Da li će, shodno obećanjima ministara, u idućoj godini Srbiji konačno biti na raspolaganju 175 miliona evra iz programa IPARD, namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju, ne može se sa sigurnošću reći. Bezmalo deceniju slušamo o tome, već četiri godine – otkako smo kandidat za članstvo u EU – pravo na tu pomoć iz pretpristupnih fondova imamo, ali šta vredi kad nismo bili kadri čak ni da osposobimo agenciju preko koje bi se program realizovao i koja bi gazdovala tim parama. Umesto da budu najveći dobitnici evrointegracija, zahvaljujući nesposobnoj državi, srpski paori, ako se ovako nastavi, biće najveći gubitnici.
Da je bilo onako kako su obećavali bivši ministri, iz IPARD-a bi naši poljoprivrednici dobili 350 miliona evra, odnosno po 50 miliona za sedam godina. Taj voz je međutim prošao. Došao je novi evropski budžetski ciklus – 2014-2020. i u njemu nas je zapalo tek 175 miliona evra. Puno u odnosu na tanku nacionalnu agrarnu kasu, ali malo u odnosu na zemlje koje su pre nas stekle pravo na taj fond. Zbog neodgovornosti i lenjosti naše administracije koja nije ispunila uslove Evropske komisije, dovelo se, međutim, u pitanje i tih 175 miliona. Ali, nije najgora stvar u tome što su oni na klimavim nogama. Najgore je to što propuštamo priliku da, učešćem na konkursima iz IPARD fonda, “vežbamo” za buduće, mnogo ozbiljnije, strukturne fondove iz kojih bi srpska poljoprivreda dobijala višestruko veću pomoć. Da je sve kako treba, IPARD, kao pretpristupni finansijski instrument, bio bi samo uvertira za zajedničku agrarnu politiku i programe uz koje bi, ako je suditi po iskustvu članica EU, srpska poljoprivreda procvetala.
Evo nekoliko primera.
Hrvatska je, dok je imala status kandidata za EU, godišnje dobijala oko 25 miliona evra iz IPARD-a (nekadašnjeg SAPARD-a), koliko bi trebalo i mi u proseku da dobijamo. Isto toliko na raspolaganju su imali su i poljoprivrednici u Slovačkoj, kada su koristili ovaj pretpristupni fond, dok su Mađari imali oko 53 miliona evra godišnje, Rumuni 193 miliona, Poljaci 236 miliona…
Kako se navodi u analizi „Hrvatsko iskustvo sa SAPARD-om i IPARD-om: Osvrt i preporuke za susedne zemlje u regiji“, koju nam je dostavio autor Miroslav Božić, šef pregovaračkog tima Hrvatske za poljoprivredu, te zemlje su kasnije, kao članice, imale stotine miliona evra više. Pomenimo, kada neka država postane članica EU, dobija svoju kvotu u zajedničkom agrarnom budžetu, preko dva fonda – EAFRD (Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj) i EAGF (Evropski poljoprivredni garancijski fond). Tako Hrvatska, kao članica, danas na raspolaganju iz EAFRD-a ima 330 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona iz pretpristupnih fondova, kada je ušla u EU dobila čak 555 miliona evra. Rumunija je kao zemlja kanditat, iz SAPARD, odnosno IPARD programa imala na raspolaganju 193,3 miliona evra godišnje, a nakon ulaska u EU za ruralni razvoj bilo joj je omogućena 1,26 milijarda evra. Slovačka je pre ulaska u EU godišnje dobijala 25,6 miliona evra, a kao članica 285,2 miliona evra…
– Evropska unija je kroz pretpristupni program državama koje su postale članice EU 2004. godine (EU-8: Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Slovenija), a potom Bugarskoj i Rumuniji i na kraju Hrvatskoj, stavila na raspolaganje približno 3,12 milijardi evra. Svakim krugom proširenja EU padao je stepen iskorišćenja pretpristupnog programa za pomoć poljoprivredi. Iz dva osnovna razloga. Prvi je manja pripremljenost kandidata, a drugi i možda važniji je puno zahtevnija procedura, koja je već u primeru Bugarske i Rumunije u poslednjim godinama primene bila pooštrena – ukazuje Božić.
Hrvatski farmeri profitirali
– I seoski župnik trebalo je da priča o IPARD-u. Da kaže poljoprivrednicima u svom selu šta mogu dobiti za šljivik, šta za staju… Da se više o tome pričalo, bolje bismo i mi u Hrvatskoj taj novac iskoristili – kaže za VOICE pročelnik za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Vukovarsko-srijemske županije Andrija Matić.
