Za projekte iz oblasti bezbednosti Srbija je iz budžeta Evropske unije dobila 4,5 miliona evra, a najveću podršku imali su Institut Mihajlo Pupin i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Ovaj novac se od 2010. godine naovamo iz Evropske unije u Srbiju slio u cilju unapređenja bezbednosti građana i očuvanja njihove privatnosti, te zaštite ekonomije podataka i internetske komunikacije.
Prema podacima sajta Open Security Data Europe, u Srbiji je za period 2010 – 2023. realizovano ili je još uvek u toku 21. projekat iz oblasti bezbednosti u ukupnoj vrednosti od 4.515.157,70 evra. Projekti su finansirani iz programa Horajzon 2020 (HORIZON) u iznosu 3,48 miliona evra, te iz programa FP7 sekjuriti (FP7 Security) u iznosu od 1,04 milion evra. Najveći iznos odobrenih projekata zabeležen je u 2020. godini – vredeli su 1,99 miliona evra.
Najviše projekata iz oblasti bezbednosti ima Institut „Mihajlo Pupin“. Za četiri mu je odobreno ukupno 1.023.464,20 evra. Nakon instituta sledi MUP kojem je takođe kroz četiri projekta namenjeno ukupno 347.225 evra. Potom su na listi najznačajnih partnera evropskim organizacijama Univerzitet u Beogradu (Fakultet bezbednosti), kojem su odobrena dva projekta vredna 280.158 evra, i Univerzitet u Novom Sadu, kojem su takođe odobrena dva projekta od 152.500 evra. Ostalim organizacijama dato je zeleno svetlo za po jedan projekat u okviru dva navedena programa.
Među institucijama i organizacijama koje su u prethodnoj deceniji učestvovale na pozivima u okviru programa Horajzon 2020 i FP7 i „povukle“ najviše evropskih para jedini državni organ je MUP. Na sajtu minstarstva nema podataka o realizaciji ovih projekata, njihovim ciljevima i budžetu. Kako se može videti u bazi Open Security Data Europe, najvredniji je “Spirit” projekat (SPIRIT), za koji je MUP iz programa Horajzon 2020 dobio 126.225 evra. Aktivnosti u okviru “Spirita” traju od avgusta 2018. godine, a završavaju se u julu ove godine. U fokusu “Spirita” su tehnologije za prevenciju, istragu i smanjenje kriminala i terorizma.
Kako se navodi u obrazloženju, ovaj projekat trebalo bi da omogući kontinuirano pokretanje složenih asocijativnih pretraga svih izvora relevantnih za trenutnu istragu, povezivanje informacija iz multimedijalnih podataka… Konačni cilj je pomoć istražitelju da stvori semantički bogatu sliku nad svim raspoloživim dokazima koji će biti izvedeni na sudu. MUP u ovom projektu ukupno vrednom bezmalo pet miliona evra učestvuje zajedno sa partnerima iz Velike Britanije, Italije, Grčke, Nemačke i Švedske. Među javnim institucijama u Spirit su uključeni i Vest midlands polis autoriti (West Midlands Police Authority), Policijska i kriminalistička policija (Police and Crime Commissioner for Thames Valley) iz Velike Britanije, kao i Grčka policija (Hellenic Police).
Projekat “Persona” (PERSONA), koji je MUP priveo kraju u februaru ove godine i za koji je dobio 80.000 evra, odnosi se na unapređenje granične kontrole kroz nova tehnološka rešenja. Projekat “Der” (DARE) ima psihoterapijski karatker i namenjen je mladima koji su suočeni sa, kako se navodi u obrazloženju, “otvorenim pritvorom”.
Od MUP-a nismo dobili odgovore, odnosno detaljnije informacije o projektima iz oblasti bezbednosti kako bi bilo jasnije kako su i u kojoj meri oni doprineli unapređenju bezbednosti građana.
„Podaci su nova nafta“
U Institutu Mihajlo Pupin rečeno nam je da je ova vodeća organizacija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i najveći i najstariji ICT institut u jugoistočnoj Evropi u pomenutom periodu realizovala 21 H2020 projekat i 22 FP7 projekta. Takođe, i još desetine projekata iz drugih programa Evropske unije, kao što su CIP/EIP, Interreg Danube, Interreg Cadses, SEE, IPA Adriatic, ERASMUS+, TEMPUS, COST, RSEDP2, itd.
