Ekstremni desničari u službi vlasti – rade na dugme

Da li je vlast pse koje je, kako je sama tvrdila, držala na lancu – pustila, i, ako jeste, zašto se to desilo? Šta se krije iza eskalacije nacionalističkog i profašističkog divljanja u proteklom periodu? Da li je to logična posledica atmosfere nasilja i straha koju godinama  stvara vlast? Ili je u pitanju metod za zastrašivanje političkih protivnika? Posledica nesuočavanja sa prošlošću? Ili je pak samo “dimna zavesa”, odnosno skretanje pažnje sa zajedničkog “mafijaškog delovanja” vlasti i desničara?

Pitanje Kosova u Srbiji jeste crvena linija i donja granica srpskog nacionalizma, zbog čega se ne preza ni od pretnji, ni nasilja da bi se ućutkao svaki glas koji o Kosovu želi da govori na način koji izlazi iz mitskih okvira, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Kosovo međutim nije jedina tema na koju ekstremisti reaguju nasiljem, odnosno čini se da je tih tema iz dana u dan sve više. Napominju i da u reakcijama nadležnih, odnosno izostanku reakcija, jasnije ogleda i sprega ekstremno desničarskih organizacija sa pojedinim delovima vlasti.

Podsetimo, nasilje – koje je manje-više konstantno prisutno – eskalira u poslednjih mesec dana širom Srbije, a sve je počelo krajem maja i tribinom Žena u crnom na Fakultetu političkih nauka, koju je prekinulo više desetina pripadnika Srpskog političkog foruma. Oni su tom prilikom, kako je prenela Televizija N1, uz transparente posvećene Ratku Mladiću, zaglušujućom bukom prekinuli skup, a organizatorima i gostima delili letke sa porukama „stop lažima o Srebrenici“, „stop prekrajanju istorije“, „genocid nad Srbima Podrinja“, „ne treba nam objektivnost ‘Žena u crnom’ „… Nasilje u Beogradu nastavlja se narednih dana, tokom festivala „Mirdita – dobar dan“, koji promoviše kulturno-društvenu scenu Kosova, a na kojem pripadnici organizacija Alternativa i Zavetnici u više navrata izazivaju incidente. Policija nikoga nije privela i ne zna se da li će iko zbog ovoga odgovarati.

Zbog pretnji ekstremnih desničara, 12. juna, projekcija dokumentarnog filma „Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!“ iz bezbednosnih razloga iz bioskopa “Arena sinepleks” premeštena je u prostorije Medija centra Vojvodine. Zavetnici su pokušali da prekinu i tu projekciju, međutim nisu uspeli, pošto su reagovali organizatori i policija. Najdrastičnije ipak bilo je u Nišu, na promociji filma „Albanke su naše sestre“, koja nije ni održana i gde su, pored strašnih pretnji, letele i kamenice prema učesnicima, a za šta je odgovornost preuzeo „Otačastveni pokret Obraz“, čije je delovanje zabranjeno odlukom Ustavnog suda Srbije pre pet godina. Prema navodima organizatora, publici su upućene i direktne pretnje klanjem od strane četnika, koje je predvodio bivši poslanik SRS. Zbog pretnji, otkazana je i projekcija istog filma, zakazana za sutradan u Kraljevu.

Potom je pretnju smrću dobila i novinarka Marija Vučić najverovatnije upravo zbog teksta o nasilju u Nišu. Sve ovo nastavlja se na mnogobrojne pretnje novinarima koje ostaju bez ikakvih sankcija i na razne vrste nasilja viđene tokom izbornog procesa.

Oproban model vlasti

Sociolog Jovo Bakić kaže za VOICE da je u pitanju oproban model vlasti Aleksandra Vučića koji se svodi na zadovoljavanje obe strane, poput primera u spoljnoj politici gde se zadovoljavaju i Zapad i Rusi.

– Jednima dam Anu Brnabić za predsednika vlade, drugima dam humanitarni centar u Nišu. Isto je tako sad i ovo. Nemojte slučajno da mi ometate izbor Ane Brnabić za predsednika vlade, ali zato izvol’te , divljajte koliko god hoćete za sve druge stvari. U suštini, to je jedna nagodba sa ljudima koji su u njegovoj službi – kaže Bakić. Dodaje da je nacionalizam tu samo „dimna zavesa za mafijaško delanje“.