Osvrćući se na pretpristupni period Hrvatske i trenutnu situaciju u toj zemlji, kojoj su kao članici EU dostupni strukturni fondovi, naš sagovornik ocenjuje da je uključivanje u evropsku porodicu hrvatskim poljoprivrednicima donelo samo dobro. Hrvatska, veli, u početku nije bila dovoljno spremna, ali je uhvatila korak par godina pred samo pristupanje EU te je ipak umnogome iskoristila mogućnosti koje IPARD pruža.
– Koliko nam znači zajednička evropska politika i budžet kojem sada pripadamo, pokazuje prost primer crne slavonske svinje, koju uzgajam na imanju. Ranije za nju nismo dobijali ništa, a sada podsticaji po grlu iznose stotinu evra – navodi Matić.
Pomenimo, dok poljoprivrednici u Srbiji iz agrarnog budžeta dobijaju za biljnu proizvodnju subvencije od oko 30 evra, oni u Hrvatskoj danas imaju podsticaje koji u nekim slučajevima premašuju i 800 evra (za šećernu repu, mladi ratari…)
Andaluzija – od najsiromašnijeg regiona do najvećeg izvoznika voća i povrća
Ako je poljoprivreda neke zemlje imala koristi od evropskih fondova, onda je to španska. U to su se uverili novinari iz Srbije, koji su u organizaciji Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu nedavno posetili tu zemlju. VOICE je imao priliku da u Ministarstvu poljoprivrede u Madridu od španskih zvaničnika, predstavnika u Evropskoj komisiji, dobije informacije o agraru i agrarnoj politici, ali i da se, obilazeći mnoge farme na jugu ove zemlje, uveri da je uz ozbiljne mere i podršku, kao i uz upotrebu nauke i tehnologije, moguće postići čudo. Baš tako je u Andaluziji, u regionu Mursije i Almerije, gde je u gotovo pustinjskoj klimi nastalo more plastenika na čak 45.000 hektara. Od najsiromašnijeg regiona, ovaj deo Španije postao je najveći evropski izvoznik voća i povrća, dobrim delom zahvaljujući pomoći iz zajedničke agrarne kase.
– Poljoprivrednici će moći godišnje do 2020. godine da računaju na 4,85 milijardi evra. Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Španiji je 24 hektara, naspram 15 hektara, koliko je u EU, od 12 miliona farmera u Evropskoj uniji kod nas je 0,9 miliona, a u kompleksnom sistemu subvencionisanja u Španiji definisano je 50 regiona podeljenih prema administrativnim parametrima – kazala nam je direktorka Direktorata za biljnu proizvodnju i predstavnica u Briselu Elena Kores Garsija (Elena M. Cores Garcia). – Subvencije se daju po hektaru, a iznosi su različiti jer je struktura podsticaja složena i zavisi od niza faktora. Recimo, za hektar pod maslinama može se dobiti do 500 evra godišnje, površine koje se ne navodnjavaju subvencionišu su sa 200 evra po hektaru, a proizvođač koji navodnjava njive dobija znatno više od 200 evra.
Juraj Kožuch, direktor Agencije za agrarna plaćnja Republike Slovačke, zemlje koja trenutno predsedava Savetom EU, naglasio je u razgovoru za VOICE da slovačko iskustvo pokazuje da bez ozbiljne pripreme celog agrobiznis sektora nema uspešnog korišćenja pretpristupnih fondova.
– Mi smo godinu i po dana lutali, nismo bili spremni, ali uspeli smo da u potonjim pretpristupnim godinama povećamo efiksanost tih programa. Moja poruka Srbiji je da u najvećoj mogućoj meri uskladi legislativu, uredi zemljišni fond i svuda gde je moguće primeni informacione tehnologije jer u protivnom neće uhvatiti korak sa EU fondovima namenjenim ruralnom razvoju – naglasio je Kožuch.
On je naveo da se preko slovačke agencije za poljoprivredu svake godine administrira 750 miliona evra, od čega čak 400 miliona evra ide za direktna plaćanja poljoprivrednicima. Osnovne subvencije iznose 205 evra po hektaru ali pomoć farmerima može da ide i do 600 evra, kazao je Kožuch.
Slađana Gluščević (VOICE)
Naslovna fotografija: Dragan Gojić