„Samo iz H2020 i FP7 prihodovali smo preko 11 miliona evra, otprilike po pola iz ta dva programa. Kad bismo sabrali prihode od svih 99 projekata koje smo do sad osvojili iz raznih programa, bilo bi to mnogo, mnogo više“, kaže za VOICE generalna direktorka Instituta prof. dr Sanja Vraneš.
Ti projekti su, objašnjava, iz raznih naučnih oblasti, od veštačke inteligencije, semantičkog veba, analitike velikih podataka, sistema za podršku odlučivanju, pametnih energetskih servisa, bezbednosti energetskih mreža, zaštite kritičkih infrastruktura, kibernetske bezbednosti, zaštite podataka građana, itd.
„Projekti iz ovih nekoliko poslednjih kategorija mogu najdirektnije doprineti bezbednosti građana Srbije, ali se, iako to nije tako očigledno, tehnologije razvijene i u okviru projekata koji pripadaju kategorijama pobrojanim na početku mogu itekako iskoristiti u naprednim aplikacijama u bezbednosnom domenu, kao što su računarska forenzika, prepoznavanje likova, procena bezbednosnih rizika, prepoznavanje terorističkih planova i namera iz komunikacije na društvenim mrežama…“, objašnjava ona.
Sanja Vraneš izdvaja nekoliko projekata iz različitih bezbednosnih domena.
„Naš najnoviji H2020 projekat TRAPEZE (TRAnsparency, Privacy and security for European citiZEn), predstavlja prekretnicu u takozvanoj ekonomiji podataka (jer ‘podaci su nova nafta’), jer uspostavlja bezbednosne i sigurnosne temelje te ekonomije. Razvijaju se tehnologije koje omogućuju građanima da sami upravljaju bezbednošću i privatnošću podataka koje generišu, doprinoseći tako i bezbednosti zajedničkog evropskog prostora podataka (ili u žargonu informatičara ‘jezera podataka’ eng. ‘data lake’), automatizuje se sprovođenje politike bezbednog rukovanja podacima (dobro poznati GDPR) u realnom vremenu, štiti se komunikacija od zlonamernih agenata, bilo sofverskih, bilo ljudskih, kaže direktorka Instituta.
Drugi projekat, H2020 BorderUAS kombinuje najnovije tehnologije bespilotnih letelica sa multisenzorskim uređajima visoke rezolucije, za kontrolu i nadzor granica, pretraživanje terena, spasavanje ljudi, itd.
„Senzori uključuju SAR radare, lasere, kratkotalasne i dugotalasne infracrvene kamere, akustičke kamere, optičke i hiperspektralne kamere, kao i zemaljsku infrastrukturu pogranične policije, inovativne modele za prepoznavanje obrazaca ilegalnih prelazaka granice, naprednu audio i video analitiku, itd. Potvrda koncepta će biti realizovana na imigrantskoj ruti preko Zapadnog Balkana, uključujući, naravno, Srbiju. Ova ruta nije samo značajna zbog ilegalnih migracija, nego se koristi i za krijumčarenje droge, oružja, ukradenih vozila, trgovinu ljudima, decom, itd. Kombinovanjem svih pobrojanih tehnologija pruža se visoka pokrivenost i tačnost otkrivanja ilegalnih prelazaka, pa će rešenja biti primenjena ne samo u zemljama koje čine konzorcijum BorderUAS projekta (a među njima je, naravno, Srbija), nego i šire“, objašnjava Sanja Vraneš.
Navodi i primer FP7 SPARTACUS projekta, u okviru kojeg je Institut Mihajlo Pupin razvio aplikaciju za mobilni telefon, koja u odsustvu satelitskog signala u zatvorenom prostoru, ili u ruševinama u slučaju zemljotresa ili terorističkog napada, pomaže u navigaciji i proceni situacije, pronalaženju žrtava od strane spasilaca, ili spasilaca međusobno.
EMILI za vanredne situacije na aerodromu Nikola Tesla, luci u Đenovi…
FP7 EMILI (Emergency Management in Large Infrastructures) projekat je, između ostalog, imao za cilj da razvije poseban programski jezik za upravljanje kompleksnim događajima u realnom vremenu, koji bi bio verifikovan na primerima upravljanja vanrednim situacijama u tri različita velika infrastrukturna objekta, a to su luka u Đenovi, izložbeno-sajamski centar u Bilbaou, te aerodrom Nikola Tesla u Beogradu.