– Oni su jednostavno, kako bih rekao, na dugme. Ako mi treba da malo divljate, ići ćete i divljati. Ako mi treba da budete mirni, onda neću uključiti dugme. I to je to. Nema tu mnogo nacionalizma, tu ima puno kriminala i ličnih interesa – kaže Bakić. Komentarišući da je tim organizacijama ranije u fokusu uvek bio homoseksualizam, a da su sad prešli na Kosovo, Bakić kaže da se ne radi o tome šta je njima u prvom planu, nego o tome šta je Aleksandru Vučiću u prvom planu.

– Treba očekivati smirivanje zbog toga što će Aleksandru Vučiću biti potrebno smirivanje oko Kosova. To je prosto zaluđivanje ovog jadnog naroda da se ne bavi time čime se u stvari vlast bavi – smatra Bakić. S druge strane, narodni poslanik Žarko Korać za VOICE ocenjuje i da je u Srbiji najveći stepen netolerancije usmeren ka pokušajima da se o srpsko-albanskim odnosima i događajima na Kosovu govori na objektivniji način.

–Donja granica je kosovska situacija, zločini na Kosovu za vreme rata, da li je bilo silovanja, da li je bilo nasilja prema Albancima. To je tema o kojoj vlada maksimalna netolerancija u Srbiji. Film koji je tu prikazan su, u stvari, svedočenja Albanki i Albanaca, a očigledno oni žele da spreče mogućnost da se o tome govori. I to je velika sramota Srbije, jer ovo je prvi put ili gotovo prvi put da se čuje autentični glas ljudi koji su bili žrtve – navodi Korać. Dodaje da ga ne brinu ekstremne grupice koje broje 20, 30 ili 50 ljudi, već da je bitan odnos države prema tome.

– Bitno je to što se meni čini da oni govore u ime mnogo više ljudi koji neće pokušati da spreče te tribine, ali u suštini nemaju ništa protiv toga da se one spreče – kaže Korać.

Ministar daje legitimitet ekstremistima

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić za VOICE ocenjuje da je divljanje ekstremno desničarskih organizacija poslednjih nedelja u saglasju s državnom politikom prema civilnom društvu, koja se svodi na etiketu „strani plaćenici i izdajnici“.

– Naravno, nemam dokaze, već mogu samo da pretpostavim kako su uvezane sve te strukture, ali mislim da je strašno opasno što niko na to više ne reaguje – kaže ona. Podseća da su predstavnici organizacije Alternativa, koja je njima na vrata lepila plakate sa porukama da su Soroševi plaćenici i izdajnici i koja se sa navijačima pojavila pred Domom omladine prilikom festivala „Mirdita – dobar dan“ primljeni od strane ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića u zvaničnu posetu.

– O tome ne samo da su se oni pohvalili na svojim društvenim mrežama, već je ministarstvo izdalo saopštenje da su oni primljeni i tako dalje. Tako da očigledno postoje strukture u državi koje njih itekako podržavaju – kaže Mitić.

I za Koraća je taj susret pokazatelj da neke od tih grupa imaju podršku nekih delova vlasti, ali ne može sa sigurnošću da kaže kojih.

– To je prilično jasno da oni imaju neku podršku, koja više implicitna nego eksplicitna. Znam da neke od tih grupa imaju podršku Srpske pravoslavne crkve i obično se smatra da im je jako naklonjen vladika banatski Nikanor, da je on čovek koji im je vrlo blizak. Pa se čak govorilo – ja nemam nikakve dokaze za to – da je moguće da ih on delimično finaisira – kaže Korać.

