojeće. Za građevinarstvo veruje da postoji „snažan lobi“ da se rad građevinaca ozakoni „a da to bude što jeftinije po poslodavce“.
Marija Grbić (VOICE)
Naslovna fotografija: Unsplash
