Ekonomska kriza koja nastaje kao posledica pandemija korona virusa umnogome će se razlikovati od globalne ekonomske krize nastale 2008. godine, pa će i rešenja za nju morati da budu drugačija nego pre jedne decenije, ocenjuju ekonomski stručnjaci. Oni u razgovoru za VOICE ukazuju na neke od ključnih problema koji će pogoršati ekonomsku situaciju u svetu: nedostatak realnih dobara, neizvesnost dužine trajanja pandemije i izostanak međunarodne saradnje.
“Ovo je drugačija kriza. Pre 12 godina recesija je stigla iz finansijskog sektora, a sada je pogođena privreda i stoga će i mere oporavka morati da budu potpuno drugačije”, kaže za VOICE Slaviša Tasić, profesor ekonomije na University of Mary u Severnoj Dakoti u Sjedinjenim Američkim Državama.
Profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić upozorava da su se 2008. i 2009. većina zemalja ujedinile u borbi protiv recesije, a da je situacija sada sasvim drugačija.
“Svet je potpuno razjedinjen i svako vodi neku svoju politiku”, ocenio je Savić za VOICE. Kaže da će to, kao i činjenica da niko ne zna koliko će pandemija trajati, u velikoj meri oblikovati ponašanje ljudi i država u narednom periodu.
Ekonomske posledice pandemije kao i obično najavila su finansijska tržišta: sredinom marta američke i druge berze doživele su pad kakav nisu zabeležile ni pri izbijanju finansijske krize 2008. Kjlučni indeks Njujorške berze skliznuo je 9,99 odsto, što je pad nezabeležen još od 1988. godine.
Poslednje procene koje je objavio Economist Intelligence Unit, pokazuju da će svetska ekonomija ovu godinu završiti sa minusom od 2,2 odsto. Skoro sve najveće svetske ekonomije, okupljene u grupi 20 najbogatijih zemalja G20, imaće pad bruto domaćeg proizvoda, što znači da će ove godine stvoriti manju vrednost nego u prošloj. Među ovih 20, samo tri zemlje će, prema aktuelnim procenama, uspeti da ostanu “u plusu” – Kina, Indija i Indonezija, ali će i njihov rast biti veoma mali, višestruko niži od prognoza pre pandemije.
Najveći pad privrede prognozira se Italiji, od čak sedam odsto, sledi Nemačka, dok će najveća svetska ekonomija, SAD, pasti za 2,8 procenata. Kao odgovor na ovakve prognoze, svetske vlade su vrlo brzo najavile velike pakete pomoći svojim privredama.
Međunarodni monetarni fond je objavio pregled svih mera koje su do sada preduzele ili najavile vlade 192 zemlje u svetu. Tako su, na primer, SAD izdvojile više od 100 milijardi dolara za zdravstveni sistem, davanja za bolovanja i pomoć malim preduzećima. U planu je i paket od čak dva biliona dolara za pomoć nezaposlenima i kreditiranje privrede. Taj paket, navode u MMF-u, vredeo bi čak 10 odsto godišnjeg BDP-a Amerike.
Slične mere preduzimaju i druge bogate zemlje sveta, ali i neke u regionu. Uočljivo je da preovlađuju fiskalne mere, odnosno smanjenje poreza i budžetska izdvajanja kao podrška privredi. To se veoma razlikuje od situacije iz 2008-2009, kada su svetske ekonomije rešile da krizu suzbiju mahom merama monetarne politike.
Slaviša Tasić je svojevremeno ocenio da su kriza iz 2008. i njeno rešenje označili pobedu monetarističkih recepata nad kejnzijanskim, nazvanih prema američkom ekonomisti Džonu Majnardu Kejnzu koji se, tokom recesije tridesetih godina 20. veka, zalagao za velika budžetska izdvajanja za podršku posrnuloj privredi. Pre jedne decenije, nakon prvih pokušaja primene kejnzijanskih rešenja, vlade su se okrenule sasvim drugačijim receptima: najpre američke Federalne rezerve, a potom i centralne banke drugih velikih zemalja, drastično su snizile kamatne stope i tako praktično „pojeftinile“ novac.
„Ovo je drugačija kriza i potrebna su drugačija rešenja. Prethodna kriza je potekla iz finansijskog sektora i onda pogodila ukupnu tražnju. Pala je ukupna tražnja – a nju čine, kod građana sposobnost kupovine a kod privrede želja za investicijama. Za podizanje tražnje važnija je bila monetarna politika, politika monetarne ekspanzije, nego fiskalna politika odnosno povećano budžetsko trošenje, što je kejnzijanski recept“, objašnjava Tasić.
Sada je, dodaje, drugačije jer problem nije finansijski, već je realna privreda direktno pogođena – virus i državne mere onemogućavaju rad.
„Zato mere treba da budu više fiskalne i glavni cilj je da se privredi omogući da preživi period karantina. To bi bila kombinacija socijalnih mera za one koji su već otpušteni ili gase male firme i mera pomoći privredi“, ukazuje.
Ljubodrag Savić objašnjava da problem neće biti novac.
„Poslednje krize su pokazale da ono čega najmanje fali je novac. Države sada imaju mehanizme da u sistem ubacuju praktično koliko god hoće novca, a da to, makar kod velikih ekonomskih sila, čak ne dovede ni do inflacije. Ali sve je džabe ako imamo novca a nemamo realnih dobara”, kaže.