Društvo 15 godina nazaduje

TV produkcija UrbaNS 2002. godine snimila je dokumentarni film „Mrtvi putuju“, koji se bavi prenošenjem leševa Albanaca u Srbiju hladnjačama, za šta se saznalo kada je jedna od njih isplivala iz Dunava kod Kladova. Marina Fratucan iz produkcije UrbaNS za VOICE kaže da su se tada bavili mnogim teškim temama, poput proterivanja Hrvata iz Vojvodine ili zločina na Kosovu, ali da nije bilo ovakvih burnih reakcija ekstremno desničarskih organizacija.
– Bilo je poziva u studio, dosta neprijatnih, oštrih rečenica od strane gledalaca, ali to smatram dijalogom neistomišljenika, ali ne sećam se zaista ovih burnih reakcija desničara. „Mrtvi putuju“ je prikazan na mnogim festivalima po Evropi, emitovao se ovde. To je tada bilo dosta sveže, dakle, neposredno posle tih zločina koji su se desili na Kosovu, a reakcije su bile mnogo blaže – kaže Fratucan. Komentarišući burne reakcije i pretnje zbog filmova koji se danas bave normalizacijom odnosa, Marina Fratucan ocenjuje da to pokazuje nazadovanje društva u proteklih 15 godina.
– Sada je 2017. godina, a pitanja su ostala otvorena. Briselski sporazum je potpisan pre nekoliko godina, razgovaramo sa Prištinom. Dačić i Vučić se rukuju sa nekim izdajnikom Tačijem i drugima, a mi imamo mnogo goru situaciju među građanima na ulici. Kako je moguće da društvo nazaduje, a da mi, suštinski, iz briselskog ugla, idemo napred – pita ona. Kaže da joj se čini da vlast SNS ima jednu priču za Brisel, a drugu za unutrašnje potrebe, te da je očigledno da ni svoje članstvo ni sebe nije senzibilisala za novo vreme koje neminovno dolazi.
– Zaista se postavlja pitanje da li iza ovih demonstracija stoji vlast ili mi, kao društvo, ne da nismo sazreli za nešto što je neminovno, za normalizaciju odnosa sa svim susedima, pa i Kosovom, nego smo na nekoj mnogo goroj tački od one na kojoj smo bili 2000. godine – navodi Fratucan.

Bakić kaže da je ponašanje prema Paradi ponosa najbolji pokazatelj saradnje između ekstremno desničarskih organizacija i vlasti, podsećajući da je pri pokušajima njenog organizovanja pre 2012. godine uvek bilo vanredno stanje dok sada, kada paradu organizuje ova vlast, nema ekstremista na ulicama.

– Šta nam to govori? To nam govori da neko njima upravlja, a taj neko jeste onaj koji je sa njima prijatelj, odnosno koji je vođama tih ekstremnih desničara, i često trgovaca oružjem, drogom koji se skrivaju iz firmi vođa navijača, a u stvari su obični mafijaši, kriminalci – omogućio da poslednjih nekoliko godina sklapaju izuzetno profitabilne poslove sa državom, odnosno državnim firmama. I to je potpuno jasna sprega između, s jedne strane, vlasti, a sa druge strane kriminalaca – navodi Bakić.

U korist Bakićeve teze ide i retorika predstavnika vlasti, pa tako, kada Inicijativa prekine tribinu SNS na kojoj govori osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, onda reaguju i redari i policija, a kada ekstremni desničari prete klanjem i kamenuju prostor u kojem treba da bude emitovan film o pomirenju na Kosovu, nema uhapšenih. Vredi podsetiti da je nakon incidenta u Beškoj, ministar policije Nebojša Stefanović na TV Pinku rekao: „Ponašanje predstavnika Inicijative je neprihvatljivo, neko očigledno želi da se Srbija vrati unazad, u vreme kada je Naconalni stroj prekidao tribine po fakultetima“. Nakon incidenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, Nebojša Stefanović ni reč nije rekao.

Istina se ne može zataškati

– U Srbiji se jako teško probija istina o ratovima, a najsporije će se probiti istina o ratu na Kosovu, o kome se u Srbiji retko govori, malo se zna i on se vidi isključivo kao obračun Srba i Albanaca oko jedne teritorije. Tamo se najmanje govori o sudbinama – kaže Žarko Korać. Napominje i da se istina o dešavanjima na Kosovu nikada ne može zataškati, te da je samo pitanje vremena kada će se ona pojaviti.