„Većina kritičnih infrastrukturnih objekata već ima takozvane sisteme za upravljanje zgradama (eng. BMS – building management system), koji upravljaju tehničkim sistemima prisutnim u tim infrastrukturama. Institut Mihajlo Pupin je realizovao i mnogo takvih sistema, na primer na aerodromu Nikola Tesla, u Sava Centru, upravnoj zgradi EPS, itd. Ti sistemi automatizuju i kontrolišu, na primer na aerodromu Nikola Tesla, sve tehničke podsisteme, kao što su računarske mreže, sistemi neprekidnog napajanja električnom energijom, satovi realnog vremena, informacioni displeji, HVAC sistemi za grejanje i hlađenje, liftovi, pokretne stepenice, trake za prtljag, protivpožarni sistemi, video nadzor, pristupna kontrola, itd. Svi ti podsistemi se u BMS sistemima tretiraju kao relativno nezavisne celine, dok se u vanrednim situacijama oni moraju sagledati i tretirati holistički, pomoću aplikacije bazirane na jeziku za obradu kompleksnih događaja, jer je svaka vanredna situacija kompleksan događaj, koji obuhvata sve pobrojane podsisteme, kaže Sanja Vraneš.
„Pristupna kontrola nastoji da, na primer, u slučaju terorističkog napada zaključa napadače u prostoriji u kojoj su otkriveni, informacioni displeji umesto informacija o letovima prikazuju evakuacione puteve, te automatski obavesti policiju na aerdromu, kao i u najbližoj policijskoj stanici, itd. Slično, ako se aktiviraju protivpožarni aparati, znači da je negde detektovan požar, koji može zahvatiti i električne instalacije, pa se liftovi promptno dovedu u bezbedan položaj na nivo gde su izlazi u slučaju opasnosti, umesto da putnici ostaju zaglavljeni u slučaju nestanka struje (što se desilo na diseldorfskom aerodromu 1996, gde se osam putnika ugušilo u zaglavljenim liftovima kad je požar zahvatio električne instalacije), te da se aktiviraju sprinkleri i vodene zavese i automatski obaveste i vatrogasno osoblje aerodroma, ali i najbliža vatrogasna i policijska stanica. Inače u požaru na diseldorfskom aerodromu bilo je 88 povređenih, jer nisu imali ni informaciju o evakuacionim putevima, a i pristupna kontrola nije bila povezana na neprekidno napajanje, pa su se mnogi biznismeni ugušili zaglavljeni u prostorijama za odmor poslovnih ljudi. Samo se jedan spasao tako što je stolicom razbio staklo i propao na niži nivo, usled čega je doživeo teške povrede glave, ali je bar preživeo. Upravo da bi se izbegao diseldorfski scenario, posle koga su ispisana detaljna uputstva za postupanje u vanrednim situacijama na aerodromima, na nivou Evropske unije, realizovan je ovaj projekat.
BCBP: Građani se osećaju bezbedno ali ne zbog poverenja u nadležne
Istraživanje javnog mnjenja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo na jesen 2020. godine je pokazalo da su građani zbunjeni kada je reč o glavnim pretanjama nacionalnoj i ličnoj bezbednosti i adekvatnim odgovorima na njih, kaže za VOICE istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević.
„Sa jedne strane, oni prepoznaju da najveće pretnje dolaze iznutra i identifikuju korupciju i organizovani kriminal kao glavne izazove. S druge strane, pod uticajem zvaničnog diskursa i senzacionalističkog medijskog izveštavanja o ugroženosti države i potrebi za naoružavanjem, građani vide kupovinu oružja i ulaganje u sektor bezbednosti kao glavni odgovor na pretnje.
Slično je i sa ličnom bezbednošću – građani se osećaju relativno bezbedno, međutim, ne zbog toga što imaju poverenja u nadležne institucije kao što je na primer policija, za koju više od polovine građana smatra da služi političarima, kriminalcima i finansijskim moćnicima. Građani osećaj lične bezbednosti baziraju na svom dobrom ponašanju, dobrom okruženju u kom žive i sposobnosti da se sami zaštite“, ukazuje Marija Ignjatijević.
Miloš Katić, Slađana Gluščević (VOICE)