„Neće biti realnih dobara, niti mogućnosti da do njih dođemo“
Kao primer za aktuelnu situaciju, navodi da imamo avione, ali da nema ko da leti njima jer su se zemlje zatvorile.
“Neće biti problem novac, već to što neće biti realnih dobara, niti mogućnosti da do njih dođemo. To je prava kriza: kada ljudi razumeju da im je jednostavno da odu do lokalne bakalnice ali da tamo nemaju šta da kupe iako imaju pare”, ukazuje Savić.
On objašnjava da je globalizacija do sada bila veliki plus, najpre za visoko razvijene zemlje, a potom i za sve ostale.
“I mi smo se o nju malo očešali – kod nas štap za pecanje košta 200 evra, a preko interneta može da se kupi za 50. Ali, to što je bila prednost, sada može postati problem ako se globalni lanci snabdevanja prekinu, a svet je postao neverovatno međuzavistan”, objašnjava.
Čak je i u Srbiji Fiskalni savet, inače veoma oprezan kada je reč o zaduživanju države, preporučio Vladi da jednokratno poveća javni dug kako bi ublažila posledice pandemije. U FS kažu da je opravdano da država deo novca iz budžeta opredeli za finansijsku i poresku podršku ugroženim delovima stanovništva i privrede, iako je jasno da će taj trošak postati javni dug. Ipak, u Economist Intelligence Unitu upozoravaju da bi smanjenje poreza i povećanje javne potrošnje mnoge zemlje moglo da dovede na ivicu krize javnog duga.
Tasić ukazuje i na to da se problem ipak može i preliti na finansijski sektor, dakle obratnim smerom u odnosu na prošlu krizu.
„Zato se uvode i neke monetarne mere, novčana ekspanzija da se obezbedi likvidnost. Fed i Evropska centralna banka su to već uradile“, navodi.
Ukazujući na druge razlike između krize iz 2008. i današnje, Savić navodi da je očigledno da smo tada imali samo ekonomsku, ali ne i zdravstvenu krizu.
“To je trenutno urgentan problem, i niko u ovom trenutku ne razmišlja o posledicama ekonomske krize. Svi napori i resursi društva usmereni su u većini zemalja sveta na savladavanje zdravstvene krize. Imaćemo krupan zadatak kako da zaštitimo zdravstveni sistem koji će biti strahovito na udaru u svakom smislu. Mnogo ljudi će za mesec ili dva biti bolesniji nego sad jer trenutno nisu baš dobre prilike za lečenje njihovih bolesti”, kaže.
„Svetske ekonomije od sada će morati da računaju i sa pandemijama kao realnošću“
On podseća da se u aprilu 2009. G 20 sastala i konstatovala da je recesija velika opasnost za svet, da su sve zemlje ugrožene i da zbog zajedničke opasnosti treba da se preduzimaju zajednički napori.
“Svet je tada bio ujedinjen, više nego ikada u novijoj istoriji, i uvidelo se da postoji problem koji treba rešavati na globalnom nivou. Sada ne vidimo da postoji ta vrsta solidarnosti. Imali smo prilike da vidimo da je avion koji je nosio pomoć Italiji morao da leti hiljade kilometara zaobilazno”, kaže i dodaje da se vodi kampanja zašto pomoć Italiji pružaju Rusi ili Kinezi a ne EU i slično, te da su pre izbijanja virusa postojale velike nesuglasice između Kine i SAD koje su se na početku pandemije produbljene međusobnim optužbama koje je kriv za nastanak korone.
“Bojim se da je, za razliku od 2009, svet potpuno razjedinjen i da svako vodi svoju politiku. To su elementi koje moramo imati u vidu i koje treba dodati na sve ono što nam sleduje”, kaže Savić.
I AFP ovih dana ukazuje da je poslovna zajednica, nakon sastanka grupe sedam najbogatijih zemalja sveta, “za razliku od 2008. uzalud čekala zajednički plan najmoćnijih ekonomija”.
Savić dodaje da neizvesnost produbljuje činjenica da ne postoje naznake ni kako ni kada će se pandemija završiti. Zbog svih navedenih faktora navodi da bi recesija mogla čak da bude i teža od one iz 2008.
Tasić kaže da su prognoze i dalje veoma raznolike i promenljive, jer još uvek nije sigurno ni kako će se situacija sa virusom odvijati, da li će se možda vratiti na jesen. Zato navodi da je moguće da kriza bude teža od one iz 2008. godine ali da to i dalje nije izvesno.
“To sve u glavama ljudi stvara lošu percepciju – da bi kriza mogla biti gora nego što bi morala biti. U takvoj situaciji ljudi se ponašaju egoističnije, čuvaju novac, stvaraju zalihe, investitori se uzdržavaju od ulaganja, a to je sve ono što ubrzava ekonomsku krizu. Pred nama se nalazi period koji donosi mnogo pitanja a nema ni jednog pouzdanog odgovora i to će usmeravati ponašanje i ljudi i vlada”, kaže Savić.
Tasić ukazuje da će svetske ekonomije od sada morati da računaju i sa pandemijama kao realnošću.
„To kao da je rizik koji – iako se o pandemijama govori odavno – kao da niko nije uzimao za ozbiljno“, navodi.
Vladimir Čvorkov (VOICE)
Naslovna fotografija: Pixabay
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