– Doći će generacije koje ne osećaju direktnu odgovornost za to, pa će slobodnije govoriti. Posle godinu dana od kada je Đinđić bio na vlasti, Radio televizija Srbije prikazala jedan strani dokumentarni film o Srebrenici, a jednu od najjačih reakcija u Skupštini Srbije je imao Aleksandar Vučić. On je ušao i rekao da je to skandal, nacionalna izdaja… U Srbiji je problem političara što oni danas govore jedno, a juče su govorili drugo i nikakve političke konsekvence nema to što oni menjaju mišljenje – zaključuje Korać.

Tišina o gej premijerki – strah od Vučića?

U prilog sadejstvu ekstremista i države može da svedoči i podatak da se nijedna od navedenih organizacija koje u prethodnih mesec dana divljaju Srbijom, nije usprotivila javno ideji da Ana Brnabić, javno deklarisana lezbejka, postane premijerka Srbije. Zavetnici su, doduše, poslali saopštenje vidljivo na njihovom sajtu, u kojem ističu da je ona marioneta Zapada i slično, ali se nisu dotakli njene orijentacije, dok su SNP Naši, poznati po spiskovima antisrba i etiketiranju pojedinaca, organizacija i medija, i pretnjama da će onima koji priznaju Kosovo leteti glave, vrlo bledo pomenuli da je ona verovatno postavljena zbog svog opredeljenja. Pretnje, uvrede, kamenovanje ili izlazak na ulicu ili ostali potezi rezervisani za neistomišljenike, izostali su. Isto kao i kada je Kosovo dobilo međunarodni broj +383.

Žarko Korać smatra da to zapravo pokazuje njihov strah od vlasti Aleksandra Vučića. Podseća da je od trenutka Vučićevog dolaska na vlast, prisutno izrazito smanjeno divljanje navijačkih i ekstremno desnih grupa i organizacija, ali da nije jednostavno odgovoriti zašto su se smirili oni koji su za vreme mandata Borisa Tadića Paradu ponosa doveli skoro do pravog krvoprolića.

Šljivančanin, SNS i prst u oko

Anita Mitić podseća da je od napada na članove Inicijative mladih za ljudska prava u Beškoj, kada su na tribini osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina dobili batine, prošlo gotovo šest meseci, a da je nepoznato šta su nadležni preduzeli. Podnete su, podseća, i krivične prijave.
– Mi smo apelovali na javnost pred početak predsedničke kampanje da dolazi do ozbiljnog zaoštravanja u društvu i još u januaru smo govorili o tome da je situacija vrlo ozbiljna. I onda se dogodila Beška, kada su aktivisti Inicijative napadnuti i prebijeni. Mislim da je to dovoljan pokazatelj da se oni neće zaustaviti – kaže Mitić. Podseća da je tu tribinu organizovala Srpska napredna stranka, te da je za 26. jun u opštini Savski Venac bila planirana nova tribina sa Šljivančaninom, ali je posle protesta Inicijative, pomerena u drugi prostor, ali ne i odložena.

– Oni se ove vlasti, očigledno, boje. Iz različitih razloga, ne usuđuju se da joj se suprotstave, pa onda bilo šta što predloži ta vlast oni podržavaju. Naravno, oni to ne podržavaju, ali malo se boje te vlasti, zavise od te vlasti i naravno da će progutati ono s čim se ne slažu. To je, kako bih rekao, zanimljiv fenomen u Srbiji, takozvani strah od vlasti – kaže Korać.

Za Anitu Mitić indikativno je što policija ne reaguje na ponašanje desničara.

– Tokom festivala „Mirdita – Dobar dan“ bukvalno je bilo 150 navijača ispred Doma omladine, koji su bili rame uz rame sa nama organizatorima, a policija je stajala i nije ih ni pomerila. Mi smo s policijom o tome razgovarali. Naša policija je toliko spremna da oni, zaista, mogu da odrade sve što je potrebno. Apsolutno mogu da zaštite svakoga, ako žele to da urade – kaže ona.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna forografija: Pixabay